Deca nisu toliko angažovana koliko inače budu, nekima to prija, nekima i ne baš. Mnogi roditelji širom sveta su se osećali kao da njihova deca nisu mnogo naučila, što opet i nije sasvim tačno, ali ono što ostavlja prostor za zabrinutost jeste:

• u kojoj meri je bio narušen psiho-socijalni momenat,
• usvajanje radnih navika,
• a posebno šta će biti sa novim generacijama koje u školske klupe tek sedaju.

Tu su i pitanja svih onih dodatnih aktivnosti, kao i toga na koji način se njima pristupa, od muzičkih škola u kojima je deo edukacija takođe prebačen na Viber grupe, do skola stranih jezika koje su omogućile da se roditelji opredele za online vid učenja ove jeseni. Dobar primer je Institut za strane jezike koji je uprkos nemilim okolnostima uspeo da održi sve kurseve do kraja. Poznajući brojne nastavnike jezika, zatim iz muzičkih škola, učitelje i učiteljice, roditelje i đake lično, ali i kao roditelj dece koja idu i u školu i na vanredne aktivnosti, ovaj tekst delom govori i o iskustvima i pitanjima kojima se treba pozabaviti sa obe strane.

Mnoga od tih pitanja su sistemska i ne mogu puno učiniti za njihovo rešavanje ni pojedini roditelji ni nastavnici. Jedan od problema doduše bio je svakako i momenat u kojem su nastavnici i roditelji usmereniji na digitalnu komunikaciju, ali i nastavnici i sami đaci, čime se otvorio novi prostor za rad, ali bez mnogo strukturiranih uvida o tome kako taj rad treba da izgleda.

Kako da nastavnici i roditelji pomognu jedni drugima

Postoje konkretni načini na koje roditelji mogu pomoći u poboljšanju iskustva učenja na daljinu za svoje dete – a što je najvažnije, za školske drugove i nastavnike njihovog deteta. Mnogo toga se svodi na običan stari bonton.

Iako svi daju sve od sebe i iako su, pretpostavimo, njihove namere dobre, roditelji zaista mogu da otežaju i čak opstruiraju rad nastavnicima u ovim okolnostima.

Evo pet jednostavnih načina kako da izbegnete kreten tokom učenja deteta na daljinu ove jeseni.

#1 Ne budite mikromenadžeri

U ne-COVID vreme, roditelji i staratelji ostavljaju svoju decu u školi, na određeno vreme, a zatim se ponovo okupljaju bez kristalno jasnog obračuna svakog minuta ili aktivnosti. Uz učenje na daljinu, naravno, sve aktivnosti su bile smeštene u naše dnevne sobe i kuhinje. Odgovornost i strah su čest razlog što nekad roditelji preteraju u kontroli svih zadataka i aktivnosti.

Borite se protiv nagona za mikro-upravljanjem! Ne trudite se da budete šef učitelju vašeg deteta! Neka rade svoj posao. Ponašanje deteta se često menja kada roditelji uđu u učionice i volontiraju u ne-COVID vreme. Morate im dati prostora da budu ono što jesu bez vas u blizini.

Naravno, kao roditelj, morate biti praktični, a mnogo zavisi od starosti vašeg deteta. Nije isto imati dete u vrtiću kojem će možda i biti potreban neko na način koji učeniku 5. razreda nije potreban.

#2 Utišajte zvukove

To je tako osnovno, ali tako važno: decu treba naučiti da kada su na vezi s nastavnikom i ostalim đacima, jednostavno je nekulturno da se sa strane čuju zvukovi telefona, notifikacija i slično.

Nastavnici će svakako opomenuti ako dođe do distrakcije, no, na roditeljima je da ponavljaju ovo deci, sve dok im ne preraste u podrazumevano ponašanje, kao što je dizanje ruke, kada želimo reč.

Distrakcije u vidu zvukova negativno utiču na svu prisutnu decu, a i samog nastavnika.

Upravo je zato važno osigurati to da vaše dete razume kako se koristi tehnologija, kao i da se i sami, ukoliko niste imali prilike da se susretnete sa određenim platformama, sa njom bolje upoznate.

#3 Razmislite pre nego što nešto uradite

Siri Fiske, autor platforme za online učenje, ispričao je priču o učitelju koji je sa učenikom radio na neformalnoj proceni trenutnih matematičkih veština, koristeći materijale na kojima je pisalo „drugi razred“. Učenik, koji ide u treći razred, uznemirio se i rekao majci. Odmah je počela da šalje poruke učitelju – usred lekcije.

Žena je bukvalno počela da urla u telefon!

„Roditelji moraju da imaju uvid u to koliko je ljudi u toj „virtuelnoj sobi“ i zbog čega zaista vredi poremetiti čitavu lekciju“, zaključuje Fiske.

Dakle, zapitajte se: Da li se ovo podiže na toliki nivo drame i da li je to nešto o čemu bih zapravo razgovarao sa učiteljicom svog deteta tokom ne-COVID vremena? Ako jeste, učinite to – ali u pravo vreme. Ne prekidajte nastavnike dok su zauzeti radeći svoj posao.

#4 Ne smetajte deci

„Silni članci su napisani o tome koliko je teško roditeljima pored dece koja uče kod kuće, i to stoji. Ali, takođe je i deci teško pored roditelja koji se vrzmaju okolo“, smatra Fiske.

Sam prolazak kroz kadar može narušiti pažnju. I ne samo za vašeg učenika, već i za njegove školske drugove. Imajte na umu šta se događa u kadru.

Naravno, ovo je samo jedan od razloga zašto detetu treba odrediti namensko mesto za praćenje nastave i interakciju s nastavnikom.

#5 Budite strpljivi sa nastavnicima – i poštujte koliko se trude

Nastavnik može predavati lekciju preko unapred snimljene emisije, uživo online iz učionice, možda čak iz svog doma, ali to nije vaša briga, niti u to treba da se mešate! Ulažu izuzetno duge sate za pripreme i bave se neprekidnim promenama. Mi roditelji moramo na to da pazimo.

Komunikacija jeste važna tokom ove situacije, ali ne u svakom trenutku i po svaku cenu.

Nemojte opterećivati nastavnike: iako su online i na mrežama, nisu dostupni 24/7! Sve što očekujete za sebe, poštujte i za njih. Zamislite komunikaciju sa 20ak dece i još po dvoje roditelja na to. Za svaki razred. Moramo sada polaziti s mesta poštovanja i razumevanja pre svega. Svima nama su naša deca najbitnija, i nikome nije lako da preuzme na sebe dodatnu obavezu kontrole i nadzora radova i zadataka. Ali to suštinski nije toliko opterećenje ako prepustimo zadatke deci, a pomognemo im pre svega u logistici.

Važno je pratiti instrukcije date od strane nastavnika, posebno u Viber grupama. Ako je potrebno poslati zadatak – pošaljite nastavnici odvojeno. Ako je potrebno pitati nešto -pitajte odvojeno osim ako se ne odnosi na sve. Đacima objasnite da Viber grupe nisu za šale i besmislena ćaskanja, proveravajte ih i usmerite.

Dodavati masovno ljude u Viber grupe bez njihovog znanja je, najblaže rečeno, nepristojno!

Nastavnici sada imaju težak zadatak, da decu vaspitaju i u ovom kontekstu, a znamo da to ni roditeljima nije lako. Izazova ima mnogo. Ali to je sada taj svet u kojem jesmo i džaba nam je da se pitamo zašto i kako. Jer alternativa nema, i tako je kako je. Moramo dati sve od sebe i verovati da ti posvećeni ljudi kojima je to posao takođe to čine. I verujte da je i nama lepše i lakše da imamo normalnu nastavu i radimo svoj posao, ali da suština školovanja mora da se očuva – učenje i radne obaveze, samostalnost i poštovanje pre svega. Deca to vide od nas. I moramo im to pokazivati, između ostalog, čak i ako nam je teško, tako što ćemo se suzdržati kritika pred njima i komentara, jer će tako pored svega što ni njima nije lako, još dobiti i osećaje krivice.

Mi to možemo. Inače smo postali džangrizavi matorci kakvih smo se grozili dok smo i sami bili klinci.

The post Nije teško NE BITI KRETEN dok dete prati nastavu “na daljinu” appeared first on Moodiranje.

Dnevne sobe postale su učionice, radne ploče u kuhinji klupe, ukućani pomagali koliko su mogli, a za porodice sa dvoje i više dece, izazov je bio još i veći.

Kako je funkcionisala online nastava u Srbiji tokom korone?

Online nastava je počinjala svakog radnog dana i subotom u osam sati. Trajala je šest dana u nedelji. Rasporedi su redovno bili objavljeni na sajtu Ministarstva prosvete www.rasporednastave.gov.rs.

Svi emitovani časovi bili su dostupni i putem platforme RTS Planeta, a na internet adresi rtsplaneta.rs.

Časovi su se mogli pratiti u bilo kom trenutku tokom 72 sata nakon emitovanja, a mogli su se i pauzirati, nastaviti ili ponovo pogledati.

Takođe, nastava je bila i na RTS 3 programu koji je dostupan na RTS Planeti, prema rasporedu časova koji je dostupan u Programskoj šemi (na sajtu RTS-a, RTS 3).

Kako je funkcionisala online nastava u Republici Srpskoj tokom korone?

Za učenike prve i druge trijade (od prvog do petog razreda) nastava na daljinu emitovana je u trajanju od tri časa sa početkom u 9.10 časova svakim radnim danom, prema prethodno utvrđenom rasporedu po predmetima i razredima.

Predmetna nastava od šestog do devetog razreda emitovana je u terminu od 12.30 časova, prema prethodno utvrđenom rasporedu za svaki predmet. Ovim vidom nastave nisu bili obuhvaćeni nastavni predmeti fizičko vaspitanje, likovna kultura, muzička kultura i demokratija i ljudska prava.

Ovaj vid nastave podrazumevao je i smernice i instrukcije za savladavanje gradiva prema nastavnim planovima i programima za svaki pojedinačni predmet, kao i zadatke za samostalno rešavanje i primere korisne za proces učenja.

Svi snimljeni nastavni sadržaji bili su stalno dostupni na zvaničnoj veb-stranici RTRS www.rtrs.tv, što znači i dostupni učenicima koji propuste njihovo emitovanje u redovnim terminima od 9.10 časova, odnosno od 12.30 časova.

U ovoj sekciji na RTRS možete pogledati video arhivu svih časova. LINK

Šta je zapravo IKT i digitalna tehnologija u obrazovanju?

Obrazovna tehnologija, IKT (informaciono-kompjuterska tehnologija) definiše se kao “studijska i etička praksa olakšavanja učenja i poboljšanja performansi stvaranjem, korišćenjem i upravljanjem odgovarajućim tehnološkim procesima i resursima”. Označava nastavnu tehnologiju kao “teoriju i praksu dizajna, razvoja, upotrebe, upravljanja i procene procesa i resursa za učenje”. Kao takva, obrazovna tehnologija se odnosi na sve važeće i pouzdane primenjene nauke u obrazovanju, kao što je oprema, ali i na procese i postupke koji su izvedeni iz naučnih istraživanja, a u datom kontekstu mogu se odnositi na teorijske, algoritmičke ili heurističke procese, a takoše, ali ne nužno podrazumevaju i samu fizičku tehnologiju, odnosno opremu.

Obrazovna tehnologija je proces integrisanja tehnologije u obrazovanje na pozitivan način koji promoviše raznovrsnije okruženje za učenje i način na koji studenti mogu da nauče kako da koriste tehnologiju i njihove zajedničke zadatke.

Shodno tome, postoji nekoliko diskretnih aspekata koji opisuju intelektualni i tehnički razvoj obrazovne tehnologije:

• Obrazovna tehnologija kao teorija i praksa obrazovnih pristupa učenju.
• Obrazovna tehnologija kao tehnološki alat i mediji, na primer, masivni online kursevi, koji pomažu u prenošenju znanja, njegovom razvoju i razmeni. Obično se na to ljudi pozivaju kada koriste termin “EdTech”.
• Obrazovna tehnologija za sisteme upravljanja učenjem (LMS), poput alata za upravljanje studentima i nastavnim planovima i programima upravljanja obrazovanjem (EMIS).
• Obrazovna tehnologija kao back-office menadžment, kao što su sistemi za upravljanje obukom za upravljanje logistikom i budžetom, i Store Store Records (LRS) za učenje skladištenja i analize podataka.
• Sama obrazovna tehnologija kao obrazovni predmet; takvi kursevi se mogu nazvati “računarske studije” ili “informacione i komunikacione tehnologije (IKT)“

Digitalne tehnologije u obrazovanju kao izazov modernog doba

Kako strategije starije reforme obrazovanja kao što su izbor škole i pokušaji poboljšanja kvaliteta nastavnika nisu urodili plodom, nastavnici su se nadali da nastavni softver i mrežne poduke i igre mogu da pomognu da smanje ogroman jaz između testova među učenicima na vrhu i dnu socio-ekonomske skale. Nedavni Gallupov izveštaj otkrio je da 89% učenika u Sjedinjenim Državama (od trećeg do 12. razreda) kaže da koriste digitalne alate za učenje najmanje nekoliko dana u nedelji.

Gallup je takođe pronašao gotovo univerzalno oduševljenje među nastavnicima za korišćenje tehnologije. Među administratorima i direktorima škola, 96% u potpunosti ili donekle podržava „povećanu upotrebu alata za digitalno učenje u svojoj školi“, a gotovo isto toliko podrške (85%) pružaju nastavnici. Ali nije jasno da li se taj žar temelji na dokazima. Na pitanje da li “ima mnogo informacija o efikasnosti” digitalnih alata koji su koristili, samo 18% administratora odgovorilo je da, zajedno sa oko četvrtine nastavnika i direktora. Druga četvrtina nastavnika rekla je da ima malo ili nikakvih informacija.

Opasnost od oslanjanja na tehnologiju i IKT (informaciono-kompjuterske tehnologije) posebno je izražena u obrazovanju za opismenjavanje i na ranom nivou.

(Izvor: MIT)

Zašto su ovi IKT uređaji toliko korisni za učenje?

Nude se razna objašnjenja. Kada učenici čitaju tekst sa ekrana, prikazano je da upijaju manje informacija nego kada ih čitaju na papiru. Drugi često citirani krivac je odvraćanje pažnje koje uređaji donose. Upravo ovo je možda bio i najveći izazov online učenja u okolnostima karantina i pitanja uslovnosti koje đaci imaju za praćenje nastave. Teret je svakako pao i na roditelje, a odgovornost na decu. Možda korišćenje tehnologije jeste praktično, ali kao što znamo, edukacija je mnogo više od prelaženja kurikuluma. Organizacija vremena, opšta situacija neizvesnosti, stresovi oko posla, krize u porodici, strahovi i realne opasnosti, medicinski izazovi tokom korone i pandemije COVID-19 svakako su bili nešto što je trebalo uzeti u obzir kako u radu sa đacima, tako i u pristupu nastavi.

Istina je pak da je ovaj vid učenja, kao i korišćenje digitalnih alata u nastavi nešto što tek treba analizirati, kao i benefite i izazove koji postoje. Koliko je ovaj vid nastave efikasan i efektivan ili nije, najbolje je pratiti iz same prakse.

­­­­­­­Online nastava u praksi iz iskustva pedagoga Slavice Vitezović, Banja Luka

Šta je zapravo značila online nastava za sve uključene u proces? Koje su posledice i izazovi iza ovog vida učenja koje nije deo lifelong learning koncepta neminovnog u današnje vreme, koliko neophodnost koja je svakako najviše uticala na decu?

U situaciji u kojoj je svakako glavni cilj online nastave bio da se dovrše nastavni i obrazovni procesi za učenike osnovnih i srednjih škola u Bosni i Hercegovini, u oba entiteta je zbog prekida redovne organizovana upravo online nastava, posredstvom televizije, interneta i na druge načine. Nastavnici i đaci funkcionisali su i putem uglavnom Viber grupa, a usmerenost roditelja i nastavnika jednih na druge bila je možda i veća nego pre. Neophodnost saradnje i učešća roditelja u nastavnom procesu pokazala je i ono što je pedagozima dobro poznato, a to je koliko je važno, ali i teško ulagati energiju i snagu u buduće naraštaje, organizovati se i biti prilagodljiv i brzo reagovati u svakoj situaciji.

Opšte mišljenje je da je digitalna alternativa u vidu online nastave jedna nužnost, a u skoroj budućnosti sasvim moguće i redovan, sastavni deo obrazovnog i nastavnog procesa. Već dugo se kompjuterski potpomognute tehnike nastave primenjuju u državnom i privatnom sektoru obrazovanja, a ova situacija za mnoge je bila samo dodatna motivacija da ubrzaju proces primene dostupnih i praktičnih rešenja i alata u nastavi.

Ne postoje bolje osobe za ovaj uvid od samih učesnika u tome, a za ovaj članak, razgovarali smo sa učiteljicom Slavicom Vitezović, koja je jedna od brojnih sjajnih i požrtvovanih pedagoga koji su preuzeli teret online nastave za osnovne i srednje škole u Republici Srpskoj.

Šta je bio najveći izazov u adaptaciji i prelasku na online nastavu?

– Jedan od najvećih izazova koje smo imali kada je u pitanju nastava na daljinu svakako jeste bilo veoma kratko vrijeme koje su učenici imali da nastavu na daljinu prihvate kao obaveznu, redovnu i jedinu i organizuju svoje vrijeme i dnevne aktivnosti, u okolnostima sa kojima se svi ukućani prvi put susreću.

Za roditelje je period nastave na daljinu, sigurno, bio najveći teret i moram da kažem da su roditelji pokazali visok nivo odgovornosti, tolerancije i spremnosti da se posvete pomoći u učenju svoje djece, na najteži mogući način, naročito kada se govori o roditeljima koji imaju više đaka u kući.

Kako su se deca adaptirala na ovaj vid učenja i kako je ovo uticalo na socijalni aspekt razvoja kod dece?

– Na početku je bilo problema sa samim uspostavljanjem komunikacije, u smislu da je bilo učenika koji nisu imali adekvatne uređaje za praćenje nastave, slanje zadataka učiteljima na uvid i primanje povratnih informacija. Pored toga, bilo je i učenika koji nisu imali internet, a koji je nužan resurs kada je u pitanju online nastava.

Kada su problemi te vrste otklonjeni, veoma brzo su se i učenici i nastavnici adaptirali na način komunikacije putem raznih platformi za učenje i obrazovanje.

Na početku organizovanja nastave na daljinu, bez obzira na teškoće i potpuno nov način rada, kod učenika je primijećena ogromna motivacija za takav način rada, što je, svakako, bila olakšavajuća okolnost pri uspostavljanju i održavanju svakodnevne online komunikacije između učitelja i učenika.

Što se tiče socijalnog aspekta razvoja kod djece u pomenutim okolnostima, možemo reći da postoje dobra i loša strana.

Dobra strana je ta što su učenici sticali znanje u „porodičnom krugu“, gdje je sigurno bilo važno uspostaviti što prisniju i što pozitivniju komunikaciju sa svim ukućanima, obratiti pažnju i poštovati slobodno vrijeme ukućana, kao i vrijeme koje je svima pojedinačno potrebno za rad i neke druge aktivnosti.

Kao lošu stranu, posebno kada su u pitanju djeca manjeg uzrasta (osnovna škola), svakako bih navela razdvojenost od vršnjaka, od školskih uslova na koje su navikli, vanškolskih aktivnosti, itd.

Kolika je uloga pedagoga u životu dece, kako inače, tako i u okolnostima krize kakvu smo prošli?

– Uloga učitelja u životu svakog djeteta je, u svim uslovima, višestruka. Djeca učitelja doživljavaju kao člana porodice. Mnogo djece u učitelju vidi uzor, pa je prirodno da svaka izgovorena riječ i  svaki upućen pogled ili gest, od strane učitelja, treba uvijek da bude naklonjen stvaranju međusobnog povjerenja i jačanju samopouzdanja kod djece. Učitelj je naviknut na to, ali kada je u školi, kada su đaci ispred njega, u klupama, kada čas traje 45 minuta i kada „nastava“ ima svoj početak i svoj kraj.

Međutim, u ovakvim, kriznim okolnostima, učitelji su imali zaista veliku odgovornost, jer je bilo potrebno svakodnevno, može se reći u „neograničenom“ vremenskom okviru, uspostaviti komunikaciju sa svakim učenikom pojedinačno (koristeći individualan pristup za svakog učenika), a da ta komunikacija ima sve aspekte odnosa učitelj – učenik.

Kako je za vas izgledalo voditi online nastavu i na nacionalnoj televiziji?

– Što se tiče realizacije nastave na nacionalnoj televiziji, u okolnostima u kojima je nastava bila izvođena, lično smatram da smo, svi, dužni dati na raspolaganje svoje znanje i iskustvo iz oblasti obrazovanja djece. Ovo je pre svega jer smo mi, učitelji, zajedno sa roditeljima, odgovorni za cijelu naciju. Pri tome, naravno, mislim na opismenjavanje djece, pravilnu socijalizaciju i spremnost za život.

Sam proces realizacije nastave je bio, iako potpuno nov, veoma jednostavan. Nastavni plan i program se realizovao prema utvrđenim sadržajima i ishodima učenja za svaki razred. Svaki od nastavnika je imao mogućnost da svoj čas, odnosno nastavne sadržaje, realizuje na sebi svojstven način. Nakon što spremimo materijale za prezentovanje, bilo je potrebno sve ih poslati u Republički pedagoški zavod Republike Srpske, na uvid i odobrenje, što je predstavljalo još jednu „sigurnost“ da će đacima svi sadržaji biti predstavljeni sa što manje ili bez eventualnih grešaka i nejasnoća. U samom televizijskom studiju, koji je predstavljao najveću novinu za nastavnike, vrijedno i profesionalno je radila ekipa za snimanje i tonsku obradu, koja je bila posebna pomoć nastavnicima u realizaciji nastavnih sadržaja putem malih ekrana. Lično, nisam imala dvojbu da li ću stati pred kameru u jednom od, rekla bih, najkriznijih momenata za učenje i sticanje novih znanja.

Koliko je važna saradnja između pedagoga i roditelja u procesu razvoja dece?

– Kada je bila riječ o ulozi učitelja u životu djece, koji je odgovoran za dobar međusobni odnos, jednako smatram da je veoma važna i, u većini situacija, ključna, saradnja između učitelja i roditelja. Od polaska djeteta u školu, pa do kraja njegovog školovanja, saradnja škole i roditelja predstavlja temelj zdravog odnosa djeteta prema školi i učenju, a zatim i u kreiranju slike o sebi, svijetu i međuljudskim odnosima.

Imate li neke savete za roditelje i đake za naredni period?

– Situacija, u kojoj smo se svi jednako našli nam je pokazala da su međusobno poštovanje i saradnja ključ za postizanje dobrih i željenih rezultata. Moram da kažem da smo se odlično snašli u novoj, neočekivanoj i nesvakidašnjoj situaciji, što znači da smo imali temelj za uspješno prevazilaženje novonastale krize i pratećih problema. Moj savjet bi, upravo, bio da svaku situaciju treba posmatrati isključivo kao izazov i da se uvijek treba nastojati, što prije, prilagoditi novim uslovima života i rada, jer to doprinosi brzoj akciji i dobrim rezultatima.

Šta je pred nama, ne možemo u ovom trenutku znati. Ovo je možda iskustvo koje će pomoći ponovo, možda dovesti do pomaka u samoj redovnoj nastavi, možda, možda ne. Ali sigurni smo u to da je upravo ogromno iskustvo, dobar kadar i volja pedagoga u regionu uspela da prebrodi jedan veliki izazov. Nemamo neki bolji zaključak sem da im se zahvalimo u ime svih nas, sve dece i roditelja, za trud, zalaganje i napore uložene da makar sa strane škola ovaj period prođe sa što manje stresa i potresa.

Dragi pedagozi – HVALA VAM!

Marija Todorović – Aska

The post Iskustvo učiteljice tokom vanrednog stanja: Uspeli smo svi, deca, roditelji, pedagozi! appeared first on Moodiranje.