Kad ćeš da se ženiš? Kolika ti je plata? A što se seliš? Vidi koliko ti je godina, vreme ti ide. Što si ga ostavila, divan momak, nikad se nećeš udati tako. Kako daješ otkaz na stalan posao, jesi normalna. Što ste detetu dali to ime baš je kratko/dugačko/moderno/staromodno/ko za psa/pomodarsko/religiozno/ko nadimak/bezveze… Kako uzimaš kredit kad prodaja stanova u Beogradu sa cenama raketira, ukanalićeš se! O super, bebica, a kad će drugo, treće…? Koliko dece imate?! Pa dal ste normalni, kako izdržavate? Ma taj auto ti je krš, mogao si bolje da prođeš. Razvodite se? A baš ste mi bili slatki, nek crkne kad je govedo sad, nikad neće naći takvu/takvog opet. Što se opet ženiš zar nisi naučio lekciju? Kako ćeš se udati kad ima decu, jesi normalna? Zašto piješ te lekove, probaj ovaj čaj, sto put ti bolje. Ma mani se tih edukacija, to je sve porez na budale, šta će ti to u životu…

Neretko u životu nađemo se sa druge strane ovih mono-pitanja, komentara, nazovimo ih kako god. Šta je sve iza njega, da li vas pecnu i učine da posumnjate u svoje izbore ili ne? Koliku im važnost pridajete, da li bi trebalo ili ne, ali i kako da se izborite sa osobama koje imaju potrebu uporno da vam nameću svoju volju zavisi od brojnih faktora. Jedan od faktora je vaša lična asertivnost, ali i pronicljivost u proceni namera osobe koja upućuje pitanja odnosno komentare u pitanju. Moguće je da se radi i o određenim kulturološkim ili generacijskim izazovima, ali moguće je i da je iza raznih neumesnih i pomalo i nekulturnih impresija i rečenica koje upućujemo jedni drugima tumaćeći živote uglavnom nepozvano jedna duboka potreba za prihvatanjem i osećajem važnosti. Neretko se dešava da neko shvati skoro pa lično to što živite svoj život po svojoj meri, a ne njihovoj, pa sve i da nikada njihovu meru niste ni spoznali. Ima i ono drugo, svijetu se ne može ugoditi, a opšteprisutnost društvenih mreža danas to uveliko pokazuje i prikazuje.

Ko te pita i što te pita i šta te pita?

Među onima koji dovode u pitanje vaše životne izbore, ima ljudi kojima je vaš najbolji interes u srcu, dok neki drugi mogu imati drugačiji motiv.

Koji je onda to najbolji način da se nosite sa negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore?

Lako. Prekini svaki kontakt!

Kraj. Kaput. Blok. Gotovo.

Šalu na stranu, osim ako ne želite da živite kao pustinjak, to je verovatno najnepraktičniji pristup suočavanju sa negativnim ljudima. Ovo je takođe i pre reaktivni no responzivni način. Opravdan je u slučajevima recimo online bullyinga, ukoliko vodite računa o svom virtuelnom svetu kao što biste onom stvarnom, te smatrate da je nekim stavom, uplitom ili nametljivošću neko prešao granice pristojnosti ili jednostavno ne želite više energiju te osobe u svom životu. Dešavalo se i dešava se, ali dokle god je to vaš izbor a ne reakcija u afektu-dobro je i čak poželjno, bez ironije. Moje liste blokiranih ljudi su ogromne, a razlozi razni i ne kajem se ni za 1 osobu. Kao što ne idemo na kafu ili ne provodimo vreme baš sa bilo kim, ne moramo ni online da susrećemo one koji kontriraju našim vrednostima ili ne razumeju nešto u vezi nas, do mere agresivnosti u nametanju svojih mišljenja i stavova, jer i to je onlajn nasilje.

Iako ne zabadaju baš svi svoj nos u vaš život, realnost je da uvek postoji veliki broj ljudi koji iznose svoje mišljenje o vašim životnim izborima bez i da ih pitate. I mnogo puta, oni veoma lako učine da se osećate neadekvatno, glupo ili sebično.

Pa, šta učiniti ako ne možete da prekinete veze sa njima?

5 načina da se nosite sa negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore

1. Razmislite o mišljenju tih drugih ljudi … jednom

Uzmite mišljenje drugih ljudi sa rezervom i iskoristite to kao priliku da razmislite o svojim životnim izborima.

Postoji vreme kada se osećamo tako sigurni da smo napravili pravi izbor. Nikakva količina ubeđivanja ne bi promenila naše mišljenje.

Ali vredi bar jednom ozbiljno razmisliti, posebno kada mišljenje dolazi od onih kojima je stalo do vas.

Kada ljudi ne odobravaju vaše izbore, može se osećati kao da su negativni samo zbog toga što vam ne idu “niz dlaku”. Ali uvek imamo barem nekoliko ljudi u svom životu kojima su naši najbolji interesi u srcu.

Razmislite o svim svojim opcijama, zapišite prednosti i nedostatke i uverite se da ste potpuno zadovoljni svojim izborom.

2. Prestanite da sumnjate u svoje odluke

Razmišljali ste o svojim opcijama. Napravili ste svoj izbor. Držite ga se, on je vaša autentična odluka, vi znate sve faktore te odluke i nema razloga da vas iko preispituje, posebno nepozvano i zbog komentara drugih.

Preuzmite punu odgovornost za izbore koje ste napravili. To znači da energiju i punu pažnju posvetite svojim izborima, a ne dilemama.

Bićete previše zauzeti realizacijom ciljeva da biste brinuli o negativnim mišljenjima drugih. A drugi će imati sve manje da pričaju jer vide koliko ste posvećeni i koliko uživate u tome.

Svaki minut kada im posvetite pažnju, gubite vreme i energiju koju možete da uložite u životne izbore koje ste doneli i koji vas čine srećnim.

3. Napravite prostor za disanje

Uprkos našim naporima, neki od ovih negativnih ljudi, njihova energija, destruktivne misli, projektovani strahovi, manifestacija njihovih neostvarenih želja ili frustracije koje nemaju veze sa vama mogu doći do nas i komentari takvih osoba mogu nas dotaći na negativan način. I mi smo svi samo ljudi, i iako možemo razumeti šta nam se dešava, moguće je da se osetimo pogođeno ili razočarano, iznenađeno ili povređeno nečijim komentarima.

Ne možete a da ne budete uznemireni nečim što izgleda kao salva „sve-znanja“ koje neko sipa po vama, indirektno između ostalog namećući ličnu potrebu da se pokaže kako taj neko zna bolje od vas, unižavajući vas u nekom domenu, pasivno-agresivno čak uspostavljajući dominaciju, a sve zbog mehanizama koji rade u pozadini, bez mnogo veze sa nama samima.

Očigledno je da neki ljudi ne mogu da vide dalje od sopstvenog rasuđivanja.

A oni nigde ne idu niti će promeniti mišljenje o bilo čemu. Mudrost je to prihvatiti i ne menjati niti se raspravljati. Ružan je izraz ne raspravljaj se sa budalom jer će te spustiti na svoj nivo i potući iskustvom jer to nije ucelovljenje osobe koja zasigurno ima brojne druge vrednosti takođe. Prihvatite da se neko ne slaže ili ima svoju viziju života i poželite toj osobi sve najbolje.

Ispraznite svoje frustracije kroz zdrave aktivnosti kao što su vežbanje ili pozovite nekoga ko je na vašoj strani i razume vas i vaše izbore.

Uvek se osećam dobro nakon razgovora sa kumama recimo i sestrama od tetaka ili ujaka jer me podsećaju na to ko sam. One znaju da ne živim svoj život da bih impresionirala bilo koga, već da bih bila srećna. A to čak ne mora biti isto u različitim fazama života i to je ok.

Poštujemo životne izbore jedni drugih.

4. Razumeti pravi motiv iza komentara

Većina ljudi koji negativno govore o vašim životnim izborima i komentarišu ih nisu srećni zbog sopstvenog života i projektuju negativna osećanja na vas. Potajno ti se dive zbog tvoje hrabrosti. Čak ti zavide. Dešava nam se da donosimo izbore koje su drugi oduvek želeli. Živite život iz snova koji su nekad oni nekada sanjali, ali su napustili i veru i nadu u mogućnost njegovog ostvarenja.

Umesto da budu iskreni u vezi sa tim, oni pokušavaju da sabotiraju vaše izbore i žele da budu jadni zajedno kako bi se mogli osećati manje nesrećno nego inače.

Kada razumete njihov motiv, mnogo je lakše izaći na kraj sa njima.

Shvatate da se ne radi o vama već o njima.

Meni se ovo dešavalo kada sam dala otkaz na stalnom radnom mestu koje sam i volela, preselila se u drugi daleko manji grad iz ljubavi, osnovala firmu potpuno sama, pa je i zatvorila zahvaljujući zakonima koji ne podržava trudnice i porodilje preduzetnice nimalo. Da sam slušala tuđe strahove, nikada ne bih živela svoj autentični život kao danas. I danas ne smatram da bi trebalo da se ikome pravdam što mi je porodica na prvom mestu. To je ono što negujem i čuvam, svesna da za sve ima vremena u životu, sve ambicije i ciljeve, ali i da je u redu usporiti, bez da me to sputava na bilo koji način.

5. Pričaj i pusti, a što pre otpusti

Naići ćete u životu i na neke ljude koji više puta prelaze granice, kako sovjim komentarima, tako i delima ili aktivnostima. A ako je ta osoba neko sa kim morate da provodite vreme svaki dan, nema drugog načina osim da budete otvoreniji: zamolite je da poštuje vaše izbore. Budite ljubazni, ali čvrsti.

Prihvatite da se sa nekim ljudima ne možete videti stvari na isti način. Postavite jasne granice i pustite ih da funkcionišu u okviru svojih izbora.

Ovaj direktan pristup vas ne čini lošom osobom. Vi ste razumni i zaštitnički nastrojeni prema svojim snovima. I to je OK.

Ovo je korisno koliko i naučiti reći NE. Recimo, u školi za trudnice smo se i psihički spremali za salve impresija, stavova ljudi iz okoline koji će nas spopadati savetima, traženim i netraženim. Bilo je dobro očekivati to i objasniti potpuno racionalno, uz zahvalnost, hvala, ali ne hvala. Bez stresa. Jer kada smo sigurni u svoje nazore, izbore, pripremljeni, nema tu mnogo šta-poštovanje je dvosmerna ulica. Možda nije uvek prijatno povući tu granicu, ali vežba se. Vežbajte u svojoj okolini, pa i po sebi kada sledeći put osetite potrebu da nekome nešto prokomentarišete.

Nije Sokrat džaba rekao: “Pre nego što bilo šta kažeš, napravi kratak test “Test tri sita”.

Prvo sito je sito istine. Jesi li sasvim siguran da je to što želiš da mi ispričaš istina?

Drugo je sito dobrote. Želiš li da mi ispričaš nešto dobro? Treće je sito upotrebljivosti. Da li će mi koristiti to što bi želeo da mi ispričaš?

Dakle, ukoliko želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, nije dobro niti korisno, zašto bi uopšte morao išta da mi ispričaš?”

Da zaključimo – kako se izboriti sa negativnim komentarima?

Budite empatični prema negativnim ljudima koji dovode u pitanje vaše životne izbore, znajući da njihov negativan stav može biti direktan odraz njihovog sopstvenog života.

Održavajte zdrav način da izbacite frustracije i posvetite svoje vreme tome da svoje životne izbore učinite nagrađivanim i ispunjenim.

Uskoro ćete se osećati manje pod uticajem negativnih ljudi koji dovode u pitanje vaše životne izbore.

The post A što se pitaš, što, što me pitaš i komentar uvek imaš? appeared first on Moodiranje.

Ovoj pojavi naročito pogoduju društvene mreže na kojima svakodnevno posmatramo ljude koji se po svaku cenu trude da dokažu (sebi ili drugima?) koliko su srećni, ostvareni, uspešni.

“Prosečnom” čoveku, sa svim svakodnevnim problemima i zavrzlamama, ovo stanje “manične sreće” je ili nedostižno ili vrlo iritirajuće.

Razgovaramo sa Ninom Tomović, sertifikovanim bihejvioralnim koučem, te ćemo joj na početku postaviti pitanje koje se samo nameće (i donekle iskače iz okvira teme, što, nadamo se, nećete zameriti).

Po čemu se tvoji metodi i ono što propagiraš razlikuju od gorepomenutih motivacionih gurua? Pošto je danas prilično nejasna granica između takozvane primenjene psihologije i “pozitivnog razmišljanja”?

– Ne postoji ništa loše u pozitivnom razmišljanju. Ono što je u poslednjih desetak godina zastupljeno, prerasta pravac pozitivnog razmišljanja i prelazi u manično gonjenje sreće, po svaku cenu. Odnosno, težnju da budemo konstantno srećni, a da ako ne osećamo zadovoljstvo ili sreću, upravo taj izostanak okrivimo za sve potencijalne neuspehe, jer postoji moderno uverenje da je dovoljno proizvesti osećaj sreće kako bi nam “krenulo”.

[bs-quote quote=”Pozitivno razmišljanje je danas nalik sekti. Vi imate na stotine, hiljade ljudi u svetu i kod nas koji pokušavaju da svoj život oblikuju vodeći se floskulama koje u realnom životu apsolutno ne mogu da promene potencijalno nekorisne obrasce ponašanja i razmišljanja. Mogu eventualno, autosugestivno da doprinesu da se na trenutak osećate bolje, ali obzirom da deluzija nije put ka rešenju problema, vi se zapravo vrtite u začaranom krugu, radeći svesno na sopstvenoj besvesti, bivajući ubeđeni da će vas veštački proizveden osećaj dovesti do uspeha.” style=”default” align=”left” author_name=”Nina Tomović” author_job=”Soul Hauz” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/nina.jpg”][/bs-quote]

Problem kod pozitivne psihologije je da gomila stvari koju njeni zagovornici zastupaju, ima dodirnih tačaka sa istinom, gde se mnogi ljudi prepoznaju, počnu da veruju, ali je način sprovođenja izuzetno nekoristan i zapravo, njeni zagovornici nevešto uzimajući samo neke temelje istine, grade čitave konglomerate zabluda, lepo upakovanih, i poželjnih za masu nezadovoljnih kojima je potreban nasmejan predvodnik da im pokaže kako da žive.

U realnosti je nešto drugačije. Ljudska psiha ne funkcioniše jednostrano. To znači da je za temelj mentalnog zdravlja potreban čitav spektar emocija, od kojih mnoge nisu prijatne. Ako pretendujete da budete mentalno zdrava, balansirana osoba, jedna od NAJNEKORISNIJIH stvari koju možete da uradite za sebe jeste da verujete da je pozitivno razmišljanje, odnosno, gonjenje sreće, pravi put ka suštinskom uspehu i rešavanju svih problema koje imate.

Moj lični i profesionalni stav se bazira na razmišljanjima, dokazima i zaključcima ljudi koji se decenijama bave kliničkom psihologijom, filozofijom, doktorima psihijatrije i čije iskustvo i znanje ne spadaju pod trend, kojem trenutno svedočimo, već se baziraju na neoborivoj činjenici da kada jedno osećanje postane uverenje kojeg se držimo ne odstupajući, takav obrazac prerasta u fundamentalizam, što izaziva agresiju u različitim oblicima.

Prostim jezikom, težnja i pokušaj praktikovanja isključivo pozitivnih osećanja, kod pojedinca sasvim sigurno podižu nivo frustracije i često pasivne agresije, koja je vrlo primetna. Vi ne možete imati kontinuirani uspeh u oblasti manične sreće. Naša psiha traži ravnotežu, a kada joj se opiremo ne znajući kako da baratamo sa manje pozitivnim osećanjima, onda je jedini sigurni produkt – stres, i suštinsko nezadovoljstvo prikriveno kvazi zadovoljstvom.

Koja je razlika između sreće i dobrog raspoloženja?

– Sreća kao pojam je veoma individualan doživljaj. Čovek može biti sasvim dobro raspoložen, a da ipak ne smatra da je u određenom trenutku svoga života srećan.

Suština sreće se ogleda u balansu između naših misli, želja i mogućnosti. Kada su ova tri segmenta u poravnjanju, osoba može reći da je suštinski srećna.

Tada nisu važni konkretni uspesi i postignuća, već naš stav prema sebi i životu, i spoznaja da nas bilo koji uspeh ili neuspeh ne definiše u potpunosti, i da su ti trenuci promenljivi, što kada prihvatimo kao činjenicu, shvatajući da je u životu sigurna jedino promena, postajemo mnogo bliži sreći.

https://www.instagram.com/p/BhOPmJKF0DO/

Da li je normalno i zdravo 24/7 biti u stanju sreće? Da li to, uopšte ikome polazi za rukom?

– Kao prvo, to je nemoguće. Kao drugo, to svakako ne bi bilo korisno jer bi došlo do (žargonski rečeno) pregrevanja. To znači da kada bi nas isključivo jedna emocija zaposela, egzaltacija i deluzija (nekorisna percepcija sebe i realnosti) bi sasvim sigurno veoma brzo napravile karambol. Naravno, govorim hipotetički, jer još uvek ne postoji osoba a da pripada ljudskoj vrsti, čiji mentalni sklop kao i hormonalni balans daje mogućnost za kontinuirano stanje sreće.

Da li je takođe normalno “pokazivati svetu” koliko si srećan i uspešan (sa sve skrivenom porukom “crknite zlobnici poyyy”)?

– To je pitanje ličnih afiniteta, potrebe za određenom vrstom komunikacije sa svetom, izražavanja, i opštom kulturom. Različiti ljudi imaju različitu potrebu da podele svoje emocije, kao i način na koji će to učiniti. To takođe zavisi i od komunikacionog stila kojem pribegavate, i kako to što želite da kažete verbalno ili neverbalno, zaista odiše u javnosti.

Najčešće, izražena potreba za kontinuiranim pokazivanjem dobrog raspoloženja, uspeha, sreće i tako dalje, krije određenu vrstu nezadovoljstva.

Ona ne mora biti veća od proste potrebe da se dobro prikažemo u javnosti, ipak sumnjajući u sebe, ali svakako postoji. Tako ćete je najlakše detektovati. Istinski srećan čovek živi svoju sreću. Drugi je glasno ističu.

Šta se, suštinski, krije iza ove dve tendencije, biti stalno srećan i pokazivati drugima koliko ti je dobro? Da li je to možda povezano s kolektivnom depresijom, sirotinjom i crnom hronikom kojoj svedočimo svakodnevno?

– Ne mora biti nužno povezano. Pogledajte šta se dešava u mnogo razvijenim i uređenijim zemljama od Srbije. Manično gonjenje sreće je veoma dobro ustoličen trend, finansijski isplativ. A on svakako ima veze sa opštom konfuzijom kroz koju prolazi čovek kao biće, kao svedok 21. veka.

U vremenu kada nam se non-stop šalju oprečne poruke kako bi trebalo da živimo svoj život, kada je politička korektnost postala bič kojim se kroti svako ko iole želi da izađe van kalupa onih koji na sva usta zagovaraju kvazi nekalupljenje, kada uskoro neće biti razlike među polovima, vi imate pojedinca koji usled najrazličitijih socijalnih, društvenih i kulturoloških prilika, ne zna ko je zapravo. Niti šta je njegova uloga.

Ali ono što svakodnevno sluša jeste da je sam kriv za svoj neuspeh jer nešto nije dobro “vizualizovao” ili taj dan nije bio “dovoljno srećan”. Zamislite koja je to količina ljudi u svetu koji svoje živote kalupe po šablonima i floskulama motivacionih govornika. Ovo je takođe jedan od razloga zbog kojeg ni jedno dešavanje na svetu ili kod nas, ne bi trebalo da nas čudi, jer je produkt potpunog duhovnog i mentalnog kolapsa.

Motivacioni gurui kažu “samo misli pozitivno/budi zahvalan/uživaj u sadašnjem trenutku”, a znamo da to nije lako ako nemaš čime da prehraniš dete, boriš se s bolešću ili nekom životnom nedaćom. Kako onda da ti ljudi streme ka sreći, ako je to uopšte moguće?

– Jedini put ka sreći je prihvatanje sadašnjeg trenutka.

Sreću ne možemo tražiti u prošlosti, pitajući se i mučeći sebe razmišljanjima o tome šta bi bilo da je bilo. Takođe, sreća se ne traži u budućnosti, jer jedina budućnost koju čovek ima je sadašnji trenutak na osnovu kojeg se formira sve što sledi.

Dakle, život sada i ovde, prihvatanje tog jednog trenutka u kojem postojimo i bavljenje onim na šta realno možemo da utičemo, dovešće nas bliže sreći. Kada se otarasite balasta koji vučete zbog prošlih nezadovoljstava ili strepnje od budućnosti, samom činjenicom da ste se oslobodili te vrste stege, doneće vam potpuno olakšanje iz kojeg proizilazi prvo dobro raspoloženje, a onda i mogućnost da zaista uskladite svoje misli, želje i mogućnosti.

https://www.instagram.com/p/BhOPmJKF0DO/

Složićemo se da je u ovom brzom vremenu, u kom dominiraju konfuzija i ispraznost, čoveku ipak potreban neki tračak svetlosti, savet, motivacija, ideologija… One koji su se vezali za neke “motivacione gurue” nećemo savetovati jer takvi nisu naša publika i ne čitaju ovo. No, uzmimo prosečnog čoveka, zbunjenog, pomalo anksioznog, kom je potreban podstrek, motivacija i nada. Šta bi mu posavetovala, kojim idejama, pravcima i autorima treba da se okrene?

– Čitava priča motivacije pojedinca sastoji se u buđenju korisnih resursa koji čoveka nagone da napreduje. Kada se to zameni nekorisnim sindromom manične sreće dobijamo ljude koji ne samo što žive u samo-zavaravanju, već sebe direktno vode u agresiju kroz činjenicu da ni jedna emocija ne može biti kontinuirano sprovođena, a da to nema posledice po stanje i ponašanje osobe. Pojedinac često nezadovoljan time što nije u stanju da uvek i stalno bude srećan onako kako to od sebe očekuje, biva frustriran a frustracija izaziva bes i nezadovoljstvo koje se pojavljuje u formi ili agresije ili depresije. Tada se odlazi u sasvim drugu krajnost.

I zato je korisno znati da bez obzira u kakvom se životnom momentu nalazite, pred kakvim teškoćama stojite, da li mislite da se nikada nećete izvući iz trenutne situacije ili jednostavno sebi ne verujete – čovek uvek treba da teži rešenju, isceljenju i opštem zadovoljstvu.

Do njega se dolazi ispravnim psihološkim pristupima, prilagođenim svakoj osobi individualno, ali najvažnije – kroz prihvatanje svih emocija koje imamo, i ličnim oslobađanjem od presije da stalno budemo nasmejani, dobro raspoloženi, naizgled bez problema i pristupačni svima.

Imate pravo da budete ljuti, tužni, povređeni, nesigurni, iznervirani, šokirani. Dajte sebi za pravo i da naučite kako da kanališete sve ove emocije u dobrom pravcu i na vaše zadovoljstvo.

Ne zaboravite, sreća je individualni balans uma, duha i tela. Harmonija se postiže svešću o tome šta možemo učiniti da bismo se osećali bolje, prihvatajući spektar svih emocija koje posedujemo, jer su sve do jedne potrebne da bismo bili mentalno zdrava osoba. Umetnost je naučiti kako da nam one manje korisne ne kvare život, ali to je već druga tema.

Sreća koja dolazi iz širine, kritičkog uma, izostanka želje za pripadanjem većini, insistiranju na istosti ili različitosti, sreća koja sebi daje za pravo da nekada i ne bude srećna, e, takva sreća nam nikada ne može okrenuti leđa.

The post Fenomen “manične sreće”: A je li vam neko rekao da je sasvim ok biti tužan ponekad? appeared first on Moodiranje.