Pa molim vas, gde to ide? Deda i baba ugledni ljudi, trgovci, roditelji terzije, ni u daljoj familiji nema duševnih bolesti, a on dripac se dao na kocku i sumnjive ženske! Sramota, nego šta! Šalu na stranu, naši bliži preci (tačnije, generacije naših pradeda) nimalo blagonaklono nisu gledali na “ljudske slabosti”. Tačnije, nisu imali nimalo razumevanja za “bubice” svojih članova porodice, jer je, kao što rekosmo, ugled tada imao veliku važnost.

S obzirom da je štampa u to vreme doživljavala procvat, i sav “kulturan svet” je čitao novine, najbolji način za kaznu i ograđivanje od nevaljalog ponašanja bio je, šta drugo nego odricanje preko novina.

Pogledajmo kako je to izgledalo.

Dušane, raspikućo, ostade ti bez nasledstva!

Pejka, vrati se, sve ti je oprošteno!

Crni, Živko!

Razvod pod stare dane i to preko novina!

Inače, nisu samo ozlojeđeni članovi porodice imali ovako radikalne metode. Čak je i policija, u želji da posrami nevaljalce i održi lekciju onima koji su na potencijalnoj stranputici, redovno u novine davala imena prestupnika.

Verovali ili ne, ovo obaveštenje je staro 130 godina!

Piljar ovdašnji je verovatno propio ceo pazar.

Praksa “odricanja preko novina” zadržala bi se svakako i do današnjih dana, ali odavno se takva obaveštenja ne objavljuju. Kontaktirali smo najstariji dnevni list Politiku, zatim Večernje novosti i lokalne listove, od kojih smo dobili gotovo identične odgovore.

Verovali ili ne, Srbi i dalje “zovu novine” da bi se odrekli nekog člana porodice. Razlozi su isti kao pre 130 i kusur godina: svađa oko nasledstva, rasipanje, nemoralan način života, narkomanija i ostali poroci… Novine iz pravnih i etičkih razloga više ne obavljuju ovakva obaveštenja, ali ljubazna dama iz Večernjih novosti nam je rekla da za ljude koji zovu iz ovih razloga imaju strpljenja i razumevanja jer znaju da se obraćaju iz nezavidne pozicije, pa ih upućuju na nadležne institucije.

Pravo na imovinu se ne dobija, pa samim time ne gubi preko oglasa, podsećaju pravnici, stoga ovakav način oglašavanja nema pravno utemeljenje. S druge strane, pomenuti u novinama u ružnom svetlu imaju puno pravo da tuže podnosioca oglasa, stoga je potpuno jasno zašto ovo više nije praksa.

Uprkos tome, kao što rekosmo, ljudi i dalje zovu.

– To je isključivo stvar mentaliteta – rekla nam je ljubazna dama iz Glasa Podrinja, šabačkog nedeljnog lista koji se svrstava u red najstarijih u Srbiji – znaju i ti ljudi koji zovu da to nema nikakvog pravnog osnova, ali time žele da se olakšaju i ograde od ponašanja određene osobe.

Stručnjaci kažu: Vrlo nezrelo!

– Radi se je o vrlo radikalnoj pojavi iza koje se kriju duboki lični razlozi. Ljudi ovakvim činom žele da demonstriraju određeni stav prema nekom članu porodice; takav čin je uvek nezreo i verovatno se radi o ljudima koji nisu emotivno zreli da bi svoje probleme rešili u okviru porodice – kaže dr Neven Cvetićanin sa Instituta za društvene nauke.

On podseća na staru narodnu da se “prljav veš ne iznosi iz kuće”, kao i na postulate iz Biblije – pošto smo hrišćansko društvo, da treba ljubiti i poštovati bližnjeg svog. Dr Neven dodaje da je ovo simptomatično za nefunkcionalne porodice, gde se problemi ne rešavaju komunikacijom ili obraćanjem stručnim licima i institucijama, već negiranjem i odricanjem.

Kao što rekosmo, osim u manjim sredinama, ovo odavno nije praksa, ali ljudi i dalje zovu. Sa problematičnim članovima porodice ne znaju kako da se izbore, tu je osuda okoline i sramota, stoga im ovo deluje kao rešenje. Srećom, sada su tu nadležne institucije koje rešavaju kompleksne porodične situacije, ali za “šta će komšiluk reći/umrećemo od sramote” još prav(n)og leka nema.