Mehanizmi suočavanja kao i odbrambeni mehanizmi su strategije koje ljudi često koriste u suočavanju sa stresom i/ili traumom kako bi sebi pomogli u upravljanju bolnim ili teškim emocijama. Mehanizmi suočavanja mogu pomoći ljudima da se prilagode stresnim događajima dok im pomažu da održe emocionalno blagostanje. Međutim, neretko, posebno na internetu, danas možemo posvedočiti i mehanizmima […]
Dopunjeno: 10. 06. 2023.
Mehanizmi suočavanja kao i odbrambeni mehanizmi su strategije koje ljudi često koriste u suočavanju sa stresom i/ili traumom kako bi sebi pomogli u upravljanju bolnim ili teškim emocijama. Mehanizmi suočavanja mogu pomoći ljudima da se prilagode stresnim događajima dok im pomažu da održe emocionalno blagostanje. Međutim, neretko, posebno na internetu, danas možemo posvedočiti i mehanizmima odbrane svakodnevno u najrazličitijim i najočiglednijim situacijama. Za zdrav i srećan život od izuzetne je važnosti da se ovi mehanizmi osveste i da autentičan i stvaran život baziran na ličnim, svesnim i namernim odlukama počne. Iako ovo naravno nisu jedini faktori, nije zgoreg imati uvid u to šta to sve radi u backendu našeg postojanja.
Mehanizmi odbrane jesu nekad zaista neophodni kako bi očuvali ravnotežu u čoveku, ali nekad deluju kao blokada, čep, zagušenje koje se stavi na baštensko crevo-dok osoba pod pritiskom realnosti sasvim ne pukne. Uvek je ono od čega se “branimo” i dalje prisutno i dok ne osvestimo šta nas to “radi” i zašto, negde će tinjati i upravljati kako našim odlukama, tako i delima.
Primer mehanizma odbrane koji je veoma prisutan recimo na mrežama jeste psihološka projekcija. Ona je odbrambeni mehanizam koji ljudi podsvesno koriste da bi se nosili sa teškim osećanjima ili emocijama. Psihološka projekcija uključuje projektovanje nepoželjnih osećanja ili emocija na nekog drugog, umesto da se prizna ili da se nosi sa neželjenim osećanjima.
Pored nje, negacija je takođe česta, ali napomenula bih da pored samih mehanizama odbrane o kojima govorimo, još češće se uviđaju problemi sa bazičnim psihološkim veštinama ličnosti. O ovome ćemo neki drugi put, ali istakla bih da prema O.L.I. metodu postoji sedam bazičnih emotivnih sposobnosti (kompetencija).
To su:
Pre svega bismo mogli istaći razliku između mehanizama suočavanja i odbrambenih mehanizama koji nisu isto.
Onda kada osvestimo to da nam mehanizmi odbrane ne mogu sasvim unaprediti život, možemo se fokusirati na zdrave odnose i razvoj mehanizama za suočavanje. Razlika je velika, a u osnovi se radi o sprezi nesvesnog odnosno svesnog odlučivanja. Uz mehanizme suočavanja, možemo doneti i neprijatne odluke, ali znati zbog čega, sa kojom svrhom, pa bila to teška životna odluka u smislu davanja otkaza ili napuštanja partnera ili pak odluka o očuvanju svog prostora, odabiru okruženja ili jednostavnom vođenju svakodnevnih principa postojanja.
Identifikovano je na desetine različitih odbrambenih mehanizama. Neki se koriste češće od drugih. Evo nekoliko uobičajenih odbrambenih mehanizama:
Poricanje je jedan od najčešćih odbrambenih mehanizama. To se dešava kada odbijete da prihvatite stvarnost ili činjenice. Ljudi u poricanju mogu blokirati spoljašnje događaje ili okolnosti iz uma tako da ne moraju da se nose sa emocionalnim uticajem. Drugim rečima, izbegavaju bolna osećanja ili događaje.
Ovaj odbrambeni mehanizam je takođe jedan od najpoznatijih. Fraza „Oni su u poricanju“ se obično shvata kao da osoba izbegava stvarnost uprkos onome što je očigledno ljudima oko njih.
Neugodne misli, bolna sećanja ili iracionalna uverenja mogu da vas uznemire. Umesto da se suoče sa tim mislima, ljudi mogu nesvesno odlučiti da ih sakriju u nadi da će ih potpuno zaboraviti.
To, međutim, ne znači da sećanja u potpunosti nestaju. Oni mogu uticati na ponašanje i mogu uticati na buduće odnose. Možda jednostavno ne shvatate kakav uticaj ima ovaj odbrambeni mehanizam, ali narodski rečeno-to vam dođe kao ono “guranje pod tepih”.
Neke misli ili osećanja koja imate o drugoj osobi mogu vam izazvati nelagodu. Kada ljudi projektuju ta osećanja, oni ih pogrešno pripisuju drugoj osobi.
Na primer, možda vam se ne sviđa vaš novi saradnik, ali umesto da to prihvatite, odlučite da kažete sebi da se vi njemu ne sviđate. Počinjete da tumačite njihove reči i postupke prema vama na najgori mogući način, iako se zapravo on vama ne sviđa.
Snažne emocije i frustracije usmeravate ka osobi ili objektu koji ne oseća pretnju. Ovo vam omogućava da zadovoljite impuls da reagujete, ali ne rizikujete značajne posledice.
Dobar primer ovog odbrambenog mehanizma je ljutnja na svoje dete ili supružnika jer ste imali loš dan na poslu. Nijedan od ovih ljudi nije meta vaših jakih emocija, ali vaša podsvest može verovati da je reagovanje na njih verovatno manje problematično od reagovanja na vašeg šefa.
Neki ljudi koji se osećaju ugroženo ili anksiozni mogu nesvesno „pobeći“ u raniju fazu razvoja.
Ova vrsta odbrambenog mehanizma može biti najočiglednija kod male dece. Ako dožive traumu ili gubitak, mogu se iznenada ponašati kao da su ponovo mlađi. Možda čak počnu da mokre u krevet ili sisaju palac kao oblik regresije.
Odrasli takođe mogu nazadovati. Odrasli koji se bore da se izbore sa događajima ili ponašanjem mogu se vratiti spavanju sa dragim plišanim životinjama, preterano konzumirati hranu koju smatraju utešnom, ili početi da puše bez prestanka ili da žvaću olovke. Takođe mogu izbegavati svakodnevne aktivnosti jer se osećaju preopterećeno.
Neki ljudi mogu pokušati da objasne nepoželjna ponašanja sopstvenim skupom „činjenica“. Ovo vam omogućava da se osećate prijatno sa izborom koji ste napravili, čak i ako znate da na drugom nivou nije u redu.
Na primer, neko ko nije dobio unapređenje na poslu može reći da ionako ne želi unapređenje.
Ova vrsta odbrambenog mehanizma se smatra zrelom, pozitivnom strategijom. To je zato što ljudi koji se oslanjaju na to odlučuju da preusmere snažne emocije ili osećanja u objekat ili aktivnost koja je prikladna i bezbedna.
Na primer, umesto da se obrušite na svoje kolege tokom stresne smene, odlučite da svoju frustraciju usmerite na čas kik-boksa. Takođe možete da usmerite ili preusmerite osećanja u muziku, umetnost ili sport.
Ljudi koji koriste ovaj odbrambeni mehanizam prepoznaju kako se osećaju, ali biraju da se ponašaju suprotno od svojih instinkta.
Osoba koja reaguje na ovaj način, na primer, može osećati da ne treba da izražava negativne emocije, kao što su bes ili frustracija. Oni biraju da umesto toga reaguju na previše pozitivan način.
Razdvajanje vašeg života u nezavisne sektore može se činiti kao način da zaštitite mnoge njegove elemente.
Na primer, kada odlučite da ne razgovarate o ličnim životnim pitanjima na poslu, blokirate ili delite taj element svog života. Ovo vam omogućava da nastavite bez suočavanja sa anksioznostima ili izazovima dok ste u tom okruženju ili načinu razmišljanja.
Kada se nađete u teškoj situaciji, možete odlučiti da uklonite sve emocije iz svojih odgovora i umesto toga se fokusirate na kvantitativne činjenice.
Možda ćete videti ovu strategiju u upotrebi kada osoba provodi dane kreirajući tabele sa mogućnostima za posao i potencijalnim klijentima nakon što je otpuštena sa posla.
Odbrambeni mehanizmi se ponekad mogu posmatrati kao vrsta samoobmane. Možda ih koristite da sakrijete emocionalne odgovore sa kojima ne želite da se nosite, pa ih zakopavate i sklanjate što dalje od sebe. Međutim, to se uglavnom radi na nesvesnom nivou. Niste uvek svesni načina na koji će vaš um ili ego reagovati.
To, međutim, ne znači da ne možete modifikovati ili promeniti ponašanje. Zaista, možete transformisati nezdrave odbrambene mehanizme u one koji jesu održiviji.
Ove tehnike mogu pomoći:
Pronađite odgovornost. Prijatelji i članovi porodice mogu vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje možda koristite. Skretanjem pažnje na vaše ponašanje, oni vam mogu pomoći da identifikujete trenutak kada nesvesno koristite samoobmanu. To vam omogućava da tada u svesnom stanju odlučite šta zaista želite da radite.
Naučite strategije suočavanja. Terapija sa stručnjakom za mentalno zdravlje, kao što je psihoterapeut, psiholog ili psihoanalitičar, može vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje najčešće koristite. Oni vam onda mogu pomoći da naučite aktivne odgovore kako biste donosili odluke na pažljivijem nivou.
Mehanizmi suočavanja su strategije koje ljudi često koriste u suočavanju sa stresom i/ili traumom kako bi pomogli sebi u upravljanju bolnim ili teškim emocijama. Mehanizmi suočavanja mogu pomoći ljudima da se prilagode stresnim događajima dok im pomažu da održe emocionalno blagostanje.
Značajni životni događaji, pozitivni ili negativni, mogu izazvati psihološki stres. Teški događaji, kao što su razvod, pobačaj, smrt voljene osobe ili gubitak posla, mogu dovesti do toga da većina ljudi oseti tugu ili nevolju. Ali čak i događaji koje mnogi smatraju pozitivnima — venčanje, rođenje deteta i kupovina kuće — mogu dovesti do značajne količine stresa. Da bi se prilagodili ovom stresu, ljudi mogu koristiti neku kombinaciju ponašanja, misli i emocija, u zavisnosti od situacije.
Ljudi mogu da koriste mehanizme za suočavanje sa stresom ili da se nose sa besom, usamljenošću, anksioznošću ili depresijom.
Često se mogu pobrkati odbrambeni mehanizmi sa mehanizmima suočavanja. Iako ova dva koncepta dele neke sličnosti, oni su, u stvari, različiti.
Odbrambeni mehanizmi se uglavnom javljaju na nesvesnom nivou i ljudi uglavnom nisu svesni da ih koriste. S druge strane, nečija upotreba mehanizama za suočavanje je obično svesna i svrsishodna.
Mehanizmi suočavanja se koriste za upravljanje spoljnom situacijom koja stvara probleme za pojedinca. Odbrambeni mehanizmi mogu promeniti unutrašnje psihičko stanje osobe.
Stilovi suočavanja mogu biti fokusirani na probleme — koji se takođe nazivaju instrumentalnim — ili fokusirani na emocije. Strategije suočavanja fokusirane na problem obično su povezane sa metodama suočavanja sa problemom kako bi se smanjio stres, dok mehanizmi fokusirani na emocije mogu pomoći ljudima da se izbore sa svim osećanjima uznemirenosti koja su rezultat problema.
Dalje, mehanizmi suočavanja se mogu široko kategorisati kao aktivni ili izbegavajući. Aktivni mehanizmi suočavanja obično uključuju svest o stresoru i svesne pokušaje da se smanji stres. S druge strane, mehanizmi izbegavanja suočavanja karakteriše ignorisanje ili izbegavanje problema na drugi način.
Neke metode suočavanja, iako deluju neko vreme, nisu efikasne na duži period. Ovi neefikasni mehanizmi suočavanja, koji često mogu biti kontraproduktivni ili imati neželjene negativne posledice, poznati su kao „maladaptivno suočavanje“. Prilagodljivi mehanizmi suočavanja su oni koji se generalno smatraju zdravim i efikasnim načinima upravljanja stresnim situacijama.
Pogledajmo adaptivne i maladaptivne mehanizme suočavanja sa problemima.
Među najčešće korišćenim adaptivnim mehanizmima suočavanja su:
Podrška: Razgovor o stresnom događaju sa osobom koja vas podržava može biti efikasan način za upravljanje stresom. Traženje spoljne podrške umesto samoizolacije i internalizovanja efekata stresa može u velikoj meri smanjiti negativne efekte teške situacije.
Opuštanje: Bilo koji broj opuštajućih aktivnosti može pomoći ljudima da se nose sa stresom. Opuštajuće aktivnosti mogu uključivati praktikovanje meditacije, progresivnog opuštanja mišića ili drugih tehnika za smirenje, sedenje u prirodi ili slušanje tihe muzike.
Rešavanje problema: Ovaj mehanizam suočavanja uključuje identifikaciju problema koji izaziva stres, a zatim razvijanje i stavljanje u akciju nekih potencijalnih rešenja za efikasno upravljanje njime.
Humor: Osvetljavanje stresne situacije može pomoći ljudima da zadrže perspektivu i spreče da situacija postane neodoljiva.
Fizička aktivnost: Vežbanje može poslužiti kao prirodan i zdrav oblik oslobađanja od stresa. Trčanje, joga, plivanje, hodanje, ples, timski sportovi i mnoge druge vrste fizičke aktivnosti mogu pomoći ljudima da se izbore sa stresom i posledicama traumatskih događaja.
Kratka lista uobičajenih neprilagodljivih mehanizama za suočavanje uključuje:
Bekstvo: Da bi se izborili sa anksioznošću ili stresom, neki ljudi se mogu povući od prijatelja i postati društveno izolovani. Oni mogu da se zaokupe usamljenim aktivnostima kao što je gledanje televizije, čitanje ili provođenje vremena na mreži.
Nezdravo samoumirivanje: Neka samoumirujuća ponašanja su zdrava u umerenim količinama, ali se mogu pretvoriti u nezdravu zavisnost ako postane navika da ih koristite za samoumirivanje. Neki primeri nezdravog samoumirenja mogu uključivati prejedanje, opijanje ili prekomerno korišćenje interneta ili video igrica.
Otupljivanje: Neka samoumirujuća ponašanja mogu postati otupljujuća ponašanja. Kada se osoba upusti u otupljujuće ponašanje, često je svesna šta radi i može potražiti aktivnost koja će joj pomoći da se udavi ili prevaziđe svoju nevolju. Ljudi mogu da pokušavaju da ublaže svoj stres jedući nezdravu hranu, prekomernu upotrebu alkohola ili drogu.
Kompulzije i preuzimanje rizika: Stres može dovesti do toga da neki ljudi traže nalet adrenalina kroz kompulzivno ili rizično ponašanje kao što su kockanje, nebezbedni seks, eksperimentisanje sa drogama, krađa ili nepromišljena vožnja.
Samopovređivanje: Ljudi se mogu uključiti u samopovređivanje da se nosi sa ekstremnim stresom ili traumom.
Upotreba efikasnih veština suočavanja često može pomoći u poboljšanju mentalnog i emocionalnog blagostanja.
Ljudi koji su u stanju da se prilagode stresnim ili traumatskim situacijama (i dugotrajnom uticaju koji ovi incidenti mogu imati) kroz produktivne mehanizme suočavanja mogu imati manje šanse da dožive anksioznost, depresiju i druge probleme mentalnog zdravlja kao rezultat bolnih ili izazovnih događaja.
Ljudi koji smatraju da ne koriste neprilagođene mehanizme suočavanja i/ili imaju poteškoća u korišćenju efikasnih strategija suočavanja, na kraju mogu uočiti negativan uticaj na mentalno i emocionalno blagostanje. Oni kojima je teško da znaju kako da se izbore sa anksioznošću, stresom ili besom mogu pasti u naviku da se oslone na neprilagođen mehanizam suočavanja. Konzumiranje alkohola često može pomoći ljudima da se osećaju manje pod stresom u neposrednom trenutku, na primer, ali ako se osoba osloni na alkohol ili bilo koju drugu supstancu u izazovnim situacijama, vremenom može postati zavisna od te supstance.
Ako doživite stres i ne znate kako da se nosite, terapeut ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje često vam može pomoći da razvijete i poboljšate svoje veštine suočavanja. Terapeuti mogu pružiti podršku i informacije o veštinama suočavanja, a terapijske sesije mogu biti bezbedno okruženje bez osude za ljude da istraže metode suočavanja na koje se oslanjaju i utvrde kako pomažu ili ometaju upravljanje stresom.
Reference:
Strategije prevladavanja. (n.d.). Preuzeto sa http://vvv.humanstress.ca/stress/trick-iour-stress/steps-to-instant-stress-management.html
Cramer, P. (2015). Razumevanje odbrambenih mehanizama. Psihodinamička psihijatrija, 43(4), 523-552. doi: 10.1521/pdps.2015.43.4.523
Dombeck, M. (2006, 3. jul). Strategije suočavanja i odbrambeni mehanizmi: osnovne i srednje odbrane. Psihološki alati za samopomoć: Online knjiga za samopomoć. Preuzeto sa https://vvv.mentalhelp.net/articles/coping-strategies-and-defense-mechanisms-basic-and-intermediate-defenses
Galor, S. (2012, 26. februar). Odbrambeni mehanizmi protiv suočavanja. Preuzeto sa https://drsharongalor.vordpress.com/2012/02/26/defense-mechanisms-vs-coping
Kako se snalaziš? (n.d.). Preuzeto sa https://vvv.semel.ucla.edu/dual-diagnosis-program/Nevs_and_Resources/Hov_Do_Iou_Cope
Thompson, R. J., Mata, J., Jaeggi, S. M., Buschkuel, M., Jonides, J., i Gotlib, I. H. (2010). Maladaptivno suočavanje, adaptivno suočavanje i simptomi depresije: Varijacije u zavisnosti od starosti i depresivnog stanja. Istraživanje ponašanja i terapija, 4(48), 459-466. doi: 10.1016/j.brat.2010.01.007
Ioung, J. (2012). Uobičajeni neprilagođeni odgovori na suočavanje. Preuzeto sa http://vvv.schematherapi.com/id71.htm
https://www.healthline.com/health/mental-health/defense-mechanisms
Zabranjeno je preuzimanje dela ili celog sadržaja bez navođenja i linkovanja izvora u skladu s Moodiranje Uslovima korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
© 2011-2024. Moodiranje. Sva prava zadržana. Izrada sajta: ХАЈДУЦИ