Pa tako, ukoliko niste znali, živimo u veoma uzbudljivom veku koji se doteturao do nas, vukući prepun prtljag planova i radova iz prethodna dva, stavljajući ispred nas tu tešku odluku, baš ovih dana.

I ne bih ja bila Veštica, kažu najbolja od svih, kada bih trpela u mraku svoja četiri zida, stežući zube da iz lajavih usnih šupljina ne zapalaca jezik, preteći da se se rascepi na dva dela.

Uzbuđena naklapanjima o najtiražnijoj i trenutno ekonomski najisplatljivijoj temi na planeti, pandemiji nekakvog vuhanskog virusa, koja je zadesila početak 21. veka, uočila sam brazde na fino opeglanoj globalnoj priči o vuku koji će, vrlo uskoro, pojesti baku.

Iz ove psihodelične situacije, koja je ofarbala Uskršnja jaja pa nas dočekala i u kupaćim kostimima, koji se prodaju tik ispod vesti o broju umrlih od paklenog korona virusa, izašlo je nekoliko zanimljivih pojmova, koji su se spretno trendsetovali.

Osim što su, proteklih decenija, uložene milijarde u svetsku naučnu zajednicu, mediji javljaju da se investicija pokazala krajnje neisplativom, budući da SZO i ostatak “struke” blagog pojma nema sa čime smo suočeni.

Stručnjaci ne znaju ništa o kodiranom virusu pod nazivom Covid-19 čak ni nakon 4 puna meseca kolektivne panike, a oni koji navodno znaju uspešno se “prave mrtvi” za nekoliko stotina ili hiljada dolara po svakoj istini koju bi eventualno javno izrekli.

Bez obzira na Hipokritov urokljivi pogled, oko sedam milijardi ljudi na planeti saznalo je da zdravstveni sistem ne postoji.

Mnogo guste magle razišlo se baš ovih dana. Saznali smo i to da se vakcine prave pet godina, da je Vuhan oblast u Kini, da virus opstaje i na visokim temeraturama, da je karantin u kombinaciji sa policijskim časom retro mera, nacističko – zatucana verzija hegemonističkih stremljenja “modernih demokratskih” sistema.

Mediji su nam rekli da je virus visoko rizičan, da se brzo prenosi sa čoveka na čoveka, da je asimptomatičan i da zaboravimo na život “pre korone”. Tako je Hrist pao u zaborav nakon punih 2000 godina neprikosnovene slave i vreme je počelo da se računa “od korone i pre korone.”

I društvene mreže postale su retro, baš kao i pećinske “zaštitne mere” propisane od “struke”. Kače se letovanja iz 2018. i 2019. godine. Kako nam mediji objašnjavaju, biće to i poslednje leto kada smo, još u Hristovo vreme, solili guzice po svetskim plažama.

Ono što smo još saznali od medija, koji su postali naš alter ego, mrtvih je toliko da su države došle u situaciju da pozajmljuju čak i snimke kovčega na nacionalnim medijima, jedni od drugih.

Ništa manje značajna jeste informacija da je, prvi put u sto godina, Coca-Cola prestala da bude jedan od najprodavanijih brendova na svetu i da je brzinom svetlosti zamenila mala platnena napravica, zvana maska.

Autentično za 21. vek, kompanije su se suočile sa svojim nedostacima i razumele da postoje brendovi poput Covid-19 koji preko noći grade sopstveni imidž i reputaciju sa kapacitetima oko 200 zemalja, koje su sa žarom iste ustupile brzorastećem trendu ovog proizvoda na svetskoj berzi.

Konglomerat poput korone, izrodio je kratak, ali ubitačan spisak trenutno najtraženijih proizvoda, kao što su: maska, rukavice, respirator, vakcina, a onda i vizir, dostojanstvo, siva masa, zdrav razum, istina i poverenje. Dosta su traženi i pošteni lekari, prava informacija i skafanderi za medicinsko osoblje.

Tržište se promenilo gotovo preko noći, a PCR testovi zamenili su pasoše. Mediji nas uveravaju da će drugi deo drugog talasa početi u septembru, iako niko živ ne zna ništa o misterioznom virusu. Poput najezde skakavaca pronela se vest da ljudska rasa, prvi put u istoriji, ratuje sa izvesnim “nevidljivim neprijateljem”.

Bez ispaljenog metka i ratne sirene, neki mikroorganizam, za kojeg tvrde da je poluživ ili polumrtav, porazio je planetu iskoristivši moć sedme sile.

Google je dobio nove pobedničke ključne reči u pretrazi: covid-19, pandemija, karantin, maske, rukavice, respirator, nevidljivi neprijatelj, biološko oružje i socijalna distanca.

Sasvim dovoljan broj reči za globalno zagrevanje moždane sive mase.

Međutim, ono što je mnogima promaklo u haosu oprečnih informacija, jeste socijalna distanca, kao ključna preventivna mera u borbi protiv nevidljivog neprijatelja 2020. godine, u vreme korone.

Čini mi se da niko trenutno ne može da mi objasni da li je socijalna distanca stigla iz iste korpe kao socijalni slučajevi, socijalno udruživanje, socijalno biće, socijalne mreže i ostale dobro osmišljene i vešto trendsetovane sintagme.

Bez obzira na činjenicu što bi se Keler, Pavlov i Votson držali za stomak od smeha u naletu déjà vu scenografije u naučno-tehnološko doba, kada se, evo ga opet, vrši svojevrsan socijalni inženjering by the book, koji su oni već odavno osmislili, svima je promakao istorijski nonsense.

U ovo mračno doba nove ere, saveta i savetodavaca je možda i previše za moje istančano nepce. Ali, ono što je svima zajedničko jeste univerzalni, bilbord savet: držite socijalnu distancu.

Čini mi se da je globalna “struka”našla vakcinu protiv nevidljivog neprijatelja, sadržanu u emotivnom, duhovnom i energetskom odvajanju od svakog živućeg stvora, baš kao da zloslutna korona vreba svakog koji se drznuo da vrši nedopustivo povezivanje sa drugim ljudskim bićem, nasilno čupajući “čovek je socijalno biće” iz naše genetike.

Možda bih i našla neko suvislo objašnjenje za karantin, policijski čas, zatvaranje granica, naprasni ortakluk između ruskog i američkog predsednika, uništavanje ekonomije zemalja, nošenje maski koje su štetne, za potrebu upravljanja svim medijima iz navigacijskog centra, mrak, strah, paniku, laži i brutalni sebičluk koji je isplivao na površinu.

Samo ne znam kako da objasnim vezu između prekida komunikacije sa drugim ljudima, nemogućnosti da zagrlim dete, pozovem prijatelja telefonom, razmenim ideje i mišljenja, nasmejem se prolazniku, pomognem komšiluku, postavim status na društvenoj mreži, kada je globalna preporuka da se ugasi jedan od gena koji čoveka razlikuje od drugih vrsta na planeti – socijalni kontakt.

Možda bih pomislila da je splet okolnosti napravio da se neko zbuni i pomeša socijalnu sa fizičkom distancom kada ne bih znala da slučajnosti ne postoje i na kraju kada ne bih znala da je jedini rat koji se ovde vodi protiv sasvim vidljivog i materijalno otelotvorenog neprijatelja, koji nam podvaljuje sistem podsvesnog programiranja, kao muda pod bubrege.

Jedina vakcina protiv korone je otvoren um i zdrav razum i ja vas molim da zavrnete virtuelni rukav i dobrovoljno dođete po svoju dozu.

To je jedini način da me, sasvim vidljiv i vrlo pokvaren, neprijatelj ne banuje zbog ovog teksta, koji u svoj svojoj širini narušava strogu preporuku držanja socijalne distance, dok ovaj tekst preti da iskomunicira sa svima koji će rešiti da ga pročitaju do kraja.

Pošto nas krešu u mozak već decenijama sve do istrebljenja sive mase, još je samo preostalo da kresnu šibicu na već usijanu situaciju, pa da kao vodena planeta, umesto Sunca, osvetlimo Univerzum.

Vreme je da uključimo mozak.