– Energija koju dobiješ od dece, njihova iskrena emocija, poštovanje, vrednije su od svih drugih negativnih strana prosvete. Činjenica da utičeš na nečiji život i stavove, da si nekom uzor i da nekome pomažeš, nadilazi sve druge razloge i izgovore. Zato što deca prepoznaju kad neko voli to što radi (i kad ume da radi), zato što cene tvoj trud i kada ih uvažavaš kao ličnosti i kada ih poštuješ, tako i uzvrate – kaže Milica za Moodiranje.

U prosveti radi već pet godina, a najduže se zadržala u 14. Gimnaziji i OŠ “14. oktobar”, gde je već godinu dana. Predaje šestom, sedmom i osmom razredu (osmacima je i razredna). Sa svojim đacima ide na izložbe i kulturne događaje, učestvuju na projektima, a osvojili su i brojne nagrade.

Ono što karakteriše njen pedagoški pristup je odsustvo svakog vida dogmatizma i “uštogljenih pravila”.

– Poenta je da je ovo 21. vek i da deci treba govoriti njihovim jezikom. Društvo je puno lažnih moralista, a od starijih kolega stalno čujem kako deca ništa ne znaju, kako su nemoguća, i sa tim ne mogu da se složim. Na mojim časovima često rade projekte, recimo skoro su imali zadatak “Ja kao PR kulturnih institucija”, gde su snimali spotove i reklame, kako bi privukli svoje vršnjake da posete neko mesto, da se bave sportom ili da brinu o ekologiji. 

Decu moraš nekako motivisati! Dati im mogućnost da budu kreativni, a ne “evo ti definicija, nauči napamet kako sam ja rekla i nemoj slučajno ni zarez da promeniš”. Šestaci su pravili Instagramu profil Marku Kraljeviću, kao kako bi se on ponašao da živi u 21. veku. 

Nagrađivana predstava o nasilju

Harizmatična profesorka kaže da zato decu ne gleda kroz ocenu, već ih uči da preuzmu odgovornost za svoje odluke, pa i kad ne znaju nešto, da umeju da se postave verbalno.

Svakome nađem neko mesto u sistemu i primenim neku foru da nauči barem nešto, jer ne mogu svi da znaju za pet.

S obzirom na to da je škola metafora društva, tako ja njih učim da uče da sarađuju. Ne moraju da se vole svi predmeti, profesori i školski drugari, ali mora da postoji kultura, poštovanje i tolerancija, bez obzira na lične afinitete ili nesuglasice.

Na njenim časovima ima smeha, suza, glume, pevanja. Razgovaraju o životu, smrti, odrastanju. Upoznaju jedni druge, a i sebe pojedinačno.

– To je prava čarolija! Gledaš kako se pred tvojim očima razvijaju ljudi i onda sve teške stvari u ovom poslu postanu nevažne. Ako neko u ovo sumnja, pozivam ga na moj čas da čuje kako deca umeju da misle, ako im kažeš da je njihovo mišljenje važno i kako umeju da govore ako im pokažeš da njihove reči mogu da promene svet. 

The post Profesorka srpskog živi kao car: “Ne bih menjala ovaj posao ni za milione!” appeared first on Moodiranje.

Dok se skole stranih jezika trude da svoje polaznike edukuju u domenu željenog jezika, moramo se zapitati šta se dešava sa našim – maternjim.

Srbija je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, gde više od milion ljudi nema ni osnovnu školu. Odliv mozgova, kako se naziva masovan rast procenta mladih koji napuštaju Srbiju, samo je deo problema, u kombinaciji sa lošim ekonomskim stanjem, generalnoj nemarnosti prema značaju škole i obrazovanja. Kada se postavlja pitanje preživljavanja, s jedne strane je razumljivo to da postoje preči prioriteti, ali možda je problem upravo u školama koje ne mogu da prate i usklade se sa vremenima, generacijama koje dolaze, kako bi razbile generacijsko vrzino kolo.

Pismenost se definiše kao sposobnost čitanja i pisanja. Pismenim se smatraju učenici osnovnih škola, učenici škola višeg ranga od osnovne, kao i osobe koja se u momentu popisa ne školuju, ali su završila više od tri razreda osnovne škole.

Takođe, pismenim se smatraju ljudi bez škole i oni koji su završili do tri razreda osnovne škole i koji su se izjasnili da mogu da pročitaju i da napišu tekst u vezi sa svakodnevnim životom, bez obzira na to kojim jezikom i pismom se služe.

Iako je problem češći u ruralnim krajevima, to uopšte nije pravilo. Društvene mreže su pokazale da i oni sa visokim obrazovanjem i te kako greše, a šta greše, niz je od brojnih primera.

Foto: Republicki zavod za statistiku

Udeo nepismenih u ukupnom stanovništvu starom 10 i više godina najveći je na jugu Srbije u opštinama Medveđa, Žitorađa, Trgovište, i opštine na zapadu zemlje Ljubovija, Osečina, Krupanj.

Najmanje nepismenih, ispod 1 odsto je u opštinama Čukarica i Voždovac – kažu iz Republičkog zavoda za statistiku.

Kompjuterska pismenost kao kategorija za sebe

Ako neko poznaje četiri osnovne radnje na kompjuteru: obradu teksta, izradu tabela, slanje i primanje elektronske pošte i korišćenje interneta, smatra se kompjuterski pismenim.

Više od 50 odsto stanovništva Srbije je kompjuterski nepismeno.

Sa 40 i više odsto kompjuterski pismenih je Novi Sad, zatim beogradske opštine Zemun, Palilula, Čukarica i Voždovac i jedna opština na jugu, gde je skoro polovina stanovništva kompjuterski pismena – Pantelej!

Stručnjaci upozoravaju da naši đaci ne poznaju dovoljno gramatiku, pravopis i da im je leksički fond siromašan. Među mladima je izražena upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama, dok ih je većina kompjuterski pismena.

Podaci o školskoj spremi i pismenosti od značaja su za različita društveno-ekonomska, sociološka i demografska istraživanja, kao i za definisanje i realizaciju državnih strategija i politika za unapređenje obrazovnog sistema.

Najčešće pravopisne greške u srpskom jeziku

• Ako NEZNAŠ, onda zaista ne znaš. Ipak, vrlo je lako naučiti koja se četiri glagola sa negacijom u srpskom jeziku pišu spojeno – neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle, pravilno je NE ZNAM, NE MOGU, NE ŽELIM, NE UMEM, NE VREDI, NE ČEKAJ ME…

• Gorenavedeno pravilo važi samo za glagole. Kod prideva i imenica rečca NE srasta sa drugom reči, pa tako imamo NEČOVEKA, NEZNANJE, NEZRELOG ILI NEPISMENOG, a ne – NE ČOVEKA, NE PISMENOG…

• DALI ste vi ovo razumeli? Jeste, ako reč DALI shvatate samo kao glagol DATI upotrebljen u 2. licu množine perfekta. DA LI se kao pitanje uvek piše odvojeno. Kao i JE LI, BI LI, HOĆEMO LI… Skraćeni oblici pišu se ovako: DA L’, JE L’…

• JER vam srpski jezik zaista toliko težak, JEL ste bili lenji u školi da ga naučite? Nikada ne mešajte JER I “JEL”, premda ne samo da nisu iste vrste reči, već reč “JEL” ne postoji. Piše se samo JE L’ umesto JE LI.

• Ne piše se HVALI, nego FALI(od glagola faliti, u smislu nedostajati). Nije PROTESTVOVATI, već PROTESTOVATI.
  Nikako EURO, nego EVRO. Ne PRECEDNIK, već PREDSEDNIK… Ali, POTPREDSEDNIK, a ne PODPRECEDNIK!
  Nije RADOSAN i ČASAN već RADOSTAN I ČASTAN.
  TRENUCI I ZADACIpravilno je umesto TRENUTCI I ZADATCI. Kaže se IZVINIO sam se, a ne IZVINUO sam se (od glagola IZVINITI SE).

• Pišemo JA BIH, ali TI BI, ON BI, MI BISMO, VI BISTE, ONI BI. NIKAKO JA BI i TI BIH!

• BIO, RADIO, POPRAVIO, UREDIO, NAMESTIO… Već i vrapci na grani trebalo bi da znaju da BIJO nije odlika pismenog čoveka.

• Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko SUMLjA da niste VIŠLjI.

• Ako putujete kolima i jedete kašikom vi ste bolji poznavalac jezika od nekoga ko putuje SA KOLIMA ili jede SA KAŠIKOM. Naročito ako jede S’ KAŠIKOM, mora mu se objasniti da apostrof NIKADA ne ide uz skraćeni oblik predloga S, čak i kada se pravilno upotrebljava (npr. S NAMA, S NJIM).

• – U VEZI TOGA želiš da se konsultuješ SAMNOM?
  – Š čim?
  Kaže se U VEZI SA TIM i SA ČIM ili S ČIM, a ne ŠČIM. SAMNOM nikako ne može biti pravilno, jer se piše SA MNOM, SA TOBOM, SA NJOM…

• SVO VREME nisam SNIKIM želeo da se družim na ekskurziji.
  SVE VREMEbio si samo u zabludi da se piše SNIKIM umesto pravilnog NI SA KIM, kao što se  piše i NI SA ČIM, NI SA JEDNIM… I kao što se kaže SVE VREME, a ne SVO VREME.

• Obzirom da sam bio na koncertu, video sam mnogo slušaoca i gledaoca u sali.
  S OBZIROM NA TOda sam bio na koncertu, video sam mnogo SLUŠALACAI GLEDALACA u sali. Pazite na genitiv množine! 

Imenice nastale dodavanjem sufiksa -lac (a ne -oc) na glagolsku osnovu, kao što su slušalac i gledalac, imaju glas “l” u nominativu jednine i genitivu množine, dok u svim ostalim padežnim oblicima dolazi do promene l u o: slušaoci, slušaoca, slušaocu, slušaoca, slušaoče, slušaocem, slušaocu; slušaoci, slušaLACA, slušaocima, slušaoce, slušaoci, slušaocima, slušaocima.

• Dr. Ristić je najstrožiji lekar u bolnici.
  Iza skraćenice za oznaku profesije “dr” NIKADA se ne piše tačka, jer je “dr.” sa tačkom skraćenica za reč DRUGI odn. DRUGO, a koristi se najčešće prilikom nabrajanja. Kaže se NAJSTROŽI, jer pravilna komparacija prideva glasi ovako: STROG – STROŽI – NAJSTROŽI, kao i VISOK – VIŠI – NAJVIŠI.

• – Dobar dan, želite li burek za poneti?
  – Da, ješću ga kući.

Pravilno je ZA NOŠENJE i KOD KUĆE.

• – Poćiću ka Beograđanci i čak šta više popeću se na njen zadnji sprat.
  Piše se POĆI ĆU, ČAK ili ŠTAVIŠE(pleonazam je pisati i ČAK i ŠTAVIŠE) i Beograđanki (jer je naziv zgrade Beograđanke nastao od vlastite imenice koja označava stanovnicu Beograda). Zadnji se koristi u smislu poslednji. Pravilno je pisati i ZADNJI i POSLEDNJI. Zadnji nije samo suprotno od prednji, čime se mnogi vode pri upotrebi ovih reči.

(izvor: opanak.rs)

Možda ne pravite sve ove gramatičke i pravopisne greške, možda mislite da se ovo ne odnosi na vas. A možda nije loše podsetiti se s vremena na vreme. Nadamo se da smo vam bar malo pomogli.

The post Gramatičke i pravopisne greške zbog kojih i najpametniji čovek ispada duduk appeared first on Moodiranje.