Pa opet, zašto onda društvo tretira žrtve nasilja sa sažaljenjem umesto sa konkretnim kaznama za počinioce koje bi morale biti znatno strožije, i zašto žrtve umesto da se bore, praktično sebe pokriju i sakriju velom debelim kao najlon za plastenike, krijući, a često i poričući situaciju?

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Srbija dočekuje sa upozoravajućom statistikom – za deceniju je stradalo više od 320 žena u porodičnom nasilju.

Crvene cipele u Briselu u znak sećanja na žrtve nasilja nad ženama su simboličan prikaz onih kojih više nema, upravo zbog nasilja.

Ove godine je u Srbiji ubijeno 28 žena, a više od 40 dece ostalo je bez jednog ili oba roditelja.

Gostujući nedavno u Jutarnjem programu RTS-a, Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra rekla je da ne postoji precizan profil nasilnika nad ženama, ali da postoje pokazatelji koji ukazuju na opasnost od smrtnog ishoda nasilja.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ustanovljen je 1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba u Bogoti.

Ujedinjene nacije su 1999. godine Rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Ovaj dan je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel, Patriju, Minervu i Mariju Teresu, koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

U okviru evropskog projekta, vrednog 470.000 eura, prati se analiza sudskih presuda, prekršajnih i kaznenih sudova koji problematizuje njihovu penalizaciju i penalnu politiku, kao i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na temelju kojih se donose odluke jesu li presude osuđujuće ili oslobađajuće, uslovne ili isključivo novčane. Analiza je uvek samo prvi korak ka rešenju, ali i uočavanju otežavajućih obrazaca koje treba sistemski menjati.

Mere protiv nasilja nad ženama u Srbiji

Milena Pavlović Barili

Zaštitnik Zoran Pašalić je tim povodom upozorio na važnost usvajanja Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.

Istakao je da posebna pažnja treba da bude posvećena sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja žena na selu, žena sa invaliditetom i Romkinja, kao i razvoju usluga u zajednici, kako bi se ženama žrtvama nasilja pružili svi vidovi podrške za prijavljivanje nasilja, kao i pomoći za njihovo osamostaljivanje.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković posetio je Sigurnu kuću gde je razgovarao sa koordinatorkom Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesnom Stanojević i štićenicama, i poručio da nasilje u Srbiji neće biti tolerisano.

Miličković je tom prilikom ocenio da je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, dala pozitivne rezultate.

Ovaj Zakon je omogućio primenu hitnih mera – udaljavanje nasilnika iz stana kao i zabrane komuniciranja i prilaženja žrtvi čak i pre izvršenja krivičnog dela.

Gradska uprava Beograda na ovaj dan organizuje niz aktivnosti povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji će biti obeležen i u drugim gradovima Srbije.

Šta je sve nasilje?

Nasilje  je izraz koji potiče od reči “sila”. Nasilje označava odnos između dve strane u kome jedna strana upotrebom ili samom pretnjom upotrebe sile utiče na drugu stranu.

Nasilje je svesna okrutnost usmerena prema drugima s ciljem sticanja moći pomoću nanošenja psihičke i/ili fizičke boli.

Nasilje je definisano od strane Svetske Zdravstvene Organizacije kao “internacionalno korišćenje fizičke sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv samog sebe, druge osobe, ili protiv grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnoću povreda, smrti, psihološkog povređivanja, lošeg razvitka, ili siromaštva”.

Takođe, grupa potvrđuje da ubrajanje “upotrebe sile” u njegovoj definiciji se proširuje na konvencionalno značenje reči. Ova definicija uključuje samu nameru izvršenja dela, bez obzira na ishod koji stvara. Međutim, generalno, bilo šta što dovodi do štete ili povrede može biti opisano kao nasilje iako nije bilo planirano kao delo nasilja (od strane osobe ili protiv osobe). Na više načina je moguće sprečiti nasilje. Postoji jaka veza između nivoa nasilja promenljivih faktora kao što su koncentrovano siromaštvo, nejednakost polova i prihoda, štetno konzumiranje alkohola i nedostatak sigurnog, stabilnog i negovateljskog odnosa između dece i roditelja. Strategije koje se bore protiv osnovnih uzroka nasilja mogu biti efikasne u preventivi nasilja.

Tipovi nasilja

Nasilje se može podeliti na tri kategorije:

• Nasilje usmereno ka samom sebi
• Nasilje između osoba
• Kolektivno nasilje

Nasilno delovanje može biti:

• Fizičko
• Seksualno
• Psihičko
• Emocionalno

Ova bazična kategorizacija razlikuje nasilje koje osoba može naneti sebi, nasilje naneto od strane druge osobe ili male grupe, i nasilje naneto od strane veće grupe, kao sto su države, organizovane političke, vojne grupe i terorističke organizacije. Ove tri opšte kategorije su dalje deljive na više specifičnih tipova nasilja.

Nasilje nad ženama je najčešće fizičko, ali su svi oblici itekako prisutni. Žrtve poriču često i same sebi, a upravo zato ovakav dan služi da se podsete ne samo svi u društvu, već i žrtve same da pomoć mora da postoji, da se otgrnu i osnaže da pomognu sebi, kao i da se počinioci podsete da će pre ili kasnije njihovo ponašanje biti kažnjeno.

Nacionalna SOS linija za žene nad kojima je izvršeno nasilje

Photo by Sarah Cervantes on Unsplash

Nacionalna SOS linija za žene nad kojima je izvršeno nasilje otvorena je na broju 0800 222 003, a predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekli su da to neće biti samo puki kol centar, već će žrtve nasilja dobijati potpunu podršku.

Pomoćnica ministra Suzana Mišić rekla je da će zaposleni na SOS liniji procenjivati da li žrtva sama može da preduzme naredne korake ili će oni to obaviti umesto žrtve, ako procene da je tako bolje.

Linija na godišnjem nivou košta oko 12 miliona dinara.

Mišić je istakla da su žrtve najčešće žene sa nižim stepenom obrazovanja i ekonomski zavisne žene.

Linija radi 24 sata, cele godine i da je za sada zaposleno osam osoba. On je kazao da su one prošle obuku, imaju višegodišnje iskustvo u radu i licence, a da je potrebno i njih zaštiti da ih neko ne bi napao.

Đorđević je rekao da SOS liniju finansira delom Grad Beograd, a i Ministarstvo preko namenskih transakcija, ali da veruje da će izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti i Ministarstvo moći direktno da finansira liniju.

On je rekao da će se svi razgovori sa žrtvama snimati, ali da će snimci moći da se dobiju samo kada sud to traži.