Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Srbija dočekuje sa upozoravajućom statistikom – za deceniju je stradalo više od 320 žena u porodičnom nasilju.

Crvene cipele u Briselu u znak sećanja na žrtve nasilja nad ženama su simboličan prikaz onih kojih više nema, upravo zbog nasilja.

Ove godine je u Srbiji ubijeno 28 žena, a više od 40 dece ostalo je bez jednog ili oba roditelja.

Gostujući nedavno u Jutarnjem programu RTS-a, Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra rekla je da ne postoji precizan profil nasilnika nad ženama, ali da postoje pokazatelji koji ukazuju na opasnost od smrtnog ishoda nasilja.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ustanovljen je 1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba u Bogoti.

Ujedinjene nacije su 1999. godine Rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Ovaj dan je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

U okviru evropskog projekta, vrednog 470.000 eura, prati se analiza sudskih presuda, prekršajnih i kaznenih sudova koji problematizuje njihovu penalizaciju i penalnu politiku, kao i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na temelju kojih se donose odluke jesu li presude osuđujuće ili oslobađajuće, uslovne ili isključivo novčane. Analiza je uvek samo prvi korak ka rešenju, ali i uočavanju otežavajućih obrazaca koje treba sistemski menjati.

Mere protiv nasilja nad ženama u Srbiji

Milena Pavlović Barili

Zaštitnik Zoran Pašalić je tim povodom upozorio na važnost usvajanja Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.

Istakao je da posebna pažnja treba da bude posvećena sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja žena na selu, žena sa invaliditetom i Romkinja, kao i razvoju usluga u zajednici, kako bi se ženama žrtvama nasilja pružili svi vidovi podrške za prijavljivanje nasilja, kao i pomoći za njihovo osamostaljivanje.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković posetio je Sigurnu kuću gde je razgovarao sa koordinatorkom Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesnom Stanojević i štićenicama, i poručio da nasilje u Srbiji neće biti tolerisano.

Miličković je tom prilikom ocenio da je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, dala pozitivne rezultate.

Ovaj Zakon je omogućio primenu hitnih mera – udaljavanje nasilnika iz stana kao i zabrane komuniciranja i prilaženja žrtvi čak i pre izvršenja krivičnog dela.

Gradska uprava Beograda na ovaj dan organizuje niz aktivnosti povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji će biti obeležen i u drugim gradovima Srbije.

Šta je sve nasilje?

Nasilje  je izraz koji potiče od reči “sila”. Nasilje označava odnos između dve strane u kome jedna strana upotrebom ili samom pretnjom upotrebe sile utiče na drugu stranu.

Nasilje je svesna okrutnost usmerena prema drugima s ciljem sticanja moći pomoću nanošenja psihičke i/ili fizičke boli.

Nasilje je definisano od strane Svetske Zdravstvene Organizacije kao “internacionalno korišćenje fizičke sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv samog sebe, druge osobe, ili protiv grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnoću povreda, smrti, psihološkog povređivanja, lošeg razvitka, ili siromaštva”.

Takođe, grupa potvrđuje da ubrajanje “upotrebe sile” u njegovoj definiciji se proširuje na konvencionalno značenje reči. Ova definicija uključuje samu nameru izvršenja dela, bez obzira na ishod koji stvara. Međutim, generalno, bilo šta što dovodi do štete ili povrede može biti opisano kao nasilje iako nije bilo planirano kao delo nasilja (od strane osobe ili protiv osobe). Na više načina je moguće sprečiti nasilje. Postoji jaka veza između nivoa nasilja promenljivih faktora kao što su koncentrovano siromaštvo, nejednakost polova i prihoda, štetno konzumiranje alkohola i nedostatak sigurnog, stabilnog i negovateljskog odnosa između dece i roditelja. Strategije koje se bore protiv osnovnih uzroka nasilja mogu biti efikasne u preventivi nasilja.

Tipovi nasilja

Nasilje se može podeliti na tri kategorije:

• Nasilje usmereno ka samom sebi
• Nasilje između osoba
• Kolektivno nasilje

Nasilno delovanje može biti:

• Fizičko
• Seksualno
• Psihičko
• Emocionalno

Ova bazična kategorizacija razlikuje nasilje koje osoba može naneti sebi, nasilje naneto od strane druge osobe ili male grupe, i nasilje naneto od strane veće grupe, kao sto su države, organizovane političke, vojne grupe i terorističke organizacije. Ove tri opšte kategorije su dalje deljive na više specifičnih tipova nasilja.

Nasilje nad ženama je najčešće fizičko, ali su svi oblici itekako prisutni. Žrtve poriču često i same sebi, a upravo zato ovakav dan služi da se podsete ne samo svi u društvu, već i žrtve same da pomoć mora da postoji, da se otgrnu i osnaže da pomognu sebi, kao i da se počinioci podsete da će pre ili kasnije njihovo ponašanje biti kažnjeno.

Nacionalna SOS linija za žene nad kojima je izvršeno nasilje

Photo by Sarah Cervantes on Unsplash

Nacionalna SOS linija za žene nad kojima je izvršeno nasilje otvorena je na broju 0800 222 003, a predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekli su da to neće biti samo puki kol centar, već će žrtve nasilja dobijati potpunu podršku.

Pomoćnica ministra Suzana Mišić rekla je da će zaposleni na SOS liniji procenjivati da li žrtva sama može da preduzme naredne korake ili će oni to obaviti umesto žrtve, ako procene da je tako bolje.

Linija na godišnjem nivou košta oko 12 miliona dinara.

Mišić je istakla da su žrtve najčešće žene sa nižim stepenom obrazovanja i ekonomski zavisne žene.

Linija radi 24 sata, cele godine i da je za sada zaposleno osam osoba. On je kazao da su one prošle obuku, imaju višegodišnje iskustvo u radu i licence, a da je potrebno i njih zaštiti da ih neko ne bi napao.

Đorđević je rekao da SOS liniju finansira delom Grad Beograd, a i Ministarstvo preko namenskih transakcija, ali da veruje da će izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti i Ministarstvo moći direktno da finansira liniju.

On je rekao da će se svi razgovori sa žrtvama snimati, ali da će snimci moći da se dobiju samo kada sud to traži.

The post Ne, nije sramota ako ti se dešava nešto loše appeared first on Moodiranje.

Šta je cyber bullying odnosno nasilje na internetu

Cyberbulliing, odnosno nasilje na internetu je zlostavljanje koje se dešava preko digitalnih uređaja poput mobilnih uređaja, računara i tableta. Do sajber-zlostavljanja može doći putem SMS-a, teksta i aplikacija ili putem interneta na društvenim medijima, forumima ili igrama na kojima ljudi mogu gledati, učestvovati ili deliti sadržaj.

Internet zlostavljanje uključuje slanje, objavljivanje ili deljenje negativnih, štetnih, lažnih ili zlih sadržaja o nekom drugom.

To može uključivati deljenje ličnih podataka o nekom drugom (otkrivanje broja telefona ili adrese), ili kompromotujućih informacija koje ne moraju biti istinite, a koje izazivaju sramotu i poniženje. Neki slučajevi ovog nasilja prelaze liniju i već se tretiraju kao nezakonito ili kriminalno ponašanje.

Najčešća mesta gde se dešavaju tzv kibernetička zlodela su:

• Društveni mediji, kao što su Facebook, Instagram, Snapchat i Twitter
• SMS
• Instant poruka (preko uređaja, e-pošte, aplikacija i funkcija za slanje poruka na društvenim mrežama)
• Email

Posebni razlozi za brigu

Uz rasprostranjenost društvenih medija, komentari, fotografije, postovi i sadržaji koje pojedinaci dele, često mogu da pregledaju jednako i stranci i poznanici. Sadržaj koji pojedinac deli putem interneta – i njihov lični sadržaj, kao i bilo koji negativan, zloban ili štetan sadržaj – stvara vrstu stalne javne evidencije o njihovim pogledima, aktivnostima i ponašanju. Ovaj javni zapis se može smatrati internet reputacijom koja može biti dostupna školama, poslodavcima, fakultetima, klubovima i drugima koji možda istražuju pojedinca sada ili u budućnosti. Upravo tako nasilje i zlostavljanje na internetu može naštetiti on-line reputaciji svih koji su uključeni – ne samo osobe koja se maltretiraju, već i onih koji vrše nasilje ili učestvuju u tome.

Cyber bullying tojest, nasilje se odlikuje i u tome što može biti:

Uporno – Digitalni uređaji nude mogućnost trenutne i kontinuirane komunikacije 24 sata dnevno, tako da deci koja doživljavaju sajber-bulijing može biti teško pronaći utehu i često požele samo da se zavuku ispod neke silikonske museme i nestanu.

Trajno – Većina podataka koji se komuniciraju elektronskim putem su stalni i javni, ukoliko se ne prijavljuju i uklanju. Negativna reputacija na mreži, uključujući one koji zlostavljaju, može uticati na prijem na fakultet, zaposlenje i druga područja života.

Teško je primetno – Budući da nastavnici i roditelji možda ne čuju i ne vide kako se žrtve zlostavljaju, teže je prepoznati ovaj vid nasilja.

Ko su sajber nasilnici?

Jedna studija sa bloga na sajtu udemy.com iz 2014. godine, takođe je utvrdila su devojke češće žrtve u odnosu na dečake, ali i da su nasilnici skoro uvek takođe i žrtve digitalnog nasilja. Ovo potvrđuje i lista najčešćih razloga za vršenje elektronskog nasilja.

Inače novija istraživanja čak navode da se polako gubi granica među polovima i danas se smatra da su i dečaci i devojke podjednako ugroženi sajber nasiljem. Zbog čega se tinejdžeri okreću elektronskom nasilju?

Reciklaža zlostavljanja – u nekom trenutku je osoba pretrpela nasilje, bilo u školi ili kod kuće i pokušava da se osveti ili iskali na ovaj način.

Nesigurnost – jedan od primarnih motiva zlostavljanja. Mlade osobe često osećaju ljubomoru, nesigurnost ili ranjivost u odnosu na vršnjake za koje smatraju da ih prevazilaze po inteligenciji ili sposobnostima, a fale im psihološki mehanizmi da se nose sa sopstvenim osećanjima. U nedostatku emocionalne inteligencije, ne znaju za bolje osim da pribegnu nasilju.

Nerazumevanje posledica – digitalni nasilnici često nisu svesni da rade nešto loše, već smatraju da su prosto napravili dobar fazon. Ovo se dešava upravo zbog toga što ne mogu direktno videti koliko bola njihove aktivnosti nanose drugima.

Osećaj anonimnosti – Internet uliva (lažni) osećaj sigurnosti i više nego kod drugih formi nasilja, nasilnici se osećaju zaštićeno.

Sociopatska ličnost – ovo je poremećaj koji se manifestuje kao nedostatak empatije (saosećanja). Ovakvi ljudi često uživaju u nanošenju (u ovom slučaju psihičkog) bola i druge osobe posmatraju kao objekte.

Pritisak vršnjaka – poslednji značajan razlog je trpljenje pritiska od strane prijatelja da se priključi zlostavljanju neke osobe. Strah od toga da će biti izopšten iz grupe ili da će i sam početi da trpi zlostavljanje takođe predstavljaju značajan motiv zašto neko počinje da maltretira drugu osobu. Vremenom počinju da misle da je ovakvo ponašanje normalno, zato što tako rade u društvu. Tinejdžeri pribegavaju zlostavljanju i da bi stekli ili održali popularnost.

Vidimo da je jedan od bitnih razloga i taj što misle da mogu ostati anonimni dok to rade. Obično u te svrhe otvaraju besplatne webmail (npr. Gmail ili Yahoo) naloge, kreiraju lažne naloge na društvenim mrežama ili čak nabavljaju prepaid, jednokratne mobilne telefone.

Međutim, svaki nalog ili uređaj mogu biti praćeni do korisnika. Dovoljan je sudski nalog i internet provajder će predati svoje podatke o korisniku koji je bio povezan sa određene IP adrese u određeno vreme. Vrlo slična situacija je i sa mobilnim telefonima.

Generalno postoje tri situacije u kojima dolazi do digitalnog zlostavljanja:

U afektu, kada je osoba isprovocirana nekim događajem ili objavom i reaguje nasilnički bez razmišljanja. Obično se ovakve osobe pokaju čim se strasti malo smire.

Planirano, kada osoba oseća neprijateljstvo prema drugoj osobi ili grupi i onda planski vrši maltretiranje (npr. retušira slike u Photoshopu, kreira lažne profile i sl.)

Priključivanjem grupi ili temi na kojoj se već vrši šikaniranje neke osobe (npr. na osnovu objavljenih ponižavajućih fotografija)

Kako se vrši digitalno nasilje

Načini na koji se vrši digitalno vršnjačko nasilje su mnogobrojni i zavise samo od mašte učesnika. Prema sajtu STOP Cyberbullying, tipovi internet nasilja mogu se podeliti na dve grupe:

• direktno
• pomoću posrednika

O direktnom nasilju govorimo kada nasilnik neposredno “napada” žrtvu. Neki od najčešćih vidova ovog tipa nasilja su:

Uznemiravanje porukama je najčešći tip maltretiranja, kod koga nasilnik žrtvi direktno šalje grube, uvredljive ili poruke gde se preti fizičkim nasiljem ili čak smrću. Malo teži oblik ovog vida nasilja je udruživanje kako bi se žrtvi slale hiljade poruka čime se povećava račun za mobilni telefon žrtve (text wars) i konačno slanje pretnji smrću putem instant poruka.

Lažno predstavljanje (krađa identiteta žrtve) je svaka situacija u kojoj se nasilnik predstavlja kao žrtva, provocira druge, objavljuje njene lične kontakt informacije, preti i vređa, ili čak menja originalne poruke žrtve da ispadne kako je ova širila tajne prijatelja i pisala loše o njima. Obično se javlja na društvenim mrežama u kao kreiranje lažnih profila.

Krađa šifre, u osnovi predstvlja ozbiljniji oblik lažnog predstavljanja – napadač koristi ukradenu šifru kako bi se prijavio na žrtvin nalog i počeo da provocira i vređa njene prijatelje. Takođe može promeniti profil žrtve i uključiti seksualne i uvredljive sadržaje, kao i sprečiti žrtvu da i dalje koristi svoj nalog. Konačno, hakeri mogu koristiti tu šifru da eventualno provale u računar žrtve.

Blogovi i web sajtovi su mesta na internetu na kojima se mogu objavljivati uvredljivi ili omalovažavajući sadržaji (tekstovi, slike, komentari…) o žrtvi.

Slanje slika na mail ili mobilni telefon se najpre odnosi na slanje ponižavajućih slika (gole fotografije ili slike iz svlačionice, toaleta) drugim korisnicima, koje onda počinju viralno da se šire.

On-line glasanja – glasanja i ankete namenjene ponižavanju žrtve – ko je najveća “šlihtara”, “štreber” ili “droca” u razredu i sl.

On-line igre u kojima učestvuje više igrača su posebno popularne poslednjih godina. Ove igre omogućavaju i komunikaciju među igračima, što se može takođe koristiti za vređanje i omalovažavanje.

Slanje malwarea je namenjeno uništavanju podataka na računaru žrtve ili njenom špijuniranju (poruke koje šalje, slike na računaru, pristup web kameri, hakovanje – npr. krađa šifara za društvene mreže i još mnogo toga).

Slanje porno i drugih spam sadržaja na mail podrazumeva prijavljivanje žrtve na razne neprimerene mailing liste.

The post Šta je sajber nasilje, zašto se dešava i kako policija pronalazi vinovnike appeared first on Moodiranje.

Publika će imati prilike da se informiše i stekne nova znjanja kroz panel diskusije i predavanja u kojima će govoriti Dragan Popadić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odeljenje za psihologiju, dr Smiljka Tomanović, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odeljenje za sociologiju, dr Dragana Ćorić, docent pravnih nauka, predsednica Udruženja “Roditelj” i profesor Univerziteta u Novom Sadu, dr Jelena Vranješević, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za pedagogiju, Ana Mirković izvršna direktorka Instituta za digitalne komunikacije, pravnik i kriminolog Biljana Kikić Grujić, Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama, Tatajana Trajković, Centar za mame i odbojkaš Vanja Grbić.

Foto: Promo

Kada je reč o inostranim iskustvima, Udruženje “Drug nije meta” omogućilo je da se publika upozna sa najpriznatijim modelom prevencije vršnjačkog nasilja u svetu – KiVa programom, kroz predavanje koje će održati doktor pedagoških nauka i internacionalni KiVa koordinator Mari Kontio (Univerzitet Turku, Finska).

Neke od tema koje će na konferenciji biti pokrenute su:

► Kako izgraditi prijateljsku atmosferu u vršnjačkim grupama?

► Kako naučiti dete/učenika da konstruktivno rešava konflikte, razume i uvažava druge i istovremeno poštuje sebe i svoje potrebe?

► Koje tehnike koristimo kako bismo razvili asertivnost kod dece/učenika?

► Ovladavanje veštinama rešavanja konfliktnih situacija među vršnjacima i mehanizmima za kreiranje pozitivne i inspirativne sredine za rast i razvoj dece/učenika

Konferenciju je podržala kompanija Samsung.

Ulaz na konferenciju je slobodan, ali je zbog ograničenog broja mesta neophodna prijava.

PRIJAVITE SE OVDE.

Program konferencije “Drug nije meta”

The post Drug nije meta: Prijavite se za učešće u drugoj konferenciji o vršnjačkom nasilju! appeared first on Moodiranje.

Krađa

Još od malena nas uče da je krađa zla stvar. Ko krade taj je lopov, a lopovi idu u zatvor. Ali, teško da među nama ima onih koji makar jednom, kao tinejdžeri, nisu nešto maznuli. Evo, ni naš ministar policiji nije ostao imun na ovu mladalačku ludos’. Ako neki misle da je jači adrenalin kresati razvedenu majku maloletnog deteta na oborenom sedištu jugo-floride, umesto da maknu originalni CD The Cardigansa ili fensi-džoger iz Ideje, u gadnoj su zabludi. Ako si probao makar da iz knjižare drpiš knjigu koja ti treba za školu ili faks, i tako uštediš kintu koju su ti za njenu kupovinu dali matorci, znaš kako šljaka lopovski adrenalin. Mnogi su se zbog toga primili, pa su nastavili da pljačkaju menjačnice i zlatare. Zabavu kvari samo murija, koja je tu obično kad ti najmanje treba.

Pornografija

Kapiraš da je pornografija potpuno normalna stvar. Kapiraš da je najnormalnije baciti drkicu na poluvremenu engleskog derbija uz pornić na DVD-u, sa tonom stavljenim na “mute”. Šta ima loše u posmatranju desetak tipova sa naočarima za sunce i maramama na glavi kako svršavaju po faci i sisama moldavske Miss šarma? Neki bi rekli da je loše to što je “glumica” gudrirana i primorana da to radi, nakon što je na foru dofurana iz Rumunije, Ukrajine ili neke od nama “bratskih” zemalja. Umesto da bude uzorna majka i domaćica u rodnoj vukojebini, završila je na podu nekog smrdljivog hotela sa zapušenom klozetskom šoljom i tušem bez tople vode. Ali, mislim, otkud ti to sve znaš? Karanje je karanje, a pornića je bilo i pre seks-trafikinga. Ili nije?

Tuča

Subota je veče. Ustvari već nedelja ujutru. Taman si sa ekipom završio lud provod uz brdo alkohola i narodnjake, a onda ste, mrtvi gladni, otišli u “Užice” na klopu oko pet ujutru. Krenuli ste da u želuce pune piva, tekile i viskija pohotno trpate ćevape, vešalice, salatu, lebac… Kad odjednom iza sebe začuješ žamor, razbijanje flaša i rušenje stolica. Prepoznao si situaciju. Tuča. Baja je do’vatio flajku kisele i nasrnuo na krupnijeg lika od sebe, dok za stolom tri upicanjenje fukse (zbog jedne od nih je i ispala frka) posmatraju situaciju, ne prestajući da klopaju. Ortaci drže onog sa flašom, dok druga ekipa drži krupnijeg. Mali kaže: “Jebaću ti kevu”, ne uspevajući da se otrgne iz zagrljaja. Krupniji kaže: “Izađi napolje, majmune, da te pocepam”. Hajde, kaži, zar ne priželjkuješ da se pošibaju? Sto godina nisi video pravu tuču. Trebalo bi da zdravorazumski poželiš da se sve završi u miru, ali nešto u tebi skandira: “Nemoj da se svađaš, nabodi ga, nabodi gaaa!”

Seks bez kondoma

U jednoj epizodi “Mućki”, Rodni je ispričao Kasandri kako je Del Boj smatrao da je siguran seks kad ribi nakon snoške ne kaže gde stanuje. Tinejdžeri odrasli u devedesetim neprestano su zasipani obaveštenjima da će, ako se krešu bez kondoma, fasovati sidu i umreti u strašnim mukama pre nego što uspeju da izgovore: “Predrag Azdejković je jednom prespavao kod mene”. Sidu na stranu, nije loše kresati s kondomom da ne bi prošli k’o Nikola u “Anđelima” – kao žrtve opscene ženske fore “navataj frajera na dete”. I, kad bolje razmisliš, zašto bi se izlagali celoj frci zvanoj seks bez kurtona? Možda zato što smo lenji, neodgovorni debilčići koji veruju da se loše stvari dešavaju isključivo drugima? Što, zar nije tako?

Džank-klopa

Kad si poslednji put otvorio neke novine a da u njima neki nutricionista i stručnjak za zdrav život nije kenjao o tome koliko se loše hranimo? Holesterol – tihi ubica. Brza hrana – brža smrt. Jedite salatu. Ma, jedite vi govna! Jel’ tako? Znamo mi, braćo i sestre, koliko je burek masan, koliko su pljadže holesterolne, koliko su majonez, senf i kečap razorni za krvne sudove, pa šta? Kad pitaš neku našu manekenku za čime čezne tamo u belom svetu, ona k’o iz topa opali: za pljeskavicom i sarmom! Kad ti počnu da kenjaju za ishranu, lepo im izdeklamuj onu čuvenu – ljudi koji žive zdravo samo umiru zdraviji. Smrt je stvar sudbine, a hrana uživanja.

Kokain

Ako ti neko ponudi proizvod od kojeg svakodnevno umire na hiljade ljudi širom planete i koji predstavlja stub svakog uspešnog kriminala, ti ćeš reći: “Ne, hvala, ostaću na dunji”. Aha, važi. Da ti neko tutne kokain pod nos, ti ćeš sigurno ušmrknuti. Zašto? Zato što je skup, a dobijaš ga džaba. Zato što na kokainu možeš da karaš kol’ko ‘oćeš a da ne svršiš (tako su ti barem pričali). Zato što je kokain fensi gudra i šmrču ga sve poznate face, od muzičara preko glumaca do političara; orginazovane krimose da ne pominjem. Zato što dobro zvuči kad kažeš: “Sinoć sam radio koku”. Zato što si bolid!

The post Zabranjeno? Pa to mi daj! appeared first on Moodiranje.