fbpx

Šta je to socijalna inteligencija i zašto je najbitnija za uspeh + KAKO JE UNAPREDITI

“Joj duša me boli zbog Rajka iz naše stare ulice, koliko se dečko napatio dok nije završio veterinu, eno ga ne može nigde da nađe posao, sve je probao, i konkurse, i volontiranje, bio se prijavio na biro, ma ništa. A greota stvarno, dobar đak bio, još bolji student, kako ga to sreća neće…”

Svi smo nekad čuli za ovakav slučaj, a možda smo i sami to bili u nekom trenutku života. Nekako, sve si dobro uradio, ali i dalje te “neće”. Pomislićeš da živiš u jako lošem društvu, “banana državi”, da uspevaju samo deca bogataša i oni s vezom, krivićeš roditelje, prijatelje, partnera, naposletku ćeš možda pomisliti da nešto nije u redu s tobom.

Pre nego što pomisliš da si jednostavno, baksuz, loše sreće itd, moramo te prekinuti – sve je u redu s tobom, samo ti fali malo socijalne inteligencije. 🙂

Nedovoljna socijalna inteligencija ne znači da si glup, i nemoj ovo da shvatiš kao uvredu, već da treba da poradiš na suptilnim veštinama (tzv. soft skills) koje će ti pomoći da bolje razumeš svet i ljude oko sebe, te u skladu s tim se postaviš.

socijalna inteligencija

Da ne postoji samo jedna vrsta inteligencije (koju zovemo IQ), psiholozi su odavno uočili, te 1983. dr Howard Gardner svetu predstavlja teoriju o čak 9 vrsti inteligencije:

  • verbalna (komunikacija, izražavanje, jezici…)
  • logičko-matematička (snalaženje s brojevima, uočavanje principa u nauci i prirodi, kompjuteri, zagonetke…)
  • muzička (osećaju ritam i zvuke, lako pamte melodije, pevaju ili sviraju, odlaze na koncerte…)
  • kinestetička (ples, sport, gluma, kretanje, rad s rukama…)
  • prostorna (razmišljanje u slikama, bolje pamte lica nego imena, likovne umetnosti, fotografija, bavljenje vizuelnim)
  • interpersonalna (lako stupanje u kontakt, komunikacija, empatija, posmatranje, grupne aktivnosti, dobra organizacija, moral i etika…)
  • intrapersonalna (okrenutost ka sebi, sopstveni ciljevi, fokus na budućnost, solo igrači…)
  • naturalistička (vole životinje i biljke, uživaju u prirodi, ekologija, razumevanje i snalaženje u prirodi..)
  • duhovna (razmišljanja o životu, filosofija, psihologija)

Prema ovoj postavci, u svakome od nas postoji “od svega pomalo”, ali u različitoj razmeri; odsustvo jedne, poput muzičke, nije katastrofalno ako nemaš ama baš nikakav afinitet prema muzici, no, ako ti nedostaje interpersonalna, u daljem tekstu, socijalna inteligencija, izvesno je da ćeš imati poteškoće pri uklapanju s ljudima i u sisteme. Neko se sa tom lakoćom uklapanja jednostavno rodio, neko treba da radi na tome. Dobra vest je da je to moguće, ali pod sledećim okolnostima: da svesno radiš na tome i prihvataš nove obrasce razmišljanja. Ne, ne treba da menjaš sebe, već način na koji gledaš neke stvari. 

Slaba socijalna inteligencija: odlike

Gledaš sve prema sebi. Svako od nas ima neke svoje principe i stavove, ali je iluzorno očekivati da se ostatak sveta prema njima ponaša. To što ti nikada, ali baš nikada ne bi ostavio partnera bez reči, ne čini te boljim ili ispravnijim od nekoga ko je to uradio. Svet ne postoji da bi se jednačio prema tebi. Tačnije, svet zaboli za tebe.

Reakcija umesto odgovora. Vode te impulsi i emocije, ne umeš da ih balansiraš pre no što ih plasiraš. Partner ti saopštava da bi voleo da sa društvom ode na pecanje. Kovitlaju ti se zloslutne misli i slike po glavi, iako pokušavaš da se suzdržiš, ne vredi, evo te kako pretiš raskidom ukoliko ne odustane od te ideje.

Misliš da te niko ne razume. Ako moraš da objašnjavaš nešto što si izjavio ili napisao, to znači da ne umeš da se izražavaš precizno. Ako imaš utisak kako “niko ne zna kako ti je”, to je zato što ni sa kim nisi uspostavio iskren i dubok odnos.

Kriviš druge za svoju situaciju. Roditelji, prijatelji, partner, država, firma… svi su oni krivi zato ne živiš onako kako bi hteo. U stanju si satima da se žališ na situaciju na poslu, a ni minut vremena da potrošiš na traženje rešenja.

Ne pokušavaš da razumeš druge. U sukobu s drugom osobom, posmatraš je kao neprijatelja kog treba pobediti; a da se pritom ne zapitaš odakle u njoj sav taj bes.

Ne umeš da sagledaš, pa tek onda delaš. Došao si u kolektiv u kome vladaju pravila koja ti se ne dopadaju. Odlučio si da to promeniš iz korena. Jasno ti je šta dalje sledi (čopor će te rastrgnuti).

Lako te je isprovocirati. To može biti rasprava na društvenim mrežama, polemika za slavskim stolom o politici, neka od aktuelnih zapaljivih tema (u 2020. to su migranti). Planeš kao hepo kockica, a s mnogim ljudima si trajno prekinuo kontakt.

Ne umeš da posmatraš kontekst, već samo sebe u njemu. U stanju si da zanemariš neke jako bitne okolnosti i da posmatraš samo sebe, “u SFRJ smo putovali dvaput godišnje, e to su bila vremena, a to što su učinili sve da unište Srbiju i pobili nam tolike intelektualce, jebiga, dešava se”.

Imaš “očekivanja”. Roditelji su dužni da ti obezbede stan, a država posao. Partner mora da se ponaša tačno onako kako si zamislio, ili će da nadrlja. Život ti svakodnevno dokazuje da niko za ta tvoja očekivanja ne mari, no ti i dalje insistiraš da ona budu ispunjena (i iznova ostaješ razočaran).

Radiš sve isto, a nadaš se boljem rezultatu. “Kako to da ne napredujem, kad dolazim redovno na posao, uradim sve što mi je na radnoj listi, često ostajem prekovremeno, za šta nisam dobio ni dinara, a ovaj do mene redovno kasni i još je dobio povišicu?” Pitanje vredno Dinkićevih 1000 evra, a odgovor ćeš naći nešto kasnije.

Imaš otpor prema novom. Teško ti je da usvajaš nove obrasce ponašanja, funkcionisanja, čak i kad su tehničke stvari u pitanju.

Izvesno je da se ovaj niz crtica karakterističnih za slabu socijalnu inteligenciju može znatno proširiti, uostalom, svi, ali baš svi mi poznajemo ljude sklone ovome, a neretko se i sami tako ponašamo.

Zajednička karaktristika svemu navedenom je krutost u mišljenju, delovanju i prihvatanju, te odbijanje bilo kakvih promena. 

Hajde sad da vidimo kako to može da se popravi.

Od baksuza do legende: Iskoristi socijalnu inteligenciju kao tvoje najjače oruđe

Verovatno si se susretao s biografijama nekih velikih ljudi koji su potekli iz veoma skromnih sredina, te su se “trbuhom za kruhom” obreli u novim. Takvih ljudi ima po celom svetu, naravno i među nama Srbima. Karakteristično je za većinu njih, da su prvi period po prelasku iskoristili za prilagođavanje, posmatranje, učenje. Radili su kao šegrti, fizički radnici, sitni trgovci, sve vreme posmatrajući novu sredinu i zakonitosti koje i njoj važe. Ovo ti je pravilo broj jedan!

Učenje uviđanjem. Bez obzira da li se nađeš u novoj zgradi, firmi, ekipi za izlaske, pre nego što pokušaš da se istakneš, ili nešto menjaš, posmatraj! Posmatraj “nepisana” a i pisana pravila, relacije, dinamiku, šta je prihvatljivo, a šta ne, posmatraj dok ne sklopiš toliko dobru sliku, da bi od nje mogao da napraviš mini film. Recimo da si iz vrlo kežual firme prešao u novu gde se u minut gleda kad je ko došao na posao i da li je prekršio neko pravilo. Jasno ti je da će te raščeretiti ako svakih pola sata izlaziš na cigaretu, a ti vidi oćeš li da se prilagođavaš ili tražiš sredinu kakva ti odgovara.

Umeš da se izražavaš. Ne treba da pišeš gramatički besprekorne eseje, već da svoje misli, namere i upite spakuješ u formu razumljivu i nedvosmislenu sagovorniku. Zaboravi na isprekidane misli koje pakuješ u rečenice, naročito ako je čet u pitanju, pa sagovorniku izgleda kao da si bunovan. Ako treba, izražavaj se školski jednostavnim rečenicama, sve dok ne stekneš tu veštinu da te razumeju.

Snimaj se dok razgovaraš s nekim, posmatraj ljude koji na zanimljiv način umeju da prepričaju nešto, čak postoji i kvalitetna besplatna literatura na ovu temu.

S gospodom gospodski, u kafani… Ne, ne treba da glumiš i da se foliraš, već da komunikaciju i ponašanje prilagodiš prilici. Zna se kako se ponaša na nekom formalnom mestu, kako se priča s zvaničnicima, a kako na pijaci, za slavskim stolom i naposletku, u kafani. Sve ima svoje.

Nauči da slušaš. Već smo o važnosti slušanja pisali u tekstu na temu potrage za idealnim partnerom:

Ovih 7 stvari koje žene nesvesno rade su bukvalno “sprej protiv muškaraca”

Pravim, pažljivim slušanjem, razumevanjem onoga što govori, sagovorniku šalješ poruku da si se “konektovao” s njim, da vrednuješ njegove misli i iskustvo.

Razumevanje. Bez osuđivanja nekog, optuživanja da je ovakav ili onakav, pokušaj da razumeš njegovu poziciju. Sagledaj tu osobu u kontekstu, iz kakve porodice potiče, kakvog je obrazovanja, šta su joj težnje, ideali, šta li je plaši, šta li joj se sve desilo te se tako ponaša… Shvati da ljudi nisu crni ili beli, niko od nas nije potpuno dobar ili zao.

Svi postojimo kao rezultat okolonosti, odluka, prilagođavanja, i ne možeš suditi nekom zato što nije uspeo da postane bolji, postao je ono što je umeo.

Proaktivnost. Ovo je veoma širok pojam, a u praktičnom životu to je ono kad vodiš računa o rođendanima u firmi (i iniciraš da se kupe pokloni); kad pozoveš prijatelja i pitaš ga da li treba da mu se pričuva dete; kad ne čekaš da se rešenje stvori, već ga sam potražiš.

Ne raspravljaš se. Samo su stari Grci umeli kulturno i sa stilom da se raspravljaju, sve posle toga je krmećak. No, ako si hepo kockica koja plane na svaku provokaciju, ovo će ići malo teže. Za početak, uoči šta te “trigeruje”, zašto bukneš na određene teme, koji tačno momenat te iritira. E, onda počni da se raspravljaš kao gospodin. S argumentima, doskočicama, pošalicama, bez napada na nečiju ličnost ili privatni život, jer to je passé composé čak i za Šešelja. Da naučiš kako da neko ne pravi budalu od tebe u komunikaciji – Artur Šopenhauer, “Eristička dijalektika”.

Vodiš računa o svojoj reputaciji. To znači da, žargonski rečeno, ne zatvaraš vrata dupetom, ne ulaziš u obračune bez preke potrebe, umeš da budeš šmeker te pomogneš što znanjem i informacijama što novčano, ako si u prilici. Vodiš računa o svom stilu, počevši od oblačenja, pa do ponašanja u restoranu.

Poštuješ razlike. Sasvim je u redu da imaš političke stavove, podržavaš neku opciju, izjašnjavaš se kao vernik, tačnije, u tome nema ništa loše – sve dok ne širiš netrpeljivost prema nečijoj veri, političkom opredeljenju, seksualnoj prirodi/emotivnom životu. To je primitivno, džukački i nedostojno civilizovanog čoveka.

Socijalna inteligencija, umeće prilagođavanja, empatije i odmerenosti, nije nešto što se da naštrebati ili savladati za mesec, dva ili tri. To je čitav skup navika i obrazaca ponašanja, na kom se radi tokom celog života i karijere.

U srazmeri s time koliko izbrusiš svoju ličnost, bićeš uspešan, poštovan i u skladnim odnosima sa svojim privatnim i poslovnim okruženjem.

Tada neće biti potrebe da gledaš koliko radi taj do tebe, da li kasni i koliko puši tokom dana i pitaš se zašto više zarađuje – jednostavno, fokusom na produktivnost (i opštu i sopstvenu) nećeš imati vremena za to. Verovatno neće biti ni potrebe, jer će tvoj život već doživeti progres.

Hipotetički Rajko s početka teksta bi sad trebalo da zna kako stvari zapravo funkcionišu. Ne postoji “srećna zvezda”, kao ni “rođeni baksuz”, niko nas ne sputava da od svog života napravimo nešto, niti su za to potrebi stranka, veze ili krevet, već samo ova veština koja se graniči s umetnošću, socijalna inteligencija.

Mi ćemo svakako još pisati o ovoj temi, sledeći tekst biće nešto zahtevniji za poimanje, stoga vežbaj svakodnevno, uživaj u procesu i samo gledaj kakva transformacija te čeka!

Socijalna inteligencija – Daniel Goleman: Ovih 9 principa su ŽIVOTNA INVESTICIJA

Komentari