Ovih 5 grešaka su one koje bi svakako trebalo izbegavati, iako je koncept “dovoljno dobre majke” onaj ka kojem treba težiti. gde je koncept “dovoljno dobrog oca”? I taj asekt je često u zapećku diskursa o roditeljstvu, sasvim nepravedno. Prosto i jednostavno-postoje ciklusi ponašanja i vaspitanja koji su generacijski izazovi, koje bi trebalo razbiti i s kulturološkog stanovišta, a naravno sa interesom budućih generacija na umu.

Ovde postoji dosta podela i klasifikacija vezanih za vaspitanje dece i ne govorimo o osnovnoj podeli na tip roditelja.

Koji to sve tipovi roditelja postoje

Ustanovljena su četiri osnovna tipa ponašanja roditelja prema deci.U zavisnosti od ponašanja roditelja različit je i uticaj samog vaspitanja na decu. Ovo se definiše kao stil odgoja.

1. Autoritarni roditelji

• strogi
• zahtevni
• disciplinuju decu kroz pretnje i kazne
• primetno je odsustvo topline u ponašanju prema detetu
• cene poslušnost
• zahtevaju apsolutno poštovanje autoriteta
• vezani su za tradiciju
• jednosmerna komunikacija
• odluke i postupci se ne objašnjavaju deci (zato što ja tako kažem princip)

2. Popustljivi roditelji

• veoma usmereni na dete
• detetu se udovoljava nekritički i bez promišljanja u svemu
• primetno je puno topline i pozitivnih osećaja u pristupu detetu
• nemaju nikakvih zahteva prema detetu (ovde sve može da se radi, svejedno je da li se za crtanje koristi papir, zid ili mušeme za sto)
• detetu je sve dopušteno

3. Nezainteresovani, pasivni roditelji

• zaokupljeni sami sobom, usmereni na sebe
• ne pokazuju puno interesovanja za ono što se dešava s detetom
• nema uspostavljene dvosmerne komunikacije (detetova inicijativa se susreće sa odsutnim neuvažavanjem i ignorisanjem)
• nemaju potrebu niti interes da se bave detetom

4. Autoritativni roditelji

• pokazuju toplinu i zdravu brigu za dete
• postavljaju razumne zahteve prema detetu
• zahtevi su primereni uzrastu deteta 
• zahtevi ka detetu su prilagođeni individualnim sposobnostima deteta ili pružaju realan izazov trenutnih sposobnosti deteta kao razvojnu motivaciju
• komunikacija je dvosmerna, interesuju se za mišljenje deteta i 
• vode računa o detetovim osećajima
• uvek objašnjavaju svoje odluke

Pisali smo već o tome u tekstu ovde.

A evo nekoliko primera klasifikacija samih izazova pred kojima se svaki roditelj nalazi prilikom vaspitavanja svog deteta.

Prema Diane Vagenhals, direktorki Mreže za roditeljske resurse i obrazovanje, pre četrdeset i više godina dobri roditelji bili su oni koji su svoju decu učili da budu pristojni, poštovani i odgovorni. Više su ih brinule osnovne potrebe, poput hrane i skloništa.

Dodatna pitanja, poput ?„Da li je moje dete odeveno prikladno Da li su sedeli uspravno? retko su se razmatrala, kao i to da li im je obezbeđena uravnotežena ishrana i redovne vakcinacije.

Možda su naši roditelji i baka i deda imali drugačiji pristup vaspitanju od onog koji trenutno koristimo mi sami danas. Njihovi načini nisu nužno bili „loši“, već su se jednostavno razlikovali jer su zbog prilično različitog kulturnog i društvenog scenarija.

Da bismo razumeli teškoće i izazove sa kojima se roditelji danas suočavaju, moramo razumeti veću složenost i promenjenu dinamiku vaspitanja i života koja je u pitanju.

Pet najvećih izazova sa kojima se roditelji danas suočavaju

1. Usklađivanje porodice i karijere
2. Plašite se da kažete ‘NE’
3. Kultura krivice
4. Osiguravanje kvalitetnog obrazovanja dece
5. Preopterećenje informacijama

1. Usklađivanje porodice i karijere

Često se osećamo rastrzano između profesionalnih i roditeljskih obaveza. Kada se fokusiramo na jedno, osećamo se kao da zanemarujemo drugo. Ovo je uobičajena dilema za današnje roditelje, koji često imaju preopterećene rasporede.

Današnji roditelji imaju toliko zahteva da im je izazov da redovno izdvajaju i posvećuju ono osnovno – vreme. Slično ovome, previše dece ima popunjene rasporede posle škole, što im ostavlja malo vremena da jednostavno BUDU sa roditeljima i braćom i sestrama, zajedno pripremaju obrok, obavljaju kućne poslove, uživaju u društvu jedni drugih.

2. Plašite se reći „NE“

Svi želimo da nas naša deca vole. Ali moramo naučiti da ne moramo svemu da kažemo „da“. Ponekad je „ne“ ili „možda“ bolji odgovor da se izbegne osećaj davanja sebi za pravo odnosno osionosti koji danas ima toliko dece.

3. Kultura krivice

Postoji veliki pritisak da dete bude idealno u spavanju, da najranije moguće navikne na toalet, da bude najpametnije dete, najslađe dete itd. Postoji veliki pritisak da dojite, hranite dete najhranljivijim obrocima, pri tom budete i ostanete aktivni, fit, izgledate sređeno, itd. Mislim da ovo dovodi do toga da roditelji žure i samim tim često donose loše roditeljske odluke. Rezultat je to da konstantno ili bar ponekad osećaju krivicu zbog toga što ne mogu sve da urade savršeno. A to je nedostižni cilj i inače, a naročito kada su deca u pitanju.

4. Osiguravanje kvalitetnog obrazovanja dece

Ekonomska situacija stvorila je veliki pritisak na roditelje da zarade dovoljno novca za podmirivanje rastućih troškova obrazovanja. Zatim, postoji dodatni pritisak koji roditelji osećaju da se postaraju da njihova deca uspeju u školi kako bi imali konkurentsku prednost kada diplomiraju i presele se na tržište rada. Previše pritiska nije zdravo za odnose roditelj-dete. Nije dete krivo, niti je dete svesno, mi kao roditelji smo tu da damo svoj maksimum i pre svega da decu volimo i učimo životu, zar ne?

5. Preopterećenje informacijama

U generaciji izloženoj tolikom broju informacija o tome kako da odgajaju svoju decu, roditelji se bore sa pronalaženjem svog jedinstvenog načina roditeljstva. Roditelji su mnogo obrazovaniji od prethodnih generacija, ali ponekad to može dovesti do preopterećenja informacijama s nekoliko različitih gledišta na istu temu. Ne postoji jedinstvena mera za sve i sa takvim oprečnim savetima roditelji dolaze u situaciju da se zapitaju koji je izbor najbolji od tog mnoštva, da ostaju zbunjeni i neodlučni, umesto smireni i jednostavno da prigrle kompletno iskustvo roditeljstva.

Možemo reći da je stoga najveći izazov za roditelje – usporavanje. Savremeno društvo stavlja veliki naglasak na produktivnost i aktivnost. Kad bismo svi pomalo uspeli da usporimo, pomislite samo na sve kreativne situacije koje bismo mogli stvoriti sa svojom decom. 

Kada se vaše dete muči oko oblačenja cipela, a vi kasnite. Ili, kada žele da ostanu na igralištu, ali morate da odete pa napravite večeru kako bi imali vremena da urade domaći zadatak i okupaju se, a da i dalje budu u krevetu na vreme. Oslobodite se pritiska vremena.

7 najčešćih grešaka u roditeljstvu i kako ih izbeći

1. Ne pokušavate da rešite probleme
2. Precenjivanje ili potcenjivanje problema
3. Postavljate nerealna očekivanja
4. Nedoslednost u ponašanju, odlukama, pravilima, i slično
5. Odsustvo pravila ili postavljanja ograničenja
6. Uzvraćate istim ponašanjem i ulazite u raspravu
7. Ne menjate ono što ne funkcioniše

Evo nekoliko primera lošeg roditeljstva koje morate izbegavati po svaku cenu:

• Prekomerno kritikovanje deteta
• Disciplinovanje deteta pred svima
• Stalno savetovanje deteta, bez ohrabrenja
• Suzdržavanje iskazivanja naklonosti
• Ne postavljate pravila
• Nedostatak pružanja podrške
• Upoređivanje vašeg deteta sa drugom decom ili braćom i sestrama
• Niste ponosni na detetova postignuća

Kako onda biti idealan roditelj?

Na kraju dana, ovo i nije toliko teško pitanje.

Evo 5 jednostavnih saveta

Neka budu mali jer su mali samo neko vreme

Dajte deci nadu, pohvalite ih

Dajte im ljubav svaki dan

Neka plaču, neka se kikoću

Neka spavaju u sredini između vas

The post Najveće greške koje možeš da napraviš kao roditelj appeared first on Moodiranje.

Kartonske kutije su industrijski montažne kutije, prvenstveno se koriste za pakovanje robe i materijala, a mogu se i reciklirati. Stručnjaci u industriji retko koriste termin karton jer ne označava apsolutno određeni materijal.

Prva komercijalna kartonska (nerebrasta) kutija ponekad se pripisuje firmi M. Treverton & Son u Engleskoj 1817. godine. Pakovanje od kartonske kutije napravljeno je iste godine u Nemačkoj.

Robert Gair, rođen u Škotskoj, izumeo je 1890. unapred izrezanu kartonsku ili kartonsku kutiju. To su bili ravni komade proizvedeni u rinfuzi koji su se presavijali u kutije. Gairov izum nastao je kao rezultat nesreće: on je bio štampač u Brooklinu i proizvođač papirnih kesa tokom 1870-ih, a jednog dana, dok je štampao narudžbinu vrećica sa semenom, metalno ravnalo koje se obično koristilo za gužvanje kesa se pomerio u drugi položaj i isekao ih. Gair je otkrio da bi sečenjem i gužvanjem u jednom cugu mogao napraviti gotove kartonske kutije.

Same kartonske kutije razvijene su u Francuskoj oko 1840. godine. Služile su za transport proizvođača Bombik mori i njegovih jaja od proizvođača svile, a više od jednog veka proizvodnja kartonskih kutija bila je glavna industrija u oblasti Valreas.

Rebrasti papir (koji se naziva i plisiran) patentiran je u Engleskoj 1856. godine i korišćen je kao postava za visoke šešire, ali valoviti karton nije patentiran i korišćen je kao materijal za transport do 20. decembra 1871. Patent je izdat Albert Džonsu iz Njujorka. Džons je rebrastu kartonsku ploču koristio za omotavanje boca i dimnjaka od staklenih fenjera.

Prvu mašinu za proizvodnju velikih količina valovitog kartona izgradio je 1874. Smit, a iste godine Oliver Long je poboljšao Džonsov dizajn izumivši valovitu ploču sa obložnim listovima na obe strane. Ovo je rebrasti karton kakav danas poznajemo.

Danas, sam izraz “karton” može se odnositi na razne materijale slične teškom papiru, uključujući karton, rebraste ploče i slično. Značenje izraza može zavisiti od lokacije, sadržaja, konstrukcije i ličnog izbora. Od njega se danas prave izuzetne i zabavne stvari, ali pogledajmo pre svega šta je bila njegova osnovna namena.

Koji materijali za pakovanje postoje?

Široke podele materijala za pakovanje su raznovrsne.

Papir je tanak materijal koji se uglavnom koristi za pisanje, štampanje ili za pakovanje. Proizvodi se presovanjem vlažnih vlakana, obično celuloze dobijene od drveta, krpa ili trave, i sušenjem u fleksibilnim limovima.

Karton, s druge strane, generalno je deblji (obično preko 0,25 mm ili 10 tačaka) od papira. Prema ISO standardima, karton je papir čija je osnovna težina (gramatura) veća od 224 g/m2, ali postoje izuzeci. Karton može biti jednoslojan ili višeslojan.

Valovita vlaknasta ploča, ponekad poznata i kao valovita ploča ili valoviti karton, kombinovani je materijal na bazi papira koji se sastoji od valovitog rebrastog medija i jedne ili dve ravne ploče.

Postoje i verzije većih površina, koje se koriste uglavnom u kreativnim industrijama, karton za zaštitu podova i drugih površina prilikom radova, kojima se jednostavno pripremi sekcija koja je u potpunosti zaštićena, laka za održavanje i čišćenje, praktična za kreativne i industrijske segmente jednako. Takođe postoji više naziva za kartonske kontejnere. Transportni kontejner napravljen od rebrastih ploča se ponekad naziva „kartonska kutija“, „karton“ ili „futrola“. Postoji mnogo opcija za dizajn rebraste kutije.

Karton kao baza za kreativnost

Karton i drugi materijali na bazi papira (karton, rebrasta vlakna itd) mogu imati post-primarni život kao jeftin materijal za izgradnju niza projekata, među kojima su naučni eksperimenti, dečije igračke, kostimi ili izolacione obloge. Neka deca uživaju u igri unutar kutija. Ako ste ikada imali mačku, znate kako tek one reaguju na kartone.

Uobičajen kliše je da će detetu (ili kao što rekosmo mački), ako mu se predstavi velika i skupa nova igračka, brzo postati dosadno i umesto toga će se igrati sa kutijom. Iako se to obično govori pomalo u šali, deca svakako uživaju u igri sa kutijama, koristeći svoju maštu da kutiju prikažu kao beskonačnu raznolikost predmeta. Jedan primer ovoga u popularnoj kulturi je iz stripa Calvin i Hobbes, čiji je junak, Calvin, često zamišljao kartonsku kutiju kao „transmogrifikator“, „duplikator“ ili vremeplov.

Tako je rasprostranjena reputacija kartonske kutije kao igračke da je 2005. godine kartonska kutija dodata Nacionalnoj kući slavnih igračaka u Sjedinjenim Državama, jedna od retkih igračaka koje nisu specifično vezane za bilo koji brend i koje su počastvovane time da su uključene u kolekciju. Kao rezultat toga, hala sa igračkama (zapravo brvnara) napravljena od velike kartonske kutije dodata je u dvoranu, smeštenu u Strong National Museum of Play u Rochesteru, New York.

5 zanimljivih stvari od kartona

Naočare za virtuelnu stvarnost – Google naočare od kartona

• Možete kupiti Google Cardboard naočare ili preuzeti komplet i sami ih napraviti.
• Imcardboard.com

Kada gledate kroz njih, imate osećaj kao da zaista stojite pored Ajfelovog tornja ili plivate na Velikom koralnom grebenu. Jedan lekar je čak koristio uređaj za izvođenje nezgodne operacije na odojčetu.

Igračke od kartona

Kućice, edukativne igračke i druge vrste zabavnih predmeta se izrađuju i od kartona. Ekološki prihvatljive, povoljne i taktilne, sve su prisutnije na tržištu.

Dekor od kartona

Sve popularniji su i sitni detalji dekorativnog karaktera koji su izrađeni od kartona. Posebno su interesantni dekorativni predmeti za kancelarije, oni u obliku životinja, kao i funkcionalni dekorativni predmeti za pokućstvo.

Držači za mobilne uređaje

Lagan, mobilan i praktičan, kartonski dodatak koji služi tome da vaš uređaj, mobilni telefon, iPad ili tablet. Za retro ljubitelje čak ih prave i u obliku starinskih televizora.

Modularni građevinski materijal

Kartonom sada ne samo što možete zaštititi površine prilikom recimo krečenja, već u raznim bojama može poslužiti i kao separator prostora u sve popularnijim “open plan” konceptima prostorija. Praktičan je i za kancelarije, lak za zamenjivanje i prilagođavanje raznim stilovima.

Prosto se poigrajte i eksperimentišite. A sa kartonom teško da možete da pogrešite.

The post Ovo sigurno niste znali o kartonu – kako svakodnevno može biti izuzetno appeared first on Moodiranje.