Zašto se psiha poigrava sa nama?

Mehanizmi odbrane jesu nekad zaista neophodni kako bi očuvali ravnotežu u čoveku, ali nekad deluju kao blokada, čep, zagušenje koje se stavi na baštensko crevo-dok osoba pod pritiskom realnosti sasvim ne pukne. Uvek je ono od čega se “branimo” i dalje prisutno i dok ne osvestimo šta nas to “radi” i zašto, negde će tinjati i upravljati kako našim odlukama, tako i delima.

Primer mehanizma odbrane koji je veoma prisutan recimo na mrežama jeste psihološka projekcija. Ona je odbrambeni mehanizam koji ljudi podsvesno koriste da bi se nosili sa teškim osećanjima ili emocijama. Psihološka projekcija uključuje projektovanje nepoželjnih osećanja ili emocija na nekog drugog, umesto da se prizna ili da se nosi sa neželjenim osećanjima.

Pored nje, negacija je takođe česta, ali napomenula bih da pored samih mehanizama odbrane o kojima govorimo, još češće se uviđaju problemi sa bazičnim psihološkim veštinama ličnosti. O ovome ćemo neki drugi put, ali istakla bih da prema O.L.I. metodu postoji sedam bazičnih emotivnih sposobnosti (kompetencija).

To su:

• Neutralizacija
• Celovitost objekta
• Konstantnost objekta
• Tolerancija na frustraciju
• Tolerancija na ambivalenciju
• Volja
• Inicijativa

Koji psihološki mehanizmi postoje?

Pre svega bismo mogli istaći razliku između mehanizama suočavanja i odbrambenih mehanizama koji nisu isto.

Onda kada osvestimo to da nam mehanizmi odbrane ne mogu sasvim unaprediti život, možemo se fokusirati na zdrave odnose i razvoj mehanizama za suočavanje. Razlika je velika, a u osnovi se radi o sprezi nesvesnog odnosno svesnog odlučivanja. Uz mehanizme suočavanja, možemo doneti i neprijatne odluke, ali znati zbog čega, sa kojom svrhom, pa bila to teška životna odluka u smislu davanja otkaza ili napuštanja partnera ili pak odluka o očuvanju svog prostora, odabiru okruženja ili jednostavnom vođenju svakodnevnih principa postojanja.

Mehanizmi odbrane kao podsvesni pokretači našeg života

Top 10 najčešćih odbrambenih mehanizama

Identifikovano je na desetine različitih odbrambenih mehanizama. Neki se koriste češće od drugih. Evo nekoliko uobičajenih odbrambenih mehanizama:

1. Poricanje

Poricanje je jedan od najčešćih odbrambenih mehanizama. To se dešava kada odbijete da prihvatite stvarnost ili činjenice. Ljudi u poricanju mogu blokirati spoljašnje događaje ili okolnosti iz uma tako da ne moraju da se nose sa emocionalnim uticajem. Drugim rečima, izbegavaju bolna osećanja ili događaje.

Ovaj odbrambeni mehanizam je takođe jedan od najpoznatijih. Fraza „Oni su u poricanju“ se obično shvata kao da osoba izbegava stvarnost uprkos onome što je očigledno ljudima oko njih.

2. Represija

Neugodne misli, bolna sećanja ili iracionalna uverenja mogu da vas uznemire. Umesto da se suoče sa tim mislima, ljudi mogu nesvesno odlučiti da ih sakriju u nadi da će ih potpuno zaboraviti.

To, međutim, ne znači da sećanja u potpunosti nestaju. Oni mogu uticati na ponašanje i mogu uticati na buduće odnose. Možda jednostavno ne shvatate kakav uticaj ima ovaj odbrambeni mehanizam, ali narodski rečeno-to vam dođe kao ono “guranje pod tepih”.

3. Projekcija

Neke misli ili osećanja koja imate o drugoj osobi mogu vam izazvati nelagodu. Kada ljudi projektuju ta osećanja, oni ih pogrešno pripisuju drugoj osobi.

Na primer, možda vam se ne sviđa vaš novi saradnik, ali umesto da to prihvatite, odlučite da kažete sebi da se vi njemu ne sviđate. Počinjete da tumačite njihove reči i postupke prema vama na najgori mogući način, iako se zapravo on vama ne sviđa.

4. Pomeranje

Snažne emocije i frustracije usmeravate ka osobi ili objektu koji ne oseća pretnju. Ovo vam omogućava da zadovoljite impuls da reagujete, ali ne rizikujete značajne posledice.

Dobar primer ovog odbrambenog mehanizma je ljutnja na svoje dete ili supružnika jer ste imali loš dan na poslu. Nijedan od ovih ljudi nije meta vaših jakih emocija, ali vaša podsvest može verovati da je reagovanje na njih verovatno manje problematično od reagovanja na vašeg šefa.

5. Regresija

Neki ljudi koji se osećaju ugroženo ili anksiozni mogu nesvesno „pobeći“ u raniju fazu razvoja.

Ova vrsta odbrambenog mehanizma može biti najočiglednija kod male dece. Ako dožive traumu ili gubitak, mogu se iznenada ponašati kao da su ponovo mlađi. Možda čak počnu da mokre u krevet ili sisaju palac kao oblik regresije.

Odrasli takođe mogu nazadovati. Odrasli koji se bore da se izbore sa događajima ili ponašanjem mogu se vratiti spavanju sa dragim plišanim životinjama, preterano konzumirati hranu koju smatraju utešnom, ili početi da puše bez prestanka ili da žvaću olovke. Takođe mogu izbegavati svakodnevne aktivnosti jer se osećaju preopterećeno.

6. Racionalizacija

Neki ljudi mogu pokušati da objasne nepoželjna ponašanja sopstvenim skupom „činjenica“. Ovo vam omogućava da se osećate prijatno sa izborom koji ste napravili, čak i ako znate da na drugom nivou nije u redu.

Na primer, neko ko nije dobio unapređenje na poslu može reći da ionako ne želi unapređenje.

7. Sublimacija

Ova vrsta odbrambenog mehanizma se smatra zrelom, pozitivnom strategijom. To je zato što ljudi koji se oslanjaju na to odlučuju da preusmere snažne emocije ili osećanja u objekat ili aktivnost koja je prikladna i bezbedna.

Na primer, umesto da se obrušite na svoje kolege tokom stresne smene, odlučite da svoju frustraciju usmerite na čas kik-boksa. Takođe možete da usmerite ili preusmerite osećanja u muziku, umetnost ili sport.

8. Reaktivna formacija

Ljudi koji koriste ovaj odbrambeni mehanizam prepoznaju kako se osećaju, ali biraju da se ponašaju suprotno od svojih instinkta.

Osoba koja reaguje na ovaj način, na primer, može osećati da ne treba da izražava negativne emocije, kao što su bes ili frustracija. Oni biraju da umesto toga reaguju na previše pozitivan način.

9. Kompartmentalizacija

Razdvajanje vašeg života u nezavisne sektore može se činiti kao način da zaštitite mnoge njegove elemente.

Na primer, kada odlučite da ne razgovarate o ličnim životnim pitanjima na poslu, blokirate ili delite taj element svog života. Ovo vam omogućava da nastavite bez suočavanja sa anksioznostima ili izazovima dok ste u tom okruženju ili načinu razmišljanja.

10. Intelektualizacija

Kada se nađete u teškoj situaciji, možete odlučiti da uklonite sve emocije iz svojih odgovora i umesto toga se fokusirate na kvantitativne činjenice.

Možda ćete videti ovu strategiju u upotrebi kada osoba provodi dane kreirajući tabele sa mogućnostima za posao i potencijalnim klijentima nakon što je otpuštena sa posla.

Lečenje nezdravih odbrambenih mehanizama

Odbrambeni mehanizmi se ponekad mogu posmatrati kao vrsta samoobmane. Možda ih koristite da sakrijete emocionalne odgovore sa kojima ne želite da se nosite, pa ih zakopavate i sklanjate što dalje od sebe. Međutim, to se uglavnom radi na nesvesnom nivou. Niste uvek svesni načina na koji će vaš um ili ego reagovati.

To, međutim, ne znači da ne možete modifikovati ili promeniti ponašanje. Zaista, možete transformisati nezdrave odbrambene mehanizme u one koji jesu održiviji.

Ove tehnike mogu pomoći:

Pronađite odgovornost. Prijatelji i članovi porodice mogu vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje možda koristite. Skretanjem pažnje na vaše ponašanje, oni vam mogu pomoći da identifikujete trenutak kada nesvesno koristite samoobmanu. To vam omogućava da tada u svesnom stanju odlučite šta zaista želite da radite.

Naučite strategije suočavanja. Terapija sa stručnjakom za mentalno zdravlje, kao što je psihoterapeut, psiholog ili psihoanalitičar, može vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje najčešće koristite. Oni vam onda mogu pomoći da naučite aktivne odgovore kako biste donosili odluke na pažljivijem nivou.

Mehanizmi suočavanja kao zdravo nošenje sa životnim izazovima

 Mehanizmi suočavanja su strategije koje ljudi često koriste u suočavanju sa stresom i/ili traumom kako bi pomogli sebi u upravljanju bolnim ili teškim emocijama. Mehanizmi suočavanja mogu pomoći ljudima da se prilagode stresnim događajima dok im pomažu da održe emocionalno blagostanje.

Koji su to mehanizmi suočavanja?

Značajni životni događaji, pozitivni ili negativni, mogu izazvati psihološki stres. Teški događaji, kao što su razvod, pobačaj, smrt voljene osobe ili gubitak posla, mogu dovesti do toga da većina ljudi oseti tugu ili nevolju. Ali čak i događaji koje mnogi smatraju pozitivnima — venčanje, rođenje deteta i kupovina kuće — mogu dovesti do značajne količine stresa. Da bi se prilagodili ovom stresu, ljudi mogu koristiti neku kombinaciju ponašanja, misli i emocija, u zavisnosti od situacije.

Ljudi mogu da koriste mehanizme za suočavanje sa stresom ili da se nose sa besom, usamljenošću, anksioznošću ili depresijom.

PO ČEMU SE RAZLIKUJU MEHANIZMI SUOČAVANJA I ODBRAMBENI MEHANIZMI?

Često se mogu pobrkati odbrambeni mehanizmi sa mehanizmima suočavanja. Iako ova dva koncepta dele neke sličnosti, oni su, u stvari, različiti.

Odbrambeni mehanizmi se uglavnom javljaju na nesvesnom nivou i ljudi uglavnom nisu svesni da ih koriste. S druge strane, nečija upotreba mehanizama za suočavanje je obično svesna i svrsishodna.

Mehanizmi suočavanja se koriste za upravljanje spoljnom situacijom koja stvara probleme za pojedinca. Odbrambeni mehanizmi mogu promeniti unutrašnje psihičko stanje osobe.

STILOVI I MEHANIZMI SUOČAVANJA

Stilovi suočavanja mogu biti fokusirani na probleme — koji se takođe nazivaju instrumentalnim — ili fokusirani na emocije. Strategije suočavanja fokusirane na problem obično su povezane sa metodama suočavanja sa problemom kako bi se smanjio stres, dok mehanizmi fokusirani na emocije mogu pomoći ljudima da se izbore sa svim osećanjima uznemirenosti koja su rezultat problema.

Dalje, mehanizmi suočavanja se mogu široko kategorisati kao aktivni ili izbegavajući. Aktivni mehanizmi suočavanja obično uključuju svest o stresoru i svesne pokušaje da se smanji stres. S druge strane, mehanizmi izbegavanja suočavanja karakteriše ignorisanje ili izbegavanje problema na drugi način.

Neke metode suočavanja, iako deluju neko vreme, nisu efikasne na duži period. Ovi neefikasni mehanizmi suočavanja, koji često mogu biti kontraproduktivni ili imati neželjene negativne posledice, poznati su kao „maladaptivno suočavanje“. Prilagodljivi mehanizmi suočavanja su oni koji se generalno smatraju zdravim i efikasnim načinima upravljanja stresnim situacijama.

VRSTE MEHANIZMA SUOČAVANJA

Pogledajmo adaptivne i maladaptivne mehanizme suočavanja sa problemima.

Među najčešće korišćenim adaptivnim mehanizmima suočavanja su:

Podrška: Razgovor o stresnom događaju sa osobom koja vas podržava može biti efikasan način za upravljanje stresom. Traženje spoljne podrške umesto samoizolacije i internalizovanja efekata stresa može u velikoj meri smanjiti negativne efekte teške situacije.

Opuštanje: Bilo koji broj opuštajućih aktivnosti može pomoći ljudima da se nose sa stresom. Opuštajuće aktivnosti mogu uključivati praktikovanje meditacije, progresivnog opuštanja mišića ili drugih tehnika za smirenje, sedenje u prirodi ili slušanje tihe muzike.

Rešavanje problema: Ovaj mehanizam suočavanja uključuje identifikaciju problema koji izaziva stres, a zatim razvijanje i stavljanje u akciju nekih potencijalnih rešenja za efikasno upravljanje njime.

Humor: Osvetljavanje stresne situacije može pomoći ljudima da zadrže perspektivu i spreče da situacija postane neodoljiva.

Fizička aktivnost: Vežbanje može poslužiti kao prirodan i zdrav oblik oslobađanja od stresa. Trčanje, joga, plivanje, hodanje, ples, timski sportovi i mnoge druge vrste fizičke aktivnosti mogu pomoći ljudima da se izbore sa stresom i posledicama traumatskih događaja.

Kratka lista uobičajenih neprilagodljivih mehanizama za suočavanje uključuje:

Bekstvo: Da bi se izborili sa anksioznošću ili stresom, neki ljudi se mogu povući od prijatelja i postati društveno izolovani. Oni mogu da se zaokupe usamljenim aktivnostima kao što je gledanje televizije, čitanje ili provođenje vremena na mreži.

Nezdravo samoumirivanje: Neka samoumirujuća ponašanja su zdrava u umerenim količinama, ali se mogu pretvoriti u nezdravu zavisnost ako postane navika da ih koristite za samoumirivanje. Neki primeri nezdravog samoumirenja mogu uključivati prejedanje, opijanje ili prekomerno korišćenje interneta ili video igrica.

Otupljivanje: Neka samoumirujuća ponašanja mogu postati otupljujuća ponašanja. Kada se osoba upusti u otupljujuće ponašanje, često je svesna šta radi i može potražiti aktivnost koja će joj pomoći da se udavi ili prevaziđe svoju nevolju. Ljudi mogu da pokušavaju da ublaže svoj stres jedući nezdravu hranu, prekomernu upotrebu alkohola ili drogu.

Kompulzije i preuzimanje rizika: Stres može dovesti do toga da neki ljudi traže nalet adrenalina kroz kompulzivno ili rizično ponašanje kao što su kockanje, nebezbedni seks, eksperimentisanje sa drogama, krađa ili nepromišljena vožnja.

Samopovređivanje: Ljudi se mogu uključiti u samopovređivanje da se nosi sa ekstremnim stresom ili traumom.

MEHANIZMI SUOČAVANJA I MENTALNO ZDRAVLJE

Upotreba efikasnih veština suočavanja često može pomoći u poboljšanju mentalnog i emocionalnog blagostanja.

Ljudi koji su u stanju da se prilagode stresnim ili traumatskim situacijama (i dugotrajnom uticaju koji ovi incidenti mogu imati) kroz produktivne mehanizme suočavanja mogu imati manje šanse da dožive anksioznost, depresiju i druge probleme mentalnog zdravlja kao rezultat bolnih ili izazovnih događaja.

Ljudi koji smatraju da ne koriste neprilagođene mehanizme suočavanja i/ili imaju poteškoća u korišćenju efikasnih strategija suočavanja, na kraju mogu uočiti negativan uticaj na mentalno i emocionalno blagostanje. Oni kojima je teško da znaju kako da se izbore sa anksioznošću, stresom ili besom mogu pasti u naviku da se oslone na neprilagođen mehanizam suočavanja. Konzumiranje alkohola često može pomoći ljudima da se osećaju manje pod stresom u neposrednom trenutku, na primer, ali ako se osoba osloni na alkohol ili bilo koju drugu supstancu u izazovnim situacijama, vremenom može postati zavisna od te supstance.

Ako doživite stres i ne znate kako da se nosite, terapeut ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje često vam može pomoći da razvijete i poboljšate svoje veštine suočavanja. Terapeuti mogu pružiti podršku i informacije o veštinama suočavanja, a terapijske sesije mogu biti bezbedno okruženje bez osude za ljude da istraže metode suočavanja na koje se oslanjaju i utvrde kako pomažu ili ometaju upravljanje stresom.

Reference:

Strategije prevladavanja. (n.d.). Preuzeto sa http://vvv.humanstress.ca/stress/trick-iour-stress/steps-to-instant-stress-management.html

Cramer, P. (2015). Razumevanje odbrambenih mehanizama. Psihodinamička psihijatrija, 43(4), 523-552. doi: 10.1521/pdps.2015.43.4.523

Dombeck, M. (2006, 3. jul). Strategije suočavanja i odbrambeni mehanizmi: osnovne i srednje odbrane. Psihološki alati za samopomoć: Online knjiga za samopomoć. Preuzeto sa https://vvv.mentalhelp.net/articles/coping-strategies-and-defense-mechanisms-basic-and-intermediate-defenses

Galor, S. (2012, 26. februar). Odbrambeni mehanizmi protiv suočavanja. Preuzeto sa https://drsharongalor.vordpress.com/2012/02/26/defense-mechanisms-vs-coping

Kako se snalaziš? (n.d.). Preuzeto sa https://vvv.semel.ucla.edu/dual-diagnosis-program/Nevs_and_Resources/Hov_Do_Iou_Cope

Thompson, R. J., Mata, J., Jaeggi, S. M., Buschkuel, M., Jonides, J., i Gotlib, I. H. (2010). Maladaptivno suočavanje, adaptivno suočavanje i simptomi depresije: Varijacije u zavisnosti od starosti i depresivnog stanja. Istraživanje ponašanja i terapija, 4(48), 459-466. doi: 10.1016/j.brat.2010.01.007

Ioung, J. (2012). Uobičajeni neprilagođeni odgovori na suočavanje. Preuzeto sa http://vvv.schematherapi.com/id71.htm

https://www.healthline.com/health/mental-health/defense-mechanisms

The post Psihološki mehanizmi – odbrana ili suočavanje za srećniji život appeared first on Moodiranje.

Mehanizmi odbrane su podsvesni obrasci ponašanja i razmišljanja koji imaju za cilj da nas zaštite i odbrane od neželjenih situacija. Ovo su najčešći:

Dehumanizacija

Dehumanizacija potiče iz marksizma, a definiše se kao posedica delovanja logike kapitala. Sam konstrukt označava čoveka koji više nije čovek, jer je razdeljen na najsitnije delove, te samim tim više ni ne poseduje ličnost kao celinu.

Kada ovaj koncept “odlepimo” od marksizma, možemo ga veoma lako primeniti u svakodnevnom životu. Ako ste studentkinja neke društvene nauke u PSM-u, na šta biste ga drugo primenili nego na međuljudske odnose, tačnije, na one muško-ženske.

Uzmimo, za primer, najsavršenijeg dečka na svetu, nekog poput princa iz Uspavane lepotice, zatim ga rasparčajmo na nekoliko dimenzija: klasnu – da li je lovan ili siromah iz radničke klase, estetsku – homo balkanus ili Bekam u pokušaju, demografsku – klasična podela na uži centar, centar i periferiju, profesionalnu – čime se bavi, porodičnu – da li mu je tata samo alkos ili alkos profesor i seksualnu – analiziramo ga iz ugla čika Frojda.

Stvarnost:

Upoznala sam ga u Delta sitiju prošle nedelje a pogledi su nam se sreli kod kase u Zari. Imao je jako lepe oči, koje su me hipnotisale. Zatim smo se sreli u liftu, a ja sam mu kroz smeh poručila da treći put časti. I častio je, odveo me je na kafu pošto smo se sudarili na prvom spratu, dok sam drugarici kucala poruku da sam se upravo zaljubila u neznanca iz Delta sitija. Dok je pio svoj kapućino, ispričao mi je da živi tu blizu, da je student treće godine ekonomije i da trenutno radi u nekoj NGO koja se bavi prevencijom nasilja u porodici. Rekao mi je da ne pije pivo, alkohol inače veoma retko, kaže, tata mu je godinama radio u pivari, i alkohol, pogotovo pivo, mu se smučilo. Takođe je jako vezan za porodicu, eto, baš je kupovao mami poklon za odlazak u penziju. Ima kućnog ljubimca, nekog crnog velikog psa, svoja kola i stipendista je neke inostrane kompanije. Pritom je zgodan kao Apolon, a ja sam skroz zaljubljena.

Dehumanizovana stvarnost:

Da, izgledao je kao fin dečko, ali s obzirom da je tipični predstavnik radničke klase koja je krajem sedamdesetih došla u Beograd, u periodu industrijalizacije, i naselila se u nekom od blokova, mogu zaključiti da je njegov wannabe Bekam izgled posedica potiskivanja porodičnog porekla. Kada tome dodamo činjenicu da mu je tata nekadašnji radnik BIP-a, možemo doći do zaključka da je dotični pod opasnim rizikom da jednog dana postane nasilan, s obzirom da mu je tata redovan konzument piva, jer je porodica primaran agens socijalizacije. O tome da potiče iz porodice u kojoj je obrazac nasilja prema ženama dugo bio dominantan govori to da je aktivista one NGO. Ovaj nasilni ispad se može desiti kao posledica potiskivanja neupitnog, a to je činjenica da će njegovo zmijsko telo, pod uticajem genetskih predispozicija (jer mu mama izgleda kao šifonjer, što sam zaključila jer je ona majica iz Zare pre izgledala kao šatorsko krilo a ne kao odevan predmet) jednog dana prestati da odoleva zubu vremena, te će njegovo nezadovoljstvo samim sobom projektovati na okolinu. Činjenica da je dobar student državnog fakulteta i da mu je prosek preko 9,5 najbolje govori o ambiciji koja potiče iz potisnutog prezira prema svojoj porodičnoj prošlosti i želji da se uklopi u moderno, konzumerizmu okrenuto društvo. Svoj izgled i svoje znanje doživljava kao robu na tržištu, što je siguran pokazatelj da nije sposoban da se veže. Veliki opasan pas najbolje govori o dubokoj nesigurnosti i kompleskima koje vuče.

Projekcija

Projekcija je jedan od najpoznatijih mehanizama odbrane. Sastoji se od težnji i sklonosti osobe da svoje želje, impulse ili sadržaje podsvesti koji nisu prihvatljivi za sopstveni ego, projektuje na druge osobe pripisujući im slične osobine.

S obzirom da živimo u društvu globalizacije, brzih promena i neverovatnog protoka informacija normalno je da se ponekad veoma često osećamo isfrustrirano i ljuto. I šta onda radimo? Projektujemo naš bes na druge.

Stvarnost:

Izašla sam sinoć sa drugaricama iz srednje škole i napila se kao letva. Pevale smo, pele se po stolovima, barmen nam je stalno donosio koktele iako ga je Ana ispovraćala. I tako smo pile, pile, pile, dok se ja u jednom momentu nisam popela na šank i skinula košulju. E onda, onda sam se saplela i pala na barmena, to jest na njegov… znate na šta mislim. Otišli smo do toaleta i barem pola sata razmenjivali telesne tečnosti. Zatim sam nastavila da pijem slasne koktele koje mi je donosio i zadnje čega se sećam su njegova kola. Probudila sam se u njegovom krevetu, i u panici pobegla kući. Sačekale su me tri poruke na sekretarici i sedamnaest propuštenih poziva od dečka. Javila sam mu se oko tri popodne, rekla sam mu da mi je pukla baterija i otišla sa njim na kafu.

Projekcija stvarnosti:

Dok smo pili kafu, pogledao je jednu klinku u šorcu. Poludela sam. Šta, bre, on ima da gleda druge kad je sa mnom? Oh gospode, ko zna šta radi kad nije sa mnom ako gleda druge kad je sa mnom! Ubiću ga. Sećam se da je pre dva meseca, bila je sreda uveče, bio nedostupan. Kao, pukla mu je baterija, ma nemoj. A te srede je bila ona žurka na bazenu. Ma sto posto je neku pokupio. Mamu mu njegovu. I ona plava košulja, što je nije obukao od utorka pre te srede, što kaže da ju je sjebao kad ju je prao sa crnim vešom. Laže! Neka kučka sa bazena mu je pocepala košulju. Pa da, u četvrtak mi je kupio cveće, kao godišnjica nam je. A je li, a što se pre nikad nije setio da nam je godišnjica, nego se sad setio pa mi kupuje cveće i vodi me na skupe večere? Preljubnik! Nema mi druge, moraću da ga suočim sa istinom, tražiću da mi pokaže tu šatro obojenu plavu košulju, pa da vidimo čija majka crnu vunu prede.

Racionalizacija

Racionalizacija je jedan od najčešće korišćenih mehanizama odbrane pomoću kojeg osoba za svoje neprihvatljive ili nedostojne postupke ili pretrpljeni neuspeh naknadno traži racionalne, prihvatljive razloge. Time se štiti ego od osećanja stida ili manje vrednosti i prividno održava ugroženo samopouzdanje ličnosti.

Lepota ovog mehanizma je što ne morate da racionalizujete isključivo vaš neuspeh, da ne kažem sranje, već ga možete veoma lako primenjivati i na druge. Racionalizovati se može sve – od parčeta čokoladne torte do preljube vašeg dragog.

Racionalizacija stvarnosti:

Marko mi se mnogo sviđa, stvarno mi se mnogo sviđa. Ali je jednostavno out my ligue – izlazio je sa manekenkama, ima telo Apolona, ima dobar posao, ma ima sve. A ja, muku mučim sa viškom kilograma, predebela sam za njega. Ko bi me hteo ovako debelu? Mislim da ću večeras ostati kući i samosažaljevati se sa ovom čokoladnom tortom, šmrc. Dođi moja mila tortice, ti me uvek utešiš.

Neracionalizovana stvarnost:

Realno, Marko je ovde nebitan. Meni samo treba razlog da pojedem ovu jebenu tortu. Bliži se leto i znam da ne smem da krkam slatkiše u jedanaest uveče, ali moram, jede mi se slatko, pa i ako budem najdeblja žena na plaži i nasučem se kao kit, barem ću biti srećna. A i ako ništa, naći ću nekog novog Marka zbog kog ću sabijati kilograme čokoladne torte u posleponoćnim trenucima.

Potiskivanje

Potiskivanje je po Frojdu, glavni i najčešće korišćen mehanizam odbrane, temelj i obrazac svih psihičkih odbrana. Sastoji se u potiskivanju iz sećanja svih onih neprijatnih doživljaja i predstava vezanih za zabranjene želje, ali i u aktivnom sprečavanju da se pojave u svesti. Ovaj mehanizam se manifestuje u zaboravljanju imena, događaja, namera itd. Svrha potiskivanja je prekid veza između zabranjenih psihičkih sadržaja kako oni ne bi prodrli u svest i uticali na ponašanje.

Sve može da se potisne, ali apsolutno baš sve. Zato i volim ovaj mehanizam. Posle nekoliko godina potiskivanja, ubeđena sam da bih mogla da potisnem samo svoje postojanje, ako zatreba. Naravno, potiskivanje ima i svoju lošu stranu, a to je da se može desiti da sve to što potiskujete jednog dana ispliva. Ne baš ispliva, pre bih rekla da postane gejzir. I onda, verujem, možeš da poludiš. Ali, hvala Bogu, ja do toga još nisam došla i neću o tome da razmišljam.

Verovatno bih sada trebalo da napišem nešto što sam potisnula, ali to nešto se nije desilo, barem tako kaže moja svest. Zaboga, pa potisnula sam ga. Mogu samo da vam dam savet kako se potiskuje – potiskuje se najbolje uz pomoć alkohola. Alkoholna amnezija je vrh vrhova, što kaže onaj imbecil u onoj još imbecilnijoj reklami. Moto “What happens in Vegas stays in Vegas” je super primer potiskivanja u alkoholisanom stanju – samo zameni Vegas sa klub taj-i-taj ili dečko taj-i-taj i stvar je rešena.

Dakle, psihologija, socologija i ostale humanističke nauke nisu samo mrtvo slovo na papiru, one žive svakodnevno u vašim životima. Ne morate imati PhD da biste ih primenjivale vrsno, pa makar i nesvesno. Na vašu korist, ili štetu, zavisi samo od vas, ali posledice, ma kakve bile, nikada nisu naivne.

The post Kako mehanizmi odbrane vladaju našim životima appeared first on Moodiranje.