Rad je stvorio čoveka. Ili Bog. Ili ko god. U šta god da verujete – apsolutno ste u pravu, s tim što čovek bez rada ne može da funkcioniše. Može, ali kao parazit. Rad je, inače i ljubav, a bez ljubavi, ma šta neki pričali, takođe, ne može da se živi. I… gde ima ljubavi, obično dođe do veze. Problem nastane kada ta veza postane disfunkcionalna i krene da jede deo po deo vas, terajući vas da izgubite sopstveni identitet i još da se i izvinite što vas je tukao.

No, krenimo redom…

Prve iskrice i leptirići u stomaku

Ugledali ste ga i savršen je. Kao (o)pisan za vas. Nudi sve što očekujete od njega a od vas traži samo da budete ono što jeste. Možda vam ga je pokazala drugarica, stara provodažijka, i zamislite – uspelo je. Posao iz snova je vaš. Kancelarija, oprema za rad, nasmejane kolege i konačno mesto na kojem će vaše znanje i veštine doći do izražaja i gde će se vaš trud i rad ceniti i poštovati.

Molim vas, za ime Boga i svih španskih i turskih serija, ne budite naivni! Svi znate da su oni slatki samo u početku i da obećavaju kule, gradove, odlične uslove rada i mogućnost napretka, takoreći, dok ne prođe meden mesec.

Deluje mi da većini roditelja ni dan danas nije jasno kako to da penziju nećemo dočekati u jednoj, ili eventualno dve firme (wtf koju penziju?!), a skloni su tome i da pomisle da nešto nije u redu sa vama ukoliko ste nezadovoljni i istfrustrirani jer, recimo, trpite mobing (mislim, ako ga trpite i nije u redu, ali ne na taj način).

Narodski rečeno dečko vas tuče, a vi morate i da mu se izvinjavate zbog toga i da mu iznova i iznova dokazujete svoju ljubav. Apsolutna greška.  Nasilnika treba napustiti i prijaviti, bilo da je dečko ili posao.

Žene i emocije

Koliko sam samo puta čula rečenice poput: “Nije on takav”, “Nije tako mislio”, “Biće bolje sigurno, trenutno je loš period” i ne, ovo se nije odnosilo na muško-ženske odnose, već na poslovne, ali je dovoljno tragično što je sličnost prevelika. Nenamerna, ali prevelika.

Žene su, kažu stručnjaci, prilično misleća i emotivna bića. Stručnjaci nemaju pojma. Žene su budale koje kada vide da nešto ne ide, da nisu dovoljno cenjene, da pokušavaju i da ih potcene i svašta nešto nepristojno im urade, one ne raskidaju te užasne poslovne veze, već se vode parolom “Biće bolje, shvatiće on koje ja sve kvalitete posedujem”, otprilike kao i u vezi kada smatraju da će svojom ljubavlju i posvećenošću promeniti dečka patološkog lažova, Edipovca ili jednostavno učiniti da stvari bolje funkcionišuč. Opet greška. Neće. Neće, jer taj (ko god da je) jebe neku klinku (dok mu žena čuva decu kod kuće, a on, naravno, održava imidž porodičnog čoveka) koja će mu upravo postati novi direktor izmišljenog sektora, a ti možeš da se jebeš samo sa svojim kvalitetima, s obzirom na to da si zbog lošeg posla zapostavila i privatni i ljubavni život, pa osim svojih ideala nemaš čak nikoga ni za seks, jerbo su se u međuvremenu, dok si se ti duševno i fizički predavala “poslu iz snova” svi oni frajeri koji su otkidali na tebe ili oženili, ili čekaju decu pa moraju da se ožene, ili su baš za inat skoro sreli srodnu dušu na Tajlandu.

Problemi u raju

Jako ih je lako prepoznati i kuliranje ovih prilično jasnih znakova je pravljenje štete na sopstvenu odgovornost i velika šansa da ćete završiti u bolnici. Ili nekoliko njih. Ne ignorišite, obratite pažnju na njih na vreme, u suštini su na svakom ćošku i ukoliko im se suprotstavite, velike su šanse da ćete sebi uspeti i da pomognete na vreme.

Ovo su klasični:

• Ne cene vaš trud, rad, kreativnost, kao ni bilo šta što ste za njih uradili bolje nego ceo tim, za recimo, prethodnih pet godina. Zajedno.
• Nipodaštavaju vaše ideje, ali zato smatraju da onaj tamo što stoji pored bandere i ne radi ama baš ništa zapravo izvodi vrhunski performans za koji će mu na kraju i platiti da bi sa tim nepostojećim performansom bili “prvi u selu”.
• Pokušavaju da vas ponize namećući vam pozicije koje ne odgovaraju ni vašim sposobnostima, a ni diplomama, dok ljude sa govornim manama (zaista nisam od onih koji diskriminišu, ali hej, nije javni nastup za osobu koja nije u stanju da izgovori više od polovine azbuke), dođoše kojima je reč “obraz” strana, pa su u stanju da istrpe i najgore uvrede, a i batine zarad napretka, stavljaju u prvi plan i notornim seljačinama daju na značaju. Ne zaboravite, ljudi vole da budu okruženi gorima ili sebi ravnima. Manipulacija je majka uspeha, s tim što mnogi nisu naučili da se to ne može sa svakim.
• Lažno vas optužuju za ne znate ni vi šta, a onda shvatite da su vaše “kolege” od onih koje su u stanju da pretrpe najgore moguće uvrede, pa malo i batine, a usput i majku da prodaju zarad tapšanja po ramenu i “bolje budućnosti”, a mukice nisu svesne da će se, na kraju, u najboljem mogućem slučaju vratit u svoju selendricu sa svojim seljačkim akcentom da, eventualno, rade na lokalnoj trafici.
• Pokušavaju psihički da vas izlome do te mere da puzeći dođete do njih, zamolite za malo vode i šansu da vam otvore vrata da izađete
• Treba li zaista da nastavljam dalje? Pošto, ako treba, beznadežan ste slučaj i volite da vas biju.

Ali ja ne mogu da ga ostavim

E, pa vidi, brate, sestro – MOŽEŠ! Ovo ti odgovorno tvrdim dok mi ispod balkona, u centru grada neki ljakse u kolima pušta “novi” rep, a od reči sam razumela samo “čukice i mukice”, ali dobro, to je off topic. Da se vratimo mi na “TI TO MOŽEŠ, TI TO HOĆEŠ I TI TO MORAŠ!”

Ti to stvarno hoćeš, možeš i moraš, pogotovo ako kapiraš da si malo-malo pa počela da bivaš bolesna, da ti je imunitet na novou: Umreću čim budu skinuli ovo stakleno zvono sa mene, a da živci nisu sposobni da pretrpe ni kada vam potencijalni dečko kaže nešto u šali. Odmah ste raskinuli, iako ništa niste ni započeli, jer nemate kad od posla na koji vam odlazi i poslednja kap energije, a i on gubi strpljenje za virtuelnu devojku koja mu tu i tamo odgovori na poneku poruku, a ni to ne može stalno jer radi.

Ostavi ti njega – biće ti lakše

E, ovo je rečenica koja mi nikada nije bila jasna, a svi su mi je govorili, jer sam kapirala da nema tu šta da mi bude teže ili lakše, sve dok nisam skontala da je to, zapravo, jedna velika istina, a i pobeda. Momenat u kojem u svojoj glavi prelamaš da si ti ta kojoj je dosta svega i da želiš svoj život nazad, kao i to da si ti jedina koja ima pravo da ga kontroliše, a ne neki nabeđeni direktorčić sa manje grama mozga u glavi, nego što ti možeš da pojedeš bureka za doručak, to je pravi put ka tvojoj pobedi i što je bitnije – ka rešenju (psihijatar je posle tu da ti objasni da ne treba da kriviš sebe i da nisi ti kriva što vam nije uspelo, već on – ako ti ovo već odavno nije postalo jasno).

Nikada neću pronaći drugi posao

Iiiiiii budimo realni, ovo je, zapravo, verovatno jedna velika istina (ponovo se pozivam na Srbiju) i ne, nije problem u tome da smo izbrljivi i ne, nije problem u tome da ne želimo da radimo i ne, nije problem u tome da smo nezahvalni, problem je u tome što zahtevamo da se ono za šta smo se godinama školovali adekvatno ceni i plati, a zahtevati svoja prava u ovoj zemlji je isto kao i zahtevati onaj Britnin lambo, ali to ne sme da vam bude izgovor, jer, verujte mi, vaše zdravlje nema cenu. Za početak. Svaki stres u nekom trenutnu dođe na naplatu i savršeno ga ne zanima imate li posao i kakav je, ili ste očajni u potrazi za istim.

Nema izgovora

Niste prijavljeni, odnosno, radite na crno? Prijavljeni ste na minimalac, a ostatak dobijate “na ruke”? Plata vam je mizerna, ali hej, bolje i mizerna nego nikakva, zar ne? E, pa ne!

Dokle god to budemo dozvoljavali i tako razmišljali, dešavaće nam se ovakve stvari.

I ne, nećemo više da ponavljamo “Ćuti, uvek može gore”, jer, pre svega, nećemo da nam “uvek može gore” bude merilo. Merilo mora da bude “Vidi, može i bolje, videćeš”. I ne, ne treba strah da bude taj koji će vas terati da ostanete u toksičnoj poslovnoj vezi u kojoj ćete trpeti nepravdu, iživljavanje, gledati gore i, realno, gluplje od sebe kako napreduju i postaju “neko” i “nešto”, a ne znaju gde je levo, pa makar po cenu da drugi ni ne pronađete u skorije vreme. Kada shvatite da ne ide, jednostavno ćete raskinuti tu “Bad Romance”, jer biti zarobljen i u vezi sa lošim poslom je isto kao i biti u vezi sa psihopatom. Na kraju ćete ispasti Nataša Bekvalac. I, verujte mi, mnogo je bolje dostojanstveno biti prijavljen na biro, nego izgubiti i poslednju mrvu dostojanstva u procesu spašavanja “braka” koji je osuđen na propast i to bez prava na podelu imovine, jer ste potpisali predbračni ugovor, a i država Srbija – vaše pravo da ostanete bez svega, vam garantuje da će tako i biti. Sačuvajte živce, borba ne prestaje, jer čitajući nenapisane ugovore izgleda smo zaboravili i one napisane.