fbpx

Žene vole velike muškarce

Stara ženska, a boga mi i muška, priča je da je veličina bitna. Prljavu maštu na stranu, ovde je reč o gabaritu osobe, još konkretnije, muškog primerka koji pretenduje da osvoji neki ženski primerak.

1

Možda je malo pregrubo poređenje, i mnogi će me smestiti u kategoriju homo balkanikusa, ali činjenice iz relevantnog istraživanja među ženskom populacijom različitih starosnih i statusnih uzrasta govore da je to apsolutno tačno. Skoro da se jednoglasan zaključak ogleda u samo jednoj rečenici jedne od žena učesnice u ispitivanju:

Apsolutno nema lepšeg osećaja nego kad se zagrliš sa frajerom i nekako te ispuni njegov stomak kad se priljubite.

DNK nije voda i taj zapis pravio se milionima godina pre nego što smo mi počeli da ga dopunjujemo. U njemu je neka devojčica još u praistoriji upisala da veliki muškarac može da je zaštiti od predatora koji vrebaju sa svih strana, a pri tom može da donese hranu na sto. Takoreći, potencijalno savršen genetski materijal za razmnožavanje.

Sigurnost je nešto na šta ženski mozak najčešće pada. Možda ne odmah, odnosno, možda je nećete smuvati da spava sa vama posle prvog pića, ali na duže staze to je dobitna kombinacija. Nema te žene koja neće da otkine na leđa jednog vaterpoliste, makar i bivšeg, i neće mu zameriti ako mu je keramičar umesto pločica ugradio bojler. Opet se pozivam na ono istraživanje – ponekad je osećaj sigurnosti koji pruža veliki čovek bolji od dobrog seksa.

Pogledajmo hipotetički primer.

Imamo dva drugara. Obojica su odrasla zajedno, išli u školu i igrali basket u istom klubu, a i na istom košu u kraju. Mala digresija. Bavljenje sportom je poželjno, jer se time razvija muskulatura i postiže željeni gabarit. Idealni sportovi su vaterpolo, plivanje i veslanje, ali ni košarka, odbojka i atletika i to disciplina desetoboj, nisu za baciti. Elem, vratimo se našim junacima…

Mladić broj 1 je igrao na poziciji pleja i sve klinke u osnovnoj su se ložile na njega jer je mogao da daje trojke kao Sale Đorđević. Nastavio je da bude u kondiciji i kad je prestao da trenira košarku, da trči, ide u teretanu… jedina mu je mana što se nije preterano razvio u visinu. Ostao je na 175 cm.

Mladić broj 2 je igrao na raznim pozicijama jer je ne skladno rastao, kako to pubertetlije znaju, nije baš bio omiljen među klinkama koje su dolazile da gledaju kako njegov drug pogađa trojke. Kada je batalio košarku nije se rekreativno bavio ni jednim sportom, završio je faks i počeo je da pije na studijama pa je dobio i stomak. Zaustavio se sa rastom na 190 cm.

Prvi je smuvao ribu još sa šesnaest godina i bio je jedan od popularnijih tipova i kroz srednju školu. Drugi, pošto je već gajio stomak nije puno obraćao pažnju na devojčice jer ga je bilo pomalo sramota. “Priveo” je prvi put tek sa devetnaest i to na žurci na kojoj se cela ekipa ponapijala od neke loše votke.

Onda nastaje obrt.

U kasnim dvadesetim M1 je mislio da je bog i da može da ima svaku, a u stvari bilo ih je sve manje. Seks je bio sve lošiji, a kilaža sve manja. Trojke su prestale da deluju kao afrodizijak za devojčice kojima se broj smanjivao iz dana u dan. U međuvremenu, M2 onako kabast, naučio je nekoliko caka koje malo starije devojčice vole i ispred njegovog ulaza bio je red do ćoška. M2 je naučio da kuva, nabacio izgled momčine sa stovarista, i kad je jednoj manekenki predložio da zajedno drže dijetu počela je da plače i da ga moli jer neće više imati ta velika leđa i jake ruke pored kojih se ona oseća kao da je najzaštićenije osoba na planeti.

Naravoučenije…

Dečaci, kojima je ovaj tekst u stvari i namenjen, pravac reka ili bazen na veslanje ili plivanje – od toga se šire leđa, i ne ustručavajte se da popijete koje pivce viška jer stomačić je seksi, a i što bi se reklo: da devojke vole pločice, spavale bi u kupatilu.

1 Komentar
  1. Milutin Pavićević kaže

    DNK se mijenja mnogo brže nego što autor govori. U isto vrijeme kad je stomak bio znak nekoga ko ima šta da jede i miris/smrad prdeža je bio najsnažniji afrodizijak (odatle i dlake tamo dolje nazad, da bi se taj miris zadržao/širio), iz istog razloga. Danas niko ne zavodi prdežom. Razlog zašto će debeli ljudi i dalje nastaviti da postoje je to što je danas, sa obaveznim školovanjem, debljina gotovo uvijek znak dobroćudnosti, jer velika većina onih koji su kabasti ima djetinjstvo u kome su tlačeni i ponižavani od strane jačih i zgodnijih.

    To znači da je ženskoj osobi veća vjerovatnoća da “ubode” nekoga ko će je paziti i maziti ako ubada (ili traži da je ubodu) među debelima, nego među sportskim tipovima. Potreba za nalaženjem mister gud boja raste kako raste biološka potreba za rađanjem, pa tako i okrugla gospoda prolaze sve bolje i bolje što godine odmiču.

    Ili to, ili je kukuruz najveći ispod brda.

Komentari