Piše: Vladimir Matić, New Account MD

Kao neko ko se bavi knjigovodstvom i pravnim poslovima vezanim za firme, ovakvu rečenicu čujem gotovo svakodnevno. Opšte poznato je da mi kao narod, uvek sve najbolje znamo i komentarišemo o stvarima o kojima skoro da pojma nemamo, stoga sam na molbu Moodiranje.rs odlučio da pojasnim malo kako se sve to radi, kao i da nije sve to baš toliko komplikovano.

Prvo pitanje koje se uopšte nameće je da li uopšte treba ulaziti u posao, jer u današnje vreme izbegava se investiranje novca, a da pri tome ne postoji sigurna računica da će se taj novac vratiti, a drugo je kako to regulisati papirološki.

Kada ste se već odlučili da krenete u sopstveni biznis, prvo što trebate znate je da se kompletna papirologija reguliše u Agenciji za privredne registre (APR), koja je ujedno i centralni registar svih firmi koje postoje u našoj zemlji. Cela procedura je prilično jednostavna, završava se u roku od 3 do 5 dana, ali, nikako vam ne bih preporučio da se sami upuštate u tu avanturu – kada već pokrećete posao, za to unajmite stručna lica (naravno, šta će nama stručnjaci, sve mi najbolje znamo i sami ćemo), koja to obavljaju bez ikakvih poteškoća i, u narodu čuvenih FT1P (Fali Ti Jedan Papir).

Za neke oblike društva, osnivački kapital iznosi 500 evra, s tim što ste u obavezi da pola uplatite odmah, a ostatak u roku od 2 godine. Sami troškovi otvaranja nisu previsoki, a zavise od same vrste privrednog društva. Valja još i dodati da od samog ulaska u proceduru otvaranja, kreću i vaše finansijske  obaveze prema državi.

Postoje dve pravne forme privrednih društva, kod nas u narodu poznatijim pod nazivom “firma”:

• Privredna društva, gde spadaju ortačko (od), komanditno društvo (kd), društvo sa ograničenom odgovornošću (doo) i akcionarsko društvo (ad) i
• preduzetnici.

Kada bi gledali zakonski, to zvuči ovako:

• Privredno društvo je pravni subjekat  čije osnivanje, unutrašnji odnosi i registracija su  uređeni: Zakonom o privrednim društvima (Sl.glasnik R Srbije br.125/04) i Zakonom o registraciji privrednih subjekata (Sl.glasnik R Srbije br.55/04; 61/05). Ovi zakoni, odnosno  njihova rešenja prilagođena su standardima  koji važe u Evropskoj Uniji i razvijenim tržišnim privredama. Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti,
• Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti.

Prostim rečima, kada bi govorili, privredno društvo je pravno lice, a preduzetnik i dalje fizičko, što znači da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. Imovina koja služi fizičkom licu u obavljanju delatnosti neodvojiva je od njegove lične imovine koju poseduje.

Ono što je osnovna razlika između ova dva oblika poslovanja je – u preduzetnike spadaju uglavnom ljudi – fizička lica, koji samostalno obavljaju svoju delatnost i malim brojem radnika –  zanatlije, prevodioci, uslužne agencije, umetnici… Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ime se registruje uz dodatak naziva “preduzetnik” ili skraćenice “pr”.

Što se tiče privrednih društva, situacija je nešto kompleksnija.

Ortačko društvo od – Ortakluk u Srbiji? Hmm… Ne znam šta bih vam rekao, ok je to, tačno se zna šta je čije, koliko kome pripada, ko je koliko uložio i to, ali, otvarati ortačku firmu, u zemlji gde svako svakome podmeće nogu, naročito kada su pare u pitanju – ne preporučujem! A zakon kaže sledeće :

Ortačko društvo jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određenih delatnosti pod zajedničkim  poslovnim imenom, odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, a ortaci solidarno za obaveze društva, ako  sa poveriocem ugovorom drugačije nije ugovoreno. Ortak  može u društvo da uloži novac, stvari, prava, rad ili uslugu. Dobit i gubitak  društva raspoređuje se ortacima društva na jednake delove.

Propisana dokumentacija i naknada za registraciju:

1. Dokaz o identitetu osnivača –fotokopija lične karte ili pasoša.
2. Osnivački akt društva, sa overenim potpisom osnivača,
3. Ako je ortak preneo pravo rukovođenja na treće lice, overen potpis tog lica.

Naknada za registraciju iznosi 2.040,00 dinara. Minimalne mesečne obaveze sa knjigovodstvenim uslugama iznose oko 600 evra.

Komanditno društvo kd – slično kao i ortačko, s tim što kod ovog oblika poslovanja, najmanje jedno lice odgovara neograničeno. Do sada se u praksi nisam susretao sa ovakvim oblicima društva, tako da i vas to ne treba nešto posebno da interesuje. I još ako vam nešto znači –  naknada za registraciju iznosi 3.000,00 dinara. I u ovom slučaju, minimalne mesečne obaveze sa knjigovodstvenim uslugama iznose oko  600 evra.

Društvo sa ograničenom odgovornošću doo – najčešći, najisplativiji i najčistiji oblik privrednog društva. Zakon kaže da ga može osnovati najmanje jedan a najviše 50 članova, ulog u društvo može biti novčani i nenovčani, uključujući i rad i pružanje usluga, novčani osnivački ulog društva sa ograničenom odgovornošću na dan uplate ne može biti manji od 500 eura u dinarskoj protivvrednosti i, kao što sam već naveo, 250 eura  uplaćujete odmah, a u naredne dve godine ostatak. Udeo svakog člana unosi se u Knjigu udela, shodno tome, raspoređuje se i dobit. Što se tiče odgovornosti, tu je stvar malo složenija – društvo imenuje direktora i/ili upravni odbor ako je u pitanju veća firma. Direktor ili upravni odbor društva odgovaraju za uredno vođenje poslovnih knjiga i unutrašnji nadzor poslovanja, u skladu sa zakonom i odgovorni su za sve eventualne nepravilnosti. Naknada za registraciju iznosi  3.600,00 dinara. Valja reći da kod osnivanja doo, nije baš preporučljivo da se sami upuštate u otvaranje bez stručne pomoći, zato što vam je potreban Osnivački akt, Ugovor o članovima društva kao i Ugovor o osnivačkom kapitalu. Kod ovog oblika privrednog društva, mesečni troškovi zavise od toga gde se vaša firma nalazi, kojom se delatnošću bave, koliko zaposlenih ima, a troškovi vođenja poslovnih knjiga su u rasponu od 100 do 500 evra na mesečnom nivou.

Akcionarsko društvo – društvo koje osnivaju pravna ili  fizička lica radi obavljanja određene delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija – akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava: pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima), pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća), pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća.
Postoje mnoge prednosti akcionarskih društava zbog kojih ona predstavljaju jedan od vodećih oblika preduzeća i raspolažu najvećim delom svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro. Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća, već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se postiže razdvojenost uprave od vlasništva. Najniži   nominalni iznos akcija ne može biti manji od pet evra u dinarskoj protivvrednosti. Kod ovog oblika privrednog društva, ne mogu dati prosečne mesečne troškove, jer, ima previše faktora koji na to utiču. Naknada za registraciju iznosi 10.200,00 dinara.

Nadam se da sam za početak pojednostavio neke stvari i uspeo da odgovorim na osnovna pitanja. Nekom narednom prilikom biće više reči o preduzetnicima, a do tada sam vam na raspolaganju za sva pitanja.