Psihodinamska perspektiva pruža dubok uvid u naše emocionalne i psihološke obrasce. Kada razmatramo postavljanje granica iz ove perspektive, otkrivamo duboke mehanizme koji oblikuju naše sposobnosti za asertivnost i očuvanje mentalnog zdravlja. Želim da se osvrnem na to kako psihodinamski koncepti kojima bivamo izloženi kao što su projekcija, narcisoidni poremećaj ličnosti, asocijalni poremećaj ličnosti, granični poremećaj ličnosti i drugi uz, s druge strane, zdrav narcizam i asertivnost utiču na našu sposobnost postavljanja granica i dizanja zidova onda i kada je to za naše mentalno zdravlje, a neretko i fizičku bezbednost-neophodno.

Zašto nas poremećaji ličnosti ljudi oko nas koštaju?

Ponašanje narcisoidnih i asocijalnih ličnosti može biti izuzetno destruktivno, kako za samu osobu s takvim poremećajem ličnosti, tako i za ljude u njenom okruženju. Evo kako se ove osobine manifestuju i zašto su destruktivne:

Narcisoidni Poremećaj Ličnosti:

1. Nedostatak Empatije: Osobe s narcisoidnim poremećajem ličnosti često pokazuju nedostatak empatije prema drugima. Ne mogu se stvarno povezati sa osećanjima ili potrebama drugih ljudi, jer su preokupirane sobom.
2. Potreba za Obožavanjem: Narcisoidne osobe imaju snažnu potrebu za pažnjom i obožavanjem. Očekuju da budu u centru pažnje i često zahtevaju divljenje od drugih, bez obzira na to kako se to odražava na druge.
3. Manipulacija i Iskorištavanje: Radi očuvanja svog ega i vlastitih potreba, narcisoidne osobe često manipulišu drugima i iskorištavaju ih. Ovo može dovesti do emocionalnog i psihološkog zlostavljanja drugih.
4. Osećaj Nadmoćnosti: Narcisoidne osobe često sebe smatraju nadmoćnima i odbijaju kritiku. Ovo može dovesti do problema u međuljudskim odnosima, jer druge osobe ne mogu izražavati svoje mišljenje ili kritikovati narcisoidnog pojedinca bez straha od osvete.
5. Nisko Samopouzdanje ispod Maske: Paradoks narcisoidnog poremećaja ličnosti je da osobe s ovim poremećajem često kriju nisko samopouzdanje i osećaj inferiornosti iza svoje narcisoidne fasade. Ovo ih može činiti nesigurnim i impulsivnim, što dodatno doprinosi destruktivnom ponašanju.

Asocijalni Poremećaj Ličnosti (Antisocijalni Poremećaj):

1. Nedostatak Empatije i Savesti: Osobe s asocijalnim poremećajem ličnosti često pokazuju potpuni nedostatak empatije i savesti. Ne osećaju krivicu za svoja postupanja, bez obzira na to koliko su štetna ili destruktivna.
2. Nesposobnost za Održavanje Stabilnih Odnosa: Ovi pojedinci teško održavaju stabilne i zdrave odnose s drugim ljudima. Manipulacije, laži i prevara često čine osnovu njihovih interakcija.
3. Impulsivnost: Impulsivno ponašanje, kao što su agresija, nekontrolisana konzumacija supstanci i kriminalno ponašanje, karakteristično je za osobe s asocijalnim poremećajem ličnosti. Ovo može dovesti do problema s zakonom i ozbiljnih posledica.
4. Nespremnost za Promenu: Osobe s ovim poremećajem često su nespremne da se promene i obave terapiju, što otežava njihovo izlečenje.

Oba ova poremećaja ličnosti mogu imati štetne posledice po odnose, profesionalni uspeh i emocionalno blagostanje pojedinaca. Dijagnoza i lečenje ovih poremećaja obično zahtevaju profesionalnu intervenciju. Osim toga, razumevanje ovih poremećaja može pomoći drugima da postave granice kako bi zaštitili sebe od destruktivnog ponašanja.

ASKA

Kako se zaštititi? Znanjem i prihvatanjem realnosti.

Kada želimo da popravimo zube, odemo u Dental Corner Esthetics, kada želimo da naučimo jezik odemo na Institut za strane jezike, kada hoćemo da kupimo ili iznajmimo stan tražimo da nam pomogne Zidart Agencija za nekretnine, kada hoćemo na večeru, odemo u Little Bay, a kada hoćemo da pomognemo sami sebi, evo šta treba da znamo ukoliko se susretnemo sa NPD ili BPD ili sličnim tipom poremećaja ličnosti u svom okruženju. Prvo korak je razumeti.

1. Unutar Zida: Projekcija

Psihodinamski koncept projekcije predstavlja proces prenosa svojih neželjenih osećanja, misli ili osobina na druge ljude. Kada ne postavljamo granice, često projektujemo svoje nesigurnosti i strahove na druge, čime komplikujemo međuljudske odnose. Postavljanje granica zahteva introspekciju i prepoznavanje vlastitih emocionalnih obrazaca kako bismo se nosili s projekcijom.

2. Narcisoidni Poremećaj Ličnosti: Kad Granice Nisu Zdrave

Narcisoidni poremećaj ličnosti često dovodi do nedostatka empatije i razumevanja potreba drugih. Osobe s ovim poremećajem često ne postavljaju granice u međuljudskim odnosima, stavljajući sebe u centar sveta. Razumevanje kako narcisoidni poremećaj može uticati na naše odnose pomaže nam da prepoznamo potrebu za zdravim postavljanjem granica kako bismo sačuvali vlastito mentalno zdravlje.

3. Asertivnost i Samopouzdanje: Osnova Zdravih Granica

Asertivnost je ključna veština u postavljanju granica. Kroz psihodinamsku perspektivu, razumemo da asertivnost ne znači agresivnost ili povređivanje drugih. Umesto toga, asertivnost je sposobnost izražavanja vlastitih potreba i stavova na način koji je poštovanje prema sebi i drugima. Razvijanje samopouzdanja pomaže nam da budemo asertivni i postavljamo zdrave granice u odnosima.

4. Vrednost Reči “NE”

Često se podcenjuje snaga i važnost reči “NE”. Psihodinamski gledano, sposobnost da kažemo “NE” označava zdravu granicu. To je izraz samopouzdanja i sposobnosti da se zaštiti vlastito mentalno zdravlje. Razumevanje dubokih psihodinamskih procesa koji nas čine nesklonim da kažemo “NE” može nam pomoći da ovladamo ovom veštinom.

5. Ograđivanje od Uzaludnih Rasprava

Psihodinamska perspektiva takođe nas uči kako da se ograničimo od uzaludnih rasprava i konflikata koji narušavaju naše granice. Prepoznavanje kada ulazimo u konflikt iz nepotrebnih razloga i kako se zaštititi od toga ključno je za očuvanje mentalnog zdravlja.

6. Lično Mentalno Zdravlje: Očuvanje Sebe Kroz Postavljanje Granica

Kao što smo videli, postavljanje granica iz psihodinamske perspektive ima dubok uticaj na naše međuljudske odnose i našu sopstvenu dobrobit. Očuvanje ličnog mentalnog zdravlja postaje prioritet kroz razumevanje i primenu ovih psihodinamskih koncepta u svakodnevnom životu.

Uvek možete da se obratite dobrom kouču/treneru ličnog razvoja ili terapeutu ukoliko sami ne možete da se izborite sa izazovima sve prisutnijih manifestacija ovakvih ponašanja oko nas.

The post Postavljanje Granica: Psihodinamska perspektiva mentalnog zdravlja appeared first on Moodiranje.

Ali svo moje žaljenje kao stambeno obezbeđene Beograđanke nije apsolutno ništa naspram golgota koje prolaze mnogi ljudi oko mene, oko tebe što čitaš, i ljudi o kojima možda čitaš. Ratno profiterstvo ima razne formate, a rast cena stanova i renti koji je doveo mnoge ljude na rub egzistencije, vratio ih u rodna mesta ili osudio na neljudske uslove po paprenim cenama samo je još jedan dokaz toga zašto je ipak jako važno da sve pravno-poslovne odnose u polju nekretnina reguliše agencija za nekretnine u Beogradu posebno i pre svega danas. U odsustvu svake empatije, cele porodice završile su na ulici, a u kvadrate upitnih uslovnosti i precenjenih zidova uselili su se Rusi i Ukrajinci.

Pošto nema empatije, možda ima pravde, te iako je razumljiv poriv stanodavaca da rente podignu puta stotine procenata, da entuzijasti očiste podrume i suterene i memljive prostorije etiketiraju kao lux stanove u centru, već su mnogi gorko okajali svoje izbore. Kada se menja staro za novo, smisla ima recimo u tehnici, u mehanizaciji, u opremi, odeći i slično. Kada se menjaju ljudi i pouzdano za aktuelno, istorija pokazuje da retko ko zaista dobije šta je zamišljao. Shvativši da ih je ratna panika i potreba da se smeste nagnala da razore jedno relativno pitomo tržište nekretnina, i sami izbegli Rusi i Ukrajinci okajali su svoje bahaćenje i bacanje para na sve strane, te su krenuli jednako bahato da ne plaćaju režije, beže iz stanova, ruiniraju prostore, i slično. Ovo prenosim, ali brojna su iskustva oko mene. Naravno, nijedna generalizacija nije dobra, te ni ova, svakako da ima više onih koji su samo okajali svoju paniku u kojoj su nudili i po više no duple režije da bi došli do željenih stanova za izdavanje.

Na svu tu situaciju došlo je do porasta inflacije u čemu banke podižu rate kredita, te i oni koji su se odlučili na kupovinu stana dolaze u jednako izazovnu situaciju sa upitnim ishodom.

Dakle ne radi se ovde o nekim imaginarnim pričama o teškim vremenima koja će proći ili “bilo je i gore” konceptima mišljenja, već o mojoj drugarici Milici ili stotinama drugih koji apeluju putem medija i svojih mreža, neretko se vraćajući na koncept življenja sa cimerima, a govorimo o odraslim ljudima koji treba da grade svoj život na nestudentski način. Kada se to desilo da je normalnost postala luksuz, ja ne znam, ali ako ova država misli da ima zdravu populaciju koja će moći od svog poštenog rada da živi pristojno, jer zaista pristojno je dovoljno za sreću, koliko god nas ubeđivali u drugo, u to da nam treba svemir za sreću, to nije tačno, ako misli da ljudi žive, a ne preživljavaju, treba da reaguje i trebalo je odmah. Kriminalizovana ponašanja je nekad lakše, a nekad teže definisati. Razumljivo je da se ljudi pomame na “lake pare” ali postoji li zaista i zapravo išta lako danas? Da li im je lak san? Više se ne može naći za normalan iznos ni stan na dan, i zaista je malo agencija za nekretnine koje su unormalile svoje poslovanje i drže donekle realne procene stanova koji u Beogradu nisu na zavidnom nivou zahvaljujući besnoj gradnji ili pravnim problemima, kao i prestarelim neuslovnim objektima sa kojima je svaka kupovina samo prvi korak pred obimno renoviranje ili potpuna mačka u džaku što se kaže.

Ja ne znam dokle će ovo biti ovako, sela sam pre neki dan u jedan od omiljenih restorana u Beogradu i otvorila jelovnik želeći da sa mamom nešto lepo podelim tog sunčanog dana, a cene od po 15-20 eura za obične salate su meni, koja volim i zaista mi nije žao da dam za hedonizam, bile šok.

Ne volim to kuda Beograd ide, na stranu standardnih problema u smislu parkinga, vožnje, ludila na ulicama, kada vidim otimačine pozorišta, ucene tradicionalnih i prepoznatljivo beogradskih stvari, jedno divljanje i divljaštvo, bahaćenje i opšti pad uljudnosti koju kad sretnemo maltene nam se zaplače, problemi ove vrste urušavaju čitav koncept beogradskog, otvorenog, koje pruža dobrodošlicu, vedrinu. Gde je vedrina na licima Beograđana? Nije čudo da veje sneg u aprilu i da je i nebo samo turobno. Beograđani, nasmejte mi se. Nekad. Izborite makar tu bitku uprkos svemu za sebe, ne za druge. Jer izgleda da je jako upitno koliko možemo menjati druge, ali pošto možemo sebe, odlučite se barem na to. Jedan osmeh dnevno.

The post Proklete nekretnine i ratno profiterstvo appeared first on Moodiranje.

“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

― Duško Radović

Svako ko danas razmišlja o kupovini nekretnina u Beogradu suočen je sa teškim izazovima posledičnim za globalna društveno-ekonomska previranja. Prodaja stanova u Beogradu je danas pod velikim uticajem sukoba u Evropi, a ako je i pre bilo teško pronaći dobar stan ili kuću, danas se to čini skoro pa nemogućim. Cene diktira tržište, to nije sporno, potražnja i ponuda kao takva, ali ono što nigde ne piše jeste niz tektonskih poremećaja na nivou ljudskosti zbog čega brojni ljudi koje poznajem ostaju bez krova nad glavom, posebno oni u statusu podstanara u Beogradu. Nije nerazumljiva želja i potreba da se situacija iskoristi i ljudi naplate maksimum koji mogu za svoj prostor i kvadrate, ali priče koje se čuju svedoče onom najokrutnijem kapitalističkom koristoljublju koji ne bira svoje žrtve. Život na asfaltu Beograda je otišao u astronomske cenovne visine, a jasna poruka je da dolazi nova era za ovaj grad, odnosno da je već tu.

Kupujete stan u Beogradu?

Beograd je niskobudžetni Njujork.

― Momo Kapor

Reče Momo nekad, ali danas se cene nekretnina, sem kod veoma brižljivo odabranih agencija za nekretnine kreću po cenama kakve se sreću širom sveta. Volela bih da kažem da to znači da je Beograd najzad postao ono što treba da bude, jedan sasvim kosmopolitski grad, sređene infrastrukture i uređenih sistema. Ali dovoljno je par minuta u saobraćaju da se vidi da je ulicama Beograda zavladao haos, logistički niz promašaja, nesnosne gužve i zastoji, zagušenje i ekološki kolaps koji svoje građane drži zatočenicima, nehigijena i sezona virusa i bolesti, nervoza i nespokoj, kao i mršava potrošačka korpa u koju može samo da se gleda i pita-a šta uzeh.

Nije sve tako crno, i dalje život u Beogradu ne bih menjala ni za jedan drugi, i dalje je on pun mojih kutaka, sećanja, dogodovština, staza, događaja i najbitnije-ljudi koje volim. I dalje ima tih desetina kvadrata u kojima sve nestaje i koje mogu reći da su dom. I dalje je moje srce neraskidivo vezano za ovaj grad, ovu štrokavu lepoticu obezglavljenih stabala, punog ljudi koji ne umeju da zatvore vrata za sobom, da se nasmeše, da gledaju kuda hodaju ili poštuju majke s decom ili trudnice. I dalje smo uvek mi sami odraz svega oko nas, te ne mogu da krivim ni Beograd ni Beograđane. Zapravo, ne krivim. Ništa ni nema za krivljenje. Jer sve je izbor. Izabrano je svako postrojenje koje truje građane, izabran je odnos profita i posledica. Izabrali smo da umesto parkinga imamo zgrade preko zgrada, umesto više zelenila još postrojenja i umesto kulturno-istorijskih spomenika nove komplekse koji ruže tradicionalne i viševekovne poglede na jedinstveno Ušće dvaju neopisivo lepih reka. Izabrali smo da u tim rekama ne može da se kupa, da su nekadašnje plaže na kojima je moj otac bio spasilac nestale, da su sve te toksične lepote oko nas danas samo paneli za fotkanje selfija, turističke pozdrave, groteskno nefunkcionalne, a beskrajno omamljujuće. U Beogradu se ne vide zvezde, ali šljašte vatrometi, ne vide se ribe ali sevaju butke. Kao i svaka metropola, ona nudi za svakoga ponešto. I sve je izbor. Pa i naše okruženje. Mi biramo kuda gledamo i kako se prema tome što vidimo odnosimo.

Beograd je grad najvećih žurki, najboljih noćnih provoda, najlepših restorana i lokala u regionu. Beograd je grad ljudi punih priča, iscepanih sedišta taksija, srca zašivenih uspomenama. Beograd je u svojoj lepoti i sivilu jedinstven; i prelep i gord i osion i nemilosrdan i darežljiv i blagosloven i proklet. Ono što on jeste i uvek će biti jeste svačiji. Nijedan grad nema toliko raširene ruke da prigrli apsolutno sve. Njegovi građani ne vređaju ljude drugih nacionalnosti, porekla, izbeglice, ne kukaju za time “kako je bez njih bilo” jer Beograd nije jedna uklesana slika već tok, pokret, promena, konstantni niz noviteta. poput amebe Beograd sebe iznova stvara, gradi i ruši, biva tema i anatema. Beograđani prihvataju sve, nekad i previše. I iako je Beograd jednako voljen koliko i omražen, on jeste prestonica kakve se ne moramo stideti, niti smo ikad. Rušen, građen, čupan i sađen, Beograd uvek ume da iznedri one velike, ljude i dela, ali i one sitne, snove i nade.

Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu, imao je pred sobom rezultate tih viševekovnih rušenja. Oni danas koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je netragom nestao, pa ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se više nikada neće moći rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas. 

Očigledno, Korbizijeov najružniji grad na najlepšem mestu, kroz istoriju je bio veoma često najlepši grad na najstrašnijem mestu sveta. U zaključku, mogli bismo parafrazirati ‘Njujork Tajms’ iz daleke 1876. godine. Da se na turskom pohodu u Evropu nije isprečila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravnjen sa zemljom), danas bi svakako kao on izgledali Nemačka i Francuska, Beč, Minhen i Marsej.

― Milorad Pavić

Mi jesmo na vetrometini Balkana, mi, Beograđani, ljudi koji u Beogradu žive, kroz njega putuju, prolaze, ostaju, nastaju. I ta vetrometina ostaje u nama, taj nemir i potreba za kretanjem, akcijom. Taj tok života kroz žile nas koje Beograd dotakne kucaju skoro pa glasno, čujno, a bilo koje pulsira silinom nosi kroz čitav život.

Šta je još Beograd? Momo Kapor jedinstveno opisuje.

„Gde je srce Beograda?

Svugde i nigde.

Ono se krije u otmenoj ležernosti čistača cipela koji će reći: „Daj šta daš!“, u filozofski skladnoj opuštenosti njegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarnjem vicu koji će svojim vedrim praskom preobraziti natmureno službeničko jutro u trolejbusu, u prijateljstvu kelnera koji se ne usteže da sedne sa gostom ispod „Lipe“ i popije pivo, u uličnoj gužvi u kojoj će te se retko kada osetiti strancem, ma odakle dolazili, u lepoti ižvrljanih zidova koje niko ne kreči, a na kojima je islikana dirljiva freska uličnih sudbina, ljubavi, psovki, uvreda, duhovitosti, fudbalskih rezultata, imena – sve to na malteru ispod kojeg jos proviruju upozorenja: Provereno – min njet! Svi na izbore! Život damo, Trst ne damo! – a iznad svega tablica odavno iščezlog osiguravajućeg zavoda „Sava“, koji nije uspeo ništa da osigura, a najmanje sebe, i bledi tragovi promenjenih tabli sa uličnim nazivima.

Duh Beograda krije se u jedinstvenom haosu njegovih zelenih pijaca, a pre svega u gipkom hodu Beograđanki. Beograđanke na ulici – to je za mene fantastičan moderan balet, bez drugog zvuka do lupkanja potpetica na njihovim cipelama! Blede, naglo izrasle gradske devojčice, odrasle na asfaltu, odgojene pogledima prolaznika punim želja, samostalne, drske i učtive u isti mah, sa urodjenom elegancijom dovitljivih modiskinja i lukavo skrivenim siromaštvom – one su najlepša i najraskošnija predstava koju Beograd nudi pogledu došljaka, sve dok nekuda ne iščeznu, kao po nečijem tajnom migu, a ulice ostanu neutešno puste i gole.

Duh Beograda je, najzad, i u osećanju da ste kod kuće, da ne možete propasti jer ste među svojima, da uvek i u svako doba možete da pozajmite nešto sitnine, ljubavi, krov nad glavom i malo neophodnog saučesništva pred zoru…

Taj duh rađa smele vertikale, iz njega niču nove četvrti, a propadaju stare, on premošćava reke i raskrčuje spletove zarđalih koloseka među čijim pragovima niče trava, da bi sebi obezbedio što širi vidik na reke i nebo. On se poigrava arhitekturom i urbanističkim zakonima.

Fotografisan iz vazduha, taj grad nikada neće privući radoznalog sakupljača lepota, ma koliko vešto bio slikan.

Jednostavno, on nije fotogeničan! Ali će zato učiniti nešto posve drugo: razbudiće gotovo fizičku bol od čežnje, onima što su makar samo nekoliko dana proveli na njegovim ulicama, baš kao što je neka fotografija bivše ljubavi u stanju da nas izmuči do smrti.

Plan njegovih ulica postaje nešto slično topografskoj karti našeg srca. Taj će nas grad opčiniti šarmom, a nikad nam neće otkriti tajnu šifru te čudne ljubavi, kojoj ne znamo razloga. Ostaćemo zauvek njegovi dobrovoljni zatočenici, koji su između bezbroj gradova remek-dela izabrali baš Beograd da u njemu prožive svoj jedini život koji im je dan.“

― Momo Kapor

The post Nekretnine u Beogradu: život na asfaltu koji nema cenu – ili ima? appeared first on Moodiranje.

Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs predstavio je novu funkcionalnost – prikaz raspona procečnih cena. Putem grafikona, postavljenih na sam oglas, prikazana je prosečna cena kvadrata za traženi deo grada. Ovom funkcionalnošću obuhvaćene su lokacije pet najvećih gradova u Srbiji – Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Subotice, kao i popularnije lokacije u Zrenjaninu, Somboru, Staroj Pazovi, Rumi…

Najskuplja procečna cena kvadrata u Beogradu

Verovatno ne čudi da je najveća prosečna cena kvadrata u centru Beograda i to na Obilićevom vencu. Ona iznosi 3101 evra/m2. Na Topličinom vencu prosečna cena kvadrata je 3027evra/m2, dok je na Beogradu na vodi prosečna cena kvadrata 2958 evra/m2.

Zanimljivo je da se u pojedinim krajevima značajno razlikuju prosečne cene stanova i kuća. Tako je, na primer, u beogradskom Žarkovu prosečna cena stana 1131 evra/m2, dok je prosečna cena kuća 795 evra/m2. Za razliku od Žarkova, na Dedinju ili Senjaku skuplji je kvadrat kuće nego stana. Na Dedinju prosečna cena kvadrata kuće je 2464 evra/m2, a na Senjaku 2216 evra/m2. S druge strane, prosečna cena kvadrata za stanove na Dedinju je 1965 evra/m2, dok je na Senjaku 1740 evra/m2. Razlog ovome se verovatno krije u tome što se baš na tim lokacijama nalaze luksuzne vile čija cena često iznosi i nekoliko stotina hiljada evra, a koje značajno podižu cenu kvadrata kuća na ovim lokacijama.

U Novom Sadu najskuplji kvadrati nalaze se u centru, na Sajmištu i Adamovićevom naselju gde se izgradio velik broj novih zgrada. Prosečna cena kvadata na ovim lokacijama iznosi malo više od 1450 evra/m2. Visoku cenu – prosečno oko 1380 evra/m2 drže i popularna novosadska naselja Limani i Grbavica.

Manji gradovi ne beleže veći skok u ceni nekretnina, ali je i tu prisutan trend rasta cene kvadrata stana nad cenom kvadrata kuće. Tako u Zrenjaninskom naselju Bagljaš prosečna cena kvadrata za stan iznosi 597 evra/m2, dok je prosečna cena kvadrata za kuću 321 evro/m2.

Prema podacima Republičnog geodetskog zavoda, u prvoj polovini ove godine vrednost tržišta nekretnina u Srbiji bila je 1,8 milijardi evra, a oko 47.000 nepokretnosti dobilo je nove vlasnike. Za isti period prethodne godine prodato je 48.000 nepokretnosti, ali je ukupna novčana vrednost kupoprodajnih ugovora iznosla je 1,6 milijardi evra. Ovo je jasan pokazatelj da se ove godine, u odnosu na prethodnu, prodalo manje nekretnina, ali je iznos kupoprodajnih ugovora bio veći.

Najveći deo novca sa tražišta nekretnina, čak više od 50%, obrne se u Beogradu. Po prometu, nakon Beograda sledi Novi Sad, zatim Niš, Subotica, pa Kragujevac.

Da li su cene kvadrata rastu iz godine u godinu?

Iako mnogi imaju utisak da su nekretnine sve skuplje, a cena kvadrata sve veća, to nije slučaj u svim delovima grada. Tako je, na primer, u beogradskom naselju Lion na Zvezdari najskuplja cena kvadrata bila krajem 2016. godine i početkom 2017. godine. Kvadrat je tada iznosio prosečno 1795 evra/m2, dok je u trećem kvartalu ove godine cena kvadrata bila niža i iznosila je  1611 evra/m2.

Ipak, za veliki broj lokacija raste cena nekretnina. Ovo se posebno odnosi na veće gradove koji imaju sve veću ponudu luksuznijih stanova. Međutim, prodavci nekretnina svedoče da, iako i luksuzni stanovi imaju svoje kupce, ipak se najbrže prodaju nekretnine manje kvadrature.

The post 3000€, mašala! U ovom kutku Beograda kvadratni metar je ubedljivo najskuplji appeared first on Moodiranje.

Šta je kupoprodaja nepokretnosti?

Kupoprodaja nepokretnosti je konkretno jedan pravni posao. On je regulisan ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti čija forma i sadržina su propisani Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o prometu nepokretnosti.

Kompleksnost Ugovora o prodaji nepokretnosti (naziv prema Zakonu o obligacionim odnosima) prilikom zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti razlog je što je potrebno imati u vidu i pojedine odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakona o zemljišnim knjigama, Zakona o državnom premeru i katastru, pa čak i Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o porezima na imovinu ili Zakona o PDV, kao i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Deluje već previše, zar ne? Još ako tražite stan baš po svojoj meri!

Pre pristupanja zaključenju i overi ugovora potrebno je:

• pribaviti dokaze o pravu vlasništva na nepokretnosti koja je predmet prodaje (list nepokretnosti, ugovor o otkupu stana u društvenoj ili državnoj svojini, rešenje o nasleđivanju, prethodni ugovori…), kao i
• izvršiti proveru da li je navedena nepokretnost opterećena kakvim teretom ili zabranama, te se
• uvidom u ličnu kartu prodavca uveriti da li je prodavac lice koje se za to deklariše ili se radi o punomoćniku ili nekom trećem licu.

Stvar i cena u kupoprodaji stanova

Bitni elementi ugovora o prodaji nepokretnosti su stvar i cena.

Mora se znati šta je sve uključeno u proces i koliko to zapravo košta. Ali ne zaboravite skrivene troškove. Notari, kopiranje, vreme samo po sebi, pa i procenat agencije za nekretnine koja će vam pomoći u svakom koraku kada je u pitanju prodaja stanova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu ili ma gde drugde. Ali sa njima se makar sigurni i znate da ste zaštićeni od početka do kraja.

Zaštita od evikcije

Postoji i jedna odredba u ugovoru koja se odnosi na odgovornost za pravne nedostatke, tzv. zaštita od evikcije. Ta odredba glasi:

“Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, te kad treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg.”

Ova odredba je propisana Zakonom o obligacionim odnosima i primenjuje se u svakom slučaju, osim kada ugovorne strane eksplicitno isključe njenu primenu. Ovo znači da je ne morate uključiti u ugovor, ali nije loše da se ovim pitanjem pozabavite.

Ugovor o kupoprodaji i prometu nepokretnosti

Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u pismenoj formi, a potpisi ugovarača overavaju se od strane suda-notara. Ugovori koji nisu zaključeni na taj način ne proizvode pravno dejstvo. Sud može da prizna pravno dejstvo ugovora bez overenih potpisa samo ako nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen prinudni propis.

Nakon zaključenja i overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kupac i prodavac pristupaju u ovlašćenu poslovnu banku radi tranfsera novca na ime kupoprodajne cene, te uz potvrdu da je novac transferisan i da je cena u celosti isplaćena (isplata cene u celosti nije uslov za uknjižbu ali se često ugovara davanje clausule intabulandi tek nakon isplate cene) potrebno je podneti zahtev za uknjižbu pri katastru nepokretnosti.

Prodavac je prema zakonu (bez obzira što se često predvidi u ugovoru o prodaji nepokretnosti da porez snosi kupac) dužan taj porez da prijavi u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i da isti izmiri po dobijanju rešenja porske uprave.

(izvor: Paragraf)

Dakle, kao što se može zaključiti – zaključenje ugovora o prodaji nepokretnosti je vrlo komplikovan pravni posao prilikom čijeg zaključenja je potrebno biti obazriv i promišljen, zbog čega je preko potrebno dobro utvrditi polazne činjenice i ne treba žuriti. A s obzirom da živimo gde živimo i da su sudovi puni sporova vezanih za nekretnine, obavezno tri put merite, a jednom secite. I mislite unapred. Kupiti stan nije lak proces, u pitanju je životna investicija.

The post Kupujete stan? Spremite se dobro i proučite procedure appeared first on Moodiranje.