Ako ste kao ja, verovatno najpre obiđete sve prostorije, smestite se, odmorite, raspakujete par stvari. Lično volim da se upoznam sa svim detaljima smeštaja, a onda da obiđem i sam smeštaj, hotel ili kompleks.

Šta je ono što nas privlači kod hotelskog smeštaja?

Pored konteksta odlaska na odmor, romantični beg od vreve, porodični provod na moru ili planini, hotelski smeštaj nudi i jednu formu minimalizma. Brisan prostor lišen naših ličnih upliva često je odmor i za našu kreativnost. Otvaraju se nove perspektive, a i možda neke ideje vezane za dizajn, uređenje prostora, dekor ili neku vrstu praktičnih sitnica koje možete nabaviti.

Ono po čemu se pak luksuzni smeštaji razlikuju od većine naših domova često su ne samo usluge, već i materijali koje bismo zapravo mogli i da uzmemo u obzir prilikom uređenja i našeg ličnog prostora.

Mermer-momentalni osećaj luksuza

Ako pogledamo većinu de lux hotela i restorana, lako se uočava jedna stvar koja im je zajednička, a to su mermerne površine. Luštica Bay Chedi Hotel, Belgrade Waterfront, Porto Montenegro, Hotel Saint Ten, Hotel Centar Beograd, Hotel Gorski Kopaonik, Restoran Nacionalna Klasa Kopaonik, Belgrade Art Hotel, Hotel Holiday Inn, Restoran Angry Monk, Matis prodajni salon Ivanjica, Urgentni centar Beograd, TIS Poslovni Centar Stara Pazova, Restoran Jedno Mesto, Hotel Park Ivanjica svi nose obeležje luksuza i kvaliteta koje je obezbedila firma za uvoz i izradu kvarcnih, mermernih i granitnih ploča za enterijere Mondial90. Ovde možete pronaći brojne opcije za uređenje privatnog prostora takođe, a posebno radne ploče i mermer za kuhinje.

Zašto je mermer odlika luksuza?

Luksuzni dizajn prolazi kroz faze transformacije u celoj industriji dizajna enterijera, jer zadovoljavajući zahteve klijenata da isporuče najsavremenije enterijere ispunjene dragocenim materijalima, dolazi se sve više u konflikt sa konceptima ekološke održivosti i svetom koji trpi posledice pandemije koronavirusa. Dizajneri kažu da postoji izrazit nedostatak dijaloga na ove teme i upravo o ovom problemu.

U industriji koja je decenijama izvlačila stare trendove i preuređivala ih na svakih nekoliko godina, mladi dizajneri, koji danas imaju daleko više svesti o klimatskim promenama i održivosti, traže rešenja koja će zadovoljiti sve postojeće struje, izazove i odgovornost koju imaju prema našoj prirodnoj sredini takođe. Brzina i učestalost potreba za redizajniranjem prostora se samo povećava. Ovo je delimično posledica i toga što društveni mediji, poput Instagrama i Pinteresta, kao i drugih društvenih mreža ubrzavaju trendove.

Upravo zato su kvalitetni, održivi materijali sa vanvremenskom elegancijom i luksuzom ono što pomaže ne samo tome da vaš dizajn prostora bude zauvek uređen sa ukusom, već i ekološki održiv. Kuhinje od mermernih ploča uvek su u modi i sve su popularnije rešenje ne samo za velike prostore grandioznih dimenzija i stila, već i manje stambene jedinice koje se vešto daju uklopiti u koncept elegancije i luksuza kakav kupci sve više traže.

Mermer je takođe jedan od najtrajnijih materijala u arhitekturi i dizajnu. To je tako već hiljadama godina. Upravo je mermer ono što sa lakoćom dočarava slike rimske antike, ruševina koje su ostale nakon rata, vremena koje je minulo. Mermer stoji i traje i kada sve ostalo jenjava i degradira.

Ne postoje dva ista dela, dva ista komada niti dva ista rešenja kada je reč o mermeru. To delimično i povećava uzbuđenje pri dizajniranju, jer nikada ne možete sa stoprocentnom preciznošću znati kako će krajnje rešenje da izgleda. Šaroliki mramorni blokovi razlikuju se po kvalitetu, teksturi i onim finim „žilicama“, odnosno prugama. Tu su sve te boje koje se probijaju kroz metamorfni kamen, rezultat hiljada godina geološkog pritiska. Svaki komad je svojevrsno i sebi svojstveno umetničko delo.

Mermer – kao i njemu slični i srodni materijali kvarc i granit – oslanjaju se na vekove geološke kompresije da bi se formirali. 

Intenzivne boje i oznake koje su priželjkuju jednako dizajneri i klijenti rezultat su nečistoća u izvornoj steni, poput oksida gvožđa i minerala koji povlače linije i vene pri njihovom sabijanju i zagrevanju. Svaki komad mermera na neki način predstavnja jednu kartografija istorije zemlje.

Gde možete iskoristiti mermer?

Proizvodi koji se proizvode od mermera su raznovrsni. Oni se kreću od toaletnih ormarića i lavaboa u kupatilu, preko kada i tuš kabina, uključujući standardne i prilagođene veličine tuš kade i veliki izbor dodatne opreme, do kuhinja i mermernih ploča, radnih površina za kuhinje, stolova, ali i stepeništa, foajea i drugih velikih površina koje možemo sresti upravo u prostorima luksuznih hotela i restorana.

Zato ne čudi činjenica da se radi kreiranja jednog prostornog dizajn kontinuiteta, pored drveta i boja, veoma često koristi upravo-mermer.

Ne zaboravite:

„Kad kupujete komad mramora, kupujete i komad večnosti“

The post Detalji koji kreiraju luksuz – kako da dobijete eleganciju hotelskog smeštaja u svom domu appeared first on Moodiranje.

Tako danas imamo masovnu pojavu majki čija deca ne samo da ne znaju slova do sedme godine, već ne umeju ni da govore, ali zato imaju hiljade i hiljade lajkova na Instagramu.

Korene ovoga možemo uočiti u američkoj kulturi i izborima za miss među decom. Još od osamdesetih godina američke majke su opsesivno prijavljivale svoje kćeri na ove izbore, prethodno ih stavljajući na različite režime ishrane, ulepšavanja i slično. To je rezultiralo uništeniim detinjstvima i velikim razočarenjima, što smo mogli čitati u ispovestima kada su te devojčice stasale i odlučile da progovore.

Srećom, ovo kod nas nikad nije zaživelo, ali se zato zapatio trend Instagram eksponiranja dece. Uglavnom počinje modiranjem i kratkim slatkim klipovima, a razvija se do te mere da predškolsko dete ima pravo-pravcato zanimanje.

Pre izvesnog vremena, majka jedne popularne devojčice koja generiše stotine hiljade lajkova i milione pregleda, suočila se sa bujicom osuda, jer je rođendan njene mezimice pretvorila u program uživo. Od momenta kad se malena probudila, preko doterivanja koji je uključio i posetu salonu, preko poziranja, otvaranja poklona sve se moglo videti na Instagramu i YouTube. Sveopšti utisak je da dete nije provelo svoj rođendan, nego da je nastupalo na istom.

Fenomen zvani sharenting (share+parenting)

Stacey Steinberg s floridskog univerziteta Levin College of Law godinama upozorava da deca i te kako imaju pravo na glas – i na privatnost. Pre nego što neka ambiciozna majka koja namerava da od svog deteta napravi mamac za sponzore, treba da razgovara s njim. Da li to dete želi da se fotografiše i snima, da li mu se dopada ideja da njegove slike posmatra veliki broj nepoznatih ljudi i na koncu, da li mu se to dopada?

– Deca koja imaju svoju privatnost i roditelje koji ih podržavaju, nose se bolje s životom, što potvrđuju i brojna istraživanja. Kako mislite da dete izrasta u zadovoljnu i samostalnu osobu, ako ne zna šta je autonomija? Deca moraju biti sposobna da formiraju svoj identitet i samostalno razviju osećaj za privatnost i publicitet – kaže ona.

instagram eksploatisanje dece

Svakako najpoznatiji primer za ovu pojavu je bračni par čiji Instagram profili generišu skoro dva miliona pratilaca, @mother_of_daughters i @father_of_daughters, a koji su se prošle godine suočili s ozbiljnim optužbama, da eksploatišu svoju decu i postavljaju “etički sumnjiv materijal”. Tresla se gora, rodio se miš, oštro su negirali sve optužbe dodavši da ne koriste decu za ostvarivanje finansijske i materijalne benefiti od sponzora, a onda su nastavili da postavljaju slike i snimke svojih kćeri – i uzimaju novac za to, ukoliko je objava sponzorisana.

Srpska mama kao zvezda na Instagram

I dok su američki mali Instagram influenseri direktan nus proizvod rijalitija i takmičenja lepote za decu, na naše fensi mame i njihove fešn klince nesumnjivo je uticala estrada, jer kako drugačije rastumačiti estetiku koja kombinuje štikle, ekstenzije, hijaluron, scensku šminku s detetom u naručju?

Nebojša Grnčarski

– U Srbiji postoji veliki problem zamene estetike s estradnom kulturom – kaže Nebojša Grnčarski, vlasnik modne agencije Select – većina ljudi ne ume da razluči šta je oblačenje za scenu, a šta svakodnevno, šta je primereno deci, a šta starijima. Treba krenuti od medija i škole i uvesti neke restriktivne mere.

Grnčarski smatra da direktori vrtića i osnovnih škola treba da uvedu smernice kako je pristojno i poželjno da se deca oblače, jer se odnekle mora početi, “jer će se to onda reflektovati i na druge stvari”. Pored ovoga, edukacija o tome šta je primereno za decu treba da se odvija u elektronskim medijima.

Sa njim se slaže i Jelena Radović, sociolog, marketing ekspert i predavač na temu bezbednost dece na internetu.

– Deca bi trebalo da imaju detinjstvo, a ne da budu mašine ili kanal za proizvodnju novca. Neretko viđamo da su mnogi klinci koji su ušli u show business u tom ranom dobu, itekako osetili posledice u kasnijem sazrevanju. Često možemo da vidimo da roditelji (prvenstveno mame) prave male influensere od trenutka njihovog začeća. Izlaganjem deteta ogromnom auditorijumu širom sveta (a ovde ne govorimo o filmskoj ili pozorišnoj ulozi, već o privatnom životu) to isto dete stavljamo u nezavidan položaj i dajemo ga na tacni milionima neznanaca. Na taj način uništavamo nečiju intimu bez toga da ta osoba može bilo kako da protivreči ili da ima svest o tome šta joj se dešava, ko je gleda i slično – tvrdi Radović.

Koliko pri eksponiranju dece roditelj (uglavnom majka) želi da istakne – sebe?

– Sem što pokušavaju da leče svoje komplekse, one uništavaju tu decu, prave od njih starmale i kradu im detinjstvo i nesvesno vrše zločin nad njihovim najlepšim delom života – poentira Grnčarski.

Neznanje ili nemar?

Nema indicija da će se uticaj i sveprisutnost društvenih mreža smanjiti. Prema svim istraživanjima i proračunima, one će ostati sastavni deo naših života i uzimati sve veći udeo. Koliko je ovo i u kojim slučajevima opravdano?

Jelena Radović

– Nisam sigurna da je ikada opravdano, sve do trenutka kada dete može samosvesno da donese neke odluke. A i tada je diskutabilno, jer se ne podrazumeva da su sve odluke automatski i ispravne. Danas živimo u jako brzom vremenu i sve se odvija instant, stoga smatram da je roditelj dužan da detetu obezbedi “dečije detinjstvo“ i ne gura ga u svet Instagrama, Youtubea i ostalih društvenih mreža zarad sopstvene satisfakcije, nesigurnosti, neostvarenih želja i na kraju (a možda i na početku) novca – zaključuje Radović.

Glavno pitanje i problematika koju treba da počnemo rešavati koliko danas je: ko nam je dao pravo da na ovakav način upravljamo životima dece i gde je granica? Ko će je postaviti?

Postoji li način da decu zaštitimo od roditeljskih ambicija koje se ne uklapaju s njihovim željama i senzibilitetom?

Trenutni zakoni u većini zemalja ne dozvoljavaju publikovanje maloletnih lica bez saglasnosti roditelja. U kom smeru je sve krenulo, biće nam potrebno posebno regulatorno telo za prava dece i njihove privatnosti.

The post Da li majke koje od svoje dece prave manekene za Instagram čine zločin? appeared first on Moodiranje.