Kada je Tim Berners Li, tvorac Worl Wide Weba, 80-ih godina, svetu omogućio da putem ove magične mreže uživa u raznim povoljnostima, ne znam zašto, ali sasvim sam sigurna da mu na pamet nije palo da će razne ljubawi, bwese, mawene kao i novi Andrići i Selimovići u pokušaju preplaviti Cukerbergov Facebook i Instagram i da im neće biti dovoljno to što se neki paćenici prepoznaju u njihovim šturim rečima, pa će nas dodatno i silovati sponzorisanim profilima. Lične prirode. Neko mora da im kaže da je to pogrešno. Jaaaakooo pogrešno.

Preko deteta do slave

Dobro ste pročitali – deteta, ne kreveta.

Nisam majka, ali ako ikada to budem postala, molim vas, pozovite socijalnu službu i tražite da mi oduzmu dete budem li od njega pokušala da napravim YouTube zvezdu, a da mu ni mlečni zubi nisu poispadali.

[bs-quote quote=”Da se razumemo, nema ničeg lošeg u podsticanju dečijeg talenta, ma kakav on bio, ali deliti to sa čitavim svetom i pre nego on sam bude u stanju da odluči da li to želi ili ne, ili govori da želi, a maltene nije ni svesno sebe, je, što se mene tiče, za zatvor.” style=”default” align=”left” author_name=”Zina Al Sattaf” author_job=”kolumnista” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/zina-al-sattaf.jpg”][/bs-quote]

Neke stvari treba da ostanu intima i nešto čemu će se roditelji i uža familija radovati, a kroz mnogo godina te zabeležene trenutke gledati u albumima, a ne na internetima.

Postoji određena kategorija ljudi koja, onako, na prvi pogled deluje slatko i motivišuće, ali surova istina je ta da jedina stvar koju ti ljudi žele jeste da postanu poznati. I od toga ne odustaju tako lako. Većina takvih roditelja, pored toga što “gura” sopstvenu decu “u zvezde”, gura i sebe. Procenat je neverovatan.

Lajkuj, ili će te Bog kazniti!

Svaka iole moderna majka zna da uvek treba zabeležiti svaki detetov korak. I to podeliti sa ostatkom sveta. Od prvog grča, povraćanja, zuba, vriske, dreke, negodovanja, osmeha, šutiranja igračaka, itd. I ne do ti Bog da to ne lajkuješ, odma stvaraš problem. Sebi, da se razumemo.

Čemu život i odrastanje deteta ako se to ne podeli sa ostatkom sveta. Pogotovo ono divno novo odelce. “Pa, pogledajte ga, zar nije kao pravi princ”. Nije, kao klovn je. Ko ima srca da joj to i kaže? Predlažem da izvlačimo slamčicu.

Majke koje su opsednute uspehom svoje dece preplavljuju svet. Lako ih je prepoznati:

• Do besvesti izmišljaju polusmislene citate.
• Do besvesti ponavljaju u statusima te iste polusmislene citate.
• Prave postere za svoje polubesmilene citate koje obavezno potpišu i stave na Facebook i Instagram.
• Prave haos i svađaju se ako ugledaju negde svoj polubesmisleni citat nepotpisan.
• Uhode po internetima svoje polubesmislene citate, a zatim pogledati pod 4.
• Neko vreme se kriju iza dece, jer tobože, sve to rade za njihovo dobro, a onda otkriju svoje pravo lice, pa pređu na sopstvene lajkove preko te iste dece.

Opsesija uspehom

Kamo lepe sreće da se takvi ljudi zaustave samo na svojoj “karijeri”, ali ne… to rađa i to rađa da bi uspelo. Pa neće njen sin/ćerka ostati nezapažen/a, a evo već prvog zubića na pomolu. Zar njeno dete da bude najgore od sve dece?! To vam je ono kao kada dete zakasni za upis u muzičku školu.

Prvo će, do besvesti da slikaju i snimaju svaki plač ili smešak i da to dele sa ostatkom sveta (kao da nas to uopšte i interesuje), ali smo zapravo najebali kad to dete prohoda i prvi put lupi o nešto – eto ga novorođeni muzičar. E, tu, prijatelji moji, počinje pakao. Otvara se YouTube kanal, jer Keeping Up With… why not, naše news feedove preplavljuju snimci krajnje nebitnog sadržaja, a ukoliko ste pomislili da ćete problem rešiti tako što ćete tu osobu jednostavno otpratiti, silno ste pogrešili, jerbo oni nemaju problem da vam svaki link ponaosob pošalju u inbox, bez trunke stida i srama, očekujući najpozitivniji komentar, a vi – šta ćete, morate da koristite bele laži, pa se svaki put oduševite, iako snimak niste ni pogledali.

Busted!

Poenta je, u suštini, vrlo jednostavna.

Neostvareni roditelji kroz svoju decu pokušavaju da dosanjaju davno izgubljene snove, a deca su samo neka od sredstava.

Psihologija je to sve lepo objasnila. Kroz dijagnozu.

Neostvareni ljudi, opšte je poznato, svoju “novu šansu” dobiju kroz dete, jer mu suštinski “kradu” mladost, detinjstvo, život i pokušavaju da “isprave” sopstvene greške, odnosno, da se ostvare u ulogama u kojima nisu do nekog perioda. Ne dajte se zavarati, ne rade oni to za dobrobit dece, rade to jer isključivo žele da oni budu ti heroji i da oni budu ti koji su otkrili te neverovatne talente (menjajući pelene). Uspeh je relativna stvar. Nekome je dovoljno da jednostavno odgaja dete najbolje što može, a neko je već razumelo svoje tromesečno dete kako mu kroz “Ga, ga i gu, gu” u suštini govori: “Mamice, učini me poznatim odmah, sada odmah, a usput sponzoriši i svoj lični Instagram profil jer bi ceo svet trebalo da zna ko je žena koja me je rodila i, nakon što je uspela da upropasti sebe, to vrlo uspešno primenjuje i na meni”.

Trivia: Retko kog tatu ćete naći da radi istu stvar. Štaviše…

Ostvarenost i bolesna potreba za pažnjom ne idu zajedno

Čuvajte se onih koji sponzorišu lične instagram profile, a pod izgovorom “Ja sam pisac i imam tri i po knjige”. Pa, sestro, otvori biznis profil, pa ga sponzoriši do mile volje, a do tada priznaj da si atention whore, nije to sramota. Zar nismo svi po malo, s tim što neko traži pažnju dečka/devojke, a neko milionskog auditorijuma.

Pisma obožavalaca

Jedno vreme sam verovala da je to teška nebuloza, a onda sam shvatila da postoje paćenici koji se pridržavaju “domaćinskih” saveta, s tim što 90% poruka piše sam(a) autorka, naravno u superlativu i sa zadovoljstvom ih objavljuje, jer  hej, kud ćeš bolje reklame od zadovoljne čitateljke koja nije imala pametnija posla nego da ti napiše “ljubavnu” poruku.

Nadimci

Ako sam na nešto alergična, onda su to nadimci, ali da se razumemo, ne na one u klasičnom smislu. Samo na one koje osoba da samoj sebi, a uglavnom sadrže suprlativ u vidu neke kraljevske, ili slične titule. Nadimak u superlativu je nova “Dotako sam dno života” varijanta.

I zato, molim vas, ali MOOOLIM VAS, ukoliko iole imate talenta i dara u sebi, just go with a flo. Pišite, objavljujte i ukoliko vredi, naći će svoj put do čitalaca, verujte mi.

Ne sećam se da su Ivo Andrić, Meša Selimović, ili bilo koji drugi pisac i Nobelovac svaki svoj citat potpisivali. Ispod postera.

Ništa bez primera: 

Ljubav je nekada, nekada zastrašujuća, nekada čudna, nekada jednostavna, nekad teška, ali je u svakom slučaju predivna.

– Zina Al Sattaf

Kada dosegnete svoj maksimum u davanju a shvatite da za uzvrat niste dobili ništa, jednostavno pustite, nije vredno toga…

– Zina Al Sattaf

Devojko, ako te ne poljubi kao da si poslednja na svetu, verovatno se istrošio na neku drugu.

– Zina Al Sattaf

Izvinjavam se, ne umem da pravim one debilne postere, a i stvarno ne bih da ovo kruži internetom u vidu “mudrosti”. Uglavnom, jasna vam je poenta.

Takođe se izvinjavam ukoliko nisam zadovoljila vaše kriterijume supermotivacionim citatima, ali pokušajte vi da budete kreativni dok vam komšija sluša Nedeljka Bajića Baju i “Zapisano je u vremenu”. Treće pakovanje maramica trošim. Nisam sigurna da li zbog pesme ili glavobolje izazvane pesmom, ali znate kako se sad moderno kaže… To Be Continued (“Zažmuri broj do 100, to biće dovoljno, da probam nekako da odem bezbolno” – čim uplatim sponzorstvo za Instagram).

I, kao što rekoh, dozvolite deci da što buže budu deca, da se igraju, skaču i lupaju u šta god žele.

Biće dovoljno vremena kada će ih ovaj surovi život možda i sam naterati da urade neke stvari, a ukoliko ste jednostavno sebični i samoživi skot koji je željan slave, pa makar i preko detetovih leđa, ugasite internete, ili barem dajte psihološki test pre nego ih određenim osobama dozvolite. Isto kao i decu.