fbpx

Kako mehanizmi odbrane vladaju našim životima

Mehanizmi odbrane vladaju našim životima, a da toga nismo svesni. Ovo su najčešći primeri i tumačenja.

0

Mehanizmi odbrane

Mehanizmi odbrane su podsvesni obrasci ponašanja i razmišljanja koji imaju za cilj da nas zaštite i odbrane od neželjenih situacija. Ovo su najčešći:

Dehumanizacija

Dehumanizacija potiče iz marksizma, a definiše se kao posedica delovanja logike kapitala. Sam konstrukt označava čoveka koji više nije čovek, jer je razdeljen na najsitnije delove, te samim tim više ni ne poseduje ličnost kao celinu.

Kada ovaj koncept “odlepimo” od marksizma, možemo ga veoma lako primeniti u svakodnevnom životu. Ako ste studentkinja neke društvene nauke u PSM-u, na šta biste ga drugo primenili nego na međuljudske odnose, tačnije, na one muško-ženske.

Uzmimo, za primer, najsavršenijeg dečka na svetu, nekog poput princa iz Uspavane lepotice, zatim ga rasparčajmo na nekoliko dimenzija: klasnu – da li je lovan ili siromah iz radničke klase, estetsku – homo balkanus ili Bekam u pokušaju, demografsku – klasična podela na uži centar, centar i periferiju, profesionalnu – čime se bavi, porodičnu – da li mu je tata samo alkos ili alkos profesor i seksualnu – analiziramo ga iz ugla čika Frojda.

Stvarnost:

Upoznala sam ga u Delta sitiju prošle nedelje a pogledi su nam se sreli kod kase u Zari. Imao je jako lepe oči, koje su me hipnotisale. Zatim smo se sreli u liftu, a ja sam mu kroz smeh poručila da treći put časti. I častio je, odveo me je na kafu pošto smo se sudarili na prvom spratu, dok sam drugarici kucala poruku da sam se upravo zaljubila u neznanca iz Delta sitija. Dok je pio svoj kapućino, ispričao mi je da živi tu blizu, da je student treće godine ekonomije i da trenutno radi u nekoj NGO koja se bavi prevencijom nasilja u porodici. Rekao mi je da ne pije pivo, alkohol inače veoma retko, kaže, tata mu je godinama radio u pivari, i alkohol, pogotovo pivo, mu se smučilo. Takođe je jako vezan za porodicu, eto, baš je kupovao mami poklon za odlazak u penziju. Ima kućnog ljubimca, nekog crnog velikog psa, svoja kola i stipendista je neke inostrane kompanije. Pritom je zgodan kao Apolon, a ja sam skroz zaljubljena.

Dehumanizovana stvarnost:

Da, izgledao je kao fin dečko, ali s obzirom da je tipični predstavnik radničke klase koja je krajem sedamdesetih došla u Beograd, u periodu industrijalizacije, i naselila se u nekom od blokova, mogu zaključiti da je njegov wannabe Bekam izgled posedica potiskivanja porodičnog porekla. Kada tome dodamo činjenicu da mu je tata nekadašnji radnik BIP-a, možemo doći do zaključka da je dotični pod opasnim rizikom da jednog dana postane nasilan, s obzirom da mu je tata redovan konzument piva, jer je porodica primaran agens socijalizacije. O tome da potiče iz porodice u kojoj je obrazac nasilja prema ženama dugo bio dominantan govori to da je aktivista one NGO. Ovaj nasilni ispad se može desiti kao posledica potiskivanja neupitnog, a to je činjenica da će njegovo zmijsko telo, pod uticajem genetskih predispozicija (jer mu mama izgleda kao šifonjer, što sam zaključila jer je ona majica iz Zare pre izgledala kao šatorsko krilo a ne kao odevan predmet) jednog dana prestati da odoleva zubu vremena, te će njegovo nezadovoljstvo samim sobom projektovati na okolinu. Činjenica da je dobar student državnog fakulteta i da mu je prosek preko 9,5 najbolje govori o ambiciji koja potiče iz potisnutog prezira prema svojoj porodičnoj prošlosti i želji da se uklopi u moderno, konzumerizmu okrenuto društvo. Svoj izgled i svoje znanje doživljava kao robu na tržištu, što je siguran pokazatelj da nije sposoban da se veže. Veliki opasan pas najbolje govori o dubokoj nesigurnosti i kompleskima koje vuče.

Projekcija

Projekcija je jedan od najpoznatijih mehanizama odbrane. Sastoji se od težnji i sklonosti osobe da svoje želje, impulse ili sadržaje podsvesti koji nisu prihvatljivi za sopstveni ego, projektuje na druge osobe pripisujući im slične osobine.

S obzirom da živimo u društvu globalizacije, brzih promena i neverovatnog protoka informacija normalno je da se ponekad veoma često osećamo isfrustrirano i ljuto. I šta onda radimo? Projektujemo naš bes na druge.

Stvarnost:

Izašla sam sinoć sa drugaricama iz srednje škole i napila se kao letva. Pevale smo, pele se po stolovima, barmen nam je stalno donosio koktele iako ga je Ana ispovraćala. I tako smo pile, pile, pile, dok se ja u jednom momentu nisam popela na šank i skinula košulju. E onda, onda sam se saplela i pala na barmena, to jest na njegov… znate na šta mislim. Otišli smo do toaleta i barem pola sata razmenjivali telesne tečnosti. Zatim sam nastavila da pijem slasne koktele koje mi je donosio i zadnje čega se sećam su njegova kola. Probudila sam se u njegovom krevetu, i u panici pobegla kući. Sačekale su me tri poruke na sekretarici i sedamnaest propuštenih poziva od dečka. Javila sam mu se oko tri popodne, rekla sam mu da mi je pukla baterija i otišla sa njim na kafu.

Projekcija stvarnosti:

Dok smo pili kafu, pogledao je jednu klinku u šorcu. Poludela sam. Šta, bre, on ima da gleda druge kad je sa mnom? Oh gospode, ko zna šta radi kad nije sa mnom ako gleda druge kad je sa mnom! Ubiću ga. Sećam se da je pre dva meseca, bila je sreda uveče, bio nedostupan. Kao, pukla mu je baterija, ma nemoj. A te srede je bila ona žurka na bazenu. Ma sto posto je neku pokupio. Mamu mu njegovu. I ona plava košulja, što je nije obukao od utorka pre te srede, što kaže da ju je sjebao kad ju je prao sa crnim vešom. Laže! Neka kučka sa bazena mu je pocepala košulju. Pa da, u četvrtak mi je kupio cveće, kao godišnjica nam je. A je li, a što se pre nikad nije setio da nam je godišnjica, nego se sad setio pa mi kupuje cveće i vodi me na skupe večere? Preljubnik! Nema mi druge, moraću da ga suočim sa istinom, tražiću da mi pokaže tu šatro obojenu plavu košulju, pa da vidimo čija majka crnu vunu prede.

Racionalizacija

Racionalizacija je jedan od najčešće korišćenih mehanizama odbrane pomoću kojeg osoba za svoje neprihvatljive ili nedostojne postupke ili pretrpljeni neuspeh naknadno traži racionalne, prihvatljive razloge. Time se štiti ego od osećanja stida ili manje vrednosti i prividno održava ugroženo samopouzdanje ličnosti.

Lepota ovog mehanizma je što ne morate da racionalizujete isključivo vaš neuspeh, da ne kažem sranje, već ga možete veoma lako primenjivati i na druge. Racionalizovati se može sve – od parčeta čokoladne torte do preljube vašeg dragog.

Racionalizacija stvarnosti:

Marko mi se mnogo sviđa, stvarno mi se mnogo sviđa. Ali je jednostavno out my ligue – izlazio je sa manekenkama, ima telo Apolona, ima dobar posao, ma ima sve. A ja, muku mučim sa viškom kilograma, predebela sam za njega. Ko bi me hteo ovako debelu? Mislim da ću večeras ostati kući i samosažaljevati se sa ovom čokoladnom tortom, šmrc. Dođi moja mila tortice, ti me uvek utešiš.

Neracionalizovana stvarnost:

Realno, Marko je ovde nebitan. Meni samo treba razlog da pojedem ovu jebenu tortu. Bliži se leto i znam da ne smem da krkam slatkiše u jedanaest uveče, ali moram, jede mi se slatko, pa i ako budem najdeblja žena na plaži i nasučem se kao kit, barem ću biti srećna. A i ako ništa, naći ću nekog novog Marka zbog kog ću sabijati kilograme čokoladne torte u posleponoćnim trenucima.

Potiskivanje

 

Potiskivanje je po Frojdu, glavni i najčešće korišćen mehanizam odbrane, temelj i obrazac svih psihičkih odbrana. Sastoji se u potiskivanju iz sećanja svih onih neprijatnih doživljaja i predstava vezanih za zabranjene želje, ali i u aktivnom sprečavanju da se pojave u svesti. Ovaj mehanizam se manifestuje u zaboravljanju imena, događaja, namera itd. Svrha potiskivanja je prekid veza između zabranjenih psihičkih sadržaja kako oni ne bi prodrli u svest i uticali na ponašanje.

Sve može da se potisne, ali apsolutno baš sve. Zato i volim ovaj mehanizam. Posle nekoliko godina potiskivanja, ubeđena sam da bih mogla da potisnem samo svoje postojanje, ako zatreba. Naravno, potiskivanje ima i svoju lošu stranu, a to je da se može desiti da sve to što potiskujete jednog dana ispliva. Ne baš ispliva, pre bih rekla da postane gejzir. I onda, verujem, možeš da poludiš. Ali, hvala Bogu, ja do toga još nisam došla i neću o tome da razmišljam.

Verovatno bih sada trebalo da napišem nešto što sam potisnula, ali to nešto se nije desilo, barem tako kaže moja svest. Zaboga, pa potisnula sam ga. Mogu samo da vam dam savet kako se potiskuje – potiskuje se najbolje uz pomoć alkohola. Alkoholna amnezija je vrh vrhova, što kaže onaj imbecil u onoj još imbecilnijoj reklami. Moto “What happens in Vegas stays in Vegas” je super primer potiskivanja u alkoholisanom stanju – samo zameni Vegas sa klub taj-i-taj ili dečko taj-i-taj i stvar je rešena.


Dakle, psihologija, socologija i ostale humanističke nauke nisu samo mrtvo slovo na papiru, one žive svakodnevno u vašim životima. Ne morate imati PhD da biste ih primenjivale vrsno, pa makar i nesvesno. Na vašu korist, ili štetu, zavisi samo od vas, ali posledice, ma kakve bile, nikada nisu naivne.

Komentari