Ali svo moje žaljenje kao stambeno obezbeđene Beograđanke nije apsolutno ništa naspram golgota koje prolaze mnogi ljudi oko mene, oko tebe što čitaš, i ljudi o kojima možda čitaš. Ratno profiterstvo ima razne formate, a rast cena stanova i renti koji je doveo mnoge ljude na rub egzistencije, vratio ih u rodna mesta ili osudio na neljudske uslove po paprenim cenama samo je još jedan dokaz toga zašto je ipak jako važno da sve pravno-poslovne odnose u polju nekretnina reguliše agencija za nekretnine u Beogradu posebno i pre svega danas. U odsustvu svake empatije, cele porodice završile su na ulici, a u kvadrate upitnih uslovnosti i precenjenih zidova uselili su se Rusi i Ukrajinci.

Pošto nema empatije, možda ima pravde, te iako je razumljiv poriv stanodavaca da rente podignu puta stotine procenata, da entuzijasti očiste podrume i suterene i memljive prostorije etiketiraju kao lux stanove u centru, već su mnogi gorko okajali svoje izbore. Kada se menja staro za novo, smisla ima recimo u tehnici, u mehanizaciji, u opremi, odeći i slično. Kada se menjaju ljudi i pouzdano za aktuelno, istorija pokazuje da retko ko zaista dobije šta je zamišljao. Shvativši da ih je ratna panika i potreba da se smeste nagnala da razore jedno relativno pitomo tržište nekretnina, i sami izbegli Rusi i Ukrajinci okajali su svoje bahaćenje i bacanje para na sve strane, te su krenuli jednako bahato da ne plaćaju režije, beže iz stanova, ruiniraju prostore, i slično. Ovo prenosim, ali brojna su iskustva oko mene. Naravno, nijedna generalizacija nije dobra, te ni ova, svakako da ima više onih koji su samo okajali svoju paniku u kojoj su nudili i po više no duple režije da bi došli do željenih stanova za izdavanje.

Na svu tu situaciju došlo je do porasta inflacije u čemu banke podižu rate kredita, te i oni koji su se odlučili na kupovinu stana dolaze u jednako izazovnu situaciju sa upitnim ishodom.

Dakle ne radi se ovde o nekim imaginarnim pričama o teškim vremenima koja će proći ili “bilo je i gore” konceptima mišljenja, već o mojoj drugarici Milici ili stotinama drugih koji apeluju putem medija i svojih mreža, neretko se vraćajući na koncept življenja sa cimerima, a govorimo o odraslim ljudima koji treba da grade svoj život na nestudentski način. Kada se to desilo da je normalnost postala luksuz, ja ne znam, ali ako ova država misli da ima zdravu populaciju koja će moći od svog poštenog rada da živi pristojno, jer zaista pristojno je dovoljno za sreću, koliko god nas ubeđivali u drugo, u to da nam treba svemir za sreću, to nije tačno, ako misli da ljudi žive, a ne preživljavaju, treba da reaguje i trebalo je odmah. Kriminalizovana ponašanja je nekad lakše, a nekad teže definisati. Razumljivo je da se ljudi pomame na “lake pare” ali postoji li zaista i zapravo išta lako danas? Da li im je lak san? Više se ne može naći za normalan iznos ni stan na dan, i zaista je malo agencija za nekretnine koje su unormalile svoje poslovanje i drže donekle realne procene stanova koji u Beogradu nisu na zavidnom nivou zahvaljujući besnoj gradnji ili pravnim problemima, kao i prestarelim neuslovnim objektima sa kojima je svaka kupovina samo prvi korak pred obimno renoviranje ili potpuna mačka u džaku što se kaže.

Ja ne znam dokle će ovo biti ovako, sela sam pre neki dan u jedan od omiljenih restorana u Beogradu i otvorila jelovnik želeći da sa mamom nešto lepo podelim tog sunčanog dana, a cene od po 15-20 eura za obične salate su meni, koja volim i zaista mi nije žao da dam za hedonizam, bile šok.

Ne volim to kuda Beograd ide, na stranu standardnih problema u smislu parkinga, vožnje, ludila na ulicama, kada vidim otimačine pozorišta, ucene tradicionalnih i prepoznatljivo beogradskih stvari, jedno divljanje i divljaštvo, bahaćenje i opšti pad uljudnosti koju kad sretnemo maltene nam se zaplače, problemi ove vrste urušavaju čitav koncept beogradskog, otvorenog, koje pruža dobrodošlicu, vedrinu. Gde je vedrina na licima Beograđana? Nije čudo da veje sneg u aprilu i da je i nebo samo turobno. Beograđani, nasmejte mi se. Nekad. Izborite makar tu bitku uprkos svemu za sebe, ne za druge. Jer izgleda da je jako upitno koliko možemo menjati druge, ali pošto možemo sebe, odlučite se barem na to. Jedan osmeh dnevno.

The post Proklete nekretnine i ratno profiterstvo appeared first on Moodiranje.

Zato što poslovna reputacija ide sa godinama i trudom, a ne samo sa funkcijom, koja je kao i sve danas, fiktivna.

Pre izvesnog vremena bila sam u pregovorima da radim PR repozicioniranje jedne firme, međutim, očekivanja klijentkinje su bila otprilike ovakva: zbog repova koje vuče godinama, nerazjašnjenih poslovnih poteza, loših glasina koje prenose i bivši klijenti i radnici, zadatak je stvoriti sliku nove, moderne firme, koja prati nova vremena i tehnologije, uz šik notu poslovnog elitizma koji znaju da prepoznaju samo odabrani, naravno, bez potenciranja njene uloge (ali da se ipak zna da je ona gazda) i uključivanja u društvene medije da ne bi došlo do toga da je prozivaju za određene poteze. Zanimljiva zamisao, ali gotovo nemoguća za izvesti.

Svi mi imamo, i imaćemo neke ne baš pametne poslovne poteze. I uvek će se, bez obzira koliko predano i pošteno radiš svoj posao naći neko da te ospori ili barem zameri nešto. Međutim, ako želiš da budeš ponosan na svoj poslovni razvoj, bez bojazni da neko uperi prstom u tebe, nije zgoreg da usvojiš neke od ovih saveta.

Pismenost i poslovna korespondencija

Ne insistira se badava na ovome. Videli smo masu printskrinovanih nepismenih mejlova, bezbroj puta ljude na visokim funkcijama kako se gađaju padežima i kongruencijom. Nemoj biti jedan od njih.

Takođe, poznavanje nekih osnovnih pravila poslovne korespondencije je neophodno. Pitaj umešnije kolege, istražuj po netu. Kako se počinje poslovno pismo, a kako završava? Kako se pišu molbe, predugovori? Šta je za attach, a šta za telo mejla? Ovakve informacije, kao i osnove gramatike i pravopisa su nadohvat ruke, uostalom, potraži po internetu, isplatiće ti se.

Poslovni ton. Intimizacija sa kolegama

Iako zvuči neverovatno, veliki broj ljudi ne zna šta je poslovni ton preko telefona. Vežbaj da razgovaraš koncizno, jasno i ljubazno. Ne ostavljaj sagovornika da čeka i ne preuzimaj drugi poziv ako nije neophodno. Razgovori treba da traju koliko je potrebno, isto važi za poslovne sastaanke.

Svejedno da li si na bitnom sastanku ili pauzi za kafu, ne bi trebalo da izgubiš svest – da se ipak nalaziš na poslu. Sasvim je normalno da se sprijateljiš sa kolegama, međutim, preterana intimizacija može biti samo kontraproduktivna – niko ne voli takozvane klanove, a sve ono što otkriješ, a može se podvesti pod pikantno – uvek će i ostali saznati. Takođe, privatni život zadrži za sebe. Veruj mi na reč, ukoliko telefonski razgovor završite sa “Kuco/maco, volim te” gotovo svi prisutni će ti se smejati u sebi.

Ne zaboravljajte bivše kolege

Svejedno da li je u pitanju poslodavac ili sekretarica, i koji je razlog napuštanja posla, uvek ostanite u kontaktu sa nekim. Ne prekidajte komunikaciju, jer osim što ne znate kada će vam zatrebati neka informacija ili usluga, jako je lepo nekom ostati u prijatnom sećanju. Takođe, ne libite se da izađete u susret kada vas neko nešto zamoli. Poslovni transferi se ovih godina odigravaju munjevito, tako da nikada ne možete znati s kim ćete ponovo biti u timu.

Ne ogovarajte. Ne svetite se.

Da odmah napravimo razliku – jedno je kad neko svoj posao ne obavlja kako treba i prebacuje ga na druge, a posve drugo ako prema nekome gajite animozitet. Ne zamerajte drugima ono što bi moglo da se zameri vama. Takođe, zaboravite “drukanje” jer ćete time protiv sebe u jednom trrenutku okrenuti i saveznike. Za početak, pokušajte da situaciju sagledate iz nekog neutralnog ugla, pitajte nekog iskusnijeg za savet, ali ne dozvolite sebi da se kompromitujete time što ćete nekom poturiti nogu ili raditi na njegovom urušavanjau, ma kakva osoba bila u pitanju.

Poštujte starije

Ma koliko zvučalo kao kliše, ovo je jako bitna stvar. Starije, tojest, iskusnije kolege često imaju stav da su za sve u pravu i sve znaju, ali, umesto da to dočekate na nož, gledajte i upijajte, bilo da je u pitanju prodaja nekretnina u Beogradu ili novinarstvo. Na prvom mestu, od njh može dosta da se nauči, bilo na pozitivnom primeru, ili na njihovim greškama. Opet, starije kolege vole poštovanje neke hijerarhije – ne uskačite im u reč, ne trudite se da budete pametniji i bolji od njih, već im priđite iz pozicije učenika. Začudićete se koliko ćete tek tad naučiti.

Domaće vaspitanje

Jednostavno, bez nje ste ništarija od čoveka. U dolasku se govori “dobar dan/jutro”, u odlasku “doviđenja/zdravo”. Postoji i čarobna reč “hvala”, koja upućuje da cenite nečiji trud, kao i “molim te/možeš li” umesto naređivanja. Persirajte svakom dok vas ne zamoli za suprotno.

Zaboravite lično. Nadobudnost. Sujeta.

Svakako najveći problemi koji se tiču profesionalnog razvoja. Niko od kolega i saradnika nije tu zbog vas, već zbog posla. Takođe, zamerke nisu upućene vama lično, već načinu na koji ste nešto uradili. Prihvatite to i gurajte dalje. Što se tiče nadobudnosti, ona nikome nije donela korist. Čak i glavnokomandujući podstaju predmet podsmeha kada se tako ponašaju, zašto bi bio drugačiji slučaj sa vama? Naravno da treba imati svoj stav, biti svestan sopstvenih kvaliteta i gajiti neku kulturnu distancu prema saradnicima, ali ne zaboravite da nikako ne treba preterivati u ovome.

Sujeta. Svi je imamo, zar ne? I zdrava je u nekoj određenoj meri – naime, ako imate urođen poriv da uvek budete u pravu, radite posao na najbolji mogući način, i da retko ko može da vas zaseni, sujeta zna biti prilično motivišuća. Međutim, ako ne dozvoljavate nikom da bude bolji, pametniji i vredniji od vas, pokopaće vas više nego ijedna navedena stavka iz ovog teksta. Svako je zamenjiv, čuli smo to x puta. Ne dozvolite svom egotripu da vas dovede do toga.

Koliko poznajete ljudi koji su dugo u poslu, a da nisu savladali neku od ovih stvari? Dosta, složićete se. Nemojte dozvoliti da vam poslovna reputacija bude ukaljana samo zbog toga što niste hteli malo da poradite na sebi. Zar treba da dođete u situaciju da anagažujete nekog da vam pegla biografiju – sekundarni efekti neće izostati, međutim, istinu će uvek znati oni koji su sarađivali sa vama.

The post Poslovna reputacija: Prisustvo ovih 7 veština pokazuje da li si prosek ili ultimativni car! appeared first on Moodiranje.