I ne bih ja bila Veštica, kažu najbolja od svih, kada bih trpela u mraku svoja četiri zida, stežući zube da iz lajavih usnih šupljina ne zapalaca jezik, preteći da se se rascepi na dva dela.

Uzbuđena naklapanjima o najtiražnijoj i trenutno ekonomski najisplatljivijoj temi na planeti, pandemiji nekakvog vuhanskog virusa, koja je zadesila početak 21. veka, uočila sam brazde na fino opeglanoj globalnoj priči o vuku koji će, vrlo uskoro, pojesti baku.

Iz ove psihodelične situacije, koja je ofarbala Uskršnja jaja pa nas dočekala i u kupaćim kostimima, koji se prodaju tik ispod vesti o broju umrlih od paklenog korona virusa, izašlo je nekoliko zanimljivih pojmova, koji su se spretno trendsetovali.

Osim što su, proteklih decenija, uložene milijarde u svetsku naučnu zajednicu, mediji javljaju da se investicija pokazala krajnje neisplativom, budući da SZO i ostatak “struke” blagog pojma nema sa čime smo suočeni.

Stručnjaci ne znaju ništa o kodiranom virusu pod nazivom Covid-19 čak ni nakon 4 puna meseca kolektivne panike, a oni koji navodno znaju uspešno se “prave mrtvi” za nekoliko stotina ili hiljada dolara po svakoj istini koju bi eventualno javno izrekli.

Bez obzira na Hipokritov urokljivi pogled, oko sedam milijardi ljudi na planeti saznalo je da zdravstveni sistem ne postoji.

Mnogo guste magle razišlo se baš ovih dana. Saznali smo i to da se vakcine prave pet godina, da je Vuhan oblast u Kini, da virus opstaje i na visokim temeraturama, da je karantin u kombinaciji sa policijskim časom retro mera, nacističko – zatucana verzija hegemonističkih stremljenja “modernih demokratskih” sistema.

Mediji su nam rekli da je virus visoko rizičan, da se brzo prenosi sa čoveka na čoveka, da je asimptomatičan i da zaboravimo na život “pre korone”. Tako je Hrist pao u zaborav nakon punih 2000 godina neprikosnovene slave i vreme je počelo da se računa “od korone i pre korone.”

I društvene mreže postale su retro, baš kao i pećinske “zaštitne mere” propisane od “struke”. Kače se letovanja iz 2018. i 2019. godine. Kako nam mediji objašnjavaju, biće to i poslednje leto kada smo, još u Hristovo vreme, solili guzice po svetskim plažama.

Ono što smo još saznali od medija, koji su postali naš alter ego, mrtvih je toliko da su države došle u situaciju da pozajmljuju čak i snimke kovčega na nacionalnim medijima, jedni od drugih.

Ništa manje značajna jeste informacija da je, prvi put u sto godina, Coca-Cola prestala da bude jedan od najprodavanijih brendova na svetu i da je brzinom svetlosti zamenila mala platnena napravica, zvana maska.

Autentično za 21. vek, kompanije su se suočile sa svojim nedostacima i razumele da postoje brendovi poput Covid-19 koji preko noći grade sopstveni imidž i reputaciju sa kapacitetima oko 200 zemalja, koje su sa žarom iste ustupile brzorastećem trendu ovog proizvoda na svetskoj berzi.

Konglomerat poput korone, izrodio je kratak, ali ubitačan spisak trenutno najtraženijih proizvoda, kao što su: maska, rukavice, respirator, vakcina, a onda i vizir, dostojanstvo, siva masa, zdrav razum, istina i poverenje. Dosta su traženi i pošteni lekari, prava informacija i skafanderi za medicinsko osoblje.

Tržište se promenilo gotovo preko noći, a PCR testovi zamenili su pasoše. Mediji nas uveravaju da će drugi deo drugog talasa početi u septembru, iako niko živ ne zna ništa o misterioznom virusu. Poput najezde skakavaca pronela se vest da ljudska rasa, prvi put u istoriji, ratuje sa izvesnim “nevidljivim neprijateljem”.

Bez ispaljenog metka i ratne sirene, neki mikroorganizam, za kojeg tvrde da je poluživ ili polumrtav, porazio je planetu iskoristivši moć sedme sile.

Google je dobio nove pobedničke ključne reči u pretrazi: covid-19, pandemija, karantin, maske, rukavice, respirator, nevidljivi neprijatelj, biološko oružje i socijalna distanca.

Sasvim dovoljan broj reči za globalno zagrevanje moždane sive mase.

Međutim, ono što je mnogima promaklo u haosu oprečnih informacija, jeste socijalna distanca, kao ključna preventivna mera u borbi protiv nevidljivog neprijatelja 2020. godine, u vreme korone.

Čini mi se da niko trenutno ne može da mi objasni da li je socijalna distanca stigla iz iste korpe kao socijalni slučajevi, socijalno udruživanje, socijalno biće, socijalne mreže i ostale dobro osmišljene i vešto trendsetovane sintagme.

Bez obzira na činjenicu što bi se Keler, Pavlov i Votson držali za stomak od smeha u naletu déjà vu scenografije u naučno-tehnološko doba, kada se, evo ga opet, vrši svojevrsan socijalni inženjering by the book, koji su oni već odavno osmislili, svima je promakao istorijski nonsense.

U ovo mračno doba nove ere, saveta i savetodavaca je možda i previše za moje istančano nepce. Ali, ono što je svima zajedničko jeste univerzalni, bilbord savet: držite socijalnu distancu.

Čini mi se da je globalna “struka”našla vakcinu protiv nevidljivog neprijatelja, sadržanu u emotivnom, duhovnom i energetskom odvajanju od svakog živućeg stvora, baš kao da zloslutna korona vreba svakog koji se drznuo da vrši nedopustivo povezivanje sa drugim ljudskim bićem, nasilno čupajući “čovek je socijalno biće” iz naše genetike.

Možda bih i našla neko suvislo objašnjenje za karantin, policijski čas, zatvaranje granica, naprasni ortakluk između ruskog i američkog predsednika, uništavanje ekonomije zemalja, nošenje maski koje su štetne, za potrebu upravljanja svim medijima iz navigacijskog centra, mrak, strah, paniku, laži i brutalni sebičluk koji je isplivao na površinu.

Samo ne znam kako da objasnim vezu između prekida komunikacije sa drugim ljudima, nemogućnosti da zagrlim dete, pozovem prijatelja telefonom, razmenim ideje i mišljenja, nasmejem se prolazniku, pomognem komšiluku, postavim status na društvenoj mreži, kada je globalna preporuka da se ugasi jedan od gena koji čoveka razlikuje od drugih vrsta na planeti – socijalni kontakt.

Možda bih pomislila da je splet okolnosti napravio da se neko zbuni i pomeša socijalnu sa fizičkom distancom kada ne bih znala da slučajnosti ne postoje i na kraju kada ne bih znala da je jedini rat koji se ovde vodi protiv sasvim vidljivog i materijalno otelotvorenog neprijatelja, koji nam podvaljuje sistem podsvesnog programiranja, kao muda pod bubrege.

Jedina vakcina protiv korone je otvoren um i zdrav razum i ja vas molim da zavrnete virtuelni rukav i dobrovoljno dođete po svoju dozu.

To je jedini način da me, sasvim vidljiv i vrlo pokvaren, neprijatelj ne banuje zbog ovog teksta, koji u svoj svojoj širini narušava strogu preporuku držanja socijalne distance, dok ovaj tekst preti da iskomunicira sa svima koji će rešiti da ga pročitaju do kraja.

Pošto nas krešu u mozak već decenijama sve do istrebljenja sive mase, još je samo preostalo da kresnu šibicu na već usijanu situaciju, pa da kao vodena planeta, umesto Sunca, osvetlimo Univerzum.

Vreme je da uključimo mozak.

The post Piše Maja Zelenović: Globalno zagrevanje sive mase appeared first on Moodiranje.

Da bi se neko dete rodilo i bilo odgojeno u zdravoj i funkcionalnoj porodici, potrebna je volja obe strane. Ja poznajem zbilja dosta ljudi, a što se ženskog življa tiče, sve žene, devojke iz mog okruženja žele decu i brak (pričam o onima koje nisu zasnovale porodicu, družim se, naravno i sa porodičnim ženama).

Ne poznajem apsolutno nijednu žensku osobu koja je “u filmu” da želi da landara dovijeka, gradi karijeru, putuje i gomila cipele s ciljem da se tome divi nepoznat narod na internetu.

Sve mi imamo tu neku sliku o braku i porodici, doduše, mnoge od nas i nerealna očekivanja, ali to je drugi par rukava. Da bi se ta nerealna očekivanja smanjila, da bismo se otrgle iz nametnutih trendova, potrebno je najpre samosuočavanje, osvešćivanje, rad na vrlinama, strpljenju, toleranciji. Potrebno je da se ovoj tematici pristupi sistematski, iz svih potrebnih uglova. Potrebno je da se u medijima propagiraju zdravi primeri, ali to već nije tvoj posao. Potrebno je da država i sistem pokažu podršku za rađanje dece i jačanje kulta porodice. Kako ti možeš da se uključiš u tu podršku – razmisli. Sad bih da se vratim na pravo adresiranje problema.

Kažeš da je naše Spasenje kroz porodicu, da je naša dužnost da rađamo. Neki govore “ostvarila se u ulozi majke” i ta mi sintagma jako para uši, jer biti majka nije uloga u kojoj se neko snašao, majka je – majka, to naprosto JESI, to se ne glumi. Ja ti kažem da gotovo sve žene koje poznajem, a koje to već nisu, žele da postanu majke. Dakle, možemo reći da se slažemo.

No, dragi moj pope, šta je s drugom (muškom) stranom? Koja je tvoja poruka njima?

Da li si im ikada rekao da žene nisu zabava poput ispijanja piva tokom utakmice? Da njihova svrha, da ne kažem uloga, nije da popune vreme, tanjir i krevet, a potom budu zamenjene zanimljivijim modelom? Da li si im ikad rekao da su i žene (božanska) stvorenja koja imaju emocije, potrebe, očekivanja i da ih taj manir nehajnog konzumiranja (iskorišćavanja) doslovce uništava?

Da li si im rekao da “udaranjem recki” neće postati bolji frajeri i moćniji muškarci? Da neće time ispuniti prazninu koju, pak neke žene pokušavaju gomilanjem cipela? Da će eventualno zadiviti podjednako površne ljude i da se tu “mačo” priča završava?

Da li si im rekao, da taj seks, koji konzumiraju kao zabavu, rasterećenje, dokazivanje, može da rezultira trudnoćom i da “pilula posle” ili još gore, abortus, nije rešenje neželjene trudnoće? Da se nisi setio još da im rekneš da takoreći ne postoji žena koja uživa u takozvanim “kombinacijama”? Tojest, čak i ako deluje da uživa u takvom odnosu, to je opet neka faza patnje, preispitivanja, beznađa. Rekoh ti da poznajem mnogo žena.

Nisi im, dakle rekao, da nijedna ne želi da bude prolazna zabava, kombinacija, švalerka. Trebalo je.

Zašto im nisi rekao da je i njihovo Spasenje i svrha da budu očevi, dobri muževi, stubovi porodice i društva (u tom slučaju, ako su oni stubovi, mi smo armatura, jer jednakost, jer podjednako smo bitni)?

Zašto im nisi rekao kako da budu dobri očevi i muževi? Šta treba da urade i kako da se ponašaju, da bi odabrali dobre žene koje će biti još bolje majke toj deci? Kako da razvijaju u sebi strpljenje, toleranciju, blagost, brigu, ljubav? Kako da ostanu jaki i stabilni u vremenima koja nam desetkuju moral, samopouzdanje i egzistenciju naposletku?

Tek kada tvoja pouka bude upućena na obe adrese, dragi pope, ona će biti ispravna i potpuna. Sve dok se to ne desi, nemoj da se čudiš ako je krivo shvaćena, kao optužba. Jer za decu su potrebne obe strane.

The post Pope, da ja tebi nešto kažem appeared first on Moodiranje.

Marketinški genije takođe naglašava da je Srpski narod na KiM posle 1999 ostavljen na milost i nemilost sve dok predsednik Vučić nije počeo da “ulaže napore i da se bori za postizanje kompromisnog rešenja kosovskog problema”.

Neko ko sebe kvalifikuje kao “marketinškog stručnjaka” morao bi da zna da ne sme govoriti o stvarima o kojima pojma nema (da ne bi ispao glup u društvu) ukoliko mu je stalo da sačuva lični kredibilitet. To naravno za sada nije tako.

[bs-quote quote=”Dok god imamo medije i novinare koji i o sunčanom danu pišu kao o danu u kom nas je pogodilo strašno nevreme (ako to odgovara centrima moći) – marketinški stručnjak će uprkos gomili izgovorenih gluposti sam sebi i dalje izgledati pametno i “stručno”.” style=”default” align=”left” author_name=”Nikola Stanković” author_job=”Suosnivač portala Moodiranje i kolumnista ” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/Никола-potpis.jpg”][/bs-quote]

Neka marketinškom stručnjaku neko prenese da je upravo Srpska Pravoslavna Crkva zaslužna za opstanak preostalog Srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. I ne, to ne tvrdim ja. To tvrde i o tome svedoče ti ljudi koji su dole ostali i opstali! Ali da bi to čuli i videli, morate da odete na Kosovo i Metohiju, a ne da se o stanju u južnoj srpskoj pokrajini informišete iz medija i izveštaja kojekakvih državnih zvaničnika sa konferencija za štampu.

Takođe, kao marketinški stručnjak predsednika republike, pomenuti komentator bi morao da zna, da ne može u svojim izjavama crkvu smatrati “relevantnim sagovornikom” onda kada od Crkvenih velikodostojnika stižu pohvale na račun predsednika republike, a onda kada ta retorika baš i ne ide predsedniku u prilog, podseća na to da je Srbija sekularna država i da “Crkva nema prava da se meša u rukovođenje državom niti u političke odluke koje su u nadležnosti demokratski izabrane vlasti”.

Hajde sada da ostavimo malo po strani marketinškog genija i posvetimo se dežurnom komentatoru broj 2 (kada su u pitanju “crkvena pitanja”).

Ovaj “verski analitičar” smatra da su se članovi Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne Crkve po pitanju Kosova i Metohije „malo previše uživeli“ (?!) I onda dodaje:
„Oni se ne oglašavaju o stvarima o kojima bi trebalo i moralo da se oglašavaju (sa ovim bi i mogao delimično da se složim, prim.aut) a o stvarima koje nisu u njihovom delokrugu pričaju naširoko“ – kaže analitičar.

Kako sad opet Kosovo i Metohija nisu u delokrugu Srpske Pravoslavne Crkve?! Pa ja jedva čekam da se o budućnosti Kosova i Metohije pita i odlučuje samo jedan čovek i to po mogućnosti onaj koji u jutarnjem programu televizije sa nacionalnom frekfencijom izjavi: “Knez Lazar je izgubio bitku na Kosovu i sad sam ja kriv što moram da priznam Kosovo”.

“Ako već toliko brinu o Kosovu, zašto se Patrijarh ne preseli u Peć, a sam je rekao da neće” – pita se verski analitičar i dodaje kako se crkva ne oglašava povodom toga “da broj ljudi koji podržava Artemija raste”. E ovde je “verski analitičar” potvrdio svoj kredibilitet kao “stručnjak za verska pitanja”.

Ne znam samo gde je mogao da čuje, a kamo li vidi to da “broj ljudi koji podržavaju Artemija raste”?!

Nije mogao da vidi apsolutno nigde, a mogao je da čuje iz laboratorija kojekakvih “marketinških stručnjaka” koji ga kao “stručnjaka za verska pitanja” stalno guraju i promovišu po stranačkim glasilima tipa: Informer, Srpski telegraf, Alo…svaki put kada na Srpsku Pravoslavnu Crkvu treba bacati ljagu i degradirati je.

Dakle, gore pomenuti komentatori su briljirali svako u svom zadatku: degradirati Srpsku Pravoslavnu Crkvu, učiniti irelevantnim stav Svetog arhijerejsko Sabora o pitanju Kosova i Metohije, isticati predsednika republike Srbije kao velikomučenika koji jedini misli o budućnosti srpskog naroda dok mu svi ostali spletkare i otežavaju mu taj posao…i naravno “uvući se” što dublje predsedniku tamo gde poltroni najviše vole da se uvlače. Pod kožu, naravno.

The post Pitanje za “marketing genija”: Kako to da je Crkva dobra samo onda kad vam to odgovara?! appeared first on Moodiranje.