fbpx

3 poljoprivredna biznisa koja možeš da startuješ za male pare

Koliko puta si čuo od svojih prijatelja ili kolega „eh, da mi je da zaradim neke pare, pa da odem na selo da gajim koze/pravim med/skupljam lešnike“? Istina, neki to govore više hipotetički, ali činjenica je da se sve više mladih ljudi iz korporativnog sveta otisnulo u poljoprivredni.

Ovo i ne treba da čudi, jer čuvena floskula „sam svoj gazda“ kojoj svi težimo nastala je upravo iz konteksta poljoprivrednika, zanatlija, proizvođača – radiš za sebe, ne zavisiš ni od koga, a uspešan si onoliko koliko si dobar i gazda i radnik.

Zvuči savršeno, zar ne?

Istina, nekad ćeš morati da se boriš s prirodnim nepogodama, nekad ćeš imati poteškoće da pronađeš adekvatne radnike, nekad će te izludeti variranje cena, ali činjenica zbog koje se mnogi odlučuju na ovaj korak je da nećeš zavisiti od sticaja okolnosti i tuđih odluka, što je slučaj kad si negde zaposlen.

Velika predrasuda je da je za pokretanje poljoprivrednog biznisa potreban veliki novčani kapital. Šta više, nemali je broj, danas uspešnih preduzetnika, koji na samom početku skoro da nisu imali ništa osim entuzijazma.

Stoga pogledajmo koji su poslovni modeli nezahtevni za pokretanje, što se finansijskog aspekta tiče.

#1 Gajenje cveća

Ovo je sve popularnija grana u Srbiji, a za pokretanje ovog posla treba ti manje od 10 000 evra. Šta više, ako u nasledstvu imaš „parče zemlje“ od recimo 100 kvadrata, potrebno je da uložiš oko 3 000 evra (sistem za zagrevanje, sadni materijal, zemlja, đubrivo, saksije…) Ulaganje se vraća tokom prve dve godine, dok tek u trećoj kreće zarada. Svaka naredna godina obezbeđuje povrat od 50% na uložena sredstva, tako da ako u četvrtoj godini uložiš 2 000 evra, vraća ti se hiljadu. Savet pre nego što se upustiš u ovaj biznis je da uradiš istraživanje o potražnji određenih sorti, jer recimo, gladiole su nekada bile hit, a danas su gotovo zaboravljene. Ne zaboravi da za kućnim i saksijskim cvećem postoji potražnja tokom cele godine.

#2 Čudesno drvo zvano zova

Koliko je zova isplativa, uverili su se proizvođači koji su se umorili od rada u vinogradu – prinosi su veliki, lako se bere, a još lakše prodaje, jer je potražnja ogromna! Plod zove ima čak 75 primena – u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, što je svrstava odmah iza moćne aloja vere po primenjivosti. U poređenju sa ostalim voćarskim kulturama, uzgoj zove je neuporedivo lakši.

#3 Uzgoj paprike

Paprika je veoma traženo povrće široke primene, nezahtevno za uzgoj. Od ukupno 64 sorte, u Srbiji uspeva 31.  Ona zahteva peskovito i lako zemljište, u predelima gde nema kasnih mrazeva i mnogo vode. Obranu papriku u što kraćem vremenskom roku treba pripremiti za transport, jer je lako kvarljiva roba i ne podnosi duže skladištenje u običnim skladištima.

Znamo da se paprike uglavnom čuvaju u mrežastim vrećicama, no ako je potrebno da duže stoje u magacinima ili da se izvoze u druge zemlje, onda je neophodna kvalitetna ambalaža, kao što su plasticni sanduci.

Plastični sanduci brenda Schoeller Allibert su savršeni za transport i skladištenje jer se mogu lako složiti. Ovo predstavlja odlično logističko rešenje, jer štedi prostor. Ubrajaju se među najsvestranije proizvode i koriste za širok spektar industrija, a idealni su za skladištenje. Najpopularniji plastični sanduci su euro kontejneri, kao i Euroclick plastični sanduk, koji se može kontrolisati pomoću clickboostera.

Pogodnosti:

  • Mogu se potpuno složiti, što olakšava procese u robnim kućama i skladištima
  • Poboljšava se popunjenost sanduka i paleta, efikasnost prevoza, i maksimalizira se isporuka praznih sanduka prevoznicima

Proizvodi u potpunosti zadovoljavaju zahteve člana 4. EU Uredbe broj 282/2008, što pruža garanciju za sigurnost i održivost kupcima u dodiru sa prehrambenim proizvodima.

Videli smo da za ulaganje ne mora da bude potrebno mnogo novca, ali je zato neophodan odgovoran pristup prema poslu. Za šta god da se odlučiš, najpre je potrebno da se raspitaš o radnim procesima, količini prinosa i najbitnije, obimu posla. Nije mali broj ljudi koji su odustali od uzgoja bukovače, jer one zaista zahtevaju brigu.

Ukoliko nemaš dovoljno novca u startu za ono čime želiš da se baviš, možeš aplicirati za neki od bespovratnih kredita koji se dodeljuju tokom cele godine, iz različitih fondova. Pogledaj sledeće internet stranice: Razvojna agencija Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, IPARD, Apolo projekat – Horizon 2020, AP Vojvodina, Ministarstvo poljoprivrede.

Takođe, nemoj propustiti priliku za obuku preduzetnika ukoliko ti se ukaže prilika, jer ćeš steći dragocena znanja. Dragocena znanja možeš steći na sledećim adresama: Nacionalna služba za zapošljavanje, Znanje svima, Razvojna agencija Srbije – podrška početnicima. Neke od obuka ovog tipa se održavaju i online, a mnogi mladi poljoprivrednici istakli su koliko su im značili kursevi iz vođenja finansija.

Najbitnije, bez obzira za koji model biznisa si se odlučio, je što si doneo ovu odluku i mi ti čestitamo na njoj!

 

Komentari