Ovih 5 grešaka su one koje bi svakako trebalo izbegavati, iako je koncept “dovoljno dobre majke” onaj ka kojem treba težiti. gde je koncept “dovoljno dobrog oca”? I taj asekt je često u zapećku diskursa o roditeljstvu, sasvim nepravedno. Prosto i jednostavno-postoje ciklusi ponašanja i vaspitanja koji su generacijski izazovi, koje bi trebalo razbiti i s kulturološkog stanovišta, a naravno sa interesom budućih generacija na umu.

Ovde postoji dosta podela i klasifikacija vezanih za vaspitanje dece i ne govorimo o osnovnoj podeli na tip roditelja.

Koji to sve tipovi roditelja postoje

Ustanovljena su četiri osnovna tipa ponašanja roditelja prema deci.U zavisnosti od ponašanja roditelja različit je i uticaj samog vaspitanja na decu. Ovo se definiše kao stil odgoja.

1. Autoritarni roditelji

• strogi
• zahtevni
• disciplinuju decu kroz pretnje i kazne
• primetno je odsustvo topline u ponašanju prema detetu
• cene poslušnost
• zahtevaju apsolutno poštovanje autoriteta
• vezani su za tradiciju
• jednosmerna komunikacija
• odluke i postupci se ne objašnjavaju deci (zato što ja tako kažem princip)

2. Popustljivi roditelji

• veoma usmereni na dete
• detetu se udovoljava nekritički i bez promišljanja u svemu
• primetno je puno topline i pozitivnih osećaja u pristupu detetu
• nemaju nikakvih zahteva prema detetu (ovde sve može da se radi, svejedno je da li se za crtanje koristi papir, zid ili mušeme za sto)
• detetu je sve dopušteno

3. Nezainteresovani, pasivni roditelji

• zaokupljeni sami sobom, usmereni na sebe
• ne pokazuju puno interesovanja za ono što se dešava s detetom
• nema uspostavljene dvosmerne komunikacije (detetova inicijativa se susreće sa odsutnim neuvažavanjem i ignorisanjem)
• nemaju potrebu niti interes da se bave detetom

4. Autoritativni roditelji

• pokazuju toplinu i zdravu brigu za dete
• postavljaju razumne zahteve prema detetu
• zahtevi su primereni uzrastu deteta 
• zahtevi ka detetu su prilagođeni individualnim sposobnostima deteta ili pružaju realan izazov trenutnih sposobnosti deteta kao razvojnu motivaciju
• komunikacija je dvosmerna, interesuju se za mišljenje deteta i 
• vode računa o detetovim osećajima
• uvek objašnjavaju svoje odluke

Pisali smo već o tome u tekstu ovde.

A evo nekoliko primera klasifikacija samih izazova pred kojima se svaki roditelj nalazi prilikom vaspitavanja svog deteta.

Prema Diane Vagenhals, direktorki Mreže za roditeljske resurse i obrazovanje, pre četrdeset i više godina dobri roditelji bili su oni koji su svoju decu učili da budu pristojni, poštovani i odgovorni. Više su ih brinule osnovne potrebe, poput hrane i skloništa.

Dodatna pitanja, poput ?„Da li je moje dete odeveno prikladno Da li su sedeli uspravno? retko su se razmatrala, kao i to da li im je obezbeđena uravnotežena ishrana i redovne vakcinacije.

Možda su naši roditelji i baka i deda imali drugačiji pristup vaspitanju od onog koji trenutno koristimo mi sami danas. Njihovi načini nisu nužno bili „loši“, već su se jednostavno razlikovali jer su zbog prilično različitog kulturnog i društvenog scenarija.

Da bismo razumeli teškoće i izazove sa kojima se roditelji danas suočavaju, moramo razumeti veću složenost i promenjenu dinamiku vaspitanja i života koja je u pitanju.

Pet najvećih izazova sa kojima se roditelji danas suočavaju

1. Usklađivanje porodice i karijere
2. Plašite se da kažete ‘NE’
3. Kultura krivice
4. Osiguravanje kvalitetnog obrazovanja dece
5. Preopterećenje informacijama

1. Usklađivanje porodice i karijere

Često se osećamo rastrzano između profesionalnih i roditeljskih obaveza. Kada se fokusiramo na jedno, osećamo se kao da zanemarujemo drugo. Ovo je uobičajena dilema za današnje roditelje, koji često imaju preopterećene rasporede.

Današnji roditelji imaju toliko zahteva da im je izazov da redovno izdvajaju i posvećuju ono osnovno – vreme. Slično ovome, previše dece ima popunjene rasporede posle škole, što im ostavlja malo vremena da jednostavno BUDU sa roditeljima i braćom i sestrama, zajedno pripremaju obrok, obavljaju kućne poslove, uživaju u društvu jedni drugih.

2. Plašite se reći „NE“

Svi želimo da nas naša deca vole. Ali moramo naučiti da ne moramo svemu da kažemo „da“. Ponekad je „ne“ ili „možda“ bolji odgovor da se izbegne osećaj davanja sebi za pravo odnosno osionosti koji danas ima toliko dece.

3. Kultura krivice

Postoji veliki pritisak da dete bude idealno u spavanju, da najranije moguće navikne na toalet, da bude najpametnije dete, najslađe dete itd. Postoji veliki pritisak da dojite, hranite dete najhranljivijim obrocima, pri tom budete i ostanete aktivni, fit, izgledate sređeno, itd. Mislim da ovo dovodi do toga da roditelji žure i samim tim često donose loše roditeljske odluke. Rezultat je to da konstantno ili bar ponekad osećaju krivicu zbog toga što ne mogu sve da urade savršeno. A to je nedostižni cilj i inače, a naročito kada su deca u pitanju.

4. Osiguravanje kvalitetnog obrazovanja dece

Ekonomska situacija stvorila je veliki pritisak na roditelje da zarade dovoljno novca za podmirivanje rastućih troškova obrazovanja. Zatim, postoji dodatni pritisak koji roditelji osećaju da se postaraju da njihova deca uspeju u školi kako bi imali konkurentsku prednost kada diplomiraju i presele se na tržište rada. Previše pritiska nije zdravo za odnose roditelj-dete. Nije dete krivo, niti je dete svesno, mi kao roditelji smo tu da damo svoj maksimum i pre svega da decu volimo i učimo životu, zar ne?

5. Preopterećenje informacijama

U generaciji izloženoj tolikom broju informacija o tome kako da odgajaju svoju decu, roditelji se bore sa pronalaženjem svog jedinstvenog načina roditeljstva. Roditelji su mnogo obrazovaniji od prethodnih generacija, ali ponekad to može dovesti do preopterećenja informacijama s nekoliko različitih gledišta na istu temu. Ne postoji jedinstvena mera za sve i sa takvim oprečnim savetima roditelji dolaze u situaciju da se zapitaju koji je izbor najbolji od tog mnoštva, da ostaju zbunjeni i neodlučni, umesto smireni i jednostavno da prigrle kompletno iskustvo roditeljstva.

Možemo reći da je stoga najveći izazov za roditelje – usporavanje. Savremeno društvo stavlja veliki naglasak na produktivnost i aktivnost. Kad bismo svi pomalo uspeli da usporimo, pomislite samo na sve kreativne situacije koje bismo mogli stvoriti sa svojom decom. 

Kada se vaše dete muči oko oblačenja cipela, a vi kasnite. Ili, kada žele da ostanu na igralištu, ali morate da odete pa napravite večeru kako bi imali vremena da urade domaći zadatak i okupaju se, a da i dalje budu u krevetu na vreme. Oslobodite se pritiska vremena.

7 najčešćih grešaka u roditeljstvu i kako ih izbeći

1. Ne pokušavate da rešite probleme
2. Precenjivanje ili potcenjivanje problema
3. Postavljate nerealna očekivanja
4. Nedoslednost u ponašanju, odlukama, pravilima, i slično
5. Odsustvo pravila ili postavljanja ograničenja
6. Uzvraćate istim ponašanjem i ulazite u raspravu
7. Ne menjate ono što ne funkcioniše

Evo nekoliko primera lošeg roditeljstva koje morate izbegavati po svaku cenu:

• Prekomerno kritikovanje deteta
• Disciplinovanje deteta pred svima
• Stalno savetovanje deteta, bez ohrabrenja
• Suzdržavanje iskazivanja naklonosti
• Ne postavljate pravila
• Nedostatak pružanja podrške
• Upoređivanje vašeg deteta sa drugom decom ili braćom i sestrama
• Niste ponosni na detetova postignuća

Kako onda biti idealan roditelj?

Na kraju dana, ovo i nije toliko teško pitanje.

Evo 5 jednostavnih saveta

Neka budu mali jer su mali samo neko vreme

Dajte deci nadu, pohvalite ih

Dajte im ljubav svaki dan

Neka plaču, neka se kikoću

Neka spavaju u sredini između vas

The post Najveće greške koje možeš da napraviš kao roditelj appeared first on Moodiranje.

Postoje neki mirisi koji obeleže generacije (setimo se samo popularnih sveprisutnih parfema poznatih robnih brendova na koje je većina dama mirisala, ili pak mirisa izduvnih gasova automobila kojima smo bili okruženi).

A postoje i oni neki sentimentalni, intimni mirisi koji imaju smisla samo nama. Ovo je možda moja lista, a ne tvoja, ali ako zastaneš na trenutak i razmisliš, garantujem ti da će te preplaviti veliki broj uspomena u sekundi.

1. Miris lipe

Ovo je za mene uvek i zauvek miris broj jedan, miris koji me uvek podseća na rođendan, na majsko/junske prelaze ka letu, na kišna jutra obasjana suncem i odlaske u školu ujutru. Podseća me ovaj miris na neku laganu bezbrižnost i nežnost, onda kada je svest o svetu bila manja, a ja malo manje izubijana životom. Ovo je miris mira, čaja svakog jutra uz petit beur keks, sanjivih očiju i jednog davnog života.

2. Pokošena trava i baštenska creva

Svakog leta bismo išli sa prijateljima na njihov plac, kao i u Bosnu kod familije. Za mene, gradsko dete, sva ta prirodna prostranstva, placevi oko kuća, njive ka brdima i uopšte priroda bila je fascinantna i oduvek sam uživala u tome da bosa trčim. Miris pokošene trave omami me i dan danas. Kad upeče dan, zalivena bašta zamiriše nekako suvo, drvene stabljike skoro da pucketaju, a baštenska creva uparena odaju neki skoro plastični miris dok se uviju ispod tabana onako vrela, sve je nekako tiho, ali spokojno i lenji letnji dani koji ne nose nikakva posebna dešavanja, urezuju se u dušu samu. To bude ti mirisi u meni i dan danas.

3. Miris peciva i kolača u kuhinji

Ne mogu da zamislim život u kojem je moja kuhinja sterilno besprekorno mesto bez umrljanih tacni koje se natapaju vodom u sudoperi nakon što se u njima pekla neka pita ili kora za kolač.

Zimski časovi, snežne večeri i dolazak kući posle časova engleskog ili muzičke škole koji su se završavali ulaskom u stan iza čijih ulaznih vrata bi me zapahnuo miris nečeg divnog što bi mama pekla u kuhinji…nezamenjivo.

4. Izduvni gasovi

Ovo je odvratna, ali odvratna stavka i znam da jeste. Možda mlađe generacije to ne shvataju, ali sigurna sam da nisam jedina koju ovi mirisi podsete na devedesete, teške i grozne kakve su u Srbiji bile, ali nekako još uvek manje komplikovane nego danas. Naša realnost napolju, na ulicama Beograda i drugih gradova zemlje mirisala je na automobile, na benzin, na gas, na jurnjavu kao i danas. Naša stvarnost tada bila je bučna, haotična i neizvesna. Ali opet nekako, preko tih mirisa, komšije su se pozdravljale, deca družila, a znalo se ko je ko, kakav i čiji i to je značilo nešto, ne po funkciji, već po čojstvu i poštenju, po srcu.

Evo ne znam, mene sve to tako na to podseća.

5. Roštilj pljeskavice i šećerna vuna

Ne postoji miris roštilja i pljeskavice ni blizu sličan onom kakav je svake godine bivao rasprostrt kroz oblak dima oko Beogradskog sajma tokom Novogodišnjeg vašara, niti slatkoća koja je kao tada ulazila u pore od brojnih štandova sa šećernom vunom, karameliziranim jabukama i slatkišima. Trebalo je dočekati te dane, pre Novu godinu, pred doček, vašar i svu kičastu lepotu koju nosi, gruvanje muzike od koje se trese i samo srce u grudima, sprave i naprave od kojih se zavrti u glavi i najhrabrijima.

Volela sam taj vašar svega i svačega i te pljeskavice sa ponekim prilogom, da budem musava od šećerne vune, roze naravno, da srećna zaspim sanjajući te brodove i rakete na kojima sam se vozila i poklone koje će neko ostaviti pod našom novogodišnjom jelkom.

Uspomene su varljiva stvar. Mozak ih kompresuje u narativ kakav njemu odgovara i vremenom postaju sve razuđenije i iskrivljene. Uspomene ostaju vezane za to kako smo se nekada i negde osećali. Ali jedino što nas nepogrešivo vraća u neki trenutak je miris.

Zagrlite ljude koje volite. Zagnjurite glavu u vratić vaše bebe ili usne voljene osobe. Nikada ti mirisi neće moći da se stvore. Ali nekada će vas nešto nalik tome vratiti u te naizgled prozaične momente, ali oni, baš ti momenti, ironično-život su sam i suština svega.

The post Mirisi mog i tvog detinjstva – šta pamtite, a šta biste zaboravili appeared first on Moodiranje.