Škole stranih jezika su verovatno na vrhu te liste investicija u budućnost dece, uglavnom uz sport i kreativne radionice.

Zašto je to zaista važno, pokušaću da objasnim iz ličnog, pre no iz stručnog ugla.

Ali najpre, moramo razumeti šta je zapravo sve podrazumevano pod učenjem jezika.

Šta je učenje stranih jezika

1. Učenje stranih jezika može se definisati kao učenje nematernjeg jezika van sredine u kojoj se on uobičajeno govori.
2. Bilo koji jezik koji nije maternji jezik i uči se van porodičnog konteksta.
3. Učenje engleskog jezika u kontekstu EFL.
4. Razvijanje sposobnosti komunikacije na drugom/stranom jeziku.

Koje se veštine razvijaju u školama stranih jezika?

Četiri veštine učenja stranih jezika su skup od četiri sposobnosti koje omogućavaju pojedincu da razume i proizvede govorni jezik za pravilnu i efikasnu međuljudsku komunikaciju.

Ove veštine su: slušanje, govor, čitanje i pisanje. Proces obično prati oblik ocenjivanja (pismeni i/ili usmeni ispiti).

Učenici postavljaju ciljeve i razmišljaju o svom napretku u korišćenju jezika.

Postoji pet oblasti odnosno ciljeva učenja stranih jezika. To su komunikacija, istraživanje strane kulture, stvaranje veza, poređenja i zajednice. Naglašava se primenu učenja jezika izvan okvira nastave.

Lingvisti su identifikovali pet osnovnih komponenti (fonologija, morfologija, sintaksa, semantika i pragmatika) koje se nalaze u različitim jezicima i ovo su sve oblasti razvoja tokom jezičkog učenja.

Sve ovo se usklađuje u školama stranih jezika sa CEF okvirima za rad. Zajednički evropski referentni okvir za jezike (CEFR) je međunarodni standard za opisivanje jezičke sposobnosti. Opisuje jezičku sposobnost na skali od šest tačaka, od A1 za početnike, do C2 za one koji su savladali jezik. Ovo olakšava svima koji su uključeni u nastavu i testiranje jezika, kao što su nastavnici ili učenici, da vide nivo različitih kvalifikacija. To takođe znači da poslodavci i obrazovne institucije mogu lako da uporede naše kvalifikacije sa drugim ispitima u svojoj zemlji.

Pet faza učenja novog jezika

Faza 1: Predprodukcija. Tokom ove faze, učenik obično ćuti dok sluša nove reči i stiče razumevanje jezika.

Faza 2: Rana proizvodnja fraza i reči.

Faza 3: Pojava govora i produkcije.

Faza 4: Srednja tečnost i upotreba jezika.

Faza 5: Napredna tečnost u korišćenju jezika.

Zašto je važno da dete uči jezik u školi stranih jezika?

1. U manjim grupama se bolje (i jedino) uči jezik

CEF takođe navodi da je 10-12 đaka idealan broj, ali i da je maksimalan broj učenika po grupi 12. Ovo redovni školski sistemi ne mogu da postignu sa lakoćom. Često se pretpostavlja da je dovoljno to što dete uči jezik u školi. Međutim, ako pogledamo puku potencijalnu minutažu koju svako dete može da dobije, a pri tom mislim pre svega na engleski jezik, ali i druge jezike, jasno je da je nastavnicima nemoguće da aktivno postignu fluentnost kod dece. Ukoliko ne postoji dodatni trud van nastave, mogućnost za aktivno formiranje radnih parova u nastavi, jako je teško imati jasan uvid u znanje i veštine svakog deteta ponaosob. Još jedan problem je i različit nivo znanja dece u školskim regularnim uslovima, što se na kursevima stranih jezika ne dešava, s obzirom na to da se sprovodi testiranje i svako dete, pa i odrasli, smešta u grupu shodno postojećem i zatečenom stanju jezičke spremnosti.

2. Škole stranih jezika povezuju ljude

Povezivanje u školama stranih jezika ne odnosi se samo na dečija druženja tokom nastave i van njih, već i na odrasle, posebno kada je reč o specijalizovanim tečajevima za medicinare, programere, pripreme za TOEFL i slično. Ali postoji još jedno povezivanje, a to je sa nastavnim kadrom, čije iskustvo i ekspertiza itekako doprinose uspehu u jezičkom učenju, ali donose i određene uvide u potencijal korišćenja tog jezika nadalje.

3. Naša deca zauvek su “naša” deca

Radeći na Institutu za strane jezike, susrela sam se sa stotinama dece i svakako još duplo toliko roditelja, baka i deka. Uvid u njihove živote, praćenje izazova sa kojima se susreću, tumačenje nejasnoća koje posebno deca imaju potrebu da shvate, saradnja sa roditeljima i starateljima, zajednička borba da ta deca idu pravim putem, da su drugari, da se vole, da su vredni, da usvoje radne navike, nauče se odgovornosti, jednoj vedrini učenja, činilo je da su na moje časove uvek deca dolazila nasmejana i vrlo rado. Svaki roditeljski je bio zadovoljstvo. I dan danas imam priliku da sam sa mnogima od njih u kontaktu, tu za savet, podršku, pomoć, a jednako i sa roditeljima. Njihovi uspesi su delom i naši, posebno kada krenu da nižu uspehe širom sveta, gde jezik aktivno koriste i gledam kako im je naš rad pomogao. Naše uspomene ostaju, razgovori koje nam omogućava rad na jeziku. Daleko se bolje upoznamo kroz rad u malim grupama i diskusije na razne teme nego što redovno školstvo dozvoljava. Zato smo negde privilegovani i u mogućnosti da brže i primetimo eventualne situacije, probleme, i zajedno sa roditeljima reagujemo blagovremeno. Neretko su deca koja bi krenula na engleski kod mene pokazivala i poboljšanje u ocenama i radu generalno, a verujem da je to pored autoriteta koji je nama jedini alat, reč i o tome što se deca usmeravaju na to da sami kreiraju svoju budućnost, a to znači da rade sve to za sebe. Dajući deci autonomiju na neki način, dajemo im i moć, a oni to dalje koriste u svim segmentima svog života, izlazeći sa kurseva jezika osnaženi i daleko asertivniji. Institutski profesor je pre svega edukovan pedagog koji je prošao interne i eksterne edukacije za rad sa decom svih uzrasta, od 4-19, pa i dalje sa odraslima, a samim tim odličan saveznik roditeljima u ovim izazovnim vremenima za podizanje dece.

4. Adekvatna literatura je osnova usvajanja znanja

Postoji jedna gigantska proliferacija udžbenika na tržištu. Iako u nekim segmentima nije lako propratiti moderne tokove i osvežiti udžbenike svako malo, dodatni materijali u tome pomažu. Međutim materijal koji radi, radi uvek. Udžbenici Instituta koje sam koristila radeći tamo su ubedljivo najefikasniji u usvajanju jezičkih veština i to je bilo evidentno iz godine u godinu. Udžbenici kreirani za našu decu, naše tržište, jednako su važni kao i pažljiv odabir udžbenika za pripremu za Kembridž i TOEFL testove. Takođe je od velikog značaja uspešnost u polaganju istih testova korišćenjem adekvatne opreme, što je ovde bilo skoro 100%.

5. Dodatne aktivnosti za razvoj jezičke pismenosti

Na Institutu za strane jezike sam vodila i Dramsku radionicu, jednu od brojnih dodatnih aktivnosti besplatnih za naše polaznike. Mogućnost usvajanja jezika situaciono je apsolutno najprirodniji način da se jezik upotrebi i praktikuje, a to je ova radionica, kao i integrisani dramski elementi u sami kursevima jezika za decu, pokazala. Mogućnosti učenja na intenzivnom nivou na sličan način pomažu odraslima da skrate vreme učenja i uranjajući se u jezik, efikasnije i bolje usvoje gradivo u kasnijim uzrastima. Jednostavno rečeno-prilika za korišćenje jezika na što prirodniji način jeste ono što je esencijalno u postizanju rezultata. A da ne govorim o kulturološkoj osvešćenosti, kreativnim radionicama i okupljanjima i slično.

Mislila sam da ću pisati više o dogodovštinama iz učionice, ali smatram da je važno da se negde neke stvari razjasne, posebno kad verujem u metodu i sistem jer sam gledala skoro 10 godina kako on zaista radi. Moje kolege su svako veče u učionicama i dalje, neretko žrtvujući dosta od svog privatnog života, vremena za uspavljivanje sopstvene dece, dajući srce i dušu za brojne generacije koje pod krovom “Kuće od reči” stasavaju i pamte je kao integrativni deo njihovog detinjstva, ili pak kasnije-poslovnog uspeha i napretka.
Ja sam morala da odem, zbog ljubavi i fizičke nemogućnosti da nastavim da radim, ali i dan danas bih radila isključivo po toj metodi, uz malo više korišćenja ICT tehnoloških mogućnosti, jer sam doživljavala da nam dolaze đaci iz drugih škola i viđala sam kolike su razlike. ALi svoje đake sam volela tada, sada i zauvek, a jednako tako sve moje bivše kolege i dan danas.

Tako da ako ste pročitali ovaj članak do sad i čitate i dalje, koliko god da je teško, institutski profesor ostaje zauvek institutski profesor, i kada ode dalje negde sa životom, a posebno kad ostaje, tu, u stanju prosvete kakvo već jeste svima. Zato naklon svakom od njih, bivšim, sadašnjim i budućim.

Ulaganje u kurs stranog jezika ostaje za mene najvažnija investicija svakog roditelja, ona zahvaljujući kojoj ja danas radim sa ljudima iz celog sveta, imam svoju slobodu i beskrajne opcije, dostupnost znanja i materijala, mogućnost druženja i komunikacije sa ljudima sličnim meni. Zato naklon mama, ni dan danas ne znam kako ste tokom inflacije i krize devedesetih odvajali novac da idem u školu jezika, ali na tome i još mnogo čemu, beskrajno sam zahvalna.

The post Škole stranih jezika: centri za razvoj mišljenja i znanja appeared first on Moodiranje.

Dok se skole stranih jezika trude da svoje polaznike edukuju u domenu željenog jezika, moramo se zapitati šta se dešava sa našim – maternjim.

Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, gde više od milion ljudi nema ni osnovnu školu. Odliv mozgova, kako se naziva masovan rast procenta mladih koji napuštaju Srbiju, samo je deo problema, u kombinaciji sa lošim ekonomskim stanjem, generalnoj nemarnosti prema značaju škole i obrazovanja. Kada se postavlja pitanje preživljavanja, s jedne strane je razumljivo to da postoje preči prioriteti, ali možda je problem upravo u školama koje ne mogu da prate i usklade se sa vremenima, generacijama koje dolaze, kako bi razbile generacijsko vrzino kolo.

Pismenost se definiše kao sposobnost čitanja i pisanja. Pismenim se smatraju učenici osnovnih škola, učenici škola višeg ranga od osnovne, kao i osobe koja se u momentu popisa ne školuju, ali su završila više od tri razreda osnovne škole.

Takođe, pismenim se smatraju ljudi bez škole i oni koji su završili do tri razreda osnovne škole i koji su se izjasnili da mogu da pročitaju i da napišu tekst u vezi sa svakodnevnim životom, bez obzira na to kojim jezikom i pismom se služe.

Iako je problem češći u ruralnim krajevima, to uopšte nije pravilo. Društvene mreže su pokazale da i oni sa visokim obrazovanjem i te kako greše, a šta greše, niz je od brojnih primera.

Foto: Republicki zavod za statistiku

Udeo nepismenih u ukupnom stanovništvu starom 10 i više godina najveći je na jugu Srbije u opštinama Medveđa, Žitorađa, Trgovište, i opštine na zapadu zemlje Ljubovija, Osečina, Krupanj.

Najmanje nepismenih, ispod 1 odsto je u opštinama Čukarica i Voždovac – kažu iz Republičkog zavoda za statistiku.

Kompjuterska pismenost kao kategorija za sebe

Ako neko poznaje četiri osnovne radnje na kompjuteru: obradu teksta, izradu tabela, slanje i primanje elektronske pošte i korišćenje interneta, smatra se kompjuterski pismenim.

Više od 50 odsto stanovništva Srbije je kompjuterski nepismeno.

Sa 40 i više odsto kompjuterski pismenih je Novi Sad, zatim beogradske opštine Zemun, Palilula, Čukarica i Voždovac i jedna opština na jugu, gde je skoro polovina stanovništva kompjuterski pismena – Pantelej!

Stručnjaci upozoravaju da naši đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i da im je leksički fond siromašan. Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama, dok ih je većina kompjuterski pismena.

Podaci o školskoj spremi i pismenosti od značaja su za različita društveno-ekonomska, sociološka i demografska istraživanja, kao i za definisanje i realizaciju državnih strategija i politika za unapređenje obrazovnog sistema.

Najčešće pravopisne greške u srpskom jeziku

• Ako NEZNAŠ, onda zaista ne znaš. Ipak, vrlo je lako naučiti koja se četiri glagola sa negacijom u srpskom jeziku pišu spojeno – neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle, pravilno je NE ZNAM, NE MOGU, NE ŽELIM, NE UMEM, NE VREDI, NE ČEKAJ ME…

• Gorenavedeno pravilo važi samo za glagole. Kod prideva i imenica rečca NE srasta sa drugom reči, pa tako imamo NEČOVEKA, NEZNANJE, NEZRELOG ILI NEPISMENOG, a ne – NE ČOVEKA, NE PISMENOG…

• DALI ste vi ovo razumeli? Jeste, ako reč DALI shvatate samo kao glagol DATI upotrebljen u 2. licu množine perfekta. DA LI se kao pitanje uvek piše odvojeno. Kao i JE LI, BI LI, HOĆEMO LI… Skraćeni oblici pišu se ovako: DA L’, JE L’…

• JER vam srpski jezik zaista toliko težak, JEL ste bili lenji u školi da ga naučite? Nikada ne mešajte JER I “JEL”, premda ne samo da nisu iste vrste reči, već reč “JEL” ne postoji. Piše se samo JE L’ umesto JE LI.

• Ne piše se HVALI, nego FALI(od glagola faliti, u smislu nedostajati). Nije PROTESTVOVATI, već PROTESTOVATI.
  Nikako EURO, nego EVRO. Ne PRECEDNIK, već PREDSEDNIK… Ali, POTPREDSEDNIK, a ne PODPRECEDNIK!
  Nije RADOSAN i ČASAN već RADOSTAN I ČASTAN.
  TRENUCI I ZADACIpravilno je umesto TRENUTCI I ZADATCI. Kaže se IZVINIO sam se, a ne IZVINUO sam se (od glagola IZVINITI SE).

• Pišemo JA BIH, ali TI BI, ON BI, MI BISMO, VI BISTE, ONI BI. NIKAKO JA BI i TI BIH!

• BIO, RADIO, POPRAVIO, UREDIO, NAMESTIO… Već i vrapci na grani trebalo bi da znaju da BIJO nije odlika pismenog čoveka.

• Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko SUMLjA da niste VIŠLjI.

• Ako putujete kolima i jedete kašikom vi ste bolji poznavalac jezika od nekoga ko putuje SA KOLIMA ili jede SA KAŠIKOM. Naročito ako jede S’ KAŠIKOM, mora mu se objasniti da apostrof NIKADA ne ide uz skraćeni oblik predloga S, čak i kada se pravilno upotrebljava (npr. S NAMA, S NJIM).

• – U VEZI TOGA želiš da se konsultuješ SAMNOM?
  – Š čim?
  Kaže se U VEZI SA TIM i SA ČIM ili S ČIM, a ne ŠČIM. SAMNOM nikako ne može biti pravilno, jer se piše SA MNOM, SA TOBOM, SA NJOM…

• SVO VREME nisam SNIKIM želeo da se družim na ekskurziji.
  SVE VREMEbio si samo u zabludi da se piše SNIKIM umesto pravilnog NI SA KIM, kao što se  piše i NI SA ČIM, NI SA JEDNIM… I kao što se kaže SVE VREME, a ne SVO VREME.

• Obzirom da sam bio na koncertu, video sam mnogo slušaoca i gledaoca u sali.
  S OBZIROM NA TOda sam bio na koncertu, video sam mnogo SLUŠALACAI GLEDALACA u sali. Pazite na genitiv množine! 

Imenice nastale dodavanjem sufiksa -lac (a ne -oc) na glagolsku osnovu, kao što su slušalac i gledalac, imaju glas “l” u nominativu jednine i genitivu množine, dok u svim ostalim padežnim oblicima dolazi do promene l u o: slušaoci, slušaoca, slušaocu, slušaoca, slušaoče, slušaocem, slušaocu; slušaoci, slušaLACA, slušaocima, slušaoce, slušaoci, slušaocima, slušaocima.

• Dr. Ristić je najstrožiji lekar u bolnici.
  Iza skraćenice za oznaku profesije “dr” NIKADA se ne piše tačka, jer je “dr.” sa tačkom skraćenica za reč DRUGI odn. DRUGO, a koristi se najčešće prilikom nabrajanja. Kaže se NAJSTROŽI, jer pravilna komparacija prideva glasi ovako: STROG – STROŽI – NAJSTROŽI, kao i VISOK – VIŠI – NAJVIŠI.

• – Dobar dan, želite li burek za poneti?
  – Da, ješću ga kući.

Pravilno je ZA NOŠENJE i KOD KUĆE.

• – Poćiću ka Beograđanci i čak šta više popeću se na njen zadnji sprat.
  Piše se POĆI ĆU, ČAK ili ŠTAVIŠE(pleonazam je pisati i ČAK i ŠTAVIŠE) i Beograđanki (jer je naziv zgrade Beograđanke nastao od vlastite imenice koja označava stanovnicu Beograda). Zadnji se koristi u smislu poslednji. Pravilno je pisati i ZADNJI i POSLEDNJI. Zadnji nije samo suprotno od prednji, čime se mnogi vode pri upotrebi ovih reči.

(izvor: opanak.rs)

Možda ne pravite sve ove gramatičke i pravopisne greške, možda mislite da se ovo ne odnosi na vas. A možda nije loše podsetiti se s vremena na vreme. Nadamo se da smo vam bar malo pomogli.

The post Gramatičke i pravopisne greške zbog kojih i najpametniji čovek ispada duduk appeared first on Moodiranje.