Ekološki proizvodi promovišu zeleni život koji pomažu u uštedi energije i sprečavaju zagađenje vazduhom, vodom i bukom. Dokazuju se kao blagodati životne sredine i sprečavaju pogoršanje ljudskog zdravlja.

Kako postati ekološki savestan?

Možete početi da postajete ekološki savesni kada saznate kako vaši izbori utiču na životnu sredinu. Postoje tri osnovne faze da postanete ekološki savesni, a one su:

1. Koristi predmete koji nanose minimalnu štetu okolini, kao što su reciklirani, biorazgradivi materijali, na primer papirne kese.
2. Otkrij opseg svog emitovanja ugljenika i deluj na smanjenje njegovog uticaja na okolinu.
3. Nastoj da podržiš druge koji rade na životnoj sredini i proizvodnji ekološki prihvatljivih i održivih zajednica.

Kao što vidite, prvi korak je u tome da odmah delujete kako biste promenili način na koji konzumirate i koristite stvari u životu. To znači da menjate svoje navike u na primer vožnji, kao i to koje vrste ambalaže koristite, kako odlažete otpad i kako koristite prirodne resurse.

Drugi korak govori o obimu vaše emisije ugljenika koji možda nećete moći da promenite – kao što su život u kući, vožnja automobila ili vrsta zaposlenja koju imate i delujete sa odgovornošću da smanjite svoj negativni uticaj najbolje mogiće i u domenu vaših mogućnosti.

Poslednja uključuje aktivno traženje veza s drugim ekološki prihvatljivim osobama, zajednicama i preduzećima, kao i odabir mreže i podrške za stvaranje održivijeg života. To možda i nije tako lako kao što se čini, zbog čega je to treći korak. Da biste živeli i podržavali održivu zajednicu i ekonomiju, možda nećete imati mnoge pogodnosti na koje ste navikli. Upravo iz ovog razloga je ovo najteža stvar kojoj se morate prilagoditi.

Ekološki život – kako živeti u skladu s prirodom

Život ekološkim životom ima neke prednosti i mane. Kao što je već spomenuto, jedan od nedostataka je taj što ćete možda morati da se odreknete nekih modernijih pogodnosti. Nije mnogo toga u pitanju, ali pogodnosti poput brze hrane i određenih vrsta luksuznih aktivnosti čine mnogo više štete time što opterećuju okolinu. Jedan od najboljih primera je ideja o ličnom automobilu. Iako vam realno treba lično vozilo, ne treba vam vozilo koje ima lošu kilometražu na benzin ili je napravljeno od luksuznih dodataka ili napredne elektronike koji su nepraktični, a takođe troše vitalne prirodne resurse.

Taj Land Rover možda ima poseban merač koji će vam reći da li ste u slučaju peščane oluje sa desne strane naopačke ili naopačke, ali šanse da naiđete na peščanu oluju u Beogradu ili Banja Luci, još manje zapravo radeći neku aktivnost za koju će vam uopšte ikada i trebati vozilo poput Rover je toliko minimalan da je jasno da vam je, sem za neki status ili zbog ličnih afiniteta, ovakav luksuz nepotreban.

S druge strane, stvaranje ekološke zajednice postaje sve lakši proces. Sve je više zajedničkih društvenih bašti, susreta, aplikacija za nabavku organskih namirnica, kao i seoskih tržišta koja čitavoj zajednici olakšavaju aktivno učešće u ekološkim aktivnostima. Ako primećujete da u vašoj zajednici nema ničeg od ovoga, razmislite o tome da ih vi lično i pokrenete.
Svaka promena počinje jednim korakom.

The post 3 načina da budemo ekološki savesni appeared first on Moodiranje.

Odeću smo prenosili sa kolena na koleno, sa brata na brata, sestre na sestru, sestre na brata i obrnuto. Od tetki, ujaka, u krug, familijarno. Igračke smo čuvali kao najdragocenije blago. Danas LOL generacije trpe uticaj konzumerizma i YouTube kanali deci ispiraju mozak da je vrhunac igranja sa igračkom otpakivanje, a ne maštanje i igra sama po sebi.

Samo daj novo, daj lutkicu, daj outfite, daj ljubimce. I nije tu borba protiv trošenja budžeta, već borba za učenje vrednostima. Koliko god želimo da deci pružimo sve, da ih vidimo srećne i do neke mere je instant kultura ponekad i zabavna i šarolika, ipak je prava borba u tome da se podsetimo i njih naučimo tome da se stvari vrednuju ne samo zbog njih samih, već i zbog truda i rada koji stoji iza njih, zbog toga što ako se naviknu na instant sreću, nikada neće biti zaista srećni kada se susretnu sa svetom i realnošću.

Možda je to sve OK, a možda je tužno to što smo pomalo zaboravili da se stvari popravljaju, neguju i čuvaju, tako da traju godinama, pa i generacijama.

Znam dečaka kome je omiljena igračka Teddy njegovog oca. Fali mu jedno oko. Nije nov. Krzno mu je izlizano. Ali on za njega smišlja kućice i odelca i prilagođava stvari tako da budu mini verzije velikog sveta. Gledati tu maštu je prelepo.

Ubiće nas moda – bukvalno

Postoji još jedna stavka vezana za to bacanje stvari i opšti konzumerizam, a to je pitanje ekologije i otpada. Nenormalne količine plastike bivaju bačene još tokom procesa otpakivanja, a onda još dodatno od samih proizvoda. Tu je i papir i tkanine i veliki globalni problem zagađenja odećom za šta se krivi modna industrija koja ciljano i planski insistira na novim i novim (često cikličnim da budemo svesni) modnim trendovima. Da uživamo i lepo je, ali da li zaista moramo pratiti sve to?

Tekstilna industrija je zvanično najveći zagađivač na svetu. U svakom koraku proizvodnje tekstila i procesi postprodukcije zahtevaju veliku količinu energije, voda i hemikalije (Kant 2012). Prema procenama, tekstilna industrija emituje 1,7 milijardi tona CO2 godišnje, što značajno doprinosi globalnom zagrevanju. Tekstilna industrija koristi mnoge otrovne hemikalije i značajno utiče na vodu, tlo i bioraznolikost. Pored toga, industrija proizvodi 2,1 milijarde tona otpada, od čega samo 20% budu reciklirani. Pritisak na životnu sredinu je pojačan jer potražnja za odećom raste i potrošačima rastu apetiti.

Odeća se koristi upola kraće nego pre 15 godina. Globalna potrošnja odeće je u periodu od 2000. do 2014. godine udvostručena. Pretpostavlja se da će količina potrošnje robe iz 2015. godine, koja je bila 62 miliona tona, dostići 103 miliona tona do 2030. godine. Do 2030. godine svetska tekstilna industrija koristiće 50% više vode, ispuštati 63% više gasova sa efektom staklene bašte i stvarati 62% više otpada nego u 2015. godini (Loetscher 2017).

O ovome ne razmišljamo dok gledamo “fashion blogere“ i “fashion yes yes“ momente u kojima ionako uglavnom odeća služi samo za slikanje.

Otpad bez kojeg se ne može ili kolektivna odgovornost

Posebna kategorija je tehnološki otpad, kao i komunalni otpad bez koga se ne može.

Postoje dve osnovne vrste otpada prema lokaciji:

•  komunalni otpad
• tehnološki (industrijski) otpad

Komunalni otpad je kućni otpad, otpad nastao čišćenjem javnih površina i otpad sličan otpadu iz domaćinstva koji potiče iz privrede, institucija i službi. Taj se otpad redovno sakuplja i odlaže u okviru komunalnih službi.

Tehnološki otpad je otpad koji se stvara u proizvodnim procesima u privredi, institucijama i uslugama, a razlikuje se od komunalnog otpada po količini, sastavu i svojstvima. Za kontrolu protoka i odlaganja tehnološkog otpada propisani su posebni postupci kojih se mora pridržavati svaki proizvođač ili vlasnik tehnološkog otpada.

U duhu popravljanja i obnove stvari, verovatno previše često zaboravljamo na to da je moguće da je naš kompjuter sasvim ok, naš telefon “in” dokle god radi, a da postoji i prodaja mobilnih telefona koja ne podrazumeva samo nove, već i polovne uređaje jednako dobrog kvaliteta.

Obuzima nas taj konzumerizam, a on nas skupo košta.

Ovom osnovnom podelom otpada ne smemo zaboraviti na opasni otpad, problematični otpad. Najveće količine opasnog otpada nastaju u privredi, naročito u industriji. Manje količine opasnog otpada nastaju u domaćinstvima i uključuju: baterije, akumulatore, boje, lakove, ulja, lekove, lužine, kiseline, itd. Svako domaćinstvo mora obratiti posebnu pažnju na tretman problematičnih supstanci.

Da li se sve popravlja?

Ne, ne može sve da se popravi. Ne mogu se popraviti stvari uništene do neprepoznatljivosti, narušeni međuljudski odnosi, poverenje ili emocije. Bilo da su u pitanju fizičke ili efemeralne stvari, odnosno otpad, isto pravilo važi – i kada nema razvijenog sistema za reciklažu, naučimo da i od smeća stvorimo pozitivno i vredno, ako ništa, a ono kao iskustvo, đubrivo, ili pak prenamenimo nešto i zadovoljimo svoju kreativnost. Toksičnost nikome ne pomaže. Birajte šta čuvate u životu i zašto.

The post Kada smo prestali da popravljamo stvari i naučili da se sve samo – baca appeared first on Moodiranje.