Šta je to socijalna inteligencija i zašto je najbitnija za uspeh + KAKO JE UNAPREDITI

U tome će nam pomoći knjiga “Socijalna inteligencija” – dr Daniel Goleman, svetski bestseler, iz koje smo za vas izvukli samu esenciju.

Stoga, skuvaj veliku kafu i zakorači u novo poglavlje. Evo zašto je SI toliko bitna:

• Jaki i kvalitetni odnosi poboljšavaju naš imuni sistem i pomažu u borbi protiv bolesti.
• Usamljenost i slabe veze jedan su od glavnih izvora stresa, zdravstvenih problema i depresije.
• Naši odnosi utiču na svako područje našeg života – od kolega do supružnika, prijatelja, dece.

Ljudska vrsta je “programirana” za izgradnju konekcija i veza. Šta više, u našem mozgu postoje strukture čija je svrha da nam pomognu u izgradnji veza. Vretenaste ćelije usmeravaju naše društvene odluke; miror neuroni nam pomažu da oponašamo druge, pa i predvidimo njihovo ponašanje.

# 1 Protokonverzija

Iza naših reči se toliko toga događa. Dok govorimo, naš mozak pravi mikroekspresije, intonacije glasa, gestove. Ljudi koji imaju visoku SI imaju veću svest o svojim protokonverzijama. Goleman identifikuje dva aspekta:

Socijalna svest: kako odgovarate drugima

Osnovna empatija: osećaj za tuđa osećanja
Prijemčivost: Slušanje sa potpunom pažnjom
Empatična tačnost: Razumevanje tuđih misli i namera
Socijalna spoznaja: Razumevanje društva i rad na mreži konekcija

Društveni fond: Znati kako imati skladne i efikasne interakcije

Sinhronizacija: “glatka” interakcija
Samoprezentacija: Znati kako da se predstaviš
Uticaj: Oblikovanje ishoda interakcija (pregovori, diplomatija)
Zabrinutost: Briga o potrebama drugih

Posmatraj sebe u kontekstu ovih stavki kao servis mobilnih telefona: potrebno je izbrisati aplikacije koje ne koristiš, zameniti ih onim koje su efikasne, resetovati ceo sistem ako treba i vratiti se na “fabrička podešavanja”.

#2 Socijalni prekidači i okidači

Razmisli o tvojoj osvešćenosti. Ljudi i situacije u nama pokreću različite emocije, a sve to utiče na to kako se ponašamo. Razmisli kada si se osećao uzbuđeno, punim energije (i šta je to izazvalo). Zatim razmisli šta te čini iscrpljenim i poraženim. Goleman predstavlja teoriju o tome kako naš mozak obrađuje ove “okidače”.

“The low road” je naš instiktivni, na emocijama baziran način na koji obrađujemo interakcije. Na taj način čitamo govor tela, izraze lica, te time formirmo osećanja prema ljudima.

“The high road” je naš logički i kritički segment razmišljanja, a koristimo ga za verbalnu komunikaciju.

Zašto je ovo bitno? “The low road” određuje naša suštinska osećanja i instinkte. Na primer, ako niko nije došao na tvoj rođendan kad si bio dete, možda ćeš danas, kao odrasla osoba, osećati anksioznost kad je u pitanju proslava tvog rođendana, iako imaš dosta prijatelja. Tvoja logika ti govori da su se stvari otada promenile i nema razloga da se brineš, no, nelagoda je i dalje tu. Ovo se zovu socijalni okidači. Treba da ih budeš svestan, čime ćeš pomoći logičkom delu svog uma da eliminiše bespotrebne strahove i grčeve. Evo kako možeš da ih identifikuješ – odgovori sebi iskreno na ova pitanja:

• kojih situacija se pribojavaš kada je u pitanju interakcija s drugim ljudima?
• osećaš li strepnju, zebnju pri pomisli da treba da provedeš vreme s određenom osobom i ko je to?
• kada ne možeš da budeš ono što jesi, u kojim situacijama?

#3 Tvoja sigurna baza

Bilo da si pričalica ili stidljivko, svakom od nas potrebno je vreme i mesto da “napuni baterije”. Goleman to naziva “sigurnom bazom”, a to je mesto, ritual ili navika koje nam pomaže da “procesuiramo” emocije ili događaje. Ovo je bitno iz dva razloga:

• da predahnemo i “napunimo baterije” pre neke nove interakcije ili zadatka, kako nam se ne bi desio “burn out”
• to nam pomaže da procesuiramo ljude i događaje, te iz svake situacije ili interakcije naučimo nešto

Zato je korisno nakon poslovnog ili ljubavnog sastanka, izlaska ili žurke, odvojiti vreme i razmisliti na sledeća pitanja: Šta je bilo dobro u ovome? Šta je pošlo naopako? Šta je trebalo drugačije uraditi ili reći? Šta sam naučio iz ovoga?

O ovome možeš da razmišljaš dok se voziš kolima ili gradskim prevozom, pre spavanja, tokom neformalnog sastanka s kolegama, ili kroz razgovor s partnerom ili prijateljem; svakako treba da se trudiš da iz ovoga nešto zakljkučiš i naučiš.

#4 Prekinute veze

Jedna od najvećih zamki, kada je u pitanju socijalne inteligencija je nedostatak empatije. Goleman to zove prekinutim vezama (“broken bonds”), dok je filosof Martin Buber smislio naziv “ja i TO”, a odnosi se na to kada jedna osoba tretira drugu kao objekat, a ne kao ljudsko biće.

To je recimo situacija kada ti se desilo nešto jako loše. Zove te prijatelj da izrazi žaljenje ili saučešće – čuješ mu po glasu da je rezervisan, da to radi “reda radi”, da bi te bukvalno “otaljao”. Odjednom ti je još gore.

Zbog ovog poziva osećaš se kao TO (objekat), kao stavka sa “to-do” liste. Verovali ili ne, postoje ljudi kojima je čitav život kalendar i to-do lista. Neće te pozvati na ručak zato što žele da provedu vreme s tobom, već zato što im tamo negde stojiš kao stavka koju treba ispuniti na svaka 3 meseca, recimo. Ako primetiš da se neko prema tebi ovako ponaša, udalji se iz tog odnosa.

Takođe, razmotri i svoje ophođenje prema drugim ljudima:

• nemoj da se družiš i komuniciraš s nekim ljudima samo zato što smatraš da to tako treba;
• reci “ne” obavezivanju, ako si u prilici (na primer, pozvan si na porodični događaj, na koji ti se jednostavno, ne ide)
• komuniciraj s empatijom ili nemoj komunicirati uopšte

#5 Pozitivna zaraza

Kada ti se neko nasmeši, teško je da mu ne uzvratiš osmeh. Isto je s ostalim facijalnim ekspresijama. Ako je naš sagovornik u suzama, pospan, blesav, razdražljiv – i na nas će se preneti njegovo raspoloženje, zbog već pomenutih mirror neurona.

Iz ovoga se lako da zaključiti da treba provoditi vreme s ljudima čije raspoloženje nam odgovara.

Da li želiš da te neko “zarazi” dobrom energijom, optimizmom, humorom ili želiš da primiš ozlojeđenost, pakost, depresivno raspoloženje?

#6 Adaptiranje

Pomenuti “low road” automatski reflektuje ljude oko nas. Tako funkcioniše empatija. Naš mozak kopira ljude kojima smo okruženi, te smo u stanju da osetimo kako se oni osećaju. To nam pomaže da ih razumemo, odakle dolaze i kuda idu, te predvidimo njihove reakcije.

Mnogo “low road” staza prolazi kroz ogledala neurona. Neuroni se aktiviraju u osobi na osnovu nečega što druga osoba doživi na isti način koju doživljava i sama osoba. Bez obzira da li se bol (ili zadovoljstvo) očekuje ili vidi kod drugog, aktivira se isti neuron.

– Daniel Goleman

Goleman savetuje da se ne treba uvek opirati lošem raspoloženju druge osobe. Na primer, tvoj partner je besan, a ti pokušavaš da ostaneš smiren, čak i njega smiriš. Uglavnom, situacija će postati još gora – uznemirena osoba će protumačiti da je ne razumeš i da ti nije stalo. Zašto se ovo dešava? Zato što se boriš sa svojim instiktom da ne reflektuje uznemirennost tvog partnera. Ponekad se treba prepustiti usvajanju ovakvih emocija. Pređi “na tu stranu”, stavi se u perspektivu tvog partnera i pokaži mu da ste na “istoj strani”.

#7 Čuvaj se “mračne trijade”

Ne samo kod drugih ljudi, već i kod sebe, ako primetiš neka od ovih ponašanja. Goleman ih je nazvao mračnom trijadom, prema najčešćim ponašanjima ljudi s psihotičnom crtom.

• narcisoidna ličnost ima prenaduvan pogled na sebe, veliki ego
• Makijavelista je manipulativan i iskorišćava ljude oko sebe
• psihopata je impulsivan, bezosećajan i krajnje sebičan

Goleman je sumirao odlike ljudi mračne trijade u njihov moto:

Drugi postoje da bi me obožavali i bili mi podređeni.

Narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti: Nastanak, simptomi i zašto je jako težak za lečenje

#8 Slepilo uma

Možeš li da pogodiš šta će neko reći? Da li si dobar u predviđanju ponašanja drugih ljudi? Smatraš li da imaš dobru intuiciju? Ukoliko je odgovor na ova pitanja potvrdan, očigledno imaš jaku sposobnost uviđanja i društvenu svest. Većina “ne” odgovora ukazuje na “mindblin” stranu skale.

Slepilo uma (mindblind) je nizak nivo saosećanja i nesposobnost da se oseti šta se dešava u umu druge osobe.

Goleman: Preokupacija sobom smanjuje sposobnost empatije, a naročito saosećanje. Kada smo fokusirani samo na sebe, naš svet se svodi na naše probleme i preokupacije. Međutim, kada naš fokus premestimo i na druge, naš svet se uvećava. Tada naši problemi klize ka periferiji uma i čine nam se manjim, a mi povećavamo našu sposobnost saosećanja, empatije i povezivanja s drugima.

#9 Uput za druženje

Goleman: Frapantno upečatljiv dokaz o vezama i fizičkom zdravlju je da društveno integrisani ljudi (u braku, imaju kvalitetne odnose s užom porodicom i bliskim prijateljima, pripadaju društvenim i verskim grupama i aktivni su u njima) brže se oporavljaju od bolesti i žive duže. Oko 18 ozbijnih studija pokazuje jaku povezanost između društvenih relacija i stope smrtnosti.

Prijatelji te čine zdravijim!

Golemanov recept za dug, zdrav i srećan život je u pozitivnim relacijama. Naš partner, prijatelj, kolega ili dete, oni su blagotvorni za našu dušu i imuni sistem. Lepe reči, nežni dodiri, muzika iz detinjstva ili ona koja izaziva lepe asocijacije pobljšavaju vitalne funkcije bolesnih, pa čak i ozbiljno bolesnih ljudi.

Investiranje u ljude, druženje, kvalitetne odnose je više nego vredno truda.

The post Socijalna inteligencija – Daniel Goleman: Ovih 9 principa su ŽIVOTNA INVESTICIJA appeared first on Moodiranje.