Neuspeh te ne definiše

Da li znaš da je Tomas Edison pre nego što je izmislio sijalicu napravio preko 1.000 neuspešnih prototipova? Kada su ga pitali kako se oseća zbog tolikih grešaka, odgovorio je: „Ja nisam 1.000 puta pogrešio. Naučio sam 1.000 načina kako sijalica neće raditi.“

Baš kao i Edison, i ti moraš zapamtiti da tvoji padovi ne određuju ko si – ono što te definiše jeste način na koji se nosiš s neuspehom. Svaki put kada se podigneš, pokazuješ koliko si snažan i uporan. Tvoje greške nisu sramota, već deo procesa koji vodi do uspeha.

Otkrivaš koliko ti je stalo do cilja

Sećaš li se kada si poslednji put odustao od nečega? Možda si prestao da treniraš sport jer ti nije bio dovoljno važan ili si batalio kurs jezika jer nisi video svrhu. Međutim, ako i dalje pokušavaš da ostvariš neki san, čak i nakon što si pao, to znači da ti je stalo.

Tvoj neuspeh je dokaz da se trudiš i da ne odustaješ. To je znak tvoje posvećenosti. Ljudi koji nikada ne dožive neuspeh obično ne rizikuju dovoljno – ali ti si spreman da uložiš sve jer znaš da tvoj san vredi borbe.

Učiš da veruješ sebi, čak i kad niko drugi ne veruje

Možda ti se čini da si sam u svom cilju. Možda još nemaš tim ljudi koji ti aplaudira ili finansijsku podršku da kreneš napred. I to je u redu. Verovati sebi kada niko drugi ne veruje je najvažniji korak.

Seti se Stiva Džobsa. Kada je otpušten iz sopstvene kompanije, mnogi su mislili da je njegovo vreme prošlo. Međutim, on je verovao u svoju viziju i nastavio dalje, kreiravši jednu od najuticajnijih tehnoloških kompanija na svetu.

Neuspeh te uči kako da budeš bolji

Kada pogrešiš, prirodno je osećati frustraciju. Ali umesto da te greška obeshrabri, iskoristi je kao alat za poboljšanje. Pitaj se: šta sam mogao da uradim drugačije? Da li sam dovoljno istražio? Da li sam bio fokusiran?

Na primer, kada je poznati pisac Stiven King poslao svoj prvi roman izdavačima, dobio je više od 30 odbijenica. Danas je jedan od najprodavanijih autora svih vremena. Njegova greška nije bila neuspeh – već uputstvo kako da sledeći put bude bolji.

Neke stvari nisu pod tvojom kontrolom

Ponekad, bez obzira na tvoju pripremu, napor i trud, stvari jednostavno ne idu kako si planirao. Možda konkurencija ima veze na pravom mestu ili se tržište promenilo u trenutku kada si ti krenuo.

To ne znači da si ti kriv. Umetnik Vinsent van Gog prodao je samo jednu sliku tokom svog života. Njegov rad nije prepoznat za vreme njegovog postojanja, ali danas njegovi radovi vrede milione. Sve ima svoje vreme.

Učiš da uživaš u putovanju

Da li si se zabavio dok si radio na svom cilju? Da li si upoznao zanimljive ljude? Stvorio uspomene? Nisu svi ciljevi o uspehu i priznanjima – ponekad je sama borba ono što se računa.

Seti se, na primer, kako si se osećao dok si pravio prvi kolač koji nije ispao savršen. Možda nije bio lep na izgled, ali smeh i radost koje si delio s prijateljima dok si ga pravio vrede više od savršenog recepta.

Naučiš kako da se nosiš s razočaranjem

Ne moraš odmah biti pozitivan nakon neuspeha. Normalno je biti razočaran. Daj sebi vremena da osetiš te emocije. Ali važno je da se ne zadržavaš u njima predugo.

Svaki neuspeh je deo puta. Ako sada boli, zamisli kako će se sjajno osećati trenutak kada konačno uspeš. Taj trenutak će biti vredan svega što si prošao.

Neuspeh nije kraj priče, već samo novo poglavlje. Kada ga posmatraš iz prave perspektive, shvatićeš da te svaki pad približava tvom cilju. Zato ustani, seti se zašto si počeo i kreni dalje. Tvoj uspeh čeka!

The post 7 krucijalno bitnih lekcija koje se mogu izvući iz svakog neuspeha appeared first on Moodiranje.

Klir tvrdi da problem većine ljudi nije u nedostatku ambicije, već u pogrešnom pristupu. U svojoj knjizi, on razbija mit o tome da su velike promene jedini način za postizanje ciljeva. Naprotiv, sve počinje od malih, “atomski” sitnih koraka. Šta to zapravo znači? Ako želite da budete u boljoj formi, nije poenta odmah trčati deset kilometara. Umesto toga, obujte patike i izađite napolje. Ako želite da postanete pisac, ne forsirajte se da napišete knjigu u mesec dana – napišite jednu rečenicu dnevno.

Ove male promene mogu delovati beznačajno, ali s vremenom postaju deo vaše rutine, a rutina vodi ka transformaciji.

Navike kao identitet

Jedan od ključnih uvida iz knjige jeste da su vaše navike refleksija vašeg identiteta. Ako ponavljate određeno ponašanje, ono postaje deo vas. Kada prestanete da pušite, vi ne pokušavate samo da izbacite cigarete iz svog života, već postajete “nepušač”. Ovo je suštinski za dugoročne promene – umesto da se fokusirate na krajnji cilj, usmerite se na to ko želite da postanete.

Na primer, umesto da kažete “želim da smršam 10 kilograma“, recite “postajem osoba koja se hrani zdravo”. Svaki put kada se odlučite za zdrav obrok umesto brze hrane, vi potvrđujete taj identitet. Na taj način, motivacija postaje dugoročna jer je ukorenjena u vašem osećaju sopstva, a ne samo u spoljnom cilju.

Atomske navike: Četiri zakona promene

Džejms Klir razrađuje četiri osnovna principa koja stoje iza formiranja navika: učiniti ih očiglednim, privlačnim, jednostavnim i zadovoljavajućim.

Prvi zakon – Učinite navike očiglednim
Ljudi često ne uspevaju u promenama jer nisu svesni svojih postojećih navika. Klir predlaže tehniku “kartiranja navika” – zapisivanje svih aktivnosti koje obavljate tokom dana. Kada jednom osvestite svoje obrasce, lakše ćete uočiti gde možete uneti promene. Želite da pijete više vode? Stavite čašu vode pored kreveta kako biste započeli dan hidratacijom.

Drugi zakon – Učinite ih privlačnim
Da bi navika bila održiva, mora biti povezana sa nečim što volite. Klir predlaže tehniku “uparivanja navika” – spajanje željene navike sa nečim što već radite. Na primer, ako uživate u slušanju muzike, pustite omiljenu pesmu dok obavljate fizičku aktivnost.

Treći zakon – Učinite ih jednostavnim
Ako je proces previše komplikovan, brzo ćete odustati. Klir koristi pravilo “dva minuta” – svaka nova navika treba da bude jednostavna i da traje manje od dva minuta. Umesto da odlučite “čitati ću 50 stranica dnevno”, odlučite “otvoriću knjigu i pročitati prvu stranu”. Tako uklanjate otpor prema početku aktivnosti.

Četvrti zakon – Učinite ih zadovoljavajućim
Ljudi imaju tendenciju da ponavljaju aktivnosti koje im donose zadovoljstvo. Ako želite da izgradite naviku štednje, pratite svoje napretke na vizualnoj tabeli. Svaki put kada uštedite određeni iznos, obeležite ga i time sebi pružate osećaj postignuća.

Zašto male promene čine razliku?

Centralni deo knjige je Klirova teorija o “složenim kamatama navika”. Ako se poboljšavate za samo 1% dnevno, na kraju godine ćete biti 37 puta bolji nego što ste bili na početku. Ovo se odnosi i na negativne navike – čak i sitne loše odluke mogu se akumulirati u ozbiljne posledice.

Na primer, ako svake večeri preskočite pranje zuba jer ste umorni, to možda neće delovati značajno tog trenutka, ali s vremenom može dovesti do ozbiljnih dentalnih problema. S druge strane, ako svakodnevno odvojite samo pet minuta za meditaciju, vremenom ćete primetiti kako stres opada, a fokus raste.

Kako se boriti sa lošim navikama?

Jednako kao što se navike grade, tako se i loše navike razgrađuju. Klir savetuje da one moraju biti nevidljive, neprivlačne, komplikovane i nezadovoljavajuće. Ako želite da prestanete da jedete slatkiše, jednostavno ih uklonite iz kuće. Bez stalnog vizuelnog podsećanja, manja je verovatnoća da ćete posegnuti za njima.

Doslednost je ključ

Navike se ne formiraju preko noći. Potrebna je doslednost, ali i prihvatanje činjenice da neće svaki dan biti savršen. Klir u knjizi insistira na tome da je najvažnije ne prekidati lanac. Ako ste jedan dan preskočili teretanu, pobrinite se da se vratite sledeći. “Napredak, ne savršenstvo” je mantra koja vam može pomoći da ostanete na pravom putu.

Zašto je knjige “Atomske navike” toliko popularna?

Osim što pruža praktične savete, knjiga je napisana pristupačnim jezikom, sa mnoštvom primera iz svakodnevnog života. Klir se oslanja na naučna istraživanja, ali ih prezentuje na način koji je razumljiv svima. Čitatelji se lako mogu poistovetiti sa njegovim pričama i primeniti principe na svoj život.

Zaključak je jasan: velike promene ne dolaze odjednom. One su rezultat stotina sitnih, ali doslednih koraka koje svakodnevno preduzimamo. “Atomic Habits” nije samo knjiga o navikama – to je vodič za transformaciju, postavljanje prioriteta i ostvarenje potencijala.

Ako želite da promenite svoj život, ne čekajte ponedeljak, novu godinu ili savršen trenutak. Počnite danas. Obujte te patike, napišite tu rečenicu, popijte tu čašu vode. Mali koraci vode ka velikim stvarima. I to je jedina istina koja vam treba.

The post Ne čekajte ponedeljak: Knjiga “Atomske navike” pomera stvari iz momenta! appeared first on Moodiranje.

Ono što je važno shvatiti jeste da je to OK!

Da OK je. Ljudski je. Ne, nismo nekakva bezgrešna bića koja će večito biti bezgrešna, idealna i nikada se ne spotaći o sopstvenu nogu.

Nemoguće je živeti bez neuspeha, osim ako ne živite toliko oprezno da kao da uopšte niste ni živeli, u kom slučaju ste automatski svakako propali.
J.K. Rowling

Kada razmišljamo o neuspehu, mislimo na stvari u negativnom svetlu. Kažemo da je neuspeh bolan i da uzrokuje emocionalne nemire i uznemirenost, i nanosi osećaje muke, krivice, žaljenja i kajanja.

Ali, za one koji su spoznali istinski neuspeh, i koji su se oporavili od njega, shvatite da je neuspeh u životu neophodan za uspeh. Naravno, neuspeh boli. Zapravo, duboko kao skalpel, ume da preseče put do našeg unutrašnjeg jezgra. Osećamo se ogoljeno, utučeno, oboreno. Ali takođe – nije važno koliko puta padneš dokle god se jedan put više i podigneš.

A najuspešniji ljudi u životu najviše su propadali. Ako pokušate da prođete kroz život bez ikakvog traga propasti i stradanja, onda uopšte ne živite život. Preuzimanje rizika i padanje na nos kako se kaže je deo života; čini nas onim što jesmo. Tačnije, onim što nakon tog iskustva – postajemo.

Budi kao beba

Kada beba uči da hoda, ona padne mnogo puta. To je zapravo na neki način – neuspeh. Ali, pitajte bilo koju majku o sposobnosti njene bebe da hoda i ona će svesrdno izjaviti da će njena beba jednoga dana hodati. Mogla bi pasti mnogo puta, ali sigurno će hodati.

Zašto je i kako majka tako sigurna da će njena ćerka da prohoda i naravno – hoda? Naravno, svi znamo odgovor na to pitanje. Znamo da je padanje i neuspeh dok se uči kako da se hoda samo deo života. Dakle, zašto se neuspeh u drugim stvarima tretira na ovaj način?

Mislim da ima i do mentaliteta i do tog očekivanja da se treba miriti sa statusom quo, da ne treba talasati, želeti više i boriti se. Često vidimo krajnji rezultat, a ne vidimo suze, dileme, mračne trenutke prepune sumnji i blokade u koje udarimo. Verujte, o tome znam ponešto.

Ono što ne shvatamo je upravo sve ono što su neki ljudi morali da prođu i iskuse da bi došli tamo gde su u životu. Najlakše je videti krajnji rezultat, kao lepo uređen stan; sređene papire, mir; kao da nije postojao put od potrage, angažovanja  neke od agencija za nekretnine, brojnih promašaja, dok se ne “ubode” taj jedan, naš stan, preko bankarskih tranfera, kredita i onda jurenja za nameštajem, opremanjem stana i uopšte sređivanja novog života. Kao beba koja uči da hoda, morali su da padnu i propadnu mnogo puta.

Problem je zapravo suštinski u društvu samom. Društvo u kojem živimo teži da slavi uspehe, a ne da naglašava epska putovanja prema uspehu koja su ispunjena iskušenjima, neprilikama, uznemirenostima, zastojima i neuspesima. Nije tako privlačno niti atraktivno govoriti o tim stvarima.

Ovo je 5 lekcija o neuspehu, pardon, fejlu, koje sam naučila.

Lekcija broj 1: Iskustvo

Prva važna lekcija stečena neuspehom je iskustvo.

Šta se dešava kada ne uspemo? Kada prođemo kroz nešto i možemo da odemo sa iskustvom iz prve ruke, to nam pomaže da razvijemo dublje razumevanje za život.

Iskustvo neuspeha u nečemu zaista je neprocenjivo. To potpuno menja naš okvir uma kroz indukciju bola. To nas čini da razmišljamo o stvarnoj prirodi stvari i njihovom značaju u našim životima, transformišući i poboljšavajući sebe.

Lekcija broj 2: Znanje

Neuspeh donosi sa sobom važno znanje iz prve ruke. To znanje se može iskoristiti u budućnosti da bi se prevazišao taj neuspeh koji je naneo toliko bola. Ništa ne može da zameni znanje stečeno neuspehom.

“Promašio sam više od 9000 koševa u karijeri. Izgubio sam skoro 300 igara. 26 puta, verovao sam da ću postići pobednički poen i promašio. U životu sam iznova i iznova propadao. I zato sam uspeo ”- Michael Jordan

Lekcija broj 3: Otpornost

Neuspeh u životu pomaže da se izgradi otpornost. Što više propadamo, to postajemo otporniji.

Da bismo postigli veliki uspeh, moramo spoznati otpornost. Jer, ako mislimo da ćemo uspeti u prvom pokušaju, ili čak prvih nekoliko pokušaja, onda budimo sigurni da ćemo se izložiti daleko bolnijem intenzitetu osećaja neuspeha.

Karakteristika otpornosti nam može pomoći na mnogo načina u životu. Otpornost pomaže da se stvori uspeh postavljanjem stava sličnom igri na pobedu. Nema očekivanja da će se išta dogoditi preko noći, već dolazi do svesnog očekivanja da će pravi uspeh zahtevati ogroman posao i trud.

Lekcija broj 4: Rast

Kada ne uspemo, mi rastemo i sazrevamo kao ljudska bića. Dosežemo do dubljih značenja života i razumevanja o njemu, kao i zašto radimo stvari koje radimo. To nam pomaže da razmislimo i uzmemo stvari u perspektivu, razvijajući značenje iz bolnih situacija.

Život je osmišljen tako da možemo rasti i poboljšavati se. Od samih genetskih vlakana koja nas čine osobama kao pojedincima, u tkivu društva na globalnom nivou, rast je osnovni deo nas. Bez rasta, ne bismo mogli ni da unapređujemo život na raznim frontovima.

Lekcija broj 5: Vrednost

Jedna od najvećih lekcija koju možemo naučiti iz životnih neuspeha je nužnost stvaranja i širenja izuzetno visoke vrednosti. U stvari, vrednost leži u srcu uspeha, a nedostatak vrednosti je osnovni stub neuspeha.

Razmišljajući o svojim prošlim neuspesima, razmislite o tome koliko ste vrednosti doneli ovom svetu. Možete li ponuditi više neke vrednosti? Da li bi to sprečilo potencijalni neuspeh? Kada naučite da stvorite ogromnu vrednost i to činite dosledno, na kraju ćete uspeti. Sigurno.

Uostalom, svaka situacija može da se posmatra i kao problem, ako ste baš sigurni da ne želite da uspete. Ali realnost je da je svaki problem zapravo samo rešava situacija iz koje ćete ovako ili onako – izaći. Dokle god izlazite sami sa sobom u miru, svaki novi izazov biće zapravo potpuno rado dočekan i nikada neće biti izvor stresa koji je destruktivan, već istinskog uzbuđenja u tome da radite nešto što donosi pravu vrednost i kvalitet okruženju.

Zato, samo napred. U nove neuspehe!

The post Kako se nositi s fejlom i zašto namerno ne kažem poraz ili neuspeh appeared first on Moodiranje.