Apsolutno nema lepšeg osećaja nego kad se zagrliš sa frajerom i nekako te ispuni njegov stomak kad se priljubite.

DNK nije voda i taj zapis pravio se milionima godina pre nego što smo mi počeli da ga dopunjujemo. U njemu je neka devojčica još u praistoriji upisala da veliki muškarac može da je zaštiti od predatora koji vrebaju sa svih strana, a pri tom može da donese hranu na sto. Takoreći, potencijalno savršen genetski materijal za razmnožavanje.

Sigurnost je nešto na šta ženski mozak najčešće pada. Možda ne odmah, odnosno, možda je nećete smuvati da spava sa vama posle prvog pića, ali na duže staze to je dobitna kombinacija. Nema te žene koja neće da otkine na leđa jednog vaterpoliste, makar i bivšeg, i neće mu zameriti ako mu je keramičar umesto pločica ugradio bojler. Opet se pozivam na ono istraživanje – ponekad je osećaj sigurnosti koji pruža veliki čovek bolji od dobrog seksa.

Pogledajmo hipotetički primer.

Imamo dva drugara. Obojica su odrasla zajedno, išli u školu i igrali basket u istom klubu, a i na istom košu u kraju. Mala digresija. Bavljenje sportom je poželjno, jer se time razvija muskulatura i postiže željeni gabarit. Idealni sportovi su vaterpolo, plivanje i veslanje, ali ni košarka, odbojka i atletika i to disciplina desetoboj, nisu za baciti. Elem, vratimo se našim junacima…

Mladić broj 1 je igrao na poziciji pleja i sve klinke u osnovnoj su se ložile na njega jer je mogao da daje trojke kao Sale Đorđević. Nastavio je da bude u kondiciji i kad je prestao da trenira košarku, da trči, ide u teretanu… jedina mu je mana što se nije preterano razvio u visinu. Ostao je na 175 cm.

Mladić broj 2 je igrao na raznim pozicijama jer je ne skladno rastao, kako to pubertetlije znaju, nije baš bio omiljen među klinkama koje su dolazile da gledaju kako njegov drug pogađa trojke. Kada je batalio košarku nije se rekreativno bavio ni jednim sportom, završio je faks i počeo je da pije na studijama pa je dobio i stomak. Zaustavio se sa rastom na 190 cm.

Prvi je smuvao ribu još sa šesnaest godina i bio je jedan od popularnijih tipova i kroz srednju školu. Drugi, pošto je već gajio stomak nije puno obraćao pažnju na devojčice jer ga je bilo pomalo sramota. “Priveo” je prvi put tek sa devetnaest i to na žurci na kojoj se cela ekipa ponapijala od neke loše votke.

Onda nastaje obrt.

U kasnim dvadesetim M1 je mislio da je bog i da može da ima svaku, a u stvari bilo ih je sve manje. Seks je bio sve lošiji, a kilaža sve manja. Trojke su prestale da deluju kao afrodizijak za devojčice kojima se broj smanjivao iz dana u dan. U međuvremenu, M2 onako kabast, naučio je nekoliko caka koje malo starije devojčice vole i ispred njegovog ulaza bio je red do ćoška. M2 je naučio da kuva, nabacio izgled momčine sa stovarista, i kad je jednoj manekenki predložio da zajedno drže dijetu počela je da plače i da ga moli jer neće više imati ta velika leđa i jake ruke pored kojih se ona oseća kao da je najzaštićenije osoba na planeti.

Naravoučenije…

Dečaci, kojima je ovaj tekst u stvari i namenjen, pravac reka ili bazen na veslanje ili plivanje – od toga se šire leđa, i ne ustručavajte se da popijete koje pivce viška jer stomačić je seksi, a i što bi se reklo: da devojke vole pločice, spavale bi u kupatilu.

The post Žene vole velike muškarce appeared first on Moodiranje.

Ono što te najviše fascinira je kad vidiš parove koji su došli sa svojim potomcima u tu istu igraonicu. Jedna varijanta je ona kojoj je to retka prilika za izlazak i koja se prepucala sa oblačenjem, kao da je krenula na svadbu, i on koji pokušava da flertuje sa svakom mogućom ženskom osobom, koja na naravno nije njegova žena.

Potajno se mrze, vidi im se u očima. Druga varijanta je oboma se pogled gubi u daljini, na dete ne obraća pažnju niko, a boga mi ni jedno na drugo. Kad bi se našli u stripu iznad glave bi im se pojavio oblačić sa rečenicom: “Kako sam se ja u ovo zaglavio/la, kad sam imao/la tako lep život pre nego što sam upoznao ovog kretena pored mene!”

Neosporno je da te majke i očevi vole svoju decu, ali izgleda da oni međusobno imaju o čemu da popričaju.

Pitanje koje bi se pojavilo u mom balončiću u istom onom stripu je kada i kako, od ribe koja mu se dopala i koju je jurio, postane žena koju mrzi i koju jedva čeka da prevari? Možda je pravo pitanje i to koliko smo postali sebični pa nećemo sebi da priznamo da svi vidimo ružičastog slona u prostoriji? Koji su to motivi koji drže nekoga u takvom kljakavom braku? Dete, lova, seks… šta?

Cenim da će i to dete bolje da odraste ako ne bude gledao majku i oca kako se ujedaju svaki dan. Razvod jeste trauma, ali zašto ga učiti od malih nogu da ne treba da kaže istinu. Sa druge strane, šta kažu jedno drugome taj muž i ta žena kad ostanu sami, a dete je u vrtiću ili je kod rodbine na čuvanju? Kako glupo izgleda ta tišina?

Ne kažem da sam ja najvelikodušnija osoba na svetu. Možda sam i ja pomalo sebičan jer ne puštam nikoga da uđe u moj mali svet i remeti ga kremicama, karminima, parfemima, sitnim nežnostima i zvocanjem kad se zaboravi neki bitan datum. Bar sam otvoren da probam i da kažem posle: ok, ova veza je vredna mnogih kompromisa i odricanja. Sapleteš se i padneš pa ideš dalje. Malo se ugruvaš, ali nastaviš dalje.

Kod mnogih dečaka se posle nekog broja pokušaja javi momenat u glavi ja hoću da se ženim i da imam potomstvo. To je super. Onda jako brzo krene da se izlazi, nađe se kandidatkinja odgovarajućih predispozicija, najčešće to je ona koja ne kaže ne, i hop cup devet meseci kasnije kmeee, a ceo život prebacivanja, svađanja, nervoze… ne razlikuju se ni devojčice puno. Imao sam situaciju da je posle mesec dana veze htela da se venčava, a kad ja nisam odreagovao kako treba, prstenom i matičarem, osula je paljbu po meni kako ja samo mislim na seks i kako kod mene devojke ne napreduju.

Ono što sam siguran je da ću učiniti sve da svoju suprugu gledam onim istim očima kao i kad smo se zabavljali. Izazićemo u lude provode i vraćati se kući zorom, dok ona drži cipele u rukama. Putovaćemo svaki put kad se ukaže prilika, makar do Avale. Ohrabrivaću je da se oblači lepo i atraktivno. Stavićemo decu u privatni vrtić, pošto oni imaju čuvanja dece tokom celog dana. Učićemo svoju decu da je život učenje, avantura, izazov, a ne muka i odricanje.

Gledam ponovo sve te lažno srećne parove i opet se pitam: kad su to odustali od ljubavi? Zašto su se predali i postali to što jesu? Zašto se nisu rastali na vreme, jer očigledno nisu jedno za drugo?

Mnogo je lakše preboleti neku ljubav, napiti se kvalitetno nekoliko puta i terati dalje, nego upropastiti nekoliko života… ko je tu posle sebičan?

The post Kako da brak opstane – nastavite da se zabavljate! appeared first on Moodiranje.