Preko deteta do slave

Dobro ste pročitali – deteta, ne kreveta.

Nisam majka, ali ako ikada to budem postala, molim vas, pozovite socijalnu službu i tražite da mi oduzmu dete budem li od njega pokušala da napravim YouTube zvezdu, a da mu ni mlečni zubi nisu poispadali.

[bs-quote quote=”Da se razumemo, nema ničeg lošeg u podsticanju dečijeg talenta, ma kakav on bio, ali deliti to sa čitavim svetom i pre nego on sam bude u stanju da odluči da li to želi ili ne, ili govori da želi, a maltene nije ni svesno sebe, je, što se mene tiče, za zatvor.” style=”default” align=”left” author_name=”Zina Al Sattaf” author_job=”kolumnista” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/zina-al-sattaf.jpg”][/bs-quote]

Neke stvari treba da ostanu intima i nešto čemu će se roditelji i uža familija radovati, a kroz mnogo godina te zabeležene trenutke gledati u albumima, a ne na internetima.

Postoji određena kategorija ljudi koja, onako, na prvi pogled deluje slatko i motivišuće, ali surova istina je ta da jedina stvar koju ti ljudi žele jeste da postanu poznati. I od toga ne odustaju tako lako. Većina takvih roditelja, pored toga što “gura” sopstvenu decu “u zvezde”, gura i sebe. Procenat je neverovatan.

Lajkuj, ili će te Bog kazniti!

Svaka iole moderna majka zna da uvek treba zabeležiti svaki detetov korak. I to podeliti sa ostatkom sveta. Od prvog grča, povraćanja, zuba, vriske, dreke, negodovanja, osmeha, šutiranja igračaka, itd. I ne do ti Bog da to ne lajkuješ, odma stvaraš problem. Sebi, da se razumemo.

Čemu život i odrastanje deteta ako se to ne podeli sa ostatkom sveta. Pogotovo ono divno novo odelce. “Pa, pogledajte ga, zar nije kao pravi princ”. Nije, kao klovn je. Ko ima srca da joj to i kaže? Predlažem da izvlačimo slamčicu.

Majke koje su opsednute uspehom svoje dece preplavljuju svet. Lako ih je prepoznati:

• Do besvesti izmišljaju polusmislene citate.
• Do besvesti ponavljaju u statusima te iste polusmislene citate.
• Prave postere za svoje polubesmilene citate koje obavezno potpišu i stave na Facebook i Instagram.
• Prave haos i svađaju se ako ugledaju negde svoj polubesmisleni citat nepotpisan.
• Uhode po internetima svoje polubesmislene citate, a zatim pogledati pod 4.
• Neko vreme se kriju iza dece, jer tobože, sve to rade za njihovo dobro, a onda otkriju svoje pravo lice, pa pređu na sopstvene lajkove preko te iste dece.

Opsesija uspehom

Kamo lepe sreće da se takvi ljudi zaustave samo na svojoj “karijeri”, ali ne… to rađa i to rađa da bi uspelo. Pa neće njen sin/ćerka ostati nezapažen/a, a evo već prvog zubića na pomolu. Zar njeno dete da bude najgore od sve dece?! To vam je ono kao kada dete zakasni za upis u muzičku školu.

Prvo će, do besvesti da slikaju i snimaju svaki plač ili smešak i da to dele sa ostatkom sveta (kao da nas to uopšte i interesuje), ali smo zapravo najebali kad to dete prohoda i prvi put lupi o nešto – eto ga novorođeni muzičar. E, tu, prijatelji moji, počinje pakao. Otvara se YouTube kanal, jer Keeping Up With… why not, naše news feedove preplavljuju snimci krajnje nebitnog sadržaja, a ukoliko ste pomislili da ćete problem rešiti tako što ćete tu osobu jednostavno otpratiti, silno ste pogrešili, jerbo oni nemaju problem da vam svaki link ponaosob pošalju u inbox, bez trunke stida i srama, očekujući najpozitivniji komentar, a vi – šta ćete, morate da koristite bele laži, pa se svaki put oduševite, iako snimak niste ni pogledali.

Busted!

Poenta je, u suštini, vrlo jednostavna.

Neostvareni roditelji kroz svoju decu pokušavaju da dosanjaju davno izgubljene snove, a deca su samo neka od sredstava.

Psihologija je to sve lepo objasnila. Kroz dijagnozu.

Neostvareni ljudi, opšte je poznato, svoju “novu šansu” dobiju kroz dete, jer mu suštinski “kradu” mladost, detinjstvo, život i pokušavaju da “isprave” sopstvene greške, odnosno, da se ostvare u ulogama u kojima nisu do nekog perioda. Ne dajte se zavarati, ne rade oni to za dobrobit dece, rade to jer isključivo žele da oni budu ti heroji i da oni budu ti koji su otkrili te neverovatne talente (menjajući pelene). Uspeh je relativna stvar. Nekome je dovoljno da jednostavno odgaja dete najbolje što može, a neko je već razumelo svoje tromesečno dete kako mu kroz “Ga, ga i gu, gu” u suštini govori: “Mamice, učini me poznatim odmah, sada odmah, a usput sponzoriši i svoj lični Instagram profil jer bi ceo svet trebalo da zna ko je žena koja me je rodila i, nakon što je uspela da upropasti sebe, to vrlo uspešno primenjuje i na meni”.

Trivia: Retko kog tatu ćete naći da radi istu stvar. Štaviše…

Ostvarenost i bolesna potreba za pažnjom ne idu zajedno

Čuvajte se onih koji sponzorišu lične instagram profile, a pod izgovorom “Ja sam pisac i imam tri i po knjige”. Pa, sestro, otvori biznis profil, pa ga sponzoriši do mile volje, a do tada priznaj da si atention whore, nije to sramota. Zar nismo svi po malo, s tim što neko traži pažnju dečka/devojke, a neko milionskog auditorijuma.

Pisma obožavalaca

Jedno vreme sam verovala da je to teška nebuloza, a onda sam shvatila da postoje paćenici koji se pridržavaju “domaćinskih” saveta, s tim što 90% poruka piše sam(a) autorka, naravno u superlativu i sa zadovoljstvom ih objavljuje, jer  hej, kud ćeš bolje reklame od zadovoljne čitateljke koja nije imala pametnija posla nego da ti napiše “ljubavnu” poruku.

Nadimci

Ako sam na nešto alergična, onda su to nadimci, ali da se razumemo, ne na one u klasičnom smislu. Samo na one koje osoba da samoj sebi, a uglavnom sadrže suprlativ u vidu neke kraljevske, ili slične titule. Nadimak u superlativu je nova “Dotako sam dno života” varijanta.

I zato, molim vas, ali MOOOLIM VAS, ukoliko iole imate talenta i dara u sebi, just go with a flo. Pišite, objavljujte i ukoliko vredi, naći će svoj put do čitalaca, verujte mi.

Ne sećam se da su Ivo Andrić, Meša Selimović, ili bilo koji drugi pisac i Nobelovac svaki svoj citat potpisivali. Ispod postera.

Ništa bez primera: 

Ljubav je nekada, nekada zastrašujuća, nekada čudna, nekada jednostavna, nekad teška, ali je u svakom slučaju predivna.

– Zina Al Sattaf

Kada dosegnete svoj maksimum u davanju a shvatite da za uzvrat niste dobili ništa, jednostavno pustite, nije vredno toga…

– Zina Al Sattaf

Devojko, ako te ne poljubi kao da si poslednja na svetu, verovatno se istrošio na neku drugu.

– Zina Al Sattaf

Izvinjavam se, ne umem da pravim one debilne postere, a i stvarno ne bih da ovo kruži internetom u vidu “mudrosti”. Uglavnom, jasna vam je poenta.

Takođe se izvinjavam ukoliko nisam zadovoljila vaše kriterijume supermotivacionim citatima, ali pokušajte vi da budete kreativni dok vam komšija sluša Nedeljka Bajića Baju i “Zapisano je u vremenu”. Treće pakovanje maramica trošim. Nisam sigurna da li zbog pesme ili glavobolje izazvane pesmom, ali znate kako se sad moderno kaže… To Be Continued (“Zažmuri broj do 100, to biće dovoljno, da probam nekako da odem bezbolno” – čim uplatim sponzorstvo za Instagram).

I, kao što rekoh, dozvolite deci da što buže budu deca, da se igraju, skaču i lupaju u šta god žele.

Biće dovoljno vremena kada će ih ovaj surovi život možda i sam naterati da urade neke stvari, a ukoliko ste jednostavno sebični i samoživi skot koji je željan slave, pa makar i preko detetovih leđa, ugasite internete, ili barem dajte psihološki test pre nego ih određenim osobama dozvolite. Isto kao i decu.

The post Ugasite internete: Majke koje pokušavaju da preko dece budu popularne haraju njime! appeared first on Moodiranje.

No, krenimo redom…

Prve iskrice i leptirići u stomaku

Ugledali ste ga i savršen je. Kao (o)pisan za vas. Nudi sve što očekujete od njega a od vas traži samo da budete ono što jeste. Možda vam ga je pokazala drugarica, stara provodažijka, i zamislite – uspelo je. Posao iz snova je vaš. Kancelarija, oprema za rad, nasmejane kolege i konačno mesto na kojem će vaše znanje i veštine doći do izražaja i gde će se vaš trud i rad ceniti i poštovati.

Molim vas, za ime Boga i svih španskih i turskih serija, ne budite naivni! Svi znate da su oni slatki samo u početku i da obećavaju kule, gradove, odlične uslove rada i mogućnost napretka, takoreći, dok ne prođe meden mesec.

Deluje mi da većini roditelja ni dan danas nije jasno kako to da penziju nećemo dočekati u jednoj, ili eventualno dve firme (wtf koju penziju?!), a skloni su tome i da pomisle da nešto nije u redu sa vama ukoliko ste nezadovoljni i istfrustrirani jer, recimo, trpite mobing (mislim, ako ga trpite i nije u redu, ali ne na taj način).

Narodski rečeno dečko vas tuče, a vi morate i da mu se izvinjavate zbog toga i da mu iznova i iznova dokazujete svoju ljubav. Apsolutna greška.  Nasilnika treba napustiti i prijaviti, bilo da je dečko ili posao.

Žene i emocije

Koliko sam samo puta čula rečenice poput: “Nije on takav”, “Nije tako mislio”, “Biće bolje sigurno, trenutno je loš period” i ne, ovo se nije odnosilo na muško-ženske odnose, već na poslovne, ali je dovoljno tragično što je sličnost prevelika. Nenamerna, ali prevelika.

Žene su, kažu stručnjaci, prilično misleća i emotivna bića. Stručnjaci nemaju pojma. Žene su budale koje kada vide da nešto ne ide, da nisu dovoljno cenjene, da pokušavaju i da ih potcene i svašta nešto nepristojno im urade, one ne raskidaju te užasne poslovne veze, već se vode parolom “Biće bolje, shvatiće on koje ja sve kvalitete posedujem”, otprilike kao i u vezi kada smatraju da će svojom ljubavlju i posvećenošću promeniti dečka patološkog lažova, Edipovca ili jednostavno učiniti da stvari bolje funkcionišuč. Opet greška. Neće. Neće, jer taj (ko god da je) jebe neku klinku (dok mu žena čuva decu kod kuće, a on, naravno, održava imidž porodičnog čoveka) koja će mu upravo postati novi direktor izmišljenog sektora, a ti možeš da se jebeš samo sa svojim kvalitetima, s obzirom na to da si zbog lošeg posla zapostavila i privatni i ljubavni život, pa osim svojih ideala nemaš čak nikoga ni za seks, jerbo su se u međuvremenu, dok si se ti duševno i fizički predavala “poslu iz snova” svi oni frajeri koji su otkidali na tebe ili oženili, ili čekaju decu pa moraju da se ožene, ili su baš za inat skoro sreli srodnu dušu na Tajlandu.

Problemi u raju

Jako ih je lako prepoznati i kuliranje ovih prilično jasnih znakova je pravljenje štete na sopstvenu odgovornost i velika šansa da ćete završiti u bolnici. Ili nekoliko njih. Ne ignorišite, obratite pažnju na njih na vreme, u suštini su na svakom ćošku i ukoliko im se suprotstavite, velike su šanse da ćete sebi uspeti i da pomognete na vreme.

Ovo su klasični:

• Ne cene vaš trud, rad, kreativnost, kao ni bilo šta što ste za njih uradili bolje nego ceo tim, za recimo, prethodnih pet godina. Zajedno.
• Nipodaštavaju vaše ideje, ali zato smatraju da onaj tamo što stoji pored bandere i ne radi ama baš ništa zapravo izvodi vrhunski performans za koji će mu na kraju i platiti da bi sa tim nepostojećim performansom bili “prvi u selu”.
• Pokušavaju da vas ponize namećući vam pozicije koje ne odgovaraju ni vašim sposobnostima, a ni diplomama, dok ljude sa govornim manama (zaista nisam od onih koji diskriminišu, ali hej, nije javni nastup za osobu koja nije u stanju da izgovori više od polovine azbuke), dođoše kojima je reč “obraz” strana, pa su u stanju da istrpe i najgore uvrede, a i batine zarad napretka, stavljaju u prvi plan i notornim seljačinama daju na značaju. Ne zaboravite, ljudi vole da budu okruženi gorima ili sebi ravnima. Manipulacija je majka uspeha, s tim što mnogi nisu naučili da se to ne može sa svakim.
• Lažno vas optužuju za ne znate ni vi šta, a onda shvatite da su vaše “kolege” od onih koje su u stanju da pretrpe najgore moguće uvrede, pa malo i batine, a usput i majku da prodaju zarad tapšanja po ramenu i “bolje budućnosti”, a mukice nisu svesne da će se, na kraju, u najboljem mogućem slučaju vratit u svoju selendricu sa svojim seljačkim akcentom da, eventualno, rade na lokalnoj trafici.
• Pokušavaju psihički da vas izlome do te mere da puzeći dođete do njih, zamolite za malo vode i šansu da vam otvore vrata da izađete
• Treba li zaista da nastavljam dalje? Pošto, ako treba, beznadežan ste slučaj i volite da vas biju.

Ali ja ne mogu da ga ostavim

E, pa vidi, brate, sestro – MOŽEŠ! Ovo ti odgovorno tvrdim dok mi ispod balkona, u centru grada neki ljakse u kolima pušta “novi” rep, a od reči sam razumela samo “čukice i mukice”, ali dobro, to je off topic. Da se vratimo mi na “TI TO MOŽEŠ, TI TO HOĆEŠ I TI TO MORAŠ!”

Ti to stvarno hoćeš, možeš i moraš, pogotovo ako kapiraš da si malo-malo pa počela da bivaš bolesna, da ti je imunitet na novou: Umreću čim budu skinuli ovo stakleno zvono sa mene, a da živci nisu sposobni da pretrpe ni kada vam potencijalni dečko kaže nešto u šali. Odmah ste raskinuli, iako ništa niste ni započeli, jer nemate kad od posla na koji vam odlazi i poslednja kap energije, a i on gubi strpljenje za virtuelnu devojku koja mu tu i tamo odgovori na poneku poruku, a ni to ne može stalno jer radi.

Ostavi ti njega – biće ti lakše

E, ovo je rečenica koja mi nikada nije bila jasna, a svi su mi je govorili, jer sam kapirala da nema tu šta da mi bude teže ili lakše, sve dok nisam skontala da je to, zapravo, jedna velika istina, a i pobeda. Momenat u kojem u svojoj glavi prelamaš da si ti ta kojoj je dosta svega i da želiš svoj život nazad, kao i to da si ti jedina koja ima pravo da ga kontroliše, a ne neki nabeđeni direktorčić sa manje grama mozga u glavi, nego što ti možeš da pojedeš bureka za doručak, to je pravi put ka tvojoj pobedi i što je bitnije – ka rešenju (psihijatar je posle tu da ti objasni da ne treba da kriviš sebe i da nisi ti kriva što vam nije uspelo, već on – ako ti ovo već odavno nije postalo jasno).

Nikada neću pronaći drugi posao

Iiiiiii budimo realni, ovo je, zapravo, verovatno jedna velika istina (ponovo se pozivam na Srbiju) i ne, nije problem u tome da smo izbrljivi i ne, nije problem u tome da ne želimo da radimo i ne, nije problem u tome da smo nezahvalni, problem je u tome što zahtevamo da se ono za šta smo se godinama školovali adekvatno ceni i plati, a zahtevati svoja prava u ovoj zemlji je isto kao i zahtevati onaj Britnin lambo, ali to ne sme da vam bude izgovor, jer, verujte mi, vaše zdravlje nema cenu. Za početak. Svaki stres u nekom trenutnu dođe na naplatu i savršeno ga ne zanima imate li posao i kakav je, ili ste očajni u potrazi za istim.

Nema izgovora

Niste prijavljeni, odnosno, radite na crno? Prijavljeni ste na minimalac, a ostatak dobijate “na ruke”? Plata vam je mizerna, ali hej, bolje i mizerna nego nikakva, zar ne? E, pa ne!

Dokle god to budemo dozvoljavali i tako razmišljali, dešavaće nam se ovakve stvari.

I ne, nećemo više da ponavljamo “Ćuti, uvek može gore”, jer, pre svega, nećemo da nam “uvek može gore” bude merilo. Merilo mora da bude “Vidi, može i bolje, videćeš”. I ne, ne treba strah da bude taj koji će vas terati da ostanete u toksičnoj poslovnoj vezi u kojoj ćete trpeti nepravdu, iživljavanje, gledati gore i, realno, gluplje od sebe kako napreduju i postaju “neko” i “nešto”, a ne znaju gde je levo, pa makar po cenu da drugi ni ne pronađete u skorije vreme. Kada shvatite da ne ide, jednostavno ćete raskinuti tu “Bad Romance”, jer biti zarobljen i u vezi sa lošim poslom je isto kao i biti u vezi sa psihopatom. Na kraju ćete ispasti Nataša Bekvalac. I, verujte mi, mnogo je bolje dostojanstveno biti prijavljen na biro, nego izgubiti i poslednju mrvu dostojanstva u procesu spašavanja “braka” koji je osuđen na propast i to bez prava na podelu imovine, jer ste potpisali predbračni ugovor, a i država Srbija – vaše pravo da ostanete bez svega, vam garantuje da će tako i biti. Sačuvajte živce, borba ne prestaje, jer čitajući nenapisane ugovore izgleda smo zaboravili i one napisane.

The post Ostajati na lošem poslu isto je kao veza s psihopatom: Beži dok ne bude prekasno! appeared first on Moodiranje.