Ovaj obrazac “dobra prilika za kćerku” je prisutan odvajkada, u svim kulturama. Zbog dobro poznate priče koju smo svi čitali, mladu damu treniranu da se dobro uda, u daljem tekstu ćemo zvati Melanija.

Melanija je jako rano shvatila da je posebna.

Ona nije lupala kolena po kaldrmi, tukla se sa dečacima i pentrala po komšijskoj trešnji, ne, posmatrala je sa strane druge devojčice kako to rade i diskretno se podsmevala. Iako ti dečaci nisu bili zaljubljeni u nju, niti je čupali za kike, kupovali lizalice i davali papiriće “Da li ti se dopadam? DA ili NE (zaokruži)”, ona nije puno marila. Znala je da će te lepuškaste šmizle život i te kako kazniti: udaće se za nekog probisveta i tako uništiti svoj život, ili, odati alkoholu i porocima ukoliko se ne udaju, a lepota će svakako proći. Tako joj je mama govorila.

Melanija je naučena da potencira da je iz jako dobre porodice.

Uopšte nije bitno što su njeni roditelji recimo sekretar škole i apotekar, u odnosu na sve one zanatlije, preduzetnike i ostale paore, oni su ipak elita. Bili bi oni elita u pravom smislu te reči, dakako, da su u zemlji drugačije prilike i da se cene prave vrednosti. No, ne mari. Mala Melanija je svesna  ko je i šta je, i kojim putem treba da ide.

Nikada nije bila toliko glupa da se poput tamo neke Juce zaljubi u nekog kicoša i dozvoli da joj srce bude slomljeno, a ona obeležena tom tragičnom ljubavlju. Oh ne, tako rade primitivke! Ona je slušala majku i odlučila da pored skromne lepote i pedigrea svog suđenika privoli i taktičkim ponašanjem. Molim vas, gde to ide da takva devojka srlja zbog ljubavi, beži od kuće, dobija napade ljubomore i plača? Vreme grčke drame je odavno prošlo.
Kad smo već stigli do ljubavi, Melaniji na pamet nisu padali ti dilberi, lokalne bitange i zavodnici. Registrovala bi ih krajičkom oka, osetila neki lagodni trzaj u utrobi, no, tu bi se sve završilo. Takav nije za nju. Tako je mama rekla.

A kakav jeste? Pa zna se, iz dobre kuće (u elitnom delu grada, preciznije), sa nekim znamenitim pretkom u rodoslovu, uvaženim roditeljima, sa dobrim društvenim konekcijama. Jer, i ona je dete iz dobre porodice. Red je da traži spram sebi.

Njen suđenik je gotov i pre nego što sazna da ona postoji.

Znate kad ajkule na nekoliko kilometara osete potencijalni ulov? E, pa tako.

I što mu se više približava, Melanija gradi jasniju sliku:
“Tvoja prethodna je bila gotovanka? Nema veze, oduševiću tvoju majku svojim ocenama i volontiranjem na raspustu. Teško te zadržati u vezi? Ne mari, tu je strategija javljanja-nejavljanja, već te vidim kako kriziraš zato što ne znaš šta je sa mnom dva dana. Tvoji prijatelji su obešenjaci koji samo misle na avanture i banalna zadovoljstva? Oh, biću im najbolja drugarica!”

I tako dragi momče, Melanija je pred tobom, u vidu nekog otkrovenja: tako suprotna od sviju prethodnih, krotka, odmerena, neosetnog prisustva…zašto bi se više kidao oko kakvih ljubavnih tragedija u nastavcima, trudio se oko nečega što očigledno ide, kada je tu ona, lakša od majoneza bez jaja? Nije lepotica, nije uzbudljiva, ne diže ti se kad joj samo čuješ glas, ali, kao što si se uverio, takve ti dobrog nisu donele. Melanija je ta.

Odjednom, tvoj život dobija sasvim novu dimenziju: osećaš se zbrinuto, tvoja majka je obožava, prijatelji još više, pogotovo zbog mudrih saveta koje im daje…njeni roditelji te tretiraju kao kakvog savremenog viteza. Gde je ta devojka bila ranije?

Zahvaljujući tvojoj majci, ona pripravnički odrađuje kod vaših porodičnih prijatelja, uvaženih advokata, a ne u tamo nekom raspalom sudu, da kuva kafe i fotokopira, sa završenim fakultetom. Pa red je da takva devojka zauzme mesto koje joj pripada, zar ne? Pomalo ti biva čudno što tvoju porodicu doživljava kao svoju više no rođenu, drugaricama na kafi priča o tvojim roditeljima, a tebe opisuje prvenstveno kroz tvoje zanimanja, no, to je ljubav, zar ne? A ljubav podrazumeva da budeš ponosan na svog partnera.

Vremenom, postupno, Melanija više nije devojka koju si tako otvoreno primio u svoj život.

Simpatični devojčurak, lak za život i zajednicu, postaje gospođa koja sa neskrivenim podsmehom gleda na svoje prijatelje iz prošlosti (uzgred, gde su nestali tvoji prijatelji?), prezire socijalni milje iz kog potiče, a u razgovoru sa novim osobama, ti ne prepoznaješ detalje njene romansirane biografije: otac joj je naprasno bio direktor škole, a majka istaknuti farmaceut.

Osećaš polako šta je po sredi, i prvo neprimetno, a potom sve očiglednije, vraćaš se svom pređašnjem životu, s tim što nema više burnih vezica, već samo avantura na jednu noć, i mnogo, mnogo, besanih pijanih noći. Vidi to i tvoja draga Melanija. Vidi, ali ćuti. U jednom trenutku, rešavaš da prekineš sve, ali umesto plača, optužbi i svađe, ona ti saopštava procenat koji očekuje posle razvoda, ili, u (boljem) slučaju da niste u braku počinje da paniči za svoje pozicije, tražeći od tebe da ne budu narušene.

Onda osećaš bol. Ne iz srca, onaj intezivniji, koji brže prođe jer je ljubav u pitanju, već iz želuca. Onaj tupi, podmukli bol, kao da si ujeo sam sebe. I počinješ da shvataš, da si od samog početka, bio odabran, i to samo na osnovu svojih karakteristika i generalija. Poput kućnog aparata iz kataloga.

Shvataš, da si izabran a ne zavoljen, da si pogodan, a ne pravi, da si sredstvo, a ne cilj.

I tada zažališ za Jucom. Blesavom, prirodnom, nekad nerazumnom Jucom. Ili Cecom, Macom, Dacom. Svejedno. Zažališ što nisi slušao svoje suludo brzopleto srce, već se našao u kandžama predatorke, od malih nogu usmerene da zgrabi nekog iz “dobre porodice”, nekog ko obećava, nekog pored kog će i ona sama evoluirati. Ne osećaš se niti povređeno, niti besno, samo glupo. A šta ti je činiti, znaš dobro i sam. Osim ako prefrigana ideologija “šta će reći svet” gospođe Melanije nije prešla i na tebe.

The post Melanija, žena s namerom appeared first on Moodiranje.

Ako si srećnica, nađeš dasu koji je milom (ili pak silom – višom, reproduktivnom, kakvomgod) odlučio da batali, ah taj divni, momački život pun slobode. Uspela si, možeš da odahneš? Moram da te razočaram, bolna istina je da se trka tu ne završava. Naprotiv, upravo tu, na mestu gde te je tvoj dragi preneo preko praga, možeš slobodno da zabodeš zastavicu sa natpisom „start“ . Pa hajde da vidimo šta sve novopečena mlada treba da zna i prihvati, da bi živela „srećno i dugovečno“. U braku, podrazumeva se.

1. Društveni život

Naravno da ti je jasno da sada treba da zaboraviš na svoje drugarice, a pogotovu na drugove. U obzir dolaze samo oni koji su u paru, ali zakonski priznatom, jer svi drugi te navlače na greh. Ona „kafa sa Majom, Ivom i Anom“, gde pričate o ramenima barmena iz kluba ili sniženju cipela u Bati, naravno da je stvar prošlosti. Složićeš se sa mnom da niti trebaju da te zanimaju tuđa ramena, ne daj bože zgodna i muška, a troškarenje na cipele je ono čime svoju frustraciju leče baba devojke. Društveni život  svodi se na njegove prijatelje, žene njegovih prijatelja i prodavačice iz Maxija, koje, ako malo bolje  razmisliš i nisu tako nadrkane. Bar ne svaki put.

2. Ljubav na usta ulazi

Zaboravi na krilaticu „Živim brzo, a hranim se lako“. Picu, burek, pljesku ćeš naravno zameniti sarmom, gulašem i graškom. Supa nije supa ako je iz kesice. Čips nije večera. Stvar će ići glatko ako prihvatiš miris zaprške i počneš da veruješ u to da se svaki homo balkanikus loži na miris belog luka koji se zapatio u tvojoj koži, više nego na Dior kojim si ga onomad zavodila. Budalaštine, ko još voli predigru, više od igre same?

3. Fa-fa-familija

Nije baš da svekrvu treba da zoveš „mama“, ali svakako da je voliš skoro pa kao svoju mamu. Voliš je , zar ne? Jer nema ti druge. Zažmuri na jedno oko kad stiže strina iz Pinosave koja ti zagleda po svakom ćošku kuće kao sanitarni inspektor. Zanemari to što je njegov brat od tetke potpuni imbecil, koji misli da je strava da podriguje u društvu. Ako si mislila da treba da glumiš da bi se udala, za ovu rolu treba da se potrudiš kao za Oskara. A ako zapne, pa pomisli samo da je to sad i tvoja familija.

4. Seks ili keks

Ako se još uvek slučajno sećaš perioda kad ste ti i tvoj mužjak bili zaljubljeni, pa ste se parili u liftu, u kadi, na Adi, na stolu i gde ste već stigli, prekini da se sećaš. To je stvar za ove pohotne što im desnu ručicu prsten ne krasi, i eventualno pornićarke. Sva bračna sreća je što možeš da se opustiš – uvek možete da se seksate sutra. Između seksa i peglanja, kuvanja, pajanja prašine itd. uvek naravno biraj ovo drugo, jer ako se u intimu upustiš, a nisi posvršavala sve svoje domaćinske obaveze, može da ti se desi da viriš preko njegovog ramena u zidni sat i misliš „Ima li ovo kraja, ili će opet trajati duže od sedam minuta“. Pa dobro, svuda se i ovako i onako veliča taj „seks na brzaka“.

5. Isključi emotivne dugmiće

Ti si sada udata žena! Kao mantru ponavljaj sebi ovo svakoga jutra, 10 puta, dok ne otupiš. Na šta? Na fenomenalan osmeh dase kog srećeš svakog jutra u pekari, na zgodna (već pomenuta) ramena barmena iz kluba, rođendan bivšeg frajera… Ako ti se slučajno, slučajno, mada ne bi trebalo, o ne, nikako, dogodi da ti srculence onako divljački odreaguje na nekoga, a da to nije tvoj muž, ponavljaj mantru 20 puta svakog jutra. „Ja sam udata“, „Ja sam udata“, „Ja sam udata“…

6. Bračno usavršavanje

Naravno da ne mislim da treba da čitaš neke self-helping knjige tipa „Srećan brak u 14 koraka“. Bračna edukacija znači baš suprotno – batali sve knjige koje bi te mogle navesti na to da i posle ljubavi dolazi ljubav, koještarije o svetu koji ne robuje predrasudama, sačuvaj bože. Edukuj se uz serije, sada ih, bar ima na pretek, mada bi bilo najbolje da izbor padne na nešto što počinje sa večna: „Večna ljubav“, „Večna sreća“ ili već nešto slično. 800 epizoda kvalitetnog televizijskog programa, gde ćeš se i sama potvrditi kroz to da sve venecuelanske, španske, turske i svetske lepotice zapravo žele da budu obične i voljene domaćice. Čak će ti i blokovi reklama, koji su kao prateći vokal ovih uzbudljivih sadržajnih sapunica, biti više nego korisni: Da li je belje uz Merix ili Duel, to je svakako stvar koja sada treba više da te zanima od cena nove kolekcije kaputa, svetske ekonomske krize ili već nečega na šta ovi sami i usamljeni ljudi troše svoje vreme.

7. Svaki trud se isplati

Nikada nemoj da propustiš priliku da naglasiš da si udata. Uvek i u svakoj prilici započinji rečenicu sa „Moj muž kaže“ ili „Moj muž misli“. Naročito budi glasna kada se nađeš u društvu usedelica. Kada si u društvu onih što se zabavljaju godinama, a nikako da se ozvaniče, nikada ne zaboravi da ih pitaš da li planiraju venčanje, a na njihov negativan odgovor reaguj sa tugaljivim i sažaljivim „Aha“. Seti se samo kako su samo za tebe pričali „kad će se ona udati“ i nemaj obzira. Pa, toliko si se trudila, zaslužila si!

The post Udaja, nešto teže lekcije: Uputstvo za novopečene mlade appeared first on Moodiranje.