To je život.
Kako se zaštititi?

Verovatno najteže procedure jesu one koje uključuju bilo šta što ima pravni aspekt, vezano je za velike količine novca ili posao. Bilo da ulazite u neki sudski proces, da vam treba agencija za nekretnine ili advokat, notar ili pak knjigovođa, verovatnoća je da ćete veći deo vremena biti ili u strahu da će vas obmanuti sistem uili vas izneveriti upravo ti ljudi koje angažujete da vam pomognu, što namerno, što iz neznanja. Kao i u svakom poslu, pa i životu, najteže je naći ljude od poverenja i morala.

Svojevremeno sam prošla višedecenijski sudski proces (znate jedan od onih – ma ne treba ugovor, Bože). Ne želite da znate koliko puta su nas advokati “prodali“ samo kako bi završili sa procesom koji se razvlačio u našem “brzom i efikasnom“ sudskom sistemu. Sećam se i prve godine Pravnog fakulteta kada su nam rekli: “Kolege i koleginice, pravda i pravednost nemaju veze sa pravom.“ Tu, tad sam znala da to nije fakultet za mene i napustila sam ga. Ali to jeste tako. To je ta birokratija zbog koje nam je sudija rekla da postoji Božja pravda. Oooook. I šta ja imam od nje? Šta imaju oni koje su neki ubili praktično kroz sve to? Koliko dugo je trajala borba recimo za novi “Tijanin zakon“? Jel tu na kraju pravda? Hoće li ona vratiti vreme, uloženo, energiju, živce?

Teško.

Šta je birokratija?

Birokratija kao termin odnosi se i na telo ne-izbornih vladinih zvaničnika i na grupu za donošenje administrativne politike. Istorijski gledano, birokratija je bila državna administracija kojom su upravljali odeli sa ne-izabranim zvaničnicima. Danas, birokratija je administrativni sistem koji upravlja svakom velikom institucijom, bilo da je u javnom ili privatnom vlasništvu.

Javna uprava u mnogim zemljama je primer birokratije, ali i centralizovana hijerarhijska struktura poslovne firme.

Otkako je skovan, reč birokratija za neke je razvila negativne konotacije.

Neke birokratije su kritikovane kao neefikasne, zamršene ili suviše nefleksibilne za pojedince. Dehumanizirajući efekti prekomerne birokratije postali su glavna tema u radu pisca na nemačkom jeziku Franza Kafke (1883–1924) i centralni su u njegovim romanima Trial i Dvorac. Film distopije iz Brazila Terrija Gilliama iz 1985. godine prikazuje farsični macabre mračni svet u kojem se male, inače beznačajne greške u birokratskim procesima vlasti pretvaraju u uznemirujuće i tragične posledice. Uklanjanje nepotrebne birokratije je ključni koncept u modernoj teoriji menadžmenta  i predstavlja problem u nekim političkim kampanjama.

Neki komentatori su primetili nužnost birokratije u modernom društvu. Nemački sociolog Maks Veber je tvrdio da birokratija predstavlja najefikasniji i najrazumniji način na koji se ljudska aktivnost može organizovati i da su sistematski procesi i organizovane hijerarhije neophodni za održavanje reda, povećanje efikasnosti i eliminisanje favorizovanja. Sa druge strane, Veber je takođe smatrao da nesputana birokratija predstavlja pretnju individualnoj slobodi, sa potencijalom da zarobi pojedince u bezlični “gvozdeni kavez” u racionalnoj kontroli zasnovanoj na pravilima.

O srpskoj birokratiji

O srpskoj birokratiji je dosta pisao Dragoslav Veličković, Šef Službe za makroekonomska istraživanja, Societe Generale Srbija.

Jedan od dobrih primera da obimna birokratija može negativno da utiče na privredu je studija američke “small business“ administracije pre šest godina, kada je procenjeno da su troškovi regulative 1,75 biliona dolara, što predstavlja više od 11 odsto američkog BDP-a za 2011. godinu. Imajući u vidu da su, prema izveštaju Svetske banke za 2017. godinu, SAD rangirane na osmoj poziciji, a Srbija tek na 47. mestu po lakoći poslovanja, mogli bismo zaključiti da bi slična analiza u Srbiji pokazala da srpsku privredu birokratija košta i više od 11% BDP-a, odnosno i više od 3,8 milijardi evra.

Iako je Srbija učinila mnogo u poslednjih nekoliko godina da značajno napreduje na lestvici lakoće poslovanja Svetske banke, i to od 92. mesta u 2012. godini do 47. lane, svakako da bi insistiranje na reformama i na deregulaciji mogli svrstati Srbiju među top 30 zemalja i dugoročno stvoriti uslove za još jači, održivi rast i razvoj, posebno zato što se možemo osloniti na već uspostavljenu makroekonomsku stabilnost.

Glavne prepreke koje koče investicije, produktivnost i mobilnost ljudskih resursa na putu ka bržem privrednom rastu moraju biti uklonjene, kako bi stopa rasta bila viša od 3–4 odsto na godišnjem nivou.

U prvom redu, to se odnosi na administraciju i regulativu koji bi trebalo da budu racionalni (efikasni) i transparentni. Propisi koji štite potrošača, radnika, ali i životnu sredinu moraju postojati i biti međusobno usaglašeni. Prikupljanje, obrada i podnošenje dokumenata privrednicima oduzima vreme koje bi mogli racionalnije da koriste kao resurs usmeren na proizvodnju. Primera radi, ovo je bio jedan od glavnih faktora za Bregzit, jer su Britanci, između ostalog, među glavnim argumentima za izlazak iz EU zapravo prepoznali napuštanje stega evropske birokratije,na šta se istovremeno žale I sami gradjani EU.

Prema podacima Privredne komore Srbije, preko 320,000 malih i srednjih preduzeća zapošljava više od 1,2 miliona radnika. Ukoliko bi u svakom od ovih preduzeća samo jedan zaposleni obavljao obavezne administrativne, često izlišne zadatke ne duže od jednog sata dnevno, 250 sati godišnje, to bi ovaj sektor koštalo i do 81 milion sati godišnje – vreme utrošeno na popunjavanje formulara I ostalih dokumenata o parafisklanim taksama, prijavama i odjavama zaposlenih, registrovanju statusnih promena, praćenju promena propisa generalno, faktora koji ne donose dodatnu vrednost niti kompanijama ni srpskoj privredi.

(Ceo njegov članak možete pročitati OVDE)

The post Birokratija – bolest modernog društva appeared first on Moodiranje.

Razumimo šta znači biti činovnik i šta je zapravo birokratski aparat

1. Lično su slobodni i pokoravaju se samo objektivnim službenim dužnostima;
2. Postavljaju se (ne biraju) po strogo utvrđenoj hijerarhiji u službi;
3. Imaju strogo određene kompetencije u službi, na osnovu ugovora i slobodnog izbora prema stručnim kvalifikacijama koje se proveravaju ispitima i dokazuju diplomom;
4. Nepristrasno primenjuju autoritet koji im je dodeljen od strane bezličnog poretka, i na osnovu doslednog izvršenja tih službenih zadataka po pravilima službe određuje se njihov uspeh;
5. Dobijaju utvrđene plate u novcu, većinom sa pravom na penziju;
6. Činovnici se odnose prema službi kao prema svom jedinom ili glavnom zanimanju;
7. Vide mogućnost za napredovanje i karijeru;
8. U svom radu su potpuno odvojeni od vlasništva nad službenim sredstvima;
9. Podvrgnuti su jedinstvenoj strogoj disciplini i kontroli u vršenju službe

[bs-quote quote=”Birokratske organizacije karakterišu specijalizacija, racionalnost, profesionalizam, depersonalizacija službe, autonomija u nadležnosti službe, stalnost službe, rast i širenje birokratskog aparata.
Dakle ovde nema mesta nekoj kreativnosti ili slobodi. Ovo je udoban i relativno istovetan posao u sistemu koji je inertan, teško se menja i sporo uvodi inovacije. Tome smo dakle svi svedoci. (izvor: FON)” style=”default” align=”center”][/bs-quote]

Apsurdi birokratije

Oh, da treba vam izvod iz matične knjige rođenih, original, za mnoge stvari. Možda se promenilo činjenično stanje, tojest, vaš JEDINSTVENI broj građana ili mesto rođenja. Možda je i dalje teško umrežiti se. Ali činjenica je da je ovo dokument broj jedan koji treba da imate kod sebe. Neretko, naravno, ne stariji od šest meseci.

A stvar se dodatno komplikuje kada vam je neophodan konkretan prevod dokumenta. Treba li vam overen ili ne? Original ili ne? Tada su tu uglavnom sudski tumači i prevodilačke agencije. Preporučujemo da prilikom donošenja dokumenata na prevod, naglasite način overavanja i svrhu za koju se izdaje prevod jer sudski tumač garantuje za istinitost prevoda dok ostali zahtevi nisu u njegovoj nadležnosti. Svaka institucija ima svoje zahteve po pitanju overe i povezivanja dokumenata, pa stoga savetujemo klijente da se prethodno raspitaju da li je uz prevod potrebno uvezati original ili kopiju, kao i da li je overa apostilom potrebna na originalima ili na prevodu.

Pravda je spora ali dosežna… nadamo se

Povremeno postoje i neki solidni primeri kako je uz volju nadležnih, ipak moguće olakšati život građanima.

Primena Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, osim novčane pomoći, rešava i problem birokratije. Ukupno 86 papira, koliko je poslodavac morao da pribavi i dostavi državi kako bi zaposlena ostvarila pravo na porodiljsku nadoknadu, sad se pribavlja elektronski, a umesto poslodavca, to radi resorno ministarstvo o trošku budžeta! Prve porodiljske nadoknade ostvarene na taj način biće isplaćene u avgustu.

– Novi zakon, koji se primenjuje od 1. jula, rešava poslodavce isplate plata porodiljama, ali i papirologije. Naime, sada država direktno iz fonda isplaćuje zarade porodiljama, a svu potrebnu dokumentaciju nabavlja preko sistema “elektronskog zupa“ na osnovu zahteva iz lokalne filijale fonda obaveznog socijalnog osiguranja.

Po novom zakonu bi porodilja trebalo da dobije rešenje o otvorenom porodiljskom bolovanju, a onda se sa tim rešenjem podnosi zahtev državi kako bi preuzela finansiranje njene plate.

Čuven je slučaj od pre par godina Beograđanke Marije Janković koja je, kada je saznala da je ostala u drugom stanju, počela je da skuplja papire kako bi dobila jednokratnu pomoć. Od trenutka kada je saznala da je trudna pa sve do trećeg meseca detetovog života sakupila je čak 52 različita administrativna i medicinska dokumenta kako bi pokazala da borba s birokratijom počinje i pre detetovog rođenja. Kada je završila sa birokratijom i skupila sva dokumenta slikala je svoju bebu među gomilom papira i pobedila na foto konkursu.

Uticaj birokratije na privredu

Jedan od dobrih primera da obimna birokratija može negativno da utiče na privredu je studija američke „small business“ administracije pre šest godina, kada je procenjeno da su troškovi regulative 1,75 biliona dolara, što predstavlja više od 11 odsto američkog BDP-a za 2011. godinu. Imajući u vidu da su, prema izveštaju Svetske banke za 2017.godinu, SAD rangirane na osmoj poziciji, a Srbija tek na 47. mestu po lakoći poslovanja, mogli bismo zaključiti da bi slična analiza u Srbiji pokazala da srpsku privredu birokratija košta i više od 11% BDP-ija, odnosno i više od 3,8 milijardi evra.

Iako je Srbija učinila mnogo u poslednjih nekoliko godina da značajno napreduje na lestvici lakoće poslovanja Svetske banke, i to od 92. mesta u 2012. godini do 47. lane, svakako da bi insistiranje na reformama i na deregulaciji mogli svrstati Srbiju među top 30 zemalja i dugoročno stvoriti uslove za još jači, održivi rast i razvoj, posebno zato što se možemo osloniti na već uspostavljenu makroekonomsku stabilnost.

Glavne prepreke koje koče investicije, produktivnost i mobilnost ljudskih resursa na putu ka bržem privrednom rastu moraju biti uklonjene, kako bi stopa rasta bila viša od 3–4 odsto na godišnjem nivou.

U prvom redu, to se odnosi na administraciju i regulativu koji bi trebalo da budu racionalni (efikasni) i transparentni. Propisi koji štite potrošača, radnika, ali i životnu sredinu moraju postojati i biti međusobno usaglašeni. Prikupljanje, obrada i podnošenje dokumenata privrednicima oduzima vreme koje bi mogli racionalnije da koriste kao resurs usmeren na proizvodnju. Primera radi, ovo je bio jedan od glavnih faktora za Bregzit, jer su Britanci, između ostalog, među glavnim argumentima za izlazak iz EU zapravo prepoznali napuštanje stega evropske birokratije,na šta se istovremeno žale i sami gradjani EU.

(Izvor: Dragoslav Veličković, Šef Službe za makroekonomska istraživanja, Societe Generale Srbija)

Osnivanje preduzetničke radnje

Najčešće pitanje i dileme donosi postupak osnivanja preduzetničke radnje. Postupak registracije pokreće se podnošenjem Agenciji uredno popunjene jedinstvene registracione prijave osnivanja preduzetnika i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika.

Registracionu prijavu podnosi:

• osnivač –  preduzetnik
• punomoćnik sa priloženim pismenim punomoćjem, potpisanim od strane osnivača – preduzetnika i overenim od strane nadležnog organa (opštine ili suda). Ako osnivač – preduzetnik da svoje punomoćje advokatu, ono ne mora biti overeno u opštini ili sudu.

Prijave se mogu podneti:

• lično u sedištu APR u Beogradu
• organizacionim jedinicama APR
• u opštinama sa kojima Agencija ima zaključen sporazum (ako se registraciona prijava podnosi u opštini, kao datum i vreme njenog dostavljanja uzima se datum i vreme njenog prijema u Agenciji)
• preporučenom poštom (ako se registraciona prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog dostavljanja uzima se datum i vreme njenog prijema u Agenciji).

Registracione prijave se mogu preuzeti u Agenciji, organizacionim jedinicama APR i opštinskim kancelarijama uz dokaz o uplati naknade u iznosu od 120,00 dinara (shodno Odluci o naknadama za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru registra privrednih subjekata i Registra javnih glasila) ili besplatno preuzeti (download) sa Internet strane Agencije.

Dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata

Za dobijanje izvoda iz Registra u Agenciji za privredne registre potrebno je podneti:

• popunjen zahtev za izvod (može se preuzeti u Agenciji uz dokaz o uplati naknade u iznosu  od 120,00 dinara ili preuzeti iz odeljka Preduzetnici-Obrasci)
• dokaz o uplati naknade u iznosu od 600,00 dinara na račun Agencije.

Zahtev za izvod može da podnese bilo koje fizičko lice, a izvod se odmah dobija u Agenciji.

Rešenja i zaključke preduzetnika može preuzeti:

• fizičko lice koje preduzetnik ovlasti i za koga je dostavljeno punomoćje overeno pred nadležnim organom (sud ili opština)
• advokat koga osnivač ovlasti (u tom slučaju punomoćje ne mora biti overeno pred nadležnim organom – sud ili opština)
• članovi porodičnog domaćinstva (roditelji, bračni drug i deca) uz punomoćje koje mora biti snabdeveno potpisom preduzetnika i pečatom radnje, kao i uz fotokopiju lične karte iz koje se jasno vidi da preduzetnik i član porodičnog domaćinstva stanuju na istoj adresi
• poslovođa čija su ovlašćenja upisana u Registar Agencije za privredne registre.

Dakle, šta činiti?

Spakujte se, dobro raspitajte, i srećno! I budite spremni da vas ništa ne iznenadi, samo se pobrinite da odvojite dovoljno vremena i ne žurite.

The post “Fali ti jedan papir”: Kako da ne dobijete nervni slom od birokratije appeared first on Moodiranje.