Kartonske kutije su industrijski montažne kutije, prvenstveno se koriste za pakovanje robe i materijala, a mogu se i reciklirati. Stručnjaci u industriji retko koriste termin karton jer ne označava apsolutno određeni materijal.

Prva komercijalna kartonska (nerebrasta) kutija ponekad se pripisuje firmi M. Treverton & Son u Engleskoj 1817. godine. Pakovanje od kartonske kutije napravljeno je iste godine u Nemačkoj.

Robert Gair, rođen u Škotskoj, izumeo je 1890. unapred izrezanu kartonsku ili kartonsku kutiju. To su bili ravni komade proizvedeni u rinfuzi koji su se presavijali u kutije. Gairov izum nastao je kao rezultat nesreće: on je bio štampač u Brooklinu i proizvođač papirnih kesa tokom 1870-ih, a jednog dana, dok je štampao narudžbinu vrećica sa semenom, metalno ravnalo koje se obično koristilo za gužvanje kesa se pomerio u drugi položaj i isekao ih. Gair je otkrio da bi sečenjem i gužvanjem u jednom cugu mogao napraviti gotove kartonske kutije.

Same kartonske kutije razvijene su u Francuskoj oko 1840. godine. Služile su za transport proizvođača Bombik mori i njegovih jaja od proizvođača svile, a više od jednog veka proizvodnja kartonskih kutija bila je glavna industrija u oblasti Valreas.

Rebrasti papir (koji se naziva i plisiran) patentiran je u Engleskoj 1856. godine i korišćen je kao postava za visoke šešire, ali valoviti karton nije patentiran i korišćen je kao materijal za transport do 20. decembra 1871. Patent je izdat Albert Džonsu iz Njujorka. Džons je rebrastu kartonsku ploču koristio za omotavanje boca i dimnjaka od staklenih fenjera.

Prvu mašinu za proizvodnju velikih količina valovitog kartona izgradio je 1874. Smit, a iste godine Oliver Long je poboljšao Džonsov dizajn izumivši valovitu ploču sa obložnim listovima na obe strane. Ovo je rebrasti karton kakav danas poznajemo.

Danas, sam izraz “karton” može se odnositi na razne materijale slične teškom papiru, uključujući karton, rebraste ploče i slično. Značenje izraza može zavisiti od lokacije, sadržaja, konstrukcije i ličnog izbora. Od njega se danas prave izuzetne i zabavne stvari, ali pogledajmo pre svega šta je bila njegova osnovna namena.

Koji materijali za pakovanje postoje?

Široke podele materijala za pakovanje su raznovrsne.

Papir je tanak materijal koji se uglavnom koristi za pisanje, štampanje ili za pakovanje. Proizvodi se presovanjem vlažnih vlakana, obično celuloze dobijene od drveta, krpa ili trave, i sušenjem u fleksibilnim limovima.

Karton, s druge strane, generalno je deblji (obično preko 0,25 mm ili 10 tačaka) od papira. Prema ISO standardima, karton je papir čija je osnovna težina (gramatura) veća od 224 g/m2, ali postoje izuzeci. Karton može biti jednoslojan ili višeslojan.

Valovita vlaknasta ploča, ponekad poznata i kao valovita ploča ili valoviti karton, kombinovani je materijal na bazi papira koji se sastoji od valovitog rebrastog medija i jedne ili dve ravne ploče.

Postoje i verzije većih površina, koje se koriste uglavnom u kreativnim industrijama, karton za zaštitu podova i drugih površina prilikom radova, kojima se jednostavno pripremi sekcija koja je u potpunosti zaštićena, laka za održavanje i čišćenje, praktična za kreativne i industrijske segmente jednako. Takođe postoji više naziva za kartonske kontejnere. Transportni kontejner napravljen od rebrastih ploča se ponekad naziva „kartonska kutija“, „karton“ ili „futrola“. Postoji mnogo opcija za dizajn rebraste kutije.

Karton kao baza za kreativnost

Karton i drugi materijali na bazi papira (karton, rebrasta vlakna itd) mogu imati post-primarni život kao jeftin materijal za izgradnju niza projekata, među kojima su naučni eksperimenti, dečije igračke, kostimi ili izolacione obloge. Neka deca uživaju u igri unutar kutija. Ako ste ikada imali mačku, znate kako tek one reaguju na kartone.

Uobičajen kliše je da će detetu (ili kao što rekosmo mački), ako mu se predstavi velika i skupa nova igračka, brzo postati dosadno i umesto toga će se igrati sa kutijom. Iako se to obično govori pomalo u šali, deca svakako uživaju u igri sa kutijama, koristeći svoju maštu da kutiju prikažu kao beskonačnu raznolikost predmeta. Jedan primer ovoga u popularnoj kulturi je iz stripa Calvin i Hobbes, čiji je junak, Calvin, često zamišljao kartonsku kutiju kao „transmogrifikator“, „duplikator“ ili vremeplov.

Tako je rasprostranjena reputacija kartonske kutije kao igračke da je 2005. godine kartonska kutija dodata Nacionalnoj kući slavnih igračaka u Sjedinjenim Državama, jedna od retkih igračaka koje nisu specifično vezane za bilo koji brend i koje su počastvovane time da su uključene u kolekciju. Kao rezultat toga, hala sa igračkama (zapravo brvnara) napravljena od velike kartonske kutije dodata je u dvoranu, smeštenu u Strong National Museum of Play u Rochesteru, New York.

5 zanimljivih stvari od kartona

Naočare za virtuelnu stvarnost – Google naočare od kartona

• Možete kupiti Google Cardboard naočare ili preuzeti komplet i sami ih napraviti.
• Imcardboard.com

Kada gledate kroz njih, imate osećaj kao da zaista stojite pored Ajfelovog tornja ili plivate na Velikom koralnom grebenu. Jedan lekar je čak koristio uređaj za izvođenje nezgodne operacije na odojčetu.

Igračke od kartona

Kućice, edukativne igračke i druge vrste zabavnih predmeta se izrađuju i od kartona. Ekološki prihvatljive, povoljne i taktilne, sve su prisutnije na tržištu.

Dekor od kartona

Sve popularniji su i sitni detalji dekorativnog karaktera koji su izrađeni od kartona. Posebno su interesantni dekorativni predmeti za kancelarije, oni u obliku životinja, kao i funkcionalni dekorativni predmeti za pokućstvo.

Držači za mobilne uređaje

Lagan, mobilan i praktičan, kartonski dodatak koji služi tome da vaš uređaj, mobilni telefon, iPad ili tablet. Za retro ljubitelje čak ih prave i u obliku starinskih televizora.

Modularni građevinski materijal

Kartonom sada ne samo što možete zaštititi površine prilikom recimo krečenja, već u raznim bojama može poslužiti i kao separator prostora u sve popularnijim “open plan” konceptima prostorija. Praktičan je i za kancelarije, lak za zamenjivanje i prilagođavanje raznim stilovima.

Prosto se poigrajte i eksperimentišite. A sa kartonom teško da možete da pogrešite.

The post Ovo sigurno niste znali o kartonu – kako svakodnevno može biti izuzetno appeared first on Moodiranje.

Ipak, na Maslovljevoj skali, sam vrh kojem svi mi kao ljudi (bi trebalo da) težimo je samoostvarivanje.

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio američki psiholog Abraham Maslov, koja ističe da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe, i da postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa.

Piramidalni prikaz Maslovljeve teorije hijerarhije ljudskih potreba, sa fiziološkim potrebama na njenom dnu.

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa potreba a to su, od najniže do najviše:

• fiziološke potrebe,
• potrebe za sigurnošću,
• potrebe za pripadnošću,
• potreba za uvažavanjem, i
• potreba za samoostvarenjem.

Obično se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo.

Fiziološke potrebe su: potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom;

potrebe za sigurnošću: neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine;

potrebe za pripadnošću: prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost;

potreba za uvažavanjem: samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha; i

potreba za samoostvarenjem: moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica.

Četiri niža nivoa (fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizičke potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomaže osobi da raste i razvija se kao ljudsko biće. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.

Osnovna pretpostavka je da se više potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon što su zadovoljene, većinom ili potpuno, sve potrebe nižeg nivoa.

Takođe, kada se jedna potreba zadovolji, opada značaj njene motivacione uloge, međutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teže da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba će se razviti u, fizički i psihički, nezdravu osobu.

(da citiramo Vikipediju, lepo je objašnjeno)

I upravo je u ovom poslednjem nivou suština potencijalne sreće i radosti. Možda nas isprva usrećuje ono materijalno, toliko istaknuto u današnje vreme u kojem cvetaju prodaja nekretnina, prodaja mobilnih telefona, modna industrija i sve ono što je površno i lako.

Društvo nas nekako drži na tom nivou jer, logično, moramo biti pre svega konzumenti i uzimati, uzimati, uzimati. Nadamo se da će nam to materijalno doneti i pripadanje i uvažavanje, ali neretko se desi da zanemarimo našu suštinu, a to je upravo -samoaktualizacija, tj samoostvarenje.

Evo 5 načina na koje možete da konstruktivno ispunite svoje vreme i pronađete način na koji ćete postati zaista najbolja verzija sebe.

#1 Budite kreativni

Kreativnost je nešto što je postala maltene opšta floskula kojom se kreativne industrije razbacuju, ali je zapravo nešto što se ozbiljno vežba i trenira. Kreativnost se može razviti učenjem, imitacijom, vežbom, a primeniti u apsolutno svemu što se čini.

Kreativnost ne znači originalnost, danas je to sve teže, ali znači to da se svemu pristupa čistog i punog srca, iskreno i rasterećeno.

Ne moramo baš uvek na isti način postaviti sto, ili skuvati ručak, ne moramo ići uvek na isto mesto ili nositi taj kaiš na isti način. Ne moramo biti pasivni ili ići samo po onom naučenom. Možemo, makar ponekad, biti odvažni i skrenuti drugim putem, proći novim ulicama, upisati neki neočekivani kurs, istraživati. Za mene lično, kreativnost je iznad svega – hrabrost. Pokušajte.

#2 Budite humani

Biti human je nekad sve teže i teže. Možda zato što smo kolektivno potonuli, možda zato što se zapitamo čemu sve to, ili jer se pitamo – nije li kasno. A možda zato što je humanost veliki izlet van zone komfora. Ali ne mora da bude. Humanost nije samo davanje novca ili sredstava, već i vremena, ideja, energije. Pomozite i kad se to od vas ne traži, doprinesite i kad mislite da nemate čime. Saslušajte. Podelite ručak. Podelite piće. Podelite informaciju. Prosledite nekom nešto.

#3 Budite srdačni

Kada smo počeli da urlamo jedni na druge po ulicama, da pokazujemo srednji prst ko dobar dan na putu, da psujemo gužve i redove i da smo kolektivno oličenje nestrpljenja, uzajamnog nepoštovanja i masovnog ego-tripa u kojem je “ja“ sveto i sve mu se mora dati odmah sada odmah sad? Ne znam. Ali udahnimo duboko, makar povremeno i nasmešimo se jedni drugima. Pogasimo televizije i pošasti koje nam se serviraju i pričajmo. Jedni s drugima. S decom. Sa svetom. Dišimo.

Photo by freestocks.org from Pexels

#4 Budite znatiželjni

Glavni pokretač civilizacije jeste radoznalost, odnosno znatiželja. Ona je ta koja nas vuče napred, ka novim iskustvima, ali neki to malo pogrešno shvati, pa u istom onom gorepomenutom stilu hrani svoje “ja“ pravom da ga radoznalost odvuče i na stranputicu. Ne govorim o toj znatiželji. Već onoj gladi za znanjem, za istinom, za analitikom, pa makar i demagoški za diskusijom koja je, razvojem medija nekako odavno postala sve samo ne konstruktivna. Nažalost. Sigurna sam da možemo mnogo bolje. Zar ne?

#5 Budite duhovni

Kada čujem priču kako sveštenici dele parohijanima uplatnice sa unapred UPISANIM IZNOSOM za nov parohijski (svoj lični) dom, povraća mi se. I ne čudi što onda kompletno društvo rado ulazi u modalitet u kom se sprda sa crkvom i organizovanim religijama, a ljudi se okreću itekako aktivnim sektama ili pak bezbožnosti. Ali duhovnost je nešto drugo.

Duhovnost je stanje svesti u kojem se čovek predaje razvoju vlastitog duha, kroz versku posvećenost Bogu. Sama reč ima koren u latinskom, spiritus, udah, disanje, duh. Pojam duhovnosti usko se vezuje uz religiju, no on može označavati i duševno stanje u kojemu čovek svoju pozornost okreće prema onome što se ne nalazi u njegovoj neposrednoj okolini. Na primer, proučavanje istorije ili pisanje poezije, su neki od neverskih oblika duhovnosti.

Biti duhovna osoba znači stavljati večno, metafizičko, i nematerijalno ispred prolaznog, svetovnog i tvarnog.

Duhovnost se provodi molitvom, meditacijom i moralnim življenjem.

Možemo li duhovnost ponovo uvrstiti u naše živote? Mislim da možemo, ali kada i kako – pa sad… to zavisi od svakoga od nas, zar ne?

The post Slobodno vreme koje pomaže drugima – mrdni dupe i učini nešto! appeared first on Moodiranje.