fbpx

Profesorka srpskog živi kao car: “Ne bih menjala ovaj posao ni za milione!”

Kako je raditi s decom? Neko će reći da je to najlepši posao na svetu, a neko da je najteži (naročito ako se pobroje sve poteškoće s kojima se suočavaju prosvetni radnici). Srećom, postoje svetli primeri koji dokazuju činjenicu da je raditi s decom ne samo častan poziv, već i privilegija.

Milica Živković je eklatantan primer da posao treba da bude ne samo način za sticanje novca, već i životni poziv ujedno. Po završetku studija na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri srpski jezik i književnost, nije kršila prste pitajući se šta može u životu da uradi s tom diplomom. Maksimalno ju je iskoristila – baš kao što naslov teksta kaže, profesiju profesora ne bi menjala ni za milione.

Energija koju dobiješ od dece, njihova iskrena emocija, poštovanje, vrednije su od svih drugih negativnih strana prosvete. Činjenica da utičeš na nečiji život i stavove, da si nekom uzor i da nekome pomažeš, nadilazi sve druge razloge i izgovore. Zato što deca prepoznaju kad neko voli to što radi (i kad ume da radi), zato što cene tvoj trud i kada ih uvažavaš kao ličnosti i kada ih poštuješ, tako i uzvrate – kaže Milica za Moodiranje.

U prosveti radi već pet godina, a najduže se zadržala u 14. Gimnaziji i OŠ “14. oktobar”, gde je već godinu dana. Predaje šestom, sedmom i osmom razredu (osmacima je i razredna). Sa svojim đacima ide na izložbe i kulturne događaje, učestvuju na projektima, a osvojili su i brojne nagrade.

Ono što karakteriše njen pedagoški pristup je odsustvo svakog vida dogmatizma i “uštogljenih pravila”.

– Poenta je da je ovo 21. vek i da deci treba govoriti njihovim jezikom. Društvo je puno lažnih moralista, a od starijih kolega stalno čujem kako deca ništa ne znaju, kako su nemoguća, i sa tim ne mogu da se složim. Na mojim časovima često rade projekte, recimo skoro su imali zadatak “Ja kao PR kulturnih institucija”, gde su snimali spotove i reklame, kako bi privukli svoje vršnjake da posete neko mesto, da se bave sportom ili da brinu o ekologiji. 

Decu moraš nekako motivisati! Dati im mogućnost da budu kreativni, a ne “evo ti definicija, nauči napamet kako sam ja rekla i nemoj slučajno ni zarez da promeniš”. Šestaci su pravili Instagramu profil Marku Kraljeviću, kao kako bi se on ponašao da živi u 21. veku. 

Nagrađivana predstava o nasilju

Harizmatična profesorka kaže da zato decu ne gleda kroz ocenu, već ih uči da preuzmu odgovornost za svoje odluke, pa i kad ne znaju nešto, da umeju da se postave verbalno.

– Kod mene se ne dešava da đak kaže “ne znam, upiši mi jedan”. Naučila sam ih da budu uporni, jer je svaki trud vredan i bitan, a ne samo konačni rezultat (ocena). 

Svakome nađem neko mesto u sistemu i primenim neku foru da nauči barem nešto, jer ne mogu svi da znaju za pet.

S obzirom na to da je škola metafora društva, tako ja njih učim da uče da sarađuju. Ne moraju da se vole svi predmeti, profesori i školski drugari, ali mora da postoji kultura, poštovanje i tolerancija, bez obzira na lične afinitete ili nesuglasice.

Na njenim časovima ima smeha, suza, glume, pevanja. Razgovaraju o životu, smrti, odrastanju. Upoznaju jedni druge, a i sebe pojedinačno.

– To je prava čarolija! Gledaš kako se pred tvojim očima razvijaju ljudi i onda sve teške stvari u ovom poslu postanu nevažne. Ako neko u ovo sumnja, pozivam ga na moj čas da čuje kako deca umeju da misle, ako im kažeš da je njihovo mišljenje važno i kako umeju da govore ako im pokažeš da njihove reči mogu da promene svet. 

Sticajem mnogih okolnosti, prosvetni radnik danas nije atraktivna i moderna profesija (nasuprot vremenima kada su studenti ciljano upisivali određene fakultete da bi radili u školama). Da li se ikad pokajala što nije odabrala “moderniji posao”?
– Nisam se pokajala jer ovaj posao je moderan i vanvremenski, a iz mode izlazi samo vaspitanje koje mora da se razvija kod kuće. Pored ovog posla radim lekture za 2 izdavačke kuće, pišem za pozorište.  Ako želiš da zaradiš novac i da uspeš, moraš ne samo da radiš, već i da se usavršavaš. Moraš da budeš u tokovima. 
Mislim da se u Srbiji malo mešaju babe i žabe. Ljudi se neprestano žale, a ne rade ništa da sebe poprave. Na kraju, ako su im plate male, a oni tako dobri, pa mogu raditi i negde drugde, zar ne?
Ovaj posao nije “uzmi udžbenik i diktiraj”, nego mnogo više od toga. 
Ova nesvakidašnja profesorka ruši i stereotipe o strogoći, jer kako kaže, autoritet se ne nameće, već stiče. I dalje je u kontaktu sa svojim učenicima iz gimnazije, koji su danas studenti. Za šest meseci postaće doktor srpskog jezika i književnosti.

Komentari