Zvuči savršeno, zar ne?

Istina, nekad ćeš morati da se boriš s prirodnim nepogodama, nekad ćeš imati poteškoće da pronađeš adekvatne radnike, nekad će te izludeti variranje cena, ali činjenica zbog koje se mnogi odlučuju na ovaj korak je da nećeš zavisiti od sticaja okolnosti i tuđih odluka, što je slučaj kad si negde zaposlen.

Velika predrasuda je da je za pokretanje poljoprivrednog biznisa potreban veliki novčani kapital. Šta više, nemali je broj, danas uspešnih preduzetnika, koji na samom početku skoro da nisu imali ništa osim entuzijazma.

Stoga pogledajmo koji su poslovni modeli nezahtevni za pokretanje, što se finansijskog aspekta tiče.

#1 Gajenje cveća

Ovo je sve popularnija grana u Srbiji, a za pokretanje ovog posla treba ti manje od 10 000 evra. Šta više, ako u nasledstvu imaš „parče zemlje“ od recimo 100 kvadrata, potrebno je da uložiš oko 3 000 evra (sistem za zagrevanje, sadni materijal, zemlja, đubrivo, saksije…) Ulaganje se vraća tokom prve dve godine, dok tek u trećoj kreće zarada. Svaka naredna godina obezbeđuje povrat od 50% na uložena sredstva, tako da ako u četvrtoj godini uložiš 2 000 evra, vraća ti se hiljadu. Savet pre nego što se upustiš u ovaj biznis je da uradiš istraživanje o potražnji određenih sorti, jer recimo, gladiole su nekada bile hit, a danas su gotovo zaboravljene. Ne zaboravi da za kućnim i saksijskim cvećem postoji potražnja tokom cele godine.

#2 Čudesno drvo zvano zova

Koliko je zova isplativa, uverili su se proizvođači koji su se umorili od rada u vinogradu – prinosi su veliki, lako se bere, a još lakše prodaje, jer je potražnja ogromna! Plod zove ima čak 75 primena – u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, što je svrstava odmah iza moćne aloja vere po primenjivosti. U poređenju sa ostalim voćarskim kulturama, uzgoj zove je neuporedivo lakši.

#3 Uzgoj paprike

Paprika je veoma traženo povrće široke primene, nezahtevno za uzgoj. Od ukupno 64 sorte, u Srbiji uspeva 31.  Ona zahteva peskovito i lako zemljište, u predelima gde nema kasnih mrazeva i mnogo vode. Obranu papriku u što kraćem vremenskom roku treba pripremiti za transport, jer je lako kvarljiva roba i ne podnosi duže skladištenje u običnim skladištima.

Znamo da se paprike uglavnom čuvaju u mrežastim vrećicama, no ako je potrebno da duže stoje u magacinima ili da se izvoze u druge zemlje, onda je neophodna kvalitetna ambalaža, kao što su plasticni sanduci.

Plastični sanduci brenda Schoeller Allibert su savršeni za transport i skladištenje jer se mogu lako složiti. Ovo predstavlja odlično logističko rešenje, jer štedi prostor. Ubrajaju se među najsvestranije proizvode i koriste za širok spektar industrija, a idealni su za skladištenje. Najpopularniji plastični sanduci su euro kontejneri, kao i Euroclick plastični sanduk, koji se može kontrolisati pomoću clickboostera.

Pogodnosti:

• Mogu se potpuno složiti, što olakšava procese u robnim kućama i skladištima
• Poboljšava se popunjenost sanduka i paleta, efikasnost prevoza, i maksimalizira se isporuka praznih sanduka prevoznicima

Proizvodi u potpunosti zadovoljavaju zahteve člana 4. EU Uredbe broj 282/2008, što pruža garanciju za sigurnost i održivost kupcima u dodiru sa prehrambenim proizvodima.

Videli smo da za ulaganje ne mora da bude potrebno mnogo novca, ali je zato neophodan odgovoran pristup prema poslu. Za šta god da se odlučiš, najpre je potrebno da se raspitaš o radnim procesima, količini prinosa i najbitnije, obimu posla. Nije mali broj ljudi koji su odustali od uzgoja bukovače, jer one zaista zahtevaju brigu.

Ukoliko nemaš dovoljno novca u startu za ono čime želiš da se baviš, možeš aplicirati za neki od bespovratnih kredita koji se dodeljuju tokom cele godine, iz različitih fondova. Pogledaj sledeće internet stranice: Razvojna agencija Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, IPARD, Apolo projekat – Horizon 2020, AP Vojvodina, Ministarstvo poljoprivrede.

Takođe, nemoj propustiti priliku za obuku preduzetnika ukoliko ti se ukaže prilika, jer ćeš steći dragocena znanja. Dragocena znanja možeš steći na sledećim adresama: Nacionalna služba za zapošljavanje, Znanje svima, Razvojna agencija Srbije – podrška početnicima. Neke od obuka ovog tipa se održavaju i online, a mnogi mladi poljoprivrednici istakli su koliko su im značili kursevi iz vođenja finansija.

Najbitnije, bez obzira za koji model biznisa si se odlučio, je što si doneo ovu odluku i mi ti čestitamo na njoj!

The post 3 poljoprivredna biznisa koja možeš da startuješ za male pare appeared first on Moodiranje.

U zavisnosti od delatnosti, samo za pokretanje nekog posla potreban je početni kapital od 1.500 do 20 000 evra.

Najmanje novca treba uložiti u radnju za popravku odeće, dok se proizvodnja toalet-papira i ubrusa, pa i uzgajanje paradajza u plastenicima ne može početi bez desetak hiljada evra.

Zajedničko za sve je početni trošak za registraciju firme u Agenciji za privredne registre. Ceo proces registrovanja firme može da košta i do 200 evra.

Najpovoljniji privatni poslovi u gradu mogu se započeti i sa trinaest hiljada evra. Uspeh na beogradskom tržištu trenutno je u oblasti reciklaže, proizvodnje ekoloških kesa i otvaranju vrtića i igraonica.

Privreda u Srbiji – statistika

Privreda Srbije je moderna i prati model slobodnog tržišta. Najveći sektor srpske privrede Republike Srbije je sektor usluga/tercijalni sektor, koji obuhvata ukupno 63,8% BDP. Potom sledi industrijski sektor (23,5% BDP) i poljoprivredni sektor (12,7% BDP). Krajem 80-ih godina, na početku ekonomske tranzicije iz planske privrede u tržišnu, Srbija je imala povoljnu poziciju u odnosu na region. Ta pozicija je izgubljena zbog ekonomskih sankcija od 1992. do 1995. godine (koje su, između ostalog, rezultovale i u obaranju rekorda hiperinflacije), kao i zbog NATO bombardovanja 1999. godine.

Bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji vredi 41,43 milijardi američkih dolara u 2017. godini. Vrednost BDP-a Srbije predstavlja 0,07 odsto svetske ekonomije. BDP u Srbiji u proseku je iznosio 30,51 milijardi dolara od 1995. do 2017. godine, dostigavši tokom ovog vremenskog perioda visoku vrednost od 49,26 milijardi dolara u 2008. i rekordno smanjenje od 6,54 milijardi dolara u 2000.

Poslednjih godina, Srbija je bila svedok investicija velikih stranih firmi. Prosečan realni rast u poslednjih 10 godina je 4,45%. Srbija ima relativno mali udeo državne administracije u odnosu na ostale zemlje evrope kao deo BDP: svega 20,6%. Privatna potrošnja iznosi 74,3% BDP a investicije 28,6%.

Srbija je potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU što omogućava srpskim proizvođačima da izvezu na prostore EU bez carina i drugih nadoknada.[4] Za neke proizvode (junetina, šećer, i vino) određena dozvoljena količina (kvota) uvoza na godišnjem nivou. EU je najzačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije.

Srbija je takođe potpisnica CEFTA što joj omgućava izvoz u zemlje regiona bez carine. Srbija svake godine ostvaruje spoljnotrgovinski suficit sa ostalim zemljama članicama CEFTA. Pored ova dva, Srbija je potpisala i sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sa zemljama Zajednice Nezavisnih Država, što je stavlja u unikatnu poziciju bezcarinskog pristupa dva glavna tržišta u Evropi.

Ko bi rekao da papir donosi papir – u valutama

Postoje one sitne stvari kao što je proizvodnja svakodnevnih potrepština koje se prosto uzimaju zdravo za gotovo i za koje bismo teško rekli da mogu da donose neku dobit.

Onima koji se odluče na ovaj korak, stručnjaci savetuju da se okrenu poslovima iz oblasti informacionih tehnologija, prehrambene industrije, reciklaže, proizvodnje papirne ambalaže i ekoloških kesa.

Beogradsko tržište trenutno je povoljno i za otvaranje hostela, staračkih domova, vrtića ili igraonice za decu.

Na listi poželjnih delatnosti su i usluge prevoza hendikepiranih osoba, čišćenja poslovnih objekata, kao i čuvanja starijih ljudi.

Uzmimo za primer nešto kao što je proizvodnja toalet papira.

Fabrika toalet-papira – pokretanje

Potrebna sredstva: Od 5.500 do 20.000 evra

Nova linija sa tri mašine za proizvodnju toalet-papira i ubrusa košta od 15 000 do 20 000 evra. Polovna je od 3 000 do 5 000 €. Prostora je od 500 do 1 000 evra. Džambo rolna celuloznog papira košta oko 500 evra i od nje se može dobiti oko 5 000 rolni toalet-papira. Troškovi za kesu na kojoj piše ime firme, kartonski deo – hilzna, lepak… sve ukupno još 1 500 evra.

Prosečna mašina za izradu papirnih kesa košta oko 50 000 evra, a za započinjanje ovog posla potreban je i prostor, sirovine, repromaterijal, radnici. Najbolje je zato kupiti manje mašine koje učestvuju u procesu proizvodnje i udružiti sa velikom firmom. Noževi za sečenje papira mogu se kupiti za sedam do deset hiljada evra. Najjeftinije mašine za pravljenje papirnih kesa su oko 10 000 evra. One nemaju veliki kapacitet, ali su dovoljne za snabdevanje manjeg broja pekara i solidnu zaradu.

Nije mnogo drugačije ni sa ambalažom.

Prva pojava ambalažnih papira počela je još davne 1856. godine. Bila je vezana za izradu zaštite za šešire (cilindre). Sam ovaj proizvod je patentiran tek 1871. godine i koristio se za zaštitu staklenih boca u transportu.

Naziv ambalažni papir proizilazi iz činjenice da se upotrebljavaju pre svega za izradu lepenke, od koje se kasnije dobija pre svega transportna kutija, a u poslednjih par godina i sve zastupljenije tzv. displej kutije i kutije spremne za policu.

Pri izradi lepenke, lajneri (Schrenz, Testliner i Kraft) se koriste za izradu ravnih slojeva, a medium (Fluting i SC Fluting) se koriste za izradu unutrašnjeg valovitog sloja.

U današnje vreme sve veći broj proizvođača opredeljuje se da svoje proizvode upakuje u kutije izrađene od ambalažnih papira, pre svega izrađenih od recikliranih papira. Recikliranjem starog papira, štitimo naše šume i utičemo na očuvanje životne sredine.

Kako se razvijaju vremena, moramo i mi.
Pronađite nišu u kojoj ima prostora za razvoj i oprobajte svoju sreću. Uz dobru pripremu – to i neće biti samo stvar sreće, zar ne?

The post Privreda u Srbiji – snaga malih preduzetnika i firmi appeared first on Moodiranje.