fbpx

Birokratija – bolest modernog društva

Kada se pomene birokratija, pored notornog koncepta FT1P, tu su i činjenice vezane za to da za bilo koji kompleksniji proces morate da se spremite kao da upisujete fakutet i spremate poteži ispit koji ako ne položite, u najmanju ruku će vam stradati džep.

Bilo da je u pitanju najobičnija birokratija, procedura vađenja dokumenata ili overa kod notara, koliko god puta da iščitate sajtove, forume i sve dostupne izvore, relevantne ili na nivou rekla-kazala, iliti “komšijine jetrve šurnjaja zna“, opet ćete najverovatnije otići, pozvati, šta god i shvatiti da opet nešto fali.

To je život.
Kako se zaštititi?

Verovatno najteže procedure jesu one koje uključuju bilo šta što ima pravni aspekt, vezano je za velike količine novca ili posao. Bilo da ulazite u neki sudski proces, da vam treba agencija za nekretnine ili advokat, notar ili pak knjigovođa, verovatnoća je da ćete veći deo vremena biti ili u strahu da će vas obmanuti sistem uili vas izneveriti upravo ti ljudi koje angažujete da vam pomognu, što namerno, što iz neznanja. Kao i u svakom poslu, pa i životu, najteže je naći ljude od poverenja i morala.

Svojevremeno sam prošla višedecenijski sudski proces (znate jedan od onih – ma ne treba ugovor, Bože). Ne želite da znate koliko puta su nas advokati “prodali“ samo kako bi završili sa procesom koji se razvlačio u našem “brzom i efikasnom“ sudskom sistemu. Sećam se i prve godine Pravnog fakulteta kada su nam rekli: “Kolege i koleginice, pravda i pravednost nemaju veze sa pravom.“ Tu, tad sam znala da to nije fakultet za mene i napustila sam ga. Ali to jeste tako. To je ta birokratija zbog koje nam je sudija rekla da postoji Božja pravda. Oooook. I šta ja imam od nje? Šta imaju oni koje su neki ubili praktično kroz sve to? Koliko dugo je trajala borba recimo za novi “Tijanin zakon“? Jel tu na kraju pravda? Hoće li ona vratiti vreme, uloženo, energiju, živce?

Teško.

Šta je birokratija?

Birokratija kao termin odnosi se i na telo ne-izbornih vladinih zvaničnika i na grupu za donošenje administrativne politike. Istorijski gledano, birokratija je bila državna administracija kojom su upravljali odeli sa ne-izabranim zvaničnicima. Danas, birokratija je administrativni sistem koji upravlja svakom velikom institucijom, bilo da je u javnom ili privatnom vlasništvu.

Javna uprava u mnogim zemljama je primer birokratije, ali i centralizovana hijerarhijska struktura poslovne firme.

Otkako je skovan, reč birokratija za neke je razvila negativne konotacije.

Neke birokratije su kritikovane kao neefikasne, zamršene ili suviše nefleksibilne za pojedince. Dehumanizirajući efekti prekomerne birokratije postali su glavna tema u radu pisca na nemačkom jeziku Franza Kafke (1883–1924) i centralni su u njegovim romanima Trial i Dvorac. Film distopije iz Brazila Terrija Gilliama iz 1985. godine prikazuje farsični macabre mračni svet u kojem se male, inače beznačajne greške u birokratskim procesima vlasti pretvaraju u uznemirujuće i tragične posledice. Uklanjanje nepotrebne birokratije je ključni koncept u modernoj teoriji menadžmenta  i predstavlja problem u nekim političkim kampanjama.

Neki komentatori su primetili nužnost birokratije u modernom društvu. Nemački sociolog Maks Veber je tvrdio da birokratija predstavlja najefikasniji i najrazumniji način na koji se ljudska aktivnost može organizovati i da su sistematski procesi i organizovane hijerarhije neophodni za održavanje reda, povećanje efikasnosti i eliminisanje favorizovanja. Sa druge strane, Veber je takođe smatrao da nesputana birokratija predstavlja pretnju individualnoj slobodi, sa potencijalom da zarobi pojedince u bezlični “gvozdeni kavez” u racionalnoj kontroli zasnovanoj na pravilima.

O srpskoj birokratiji

O srpskoj birokratiji je dosta pisao Dragoslav Veličković, Šef Službe za makroekonomska istraživanja, Societe Generale Srbija.

Jedan od dobrih primera da obimna birokratija može negativno da utiče na privredu je studija američke “small business“ administracije pre šest godina, kada je procenjeno da su troškovi regulative 1,75 biliona dolara, što predstavlja više od 11 odsto američkog BDP-a za 2011. godinu. Imajući u vidu da su, prema izveštaju Svetske banke za 2017. godinu, SAD rangirane na osmoj poziciji, a Srbija tek na 47. mestu po lakoći poslovanja, mogli bismo zaključiti da bi slična analiza u Srbiji pokazala da srpsku privredu birokratija košta i više od 11% BDP-a, odnosno i više od 3,8 milijardi evra.

Iako je Srbija učinila mnogo u poslednjih nekoliko godina da značajno napreduje na lestvici lakoće poslovanja Svetske banke, i to od 92. mesta u 2012. godini do 47. lane, svakako da bi insistiranje na reformama i na deregulaciji mogli svrstati Srbiju među top 30 zemalja i dugoročno stvoriti uslove za još jači, održivi rast i razvoj, posebno zato što se možemo osloniti na već uspostavljenu makroekonomsku stabilnost.

Glavne prepreke koje koče investicije, produktivnost i mobilnost ljudskih resursa na putu ka bržem privrednom rastu moraju biti uklonjene, kako bi stopa rasta bila viša od 3–4 odsto na godišnjem nivou.

U prvom redu, to se odnosi na administraciju i regulativu koji bi trebalo da budu racionalni (efikasni) i transparentni. Propisi koji štite potrošača, radnika, ali i životnu sredinu moraju postojati i biti međusobno usaglašeni. Prikupljanje, obrada i podnošenje dokumenata privrednicima oduzima vreme koje bi mogli racionalnije da koriste kao resurs usmeren na proizvodnju. Primera radi, ovo je bio jedan od glavnih faktora za Bregzit, jer su Britanci, između ostalog, među glavnim argumentima za izlazak iz EU zapravo prepoznali napuštanje stega evropske birokratije,na šta se istovremeno žale I sami gradjani EU.

Prema podacima Privredne komore Srbije, preko 320,000 malih i srednjih preduzeća zapošljava više od 1,2 miliona radnika. Ukoliko bi u svakom od ovih preduzeća samo jedan zaposleni obavljao obavezne administrativne, često izlišne zadatke ne duže od jednog sata dnevno, 250 sati godišnje, to bi ovaj sektor koštalo i do 81 milion sati godišnje – vreme utrošeno na popunjavanje formulara I ostalih dokumenata o parafisklanim taksama, prijavama i odjavama zaposlenih, registrovanju statusnih promena, praćenju promena propisa generalno, faktora koji ne donose dodatnu vrednost niti kompanijama ni srpskoj privredi.

(Ceo njegov članak možete pročitati OVDE)

Komentari