“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

― Duško Radović

Svako ko danas razmišlja o kupovini nekretnina u Beogradu suočen je sa teškim izazovima posledičnim za globalna društveno-ekonomska previranja. Prodaja stanova u Beogradu je danas pod velikim uticajem sukoba u Evropi, a ako je i pre bilo teško pronaći dobar stan ili kuću, danas se to čini skoro pa nemogućim. Cene diktira tržište, to nije sporno, potražnja i ponuda kao takva, ali ono što nigde ne piše jeste niz tektonskih poremećaja na nivou ljudskosti zbog čega brojni ljudi koje poznajem ostaju bez krova nad glavom, posebno oni u statusu podstanara u Beogradu. Nije nerazumljiva želja i potreba da se situacija iskoristi i ljudi naplate maksimum koji mogu za svoj prostor i kvadrate, ali priče koje se čuju svedoče onom najokrutnijem kapitalističkom koristoljublju koji ne bira svoje žrtve. Život na asfaltu Beograda je otišao u astronomske cenovne visine, a jasna poruka je da dolazi nova era za ovaj grad, odnosno da je već tu.

Kupujete stan u Beogradu?

Beograd je niskobudžetni Njujork.

― Momo Kapor

Reče Momo nekad, ali danas se cene nekretnina, sem kod veoma brižljivo odabranih agencija za nekretnine kreću po cenama kakve se sreću širom sveta. Volela bih da kažem da to znači da je Beograd najzad postao ono što treba da bude, jedan sasvim kosmopolitski grad, sređene infrastrukture i uređenih sistema. Ali dovoljno je par minuta u saobraćaju da se vidi da je ulicama Beograda zavladao haos, logistički niz promašaja, nesnosne gužve i zastoji, zagušenje i ekološki kolaps koji svoje građane drži zatočenicima, nehigijena i sezona virusa i bolesti, nervoza i nespokoj, kao i mršava potrošačka korpa u koju može samo da se gleda i pita-a šta uzeh.

Nije sve tako crno, i dalje život u Beogradu ne bih menjala ni za jedan drugi, i dalje je on pun mojih kutaka, sećanja, dogodovština, staza, događaja i najbitnije-ljudi koje volim. I dalje ima tih desetina kvadrata u kojima sve nestaje i koje mogu reći da su dom. I dalje je moje srce neraskidivo vezano za ovaj grad, ovu štrokavu lepoticu obezglavljenih stabala, punog ljudi koji ne umeju da zatvore vrata za sobom, da se nasmeše, da gledaju kuda hodaju ili poštuju majke s decom ili trudnice. I dalje smo uvek mi sami odraz svega oko nas, te ne mogu da krivim ni Beograd ni Beograđane. Zapravo, ne krivim. Ništa ni nema za krivljenje. Jer sve je izbor. Izabrano je svako postrojenje koje truje građane, izabran je odnos profita i posledica. Izabrali smo da umesto parkinga imamo zgrade preko zgrada, umesto više zelenila još postrojenja i umesto kulturno-istorijskih spomenika nove komplekse koji ruže tradicionalne i viševekovne poglede na jedinstveno Ušće dvaju neopisivo lepih reka. Izabrali smo da u tim rekama ne može da se kupa, da su nekadašnje plaže na kojima je moj otac bio spasilac nestale, da su sve te toksične lepote oko nas danas samo paneli za fotkanje selfija, turističke pozdrave, groteskno nefunkcionalne, a beskrajno omamljujuće. U Beogradu se ne vide zvezde, ali šljašte vatrometi, ne vide se ribe ali sevaju butke. Kao i svaka metropola, ona nudi za svakoga ponešto. I sve je izbor. Pa i naše okruženje. Mi biramo kuda gledamo i kako se prema tome što vidimo odnosimo.

Beograd je grad najvećih žurki, najboljih noćnih provoda, najlepših restorana i lokala u regionu. Beograd je grad ljudi punih priča, iscepanih sedišta taksija, srca zašivenih uspomenama. Beograd je u svojoj lepoti i sivilu jedinstven; i prelep i gord i osion i nemilosrdan i darežljiv i blagosloven i proklet. Ono što on jeste i uvek će biti jeste svačiji. Nijedan grad nema toliko raširene ruke da prigrli apsolutno sve. Njegovi građani ne vređaju ljude drugih nacionalnosti, porekla, izbeglice, ne kukaju za time “kako je bez njih bilo” jer Beograd nije jedna uklesana slika već tok, pokret, promena, konstantni niz noviteta. poput amebe Beograd sebe iznova stvara, gradi i ruši, biva tema i anatema. Beograđani prihvataju sve, nekad i previše. I iako je Beograd jednako voljen koliko i omražen, on jeste prestonica kakve se ne moramo stideti, niti smo ikad. Rušen, građen, čupan i sađen, Beograd uvek ume da iznedri one velike, ljude i dela, ali i one sitne, snove i nade.

Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu, imao je pred sobom rezultate tih viševekovnih rušenja. Oni danas koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je netragom nestao, pa ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas. 

Očigledno, Korbizijeov najružniji grad na najlepšem mestu, kroz istoriju je bio veoma često najlepši grad na najstrašnijem mestu sveta. U zaključku, mogli bismo parafrazirati ‘Njujork Tajms’ iz daleke 1876. godine. Da se na turskom pohodu u Evropu nije isprečila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravnjen sa zemljom), danas bi svakako kao on izgledali Nemačka i Francuska, Beč, Minhen i Marsej.

― Milorad Pavić

Mi jesmo na vetrometini Balkana, mi, Beograđani, ljudi koji u Beogradu žive, kroz njega putuju, prolaze, ostaju, nastaju. I ta vetrometina ostaje u nama, taj nemir i potreba za kretanjem, akcijom. Taj tok života kroz žile nas koje Beograd dotakne kucaju skoro pa glasno, čujno, a bilo koje pulsira silinom nosi kroz čitav život.

Šta je još Beograd? Momo Kapor jedinstveno opisuje.

„Gde je srce Beograda?

Svugde i nigde.

Ono se krije u otmenoj ležernosti čistača cipela koji će reći: „Daj šta daš!“, u filozofski skladnoj opuštenosti njegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarnjem vicu koji će svojim vedrim praskom preobraziti natmureno službeničko jutro u trolejbusu, u prijateljstvu kelnera koji se ne usteže da sedne sa gostom ispod „Lipe“ i popije pivo, u uličnoj gužvi u kojoj će te se retko kada osetiti strancem, ma odakle dolazili, u lepoti ižvrljanih zidova koje niko ne kreči, a na kojima je islikana dirljiva freska uličnih sudbina, ljubavi, psovki, uvreda, duhovitosti, fudbalskih rezultata, imena – sve to na malteru ispod kojeg jos proviruju upozorenja: Provereno – min njet! Svi na izbore! Život damo, Trst ne damo! – a iznad svega tablica odavno iščezlog osiguravajućeg zavoda „Sava“, koji nije uspeo ništa da osigura, a najmanje sebe, i bledi tragovi promenjenih tabli sa uličnim nazivima.

Duh Beograda krije se u jedinstvenom haosu njegovih zelenih pijaca, a pre svega u gipkom hodu Beograđanki. Beograđanke na ulici – to je za mene fantastičan moderan balet, bez drugog zvuka do lupkanja potpetica na njihovim cipelama! Blede, naglo izrasle gradske devojčice, odrasle na asfaltu, odgojene pogledima prolaznika punim želja, samostalne, drske i učtive u isti mah, sa urodjenom elegancijom dovitljivih modiskinja i lukavo skrivenim siromaštvom – one su najlepša i najraskošnija predstava koju Beograd nudi pogledu došljaka, sve dok nekuda ne iščeznu, kao po nečijem tajnom migu, a ulice ostanu neutešno puste i gole.

Duh Beograda je, najzad, i u osećanju da ste kod kuće, da ne možete propasti jer ste među svojima, da uvek i u svako doba možete da pozajmite nešto sitnine, ljubavi, krov nad glavom i malo neophodnog saučesništva pred zoru…

Taj duh rađa smele vertikale, iz njega niču nove četvrti, a propadaju stare, on premošćava reke i raskrčuje spletove zarđalih koloseka među čijim pragovima niče trava, da bi sebi obezbedio što širi vidik na reke i nebo. On se poigrava arhitekturom i urbanističkim zakonima.

Fotografisan iz vazduha, taj grad nikada neće privući radoznalog sakupljača lepota, ma koliko vešto bio slikan.

Jednostavno, on nije fotogeničan! Ali će zato učiniti nešto posve drugo: razbudiće gotovo fizičku bol od čežnje, onima što su makar samo nekoliko dana proveli na njegovim ulicama, baš kao što je neka fotografija bivše ljubavi u stanju da nas izmuči do smrti.

Plan njegovih ulica postaje nešto slično topografskoj karti našeg srca. Taj će nas grad opčiniti šarmom, a nikad nam neće otkriti tajnu šifru te čudne ljubavi, kojoj ne znamo razloga. Ostaćemo zauvek njegovi dobrovoljni zatočenici, koji su između bezbroj gradova remek-dela izabrali baš Beograd da u njemu prožive svoj jedini život koji im je dan.“

― Momo Kapor

The post Nekretnine u Beogradu: život na asfaltu koji nema cenu – ili ima? appeared first on Moodiranje.

Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs predstavio je novu funkcionalnost – prikaz raspona procečnih cena. Putem grafikona, postavljenih na sam oglas, prikazana je prosečna cena kvadrata za traženi deo grada. Ovom funkcionalnošću obuhvaćene su lokacije pet najvećih gradova u Srbiji – Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Subotice, kao i popularnije lokacije u Zrenjaninu, Somboru, Staroj Pazovi, Rumi…

Najskuplja procečna cena kvadrata u Beogradu

Verovatno ne čudi da je najveća prosečna cena kvadrata u centru Beograda i to na Obilićevom vencu. Ona iznosi 3101 evra/m2. Na Topličinom vencu prosečna cena kvadrata je 3027evra/m2, dok je na Beogradu na vodi prosečna cena kvadrata 2958 evra/m2.

Zanimljivo je da se u pojedinim krajevima značajno razlikuju prosečne cene stanova i kuća. Tako je, na primer, u beogradskom Žarkovu prosečna cena stana 1131 evra/m2, dok je prosečna cena kuća 795 evra/m2. Za razliku od Žarkova, na Dedinju ili Senjaku skuplji je kvadrat kuće nego stana. Na Dedinju prosečna cena kvadrata kuće je 2464 evra/m2, a na Senjaku 2216 evra/m2. S druge strane, prosečna cena kvadrata za stanove na Dedinju je 1965 evra/m2, dok je na Senjaku 1740 evra/m2. Razlog ovome se verovatno krije u tome što se baš na tim lokacijama nalaze luksuzne vile čija cena često iznosi i nekoliko stotina hiljada evra, a koje značajno podižu cenu kvadrata kuća na ovim lokacijama.

U Novom Sadu najskuplji kvadrati nalaze se u centru, na Sajmištu i Adamovićevom naselju gde se izgradio velik broj novih zgrada. Prosečna cena kvadata na ovim lokacijama iznosi malo više od 1450 evra/m2. Visoku cenu – prosečno oko 1380 evra/m2 drže i popularna novosadska naselja Limani i Grbavica.

Manji gradovi ne beleže veći skok u ceni nekretnina, ali je i tu prisutan trend rasta cene kvadrata stana nad cenom kvadrata kuće. Tako u Zrenjaninskom naselju Bagljaš prosečna cena kvadrata za stan iznosi 597 evra/m2, dok je prosečna cena kvadrata za kuću 321 evro/m2.

Prema podacima Republičnog geodetskog zavoda, u prvoj polovini ove godine vrednost tržišta nekretnina u Srbiji bila je 1,8 milijardi evra, a oko 47.000 nepokretnosti dobilo je nove vlasnike. Za isti period prethodne godine prodato je 48.000 nepokretnosti, ali je ukupna novčana vrednost kupoprodajnih ugovora iznosla je 1,6 milijardi evra. Ovo je jasan pokazatelj da se ove godine, u odnosu na prethodnu, prodalo manje nekretnina, ali je iznos kupoprodajnih ugovora bio veći.

Najveći deo novca sa tražišta nekretnina, čak više od 50%, obrne se u Beogradu. Po prometu, nakon Beograda sledi Novi Sad, zatim Niš, Subotica, pa Kragujevac.

Da li su cene kvadrata rastu iz godine u godinu?

Iako mnogi imaju utisak da su nekretnine sve skuplje, a cena kvadrata sve veća, to nije slučaj u svim delovima grada. Tako je, na primer, u beogradskom naselju Lion na Zvezdari najskuplja cena kvadrata bila krajem 2016. godine i početkom 2017. godine. Kvadrat je tada iznosio prosečno 1795 evra/m2, dok je u trećem kvartalu ove godine cena kvadrata bila niža i iznosila je  1611 evra/m2.

Ipak, za veliki broj lokacija raste cena nekretnina. Ovo se posebno odnosi na veće gradove koji imaju sve veću ponudu luksuznijih stanova. Međutim, prodavci nekretnina svedoče da, iako i luksuzni stanovi imaju svoje kupce, ipak se najbrže prodaju nekretnine manje kvadrature.

The post 3000€, mašala! U ovom kutku Beograda kvadratni metar je ubedljivo najskuplji appeared first on Moodiranje.

Koliko košta kvadrat?

Kvadrat stana u Beogradu varira u svojoj ceni od oko 100 eura do neverovatnih preko 7111! Okruglo 7000 eura razlike je između najjeftinijih stanova u Sopotu i ekskluzivnih plutajućih stanova koji nadgledaju reke na Savskom vencu. Kada je starogradnja u pitanju, prednjači Stari grad. Logično, pošto je tolika gužva, dosustvo garaža, parkinga i mesta za disanje realno, savršeno.

Najviše je skočila vrednost stanova na Čukarici, Novom Beogradu i u Lazarevcu (novi), odnosno Mladenovcu i Paliluli (stari).

Ovo je zaključak na osnovu nedavno objavljenih podataka Republičkog geodetskog zavoda za prvo polugodište 2018. godine, u kojem se jasno može videti da cene nekretnina u glavnom gradu variraju od opštine do opštine.

Ipak, moram da se zapitam – ponovo… šta plaćamo? Lokacija, lokacija, lokacija… krilatica je agencija za nekretnine.

Ali budimo realni.

Jeste li prošli skoro vračarskim ulicama, Dorćolom i Starim gradom uopšte? Pa muka je živa i provesti se tim ulicama, a kamo li tu živeti! Ali, ok. Možete po centru peške.
Da se razumemo, ja sam odrasla na Savskom vencu. Svako jutro sirene, krkljanac, gužva, loš san, nema parkinga (još tada).
Nekad mi se čini da je Beograd grad koji kao prašuma buja brže no što stižemo da je sredimo u jednu lepu baštu u kojoj će svi uživati. Kao neka divlja džungla postaje, u kojoj vlada pravo jačega, sila i bes. To, po meni bar, nimalo nije beogradski. I onda se pitam, naročito tokom vožnje, šta je s ljudima…užas.

I, šta i gde ćemo za cenu kvadrata u Beogradu?

Mene da pitate, za cenu kvadrata, a da uzmemo više varijanti ponuđenih u rasponu od onih 7000 eura, ja bih uradila sledeće stvari, a naravno to je samo stvar trenutne inspiracije. Smemo da maštamo?

• 100 eura

Uredila stan, uplatila spa na mesec dana, bukirala masaže, kupila dobre kožne čizme ili otišla na izlet u neko etno selu u Srbiji.

• 350 eura

Uplatila putovanje vikend tipa ili u neku banju ili u neki evropski grad. Postarala se da imam za sve suvenire, lokalne specijalitete, nešto autentičnog šopinga i poneki luksuzni gušt usput pride.

• 600 eura

Sada već možda i odlučim da uzmem novi telefon ili nešto od tehnike, a u tom rangu su i odlične mašine za sudove, neka bela tehnika ili tako nešto.

• 1500 eura

Idemo na Tajland, Bali, neku egzotiku. Jednog dana ću videti taj Angkor Wat i njegovih preko 1000 hramova (po čemu i nosi ime).  Možda uhvatim neki popust nekad, pa obiđem i još ponešto okolo. Mislite da je moguće?

• 2200 eura

Polako gubim ideje. Iskreno, nisam sigurna ovako na keca na šta bih dala toliki novac. Moguće na nova kola. Neka skromna, sa lepim održavanjem, velikim gepekom, dobrim sound sistemom i koji je dovoljno rogobatan za gradsku vožnju, a dovoljno izdržljiv da podnese autoput i sve kazamate kojima volim da se krećem u potrazi za odmorom i autentičnim i nacionalnim bogatstvima Srbije i okoline.

• 7000 eura

Oročila bi na štednju. To je to. Šta ću pobogu s tolikim parama? Možda bih deo potrošila na neko slavlje dobro, svima kupila sve što želim da im pružim, a ostatak – za crne dane, pa nek kaplje.

Iskreno mislila sam da će ovo lakše biti, ali sad kad razmislim… nije lako smisliti.

Znate one priče da ljudi koji osvoje novac na lotou brzo sve to potroše?

Da li biste vi čuvali novac ili ga spiskali?

Razmilite i sami, pa nam javite u komentarima.

A što kaže naš narod-živi bili pa videli! 😉

The post Šta sve možeš za cenu kvadrata u Beogradu appeared first on Moodiranje.