Piše: Sanela Kesegi

Mnoge keve velikih dečaka i devojčica će se verovatno prepoznati u ovom tekstu, ali isto tako i naći opravdanje za svoju dečicu: “Znate kako, on je uvek bio prepametno dete, međutim, nije ni sanjao šta ga čeka na onom groznom fakultetu…da je znao sigurno to ne bi upisao…Pokušavao je da nađe posao, u državnu firmu nemoguće je ući, a privatnici znate kakvi su… e, pa neće moje dete da rmbači za 300e i da se neko iživljava nad njim! Bolje mu je onda da sedi kući, ima šta da jede i pije, toplo je i čisto, dok ne iskrsne nešto…”

Imala bih tim tzv. kafe kevama nešto da poručim.

Naime, svetski trend sa sigurnošću potvrđuje da je sindrom “roditelja zaštitnika” izraženiji u Srbiji više nego u bilo kojoj zemlji Evrope i da maltene samo kod nas ove naše keve finansijski podržavaju svoje “dete” čak i kad pređe tridesetu, a da ili nemaju pojma ili naprosto neće da vide da mu na taj način, zapravo čini medveđu uslugu.

U Zavodu za statistiku tvrde da ne postoje zvanični podaci o tome sa koliko godina se deca odvajaju od svojih roditelja, ali da je slučajeva kasnog odlaska iz porodice mnogo.

Evo jednog primera iz mog života: pre par godina me pozvala drugarica da za 2500 RSD dnevno delimo letke u Knezu. Sa oduševljenjem sam pristala, iako sam već uveliko radila i zarađivala. Međutim nije poenta mog izlaganja da se ja sad ovde hvalim, nego da vam drage moje keve i ostali ‘štovani čitaoci ovog mog škrabanija ispričam kako je jedna naša drugarica, koju inače, među nama, izdržava baba od maltene stotinu ljeta, odreagovala na tu našu ideju, da se zezamo taj dan u Knezu, podelimo letke i naravno uzmemo kintu.

Dakle dotična moralna drugarica, je lično meni održala predavanje u stilu “Bože Sanela, kako te nije sramota da deliš letke u Knezu”, stvarno, kako me bre nije bilo sramota, mislim se ja, kako me nije bio blam, da izdelim te letke, pokupim pare i od toga platim deo nekog zaostalog računa, a boga mi da odem i na kafu, stvarno ne znam.

Međutim, nije ovo ništa, u sistemu razmišljanja naše drage “radne” drugarice mnogo veću pažnju zauzela je jedna druga činjenica, naime ova što je sa mnom delila te iste letke, je žena jednog našeg lika iz javnog života, pa je to ovu dotičnu strašno pogodilo, te kako je nije sramota, te kako njega nije sramota da mu žena radi i deli letke u Knezu?

E drage moje kafe keve, pitam vas sad ja pa kako bre vi to vaspitavate svoju decu? Da je sramota raditi? Da je poenta parazitirati, jer ako ne možeš odmah da uglaviš zadnju ložu u direktorsku fotelju, nego treba da prođeš neki put da bi došao do toga, a ti sine lepo parazitiraj, mamica će sve da ti da.

U svetu, pak, već sa punoletstvom deca odlaze od svojih roditelja da ne kažem dobijaju šut kartu i šlus, molim lepo.

Odlaze da rade i da se staraju o sebi. A kod nas prika moj, sede u roditeljskom gnezdu, pa biće uskoro, boga ti, i do penzije, ako ti “jadni” roditelji mogu dotle da žive i da rmbaju za parazitsko prkno svoga jadnog deteta koje ne može da radi jer ne može da nađe posao u struci, pa ne može ovo, pa ne može ono i tako sad svi treba da kukamo i da sažaljevamo. Jadna ta deca, jao jadna, stvarno, te je krivo društvo, te ekonomska kriza, provincijalci koji su zaposeli grad, izbeglice koje sve ovde pokupovale, laktaroši koji se guraju i ne znam ko sve ne.

A ona deca koja rade i paralelno studiraju su za osudu tipa “jao bože, jao radi u kafiću, pere wc, stvarno bruka i sramota”. E drage moje kafe keve, pitam vas ja, dok sedite u toplim domovima, a vaše mladunče od trideset i kusur ljeta, čeka da mu vi udelite za produženi espreso koji će da cevči ceo dan u nekom od kafića na Obilićevom vencu, Strahinjića bana ili nekoj drugoj popularnoj štrasi našeg glavnog grada, a ne razmišljaju, a vidim ni vi, da “kafe keva” i “daj mi litar benzina ćale” neće živeti večno da ljuljkaju to dupence na kom se od sedenja koža po prilično odebljala.

I ne mislim ja da kažem ništa sa ovim, ma jok, koga bre briga šta lupeta tamo neka Sanela koja živi sama od petnaeste godine i tamo deli neke letke i šatro radila u kafiću za vreme studija, ma sve je to bruka i sramota, al ako sam vas navala da pročitate ovaj tekst do kraja i stavite, al ovaj put stvarno prst na čelo, ja sam svoj posao odradila. Do sledećeg još goreg i glupljeg teksta za ove što su pametniji od mene i ne rade sto poslova kao ja nego lepo sede kući na svojim dupetima, jedan kafe pozdrav.