Gde su nestale iskrene želje?

Kada drugima želimo nešto, osećamo li to u dubini svoje duše? Osećamo li da smo toj osobi u tom trenutku poslali neku energiju, deo svojih misli, iskrenu ljubav i da smo zaista usmerili snagu na tu osobu? A koliko puta poželimo isto tako sebi nešto?

Možda su na našoj listi želja automobili, stanovi u Beogradu, vikendice u Šumadiji, čamci na moru, brendirane cipele i garderobe, i to je sasvim OK. Jedno nikada ne isključuje drugo. Ali bez svih istinski važnih stvari, neće ništa doneti sreću u naš život. A da bismo znali šta je to što nas usrećuje, moramo pre svega biti iskreni prema sebi.

Šta je vrednost?

Vrednost ima različite definicije.

Vrednost se nekada odnosi na osećaj i ukazivanje poštovanja nečemu, svest o tome da se nešto zaslužuje; važnost, vrednost ili korisnost nečega, kao recimo podrške, vremena, znanja koje je za nas vrednost. Sinonimi su zasluga, korisnost, upotreba, praktičnost, poželjnost, dobitak, profit, pomoć, značaj.

Vrednost se odnosi i na principe ili standarde ponašanja, nečiji sud o onome što je važno u životu. Na to se misli kada se kaže da neko internalizuje pravila i vrednosti svojih roditelja ili društva.

Slično značenje nose reči načela, etika, moralne vrednosti, standardi, moralna merila, kodeks i pravila ponašanja.

Vrednost se svakako odnosi i na procenu novčane vrednosti, stopu rasta, pada, cenu, trošak (izlaz). Vrednost je na kraju krajeva i ono što mi lično cenimo, kao na primer svoju privatnost, vreme za sebe, sitne momente ili navike koje nam znače.

Ključ sreće je upravo u toj svesti o tome šta je za nas ta vrednost, vrednost života, življenja, svakog momenta. Vreme prolazi jako brzo, toga postajemo svesni tek kada nekome koga volimo oko nas istekne nepovratno. Ne treba podlegnuti pritisku ni da svaki trenutak mora biti ispunjen gomilom sadržaja, to takođe nije zdravo. Treba sebi dati dozvolu i stati i odmoriti i upijati život. Možda je za mene to posmatranje njihanja drveća na planini ili bar u parku, možda je to mir dok beba spava i spokojno diše, možda je za nekoga to šum talasa ili Netflix and chill, možda je duga šetnja ili bilo šta. Nismo tu da sudimo ni kritikujemo. Ali moramo biti tu za sebe da sebi dozvolimo da naše želje osvestimo i da se za njih borimo. Još jedna stvar je važna-dozvolimo sebi da nam se želje menjaju, da naše vrednosti mogu da se pomere, da se mi menjamo, a samim tim i naši prioriteti.

Kako biti srećan bez trošenja novca?

Svi spiskovi za sreću i predlozi koji se daju, a koji isključuju novac, deluju idealno i veoma lako i jednostavno. Ali ako pokušate da ih primenite, videćete odmah da nije to tako jasno uvek. Iza svake promene mora da stoji trud i napor.

• Ojačajte veze sa porodicom i prijateljima
• Napravite dnevnik zahvalnosti
• Idite u šetnju
• Definišite šta je to „zabava“ za vas.
• Usvojite mantru zvanu “pay it forward” i činite dobro drugima bez očekivanja da vam se od tih osoba isto i vrati
• Naučite reći NE
• Nasmejte se čak i ako vam se ne sviđa nešto
• Težite ka spokojstvu i bezbednost
• Imajte puno seksa. Jedno istraživanje je pokazalo da vas seks jednom nedeljno čini srećnim koliko i da zarađujete barem 50.000 dolara godišnje
• Zahvalnost. Pokazalo se da je zahvaljivanje povezano sa nečijom srećom jer zahteva priznavanje i primećivanje dobrih stvari oko nas
• Otpustite stare i nefunkcionalne veze
• Vežbajte
• Kućni ljubimci donose radost, ali i obavezu
• Spavajte dovoljno
• Meditacija pomaže
• Dobro društvo uvek znači
• Promenite način razmišljanja
• Prekinite razmušljanje i uključite se u rešavanje problema
• Razvijte zdrave navike
• Vežbajte meditaciju i jogu
• Ponovo se povežite sa radošću
• Razmislite o stručnoj pomoći

Samo ova kompilacija opcija govori koliko toga postoji kao savet, ali nam ne daje odgovore KAKO to da postignemo.

Kao što se niko nije opustio kad mu je neko rekao da se opusti, tako niko nije krenuo da menja svoje navike bez truda i jasne slike o tome kuda to vodi.

A to nas vraća na one vrednosti. Možete pročitati stotine saveta i ideja, ali bez primene, odluke i svesti o tome šta vas istinski usrećuje, nijedan savet vam neće pomoći.

Možete platiti sto kurseva za unapređenje vašeg stava prema životu i uspehu. Ako ne sednete sami sa sobom da raščlanite to što vas lično usrećuje, ako ne razmislite o tome koliko ste spremni nečemu da se posvetite i da radite na sebi, izostaće i rezultati. I naravno da ond asvet funkcioniše konzumeristički, uz kratkoročne doze neke plaćene radosti koja suštinski ne donosi radost u životu. Naravno da je lakše platiti nešto i usvojiti tu iluziju toga da ste nešto učinili.

Ali za vrednosti i sebe se treba boriti, a na to upravo želim da vam ukažem. Ne morate platiti ništa za sreću. Potrebno je iznad svega da dobro shvatite šta je to za vas.

The post Svi hoće sreću i vrednost u životu. Ali šta je to? appeared first on Moodiranje.

Ovoj pojavi naročito pogoduju društvene mreže na kojima svakodnevno posmatramo ljude koji se po svaku cenu trude da dokažu (sebi ili drugima?) koliko su srećni, ostvareni, uspešni.

“Prosečnom” čoveku, sa svim svakodnevnim problemima i zavrzlamama, ovo stanje “manične sreće” je ili nedostižno ili vrlo iritirajuće.

Razgovaramo sa Ninom Tomović, sertifikovanim bihejvioralnim koučem, te ćemo joj na početku postaviti pitanje koje se samo nameće (i donekle iskače iz okvira teme, što, nadamo se, nećete zameriti).

Po čemu se tvoji metodi i ono što propagiraš razlikuju od gorepomenutih motivacionih gurua? Pošto je danas prilično nejasna granica između takozvane primenjene psihologije i “pozitivnog razmišljanja”?

– Ne postoji ništa loše u pozitivnom razmišljanju. Ono što je u poslednjih desetak godina zastupljeno, prerasta pravac pozitivnog razmišljanja i prelazi u manično gonjenje sreće, po svaku cenu. Odnosno, težnju da budemo konstantno srećni, a da ako ne osećamo zadovoljstvo ili sreću, upravo taj izostanak okrivimo za sve potencijalne neuspehe, jer postoji moderno uverenje da je dovoljno proizvesti osećaj sreće kako bi nam “krenulo”.

[bs-quote quote=”Pozitivno razmišljanje je danas nalik sekti. Vi imate na stotine, hiljade ljudi u svetu i kod nas koji pokušavaju da svoj život oblikuju vodeći se floskulama koje u realnom životu apsolutno ne mogu da promene potencijalno nekorisne obrasce ponašanja i razmišljanja. Mogu eventualno, autosugestivno da doprinesu da se na trenutak osećate bolje, ali obzirom da deluzija nije put ka rešenju problema, vi se zapravo vrtite u začaranom krugu, radeći svesno na sopstvenoj besvesti, bivajući ubeđeni da će vas veštački proizveden osećaj dovesti do uspeha.” style=”default” align=”left” author_name=”Nina Tomović” author_job=”Soul Hauz” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/nina.jpg”][/bs-quote]

Problem kod pozitivne psihologije je da gomila stvari koju njeni zagovornici zastupaju, ima dodirnih tačaka sa istinom, gde se mnogi ljudi prepoznaju, počnu da veruju, ali je način sprovođenja izuzetno nekoristan i zapravo, njeni zagovornici nevešto uzimajući samo neke temelje istine, grade čitave konglomerate zabluda, lepo upakovanih, i poželjnih za masu nezadovoljnih kojima je potreban nasmejan predvodnik da im pokaže kako da žive.

U realnosti je nešto drugačije. Ljudska psiha ne funkcioniše jednostrano. To znači da je za temelj mentalnog zdravlja potreban čitav spektar emocija, od kojih mnoge nisu prijatne. Ako pretendujete da budete mentalno zdrava, balansirana osoba, jedna od NAJNEKORISNIJIH stvari koju možete da uradite za sebe jeste da verujete da je pozitivno razmišljanje, odnosno, gonjenje sreće, pravi put ka suštinskom uspehu i rešavanju svih problema koje imate.

Moj lični i profesionalni stav se bazira na razmišljanjima, dokazima i zaključcima ljudi koji se decenijama bave kliničkom psihologijom, filozofijom, doktorima psihijatrije i čije iskustvo i znanje ne spadaju pod trend, kojem trenutno svedočimo, već se baziraju na neoborivoj činjenici da kada jedno osećanje postane uverenje kojeg se držimo ne odstupajući, takav obrazac prerasta u fundamentalizam, što izaziva agresiju u različitim oblicima.

Prostim jezikom, težnja i pokušaj praktikovanja isključivo pozitivnih osećanja, kod pojedinca sasvim sigurno podižu nivo frustracije i često pasivne agresije, koja je vrlo primetna. Vi ne možete imati kontinuirani uspeh u oblasti manične sreće. Naša psiha traži ravnotežu, a kada joj se opiremo ne znajući kako da baratamo sa manje pozitivnim osećanjima, onda je jedini sigurni produkt – stres, i suštinsko nezadovoljstvo prikriveno kvazi zadovoljstvom.

Koja je razlika između sreće i dobrog raspoloženja?

– Sreća kao pojam je veoma individualan doživljaj. Čovek može biti sasvim dobro raspoložen, a da ipak ne smatra da je u određenom trenutku svoga života srećan.

Suština sreće se ogleda u balansu između naših misli, želja i mogućnosti. Kada su ova tri segmenta u poravnjanju, osoba može reći da je suštinski srećna.

Tada nisu važni konkretni uspesi i postignuća, već naš stav prema sebi i životu, i spoznaja da nas bilo koji uspeh ili neuspeh ne definiše u potpunosti, i da su ti trenuci promenljivi, što kada prihvatimo kao činjenicu, shvatajući da je u životu sigurna jedino promena, postajemo mnogo bliži sreći.

https://www.instagram.com/p/BhOPmJKF0DO/

Da li je normalno i zdravo 24/7 biti u stanju sreće? Da li to, uopšte ikome polazi za rukom?

– Kao prvo, to je nemoguće. Kao drugo, to svakako ne bi bilo korisno jer bi došlo do (žargonski rečeno) pregrevanja. To znači da kada bi nas isključivo jedna emocija zaposela, egzaltacija i deluzija (nekorisna percepcija sebe i realnosti) bi sasvim sigurno veoma brzo napravile karambol. Naravno, govorim hipotetički, jer još uvek ne postoji osoba a da pripada ljudskoj vrsti, čiji mentalni sklop kao i hormonalni balans daje mogućnost za kontinuirano stanje sreće.

Da li je takođe normalno “pokazivati svetu” koliko si srećan i uspešan (sa sve skrivenom porukom “crknite zlobnici poyyy”)?

– To je pitanje ličnih afiniteta, potrebe za određenom vrstom komunikacije sa svetom, izražavanja, i opštom kulturom. Različiti ljudi imaju različitu potrebu da podele svoje emocije, kao i način na koji će to učiniti. To takođe zavisi i od komunikacionog stila kojem pribegavate, i kako to što želite da kažete verbalno ili neverbalno, zaista odiše u javnosti.

Najčešće, izražena potreba za kontinuiranim pokazivanjem dobrog raspoloženja, uspeha, sreće i tako dalje, krije određenu vrstu nezadovoljstva.

Ona ne mora biti veća od proste potrebe da se dobro prikažemo u javnosti, ipak sumnjajući u sebe, ali svakako postoji. Tako ćete je najlakše detektovati. Istinski srećan čovek živi svoju sreću. Drugi je glasno ističu.

Šta se, suštinski, krije iza ove dve tendencije, biti stalno srećan i pokazivati drugima koliko ti je dobro? Da li je to možda povezano s kolektivnom depresijom, sirotinjom i crnom hronikom kojoj svedočimo svakodnevno?

– Ne mora biti nužno povezano. Pogledajte šta se dešava u mnogo razvijenim i uređenijim zemljama od Srbije. Manično gonjenje sreće je veoma dobro ustoličen trend, finansijski isplativ. A on svakako ima veze sa opštom konfuzijom kroz koju prolazi čovek kao biće, kao svedok 21. veka.

U vremenu kada nam se non-stop šalju oprečne poruke kako bi trebalo da živimo svoj život, kada je politička korektnost postala bič kojim se kroti svako ko iole želi da izađe van kalupa onih koji na sva usta zagovaraju kvazi nekalupljenje, kada uskoro neće biti razlike među polovima, vi imate pojedinca koji usled najrazličitijih socijalnih, društvenih i kulturoloških prilika, ne zna ko je zapravo. Niti šta je njegova uloga.

Ali ono što svakodnevno sluša jeste da je sam kriv za svoj neuspeh jer nešto nije dobro “vizualizovao” ili taj dan nije bio “dovoljno srećan”. Zamislite koja je to količina ljudi u svetu koji svoje živote kalupe po šablonima i floskulama motivacionih govornika. Ovo je takođe jedan od razloga zbog kojeg ni jedno dešavanje na svetu ili kod nas, ne bi trebalo da nas čudi, jer je produkt potpunog duhovnog i mentalnog kolapsa.

Motivacioni gurui kažu “samo misli pozitivno/budi zahvalan/uživaj u sadašnjem trenutku”, a znamo da to nije lako ako nemaš čime da prehraniš dete, boriš se s bolešću ili nekom životnom nedaćom. Kako onda da ti ljudi streme ka sreći, ako je to uopšte moguće?

– Jedini put ka sreći je prihvatanje sadašnjeg trenutka.

Sreću ne možemo tražiti u prošlosti, pitajući se i mučeći sebe razmišljanjima o tome šta bi bilo da je bilo. Takođe, sreća se ne traži u budućnosti, jer jedina budućnost koju čovek ima je sadašnji trenutak na osnovu kojeg se formira sve što sledi.

Dakle, život sada i ovde, prihvatanje tog jednog trenutka u kojem postojimo i bavljenje onim na šta realno možemo da utičemo, dovešće nas bliže sreći. Kada se otarasite balasta koji vučete zbog prošlih nezadovoljstava ili strepnje od budućnosti, samom činjenicom da ste se oslobodili te vrste stege, doneće vam potpuno olakšanje iz kojeg proizilazi prvo dobro raspoloženje, a onda i mogućnost da zaista uskladite svoje misli, želje i mogućnosti.

https://www.instagram.com/p/BhOPmJKF0DO/

Složićemo se da je u ovom brzom vremenu, u kom dominiraju konfuzija i ispraznost, čoveku ipak potreban neki tračak svetlosti, savet, motivacija, ideologija… One koji su se vezali za neke “motivacione gurue” nećemo savetovati jer takvi nisu naša publika i ne čitaju ovo. No, uzmimo prosečnog čoveka, zbunjenog, pomalo anksioznog, kom je potreban podstrek, motivacija i nada. Šta bi mu posavetovala, kojim idejama, pravcima i autorima treba da se okrene?

– Čitava priča motivacije pojedinca sastoji se u buđenju korisnih resursa koji čoveka nagone da napreduje. Kada se to zameni nekorisnim sindromom manične sreće dobijamo ljude koji ne samo što žive u samo-zavaravanju, već sebe direktno vode u agresiju kroz činjenicu da ni jedna emocija ne može biti kontinuirano sprovođena, a da to nema posledice po stanje i ponašanje osobe. Pojedinac često nezadovoljan time što nije u stanju da uvek i stalno bude srećan onako kako to od sebe očekuje, biva frustriran a frustracija izaziva bes i nezadovoljstvo koje se pojavljuje u formi ili agresije ili depresije. Tada se odlazi u sasvim drugu krajnost.

I zato je korisno znati da bez obzira u kakvom se životnom momentu nalazite, pred kakvim teškoćama stojite, da li mislite da se nikada nećete izvući iz trenutne situacije ili jednostavno sebi ne verujete – čovek uvek treba da teži rešenju, isceljenju i opštem zadovoljstvu.

Do njega se dolazi ispravnim psihološkim pristupima, prilagođenim svakoj osobi individualno, ali najvažnije – kroz prihvatanje svih emocija koje imamo, i ličnim oslobađanjem od presije da stalno budemo nasmejani, dobro raspoloženi, naizgled bez problema i pristupačni svima.

Imate pravo da budete ljuti, tužni, povređeni, nesigurni, iznervirani, šokirani. Dajte sebi za pravo i da naučite kako da kanališete sve ove emocije u dobrom pravcu i na vaše zadovoljstvo.

Ne zaboravite, sreća je individualni balans uma, duha i tela. Harmonija se postiže svešću o tome šta možemo učiniti da bismo se osećali bolje, prihvatajući spektar svih emocija koje posedujemo, jer su sve do jedne potrebne da bismo bili mentalno zdrava osoba. Umetnost je naučiti kako da nam one manje korisne ne kvare život, ali to je već druga tema.

Sreća koja dolazi iz širine, kritičkog uma, izostanka želje za pripadanjem većini, insistiranju na istosti ili različitosti, sreća koja sebi daje za pravo da nekada i ne bude srećna, e, takva sreća nam nikada ne može okrenuti leđa.

The post Fenomen “manične sreće”: A je li vam neko rekao da je sasvim ok biti tužan ponekad? appeared first on Moodiranje.