Posle skoro 2.000 koncerata, 13 albuma, 4 Gremi nagrade, 8 JazzTimes and Downbeat
nagrada, stotine masterklasova u obrazovnim institucijama širom sveta i više od 19 članova
benda koji su se rotirali skoro deceniju i po, činilo se da je Snarky Puppy spreman da malo
uspori i uživa u vožnji. Ali nakon svog poslednjeg, Live At The Royal Albert Hall, albuma
koji je osvojio Gremi, bend radi sve osim usporavanja.

U stvari, Snarky Puppy je u svojoj 18. godini postojanja fokusiraniji nego što je ikada bio.
Uspeh koji je grupa postigla otvorio je vrata novim kreativnim mogućnostima: sopstvenoj
izdavačkoj kući, saradnji sa raznolikim spektrom umetnika, prilike za predstavljanje u manje razvijenim zemljama, sopstveni godišnji muzički festival i još ambicioznije projekte
snimanja.
Kroz sve što se dešavalo na planetarnom nivou, Snarky Puppy nastavlja da gleda napred. Dok pišemo vest o njihovom koncertu, snima se njihov 14. album, Empire Central, bezrezervno ljubavno pismo Dalasu, mestu gde je sve počelo 2004. godine, a upravo na Kalemegdanu čućemo premijerno pesme sa albuma.

U susret koncertu, razgovarali smo sa basistom i osnivačem benda Michael Leagueom o
utiscima o Beogradu i planovima.

Imao si priliku da gostujete u našem gradu i nastupate okviru Musicology Sessions koncertnog serijala sa Bokanteom, a sledeće godine i sa Snarky Puppyem. Šta beogradska publika može da očekuje na koncertu 3. jula?

– Sviraćemo potpuno novu grupu pesama sa novog „Empire Central“ albuma. Možda ćemo
ubaciti nekoliko starijih pesama, ali velika većina materijala će biti potpuno nova. Tako sam
uzbuđen što imam 16 potpuno novih pesama za koncerte! Album izlazi u septembru i čeka
nas dugo putovanje po svetu.

Sa kakvim utiscima odlaziš iz Beograda? Kako bi opisao našu publiku?

– Beograd uvek ostavi jak utisak na mene kad god dođem, bez obzira na to sa kim sam
na turneji. Neverovatno je videti publiku – tako mladu, tako punu energije – koja zaista
razume šta se svira. Dobijam osećaj da u Beogradu postoji jaka muzička kultura.

Na sceni ste prisutni već 18 godina. “Koja li je tajna” vašeg uspeha i održivosti?
Šta najviše ceniš kod svojih saradnika?

– Mislim da ne postoji tajna. Održivost dolazi iz dobrih, zdravih svakodnevnih navika.
Trudim se da se prema svima koji rade za mene – od administracije do članova benda,
celokupne ekipe ophodim sa velikom dozom poštovanja i razumevanja. Ono što
dobijem zauzvrat su ljudi koji žele da napreduju i rastu svaki dan. To najviše cenim kod
ljudi u mom bendu.

Snarky Puppy je više kolektiv nego bend. Možeš li da nam objasniš kako to
funkcionište?

– Imamo više muzičara na svakom instrumentu i stalno ih rotiramo na turnejama.
Ipak, najnoviji član benda se pridružio pre 7 godina, tako da nije kao da imamo
ljude koji nisu upoznati sa muzikom koja dolazi i izlazi. Bend ima zvuk jer su
svi u njemu svirali toliko nastupa.

Pre velikog koncerta Snarky Puppy nastupiće mlada kantautorka sa svojim bendom
Gorica & The Grooveheadz! Njihova muzika inspirisana je različitim muzičkim pravcima
poput džeza, fanka, rocka, drum&bassa, soula i popa, tako da vas očekuje prava
multižanrovska vožnja.

Rezervišite 3. jul za muzički događaj godine i vidimo se na teniskim terenima Kalemegdana!

Ulaznice: https://new.tickets.rs/event/snarky_puppy_1766
Event: https://www.facebook.com/events/5181544141867424

The post Četvorostruki Gremi dobitnici SNARKY PUPPY ponovo u Beogradu appeared first on Moodiranje.

Nezaboravni koncerti, koje su od oktobra do decembra održali francusko-marokanska kantautorka Hindi Zahra, londonski Acid-Jazz pioniri The Brand New Havies, gitarista benda Vulfpeck, Cory Wong i Prinsov bend “The New Power Generation”, upotpunjeni su karakterističnom aromom i punoćom ukusa Barcaffe espressa,  a podrazumevala su i muzičke radionice i posebno organizovana druženja sa muzičarima nakon koncerata koja su ostala u sećanju srpskih muzičara, ali i ljubitelja ovakvog tipa muzičkih uživanja, te su naveli organizatore da nastave sa kreiranjem programa koji će u istoj meri odgovoriti na želje publike i u nastavku sezone.

Prolećni deo sezone serijala otvoriće holandska pop/soul diva, Sharon KOVACS, koja će se prvi put predstaviti beogradskoj publici koncertima u klubu Bitefartcafe, 7. i 8. marta 2020. godine.

Mnogi je nazivaju novom Amy Whinehouse, dodajući da ova muzičarka i kantautorka iza svog nesvakidašnjeg imidža skriva glas jedne prave soul legende. Karijeru je započela svirajući na “open-mic“ večerima u Ajndhovenu, ne bi li uspela ubrzo da kreira sopstveni muzički put i da u potpunosti osvoji publiku i zavede svet neprikosnoveno uvrnutim šarmom u koji je gotovo nemoguće ne zaljubiti se.

Ne prezajući da se dotakne i svetlih i mračnih aspekata modernih veza, u svojim pesmama zapravo ispoveda o divljoj ljubavi i nezdravim romantičnim odnosima, hedonizmu, zavisnosti i svemu onome što ju je pratilo kroz emotivni rolerkoster koji je proživljavala poslednjih par godina, izgubivši i muzičke i romantične partnere, te gradeći novu Kovacs porodicu sa producentom Liam Howe.

Proslavila se sa singlom “My Love“, dok je njen prvi album “Shades of Black“ završio na top listama 36 evropskih zemalja. Iskrena i u muzici i u svom predstavljanju svetu, za svoj poslednji album “Cheap Smell“ kaže:

“Ja sam sada na dobrom mestu. Okružuju me ljudi koje volim. Ovaj album mi je zaista pomogao da postanem srećnija. Naučila sam mnogo o sebi, kako na privatnom, tako i na muzičkom putu.“

Drugi izvođač koji će se predstaviti na Musicology Barcaffe Sessions serijalu jeste jedan od najpriznatijih i najharizmatičnijih džez umetnika srednje generacije, tenor saksofonista Joshua Redman, koji će održati dva koncerta u klubu Bitefartcafe, 19. i 20. marta 2020. godine.

Iako ga je oduvek privlačila nauka, te je završio društvene nauke na Harvardu, da bi potom upisao Univerzitet Jejl, pauzirao je godinu dana kako bi se bavio muzikom i živeo sa prijateljima u Njujorku. Njegovo prisustvo na njujorškoj džez sceni se gotovo istovremeno osetilo i donelo mu “Thelonious Monk“ nagradu, kao i ugovor sa Warner Brosom za svoj prvi album koji je izdao 1993. godine.

Izdavši “Spirit of the Moment“, “Freedom of the Groove“ i “Timeless Tales“, Redman se pozicironirao kao jedan od najkonzistentnijih uspešnih bend lidera, koji je u svoj instrumentalni arsenal dodao i sopran i alt saksofon.

Ukupno je objavio 20 albuma za neke od najistaknutijih izdavačkih kuća kao što su Warner Bros i Nonesuch. Sarađivao je sa B.B. Kingom, Bill Friselom, Marcus Millerom, grupom The Rolling Stones, Herbie Hancockom, Stevie Wonderom i mnogim drugima, dospevši nebrojeno puta na top liste visoko cenjenih muzičkih časopisa i portala i zaradivši nekoliko nominacija za Gremi.

U Beogradu će se na Musicology serijalu predstaviti sa svojim kvartetom koji pored njega čine bubnjar Gregory Hutchinson, pijanista Aaron Goldberg i basista Reuben Rogers.

Nakon toga, 23. aprila 2020. godine u Beograd dolazi PETOSTRUKI dobitnik GREMI nagrade, neverovatni trubač Terence Blanchard, koji će sa svojim kvintetom E-Collective, održati koncert u beogradskom klubu Bitefartcafe.

Poznat kao konstantna sila u muzičkoj industriji, ali i veliki borac i aktivista koji svojom muzikom jasno ukazuje na američke prošle i sadašnje tragedije, sa E-Collectiveom  se bavi pitanjem ciklične epidemije oružanog nasilja koje je predstavio kroz svoj novi album “Live“. Muzika koja se našla na albumu simbolično je sakupljena sa koncerata izvedenih uživo na lokacijama gde je stanovništvo iskusilo rastuće konflikte između vlasti i afro-američkih građana. Sa naslovom koji nosi dvosmisleno značenje, album zapravo predstavlja nastavak albuma “Breathless“ koji je 2015. godine bio odlikovan Gremi nagradom.

Diskutujući o nastanku kvinteta E-Collective, Blanchard kaže da nije sastavio ovu grupu da bi bila protestni bend. Počeli su da sviraju jer su želeli da inspirišu omladinu da se prepusti džezu i instrumentalnoj muzici, ali u toku njihove evropske turneje, desilo se nekoliko oružanih incidenata koji su ih naterali da se pozabave ovim pitanjem, zatim dodaje da je “ovaj bend primer revolucije koja se dešava“, objašnjavajući kako se svaki član benda bavi aktivizmom na svoj način i kako svako dolazi iz drugačije pozadine, ali zajedno stvaraju harmoniju.

I zaista kroz čitav album, Blanšarova truba ne igra tradicionalnu ulogu usamljenog glasa izolovanog od drugih instrumenata, već provlačeći je kroz svoj filter, daje utisak grupe ljudi koja se bori za svoja prava u harmoniji koju stvara: „Osećaj koji sam želeo je zvuk grupe ljudi koji su se okupili i skandiraju u masi zahtevajući pravdu.“

Po pitanju svog rada koji uvek ima jaku poruku, Blanchard kaže: “Dođeš u određene godine kada počneš da se pitaš, „Ko će da se zauzme i govori za nas?“ Onda se okreneš i shvatiš da Džejms Boldvini, Muhamed Aliji i Dr. Kingsi više nisu tu… i počneš da shvataš da sve ostaje na tebi. Ne pokušavam da kažem da sam ovde da bih pokušao da ispravim celu stvar, samo pokušavam da govorim istinu.“

Proleće će u Bitefartcafeu, biti ispunjeno kvalitetnim programom svetski poznatih izvođača, koji nam donosi Musicology Barcaffe Sessions, a zvuci pop-a, soul-a i džeza postaju još lepši uz šoljicu kafe, pa ćete i u ovoj sezoni moći da uživate u aromama najboljih Barcaffè espresso blendova.

Ulaznice za sve koncerte mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs & www.ddtickets.rs

The post Musicology Barcaffe Sessions otkrio izvođače prolećnog dela sezone appeared first on Moodiranje.

Zadužen za ovo ponovno ujedinjenje jeste klavijaturista Morris Hayes, koji je bio i Prinsova desna ruka i muzički direktor benda godinama. Spojio je članove originalne postavke, dok su im se kao gosti priključivali drugi muzičari, što je rezultiralo nezaboravnom muzičkom proslavom, koji su fanovi okarakterisali kao nastup koji je istovremeno energičan, ali i isceljujuć. Uobičajeni komentar je bio da je koncert “baš ono što im je trebalo, sada kada Prince više nije tu“.

Uzimajući u obzir oduševljenje publike i fanova nakon ovog istorijski vrednog koncerta, Morris, Sonny T, Tommy Barcarella, Tony M, Damon D i Levi Seacer su se našli sa jednim od Prinsovih bivših menadžera kako bi razmotrili opciju da naprave turneju u čast Prinsovog života i njegove muzike. Tako se rodila NPG turneja sa Prinsovim pesmama. Bend se od tada udružio sa drugim vrhunskim muzičarima – Prinsovim kolegama, štićenicima, sledbenicima i učenicima, u cilju pružanja posebne vrste tribute nastupa kojim će proslaviti jednu legendu koja nikada neće biti zaboravljena.

Nakon što su im se pridruživali različiti vokalisti u toku prve godine turneje, NPG je ono što im je falilo našao u svom budućem pevaču, harizmatičnom MacKenzieju. Reč je o muzičaru koji živi u Los Anđelesu, ali je originalno iz jednog malog grada u Virdžiniji. MacKenzie je svojim fantastičnim vokalnim sposobnostima i energičnim scenskim nastupom automatski probudio oduševljenje publike. Ne pokušavajući da oponaša legendu koja je bio Prince, već ukazivajući mu poštovanje i čast svojim autentičnim nastupom, zaradio je veliko poštovanje publike. Kao i ostatak benda, iz MacKenzija isparava čist i suštinski “funk“.

Ono što karakteriše NPG jeste njihov, pre svega, filozofski pristup. Retko se za koje muzičare smatra da imaju radnu etiku kao što je to bio slučaj sa Prinsom. On je bio izvođač koji bi publici uživo oduzeo svaki delić pažnje i preusmerio ga na svoj nastup. NPG nastavljaju da sviraju kao da je njihov “šef“ i dalje na sceni. Njihovi nastupi su neprestani muzički kaleidoskop najpoznatijih hitova iz svih perioda Prinsove karijere.

Kada je Prince formirao bend 1990. godine, svojeručno je napisao saopštenje za javnost ne bi li predstavio NPG svetu, sa izjavom da je njegov novi bend “najbolji bend ikada“, koji je ubrzo postao poznat kao “the funkiest band in the land“.

NPG nije predstavljao samo ime benda, već i čitavu njihovu filozofiju koju su želeli da prenesu svetu i koja glasi:

Spusti svoje funky oružje, pridruži nam se na podijumu. Stvaranje ljubavi i muzike su jedine stvare za koje se vredi boriti. Mi smo New Power Generation i želimo da promenimo svet. Jedina stvar koja nas u tome sprečava ste vi. Vaša staromodna muzika i zastarele ideje. Muka nam više od toga da nam pričate šta da radimo… Mi smo New Power Generation… (Prince)

“Lay down your funky weapon, come join us on the floor.  Making love and music’s the only things worth fighting 4. We r the new power generation, we want 2 change the world.  The only thing that’s in our way is u. Your old fashioned music, your old ideas, We’re sick and tired of u telling us what 2 do.  We r the New Power Generation…..”  (Prince)

Ovim koncertnim spektaklom zatvara se jesenji deo sezone Musicology Barcaffè Sessions, koji je obeležen rasprodatim koncertima muzičara kao što su Hindi Zahra, The Brand New Heavies i gitarista Vulfpecka, Cory Wong.

Ulaznice za koncerte mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs & www.ddtickets.rs

The post Koncert benda “The New Power Generation” najbliže je što će publika u regionu ikada moći da priđe legendi zvanoj Prince appeared first on Moodiranje.

Bend su 1985. godine oformili školski prijatelji iz londonskog predgrađa Ealing, bubnjar/klavijaturista Jan Kincaid, gitarista Simon Bartholomew i basista/klavijaturista Andrew Levy, da bi Simon i Andrew danas iza sebe imali preko 2,5 miliona prodatih albuma i veliki broj uspešnih singlova koji su se našli na svetskim top listama.

Njihovi nastupi poznati su po dobroj, energičnoj atmosferi i vrhunskom provodu. Ovaj sastav je već nastupao u Beogradu u okviru istog serijala pre tri godine, tada je održao rasprodate koncerte o kojima se i dalje priča. Beogradska publika će ovog puta imati priliku da bude među prvima koji će uživo čuti pesme sa novog albuma, koji je ovaj sastav izdao početkom jeseni, a za koji članovi benda kažu da je najbolji album do sada.

Andrew Levy nam je bio sagovornik pred predstojeće koncerte koje će sastav održati u Beogradu.

Nedavno ste izdali novi album pod  nazivom “TBNH“. Da li možete da nam kažete nešto više o tome šta ovaj album predstavlja za vas?

– Album zapravo predstavlja krajnu destinaciju jednog izvesno teškog muzičkog putovanja, u kojem je jedan od glavnih članova benda odlučio da nas napusti. Naša želja je jako dugo bila da snimimo najbolji album do sada, tako da smo zbog toga dugo i tragali za idealnim rešenjima u svakoj pesmi. Stavili smo fokus na kreaciju, stvaralački proces, autorsku muziku i neosporno besprekornu produkciju, i verujem da smo time zapravo i uspeli da snimimo najbolji album do sada.

Sa kim ste sve sarađivali na novom albumu?

U toku naše višedecenijske karijere, sarađivali smo sa brojnim kolegama izvođačima i te saradnje su nam oduvek bile dosta drage. Zato smo odlučili da se sa novim albumom vratimo radeći upravo ono što najviše volimo – pozvali smo veliki broj kolega, kao što su naša N’Dea Davenport, Siedah Garret, nova pevačica Angela Ricci, Angie Stone i drugi. Jedan od meni lično dražih singlova, “These walls“ producirao je Mark Ronson, dok ga je N’Dea otpevala. Morate ga čuti!

Od samog početka, bend je promenio veliki broj članova. Kako ste uspeli da održite taj originalni vibe sa početka karijere?

– Mi smo bend osnovali još u školi. Prve tri godine proveli smo “džemujući“ i to nas je spojilo i na muzičkom, ali i na drugim nivoima. Prošli smo od instrumentalnog sastava, koja je potom ubacila i duvačku sekciju, da bismo na kraju imali i vokaliste. Naša konekcija je uvek bila jaka, i upravo nam ona dozvoljava da nastavimo bez obzira na to ko je glavni vokal, iako je svaki novi član oplemenio bend na neki način.

Već ste nastupali na Musicology serijalu u Beogradu. Fanovi pričaju da je bilo nezaboravno. Kako to da imate tako dobru konekciju sa srpskom publikom?

– Publika u Srbiji nosi neku vrstu slobode koju nismo videli na drugim mestima. Nekome to možda zvuči neverovatno, ali zaista se vidi u načinu na koji reagujete na muziku, kao i to kako uz nju plešete, odnosno način na koji uzvraćate energiju. Način na koji su ljudi plesali na koncertu inspiriše nas da damo više. To je uzajamna stvar.

Ovaj serijal odlikuju koncerti održani u intimnijoj atmosferi, gde muzičari i publika mogu neposrednije da se povežu. Da li ste navikli da nastupate u takvoj atmoferi. Šta fanovi mogu da očekuju od ovog koncerta?

– Mi smo navikli da nastupamo u prostorima različitih kapaciteta, od 80 000 ljudi koje prima Wembley Stadium, pa do privatnih žurki za 100 ljudi. Uvek se trudimo da prilagodimo show publici, tako da se baš radujemo predstojećem koncertu. Biće jako energično! Mi volimo da pravimo žurku. Priključite nam se!

Ulaznice za koncerte možete kupiti putem servisa tickets.rs & ddtickets.rs online, ili na njihovim prodajnim mestima.

The post The Brand New Heavies: Publika u Srbiji nosi neku vrstu slobode koju nismo videli na drugim mestima! appeared first on Moodiranje.

Pre odlaska na Berklee School Of Music, svirao je širom Balkana na svim većim džez festivalima u regionu. Pera je vrlo verovatno, najperspektivniji bas gitarista svojih godina u našoj državi.

Imali smo priliku da porazgovaramo s njim pred predstojeći koncert koji će održati u svojoj državi.

Imaš “samo” 24 godine i već si stekao status respektabilnog muzičara. Da li si opravdao svoja očekivanja i maštanja iz perioda dok si se spremao za Berklee?

– Neka jesam, ali većinu nisam. Definitivno sam svirao sa nekolicinom svojih idola, ali neke od tih saradnji došle su neočekivanim putem ili da kažem neplanirano. Određena dešavanja odvodila su me u raznim smerovima i samim tim i ciljevi koje sam imao su se menjali i transformisali kroz iskustva koja sam doživljavao.

Šta ti je primarno dok donosiš odluke u vezi svoje karijere, lični afiniteti ili saveti starijih kolega, mentora, roditelja, i u kojoj razmeri?

– Sve navedeno definitivno utiče na moje odluke. U zavisnosti od situacije neke stvari presuđuju više, a neke manje. Ja želim uvek da čujem savete starijih i iskusnijih i srećom, imam na koga da se oslonim, tako da uvek kada sam u nedoumici pozovem mentore i roditelje i pitam za savet. Na kraju, nakon svih savetovanja dam sebi malo vremena i probam da dođem do rešenja koje ima najviše smisla. Primarni su mi lični afiniteti, ali defitivno nemam to iskustvo da bih znao kako da se postavim u svakoj situaciji i uvek donesem pravu odluku. Srećom, moji roditelji i mentori imaju razumevanja za moje greške.

Potičeš iz muzičke porodice. Šta je najbitnije što si naučio od roditelja i u Master Blaster školi? Koliko su oni danas uključeni u tvoju karijeru?

– Definitivno poštovanje. Roditelji su mi pomogli najviše od svih ljudi za moju karijeru i odnos prema životu i ljudima. Master Blaster je za mene bio savršena škola u trenutku kada sam je pohađao. Energija profesora i studenata je bila toliko primamljiva, da sam provodio svaki dan tamo.

Takođe sam u školi naučio kako pričati i sarađivati sa starijim kolegama, u prevodu, da ne budem klinac koji ne poštuje ljude koji sam nam omogućili da se bavimo time što nas zanima i što volimo.

Tako da mogu da kažem da sam definitivno od roditelja i škole Master Blaster dobio veoma jake temelje koji su mi mnogo pomogli u budućnosti.

Moji roditelji su definitivno deo moje karijere. Bez njih ne bih mogao otići na Berklee. Oni su tu moju odluku shvatili jako ozbiljno i pomagali da se spremim što bolje i motivisali me da ne bih odustao. Danas imaju ulogu savetnika. Srećom se bave istim poslom i imaju jako puno znanja o industriji. Stalno se čujemo i pričamo koje su najbolje stragije za to što sledi.

Koliko je bitno za jednu mladu i talentovanu osobu da ima podršku i potporu svog najbližeg okruženja? 

– Moje mišljenje je da to krucijalna stvar. Porodica je najbitnija. Uz podršku roditelja i razumevanje, dete nema nikakvu presiju i nedoumicu oko toga čime bi htelo da se bavi, što mu samo daje krila. U mom slučaju to je definitivno presudilo. Takođe, sve kolege i stariji muzičari su mi uvek bili dostupni i davali šanse. Nema boljeg osećaja nego kada si prihvaćen. Sećam se svoje prve probe sa mojim drugarima koji su bili moji idoli tada. Imao sam veliku želju da sviramo zajedno, Peđa, Luka, Filip i ja. To je za mene bio ogroman vetar u leđa. Ja sam imao 15 godina u tom trenutku i definitivno nisam bio na njihovom nivou, ali su mi dali šansu. Na kraju, taj projekat koji smo započeli zajedno ispao je da bude “Qzama Quartet”, koji je u tom periodu bio najatraktiniji novi bend u Beogradu. I sve se to desilo samo zato što su me oni podržavali i ja sam se mnogo trudio da bih mogao da im pariram muzički. Da zaključim, mislim da je presudna stvar imati podršku i bodriti se međusobno.

Na šta si ponosan kod svoje generacije (pričamo na nivou Srbije), a šta ti se ne dopada?

– Ponosan sam na svoju generaciju zato što mi izgleda kao da se svi polako osvešćujemo i dajemo ljudima do znanja o čemu razmišljamo i skrećemo pažnju na bitne teme koje se tiču cele planete. Nismo mi budućnost, mi smo sadašnjost i mislim da polako tako i delujemo.

Što se tiče muzičke generacije, smatram da definitvno treba više da se razvijaju i prave više muzike.

Ja uvek krivim muzičare za situaciju u gradu ili zemlji. Ako mi napravimo od samih sebe interesatne i ljude koje publika želi da vidi i sluša, imaćemo klubove i festivale gde će se ta masa okupljati.

Vasil Hadžimanov je dokaz da može, uz Luku Ignjatovića, Pedju Milutinovića i nekolicinu drugih. Samo zamislite da postoji još 10 bendova kao što je VH Band ili Schime Trio, imali bi više konkurencije, samim tim bi i muzika napredovala i siguran sam da bi neki ljudi videli potencijal u tome i postali deo te scene.

U četvrtak, 10. oktobra održaćeš koncert u klubu Bitefartcafe. Sa kim ćeš nastupati i kako ste došli na ideju da organizujete ovaj koncert?

– Pored mene nastupiće Vasil Hadžimanov, Marko Louis, Peđa Milutinović, Nikola Milenković, Luka Ignjatović, Ivan Radivojević i Rastko Obradović. Takođe ćemo imati specijalne goste Vukašina Markovića koji vodi Irie FM i Dragana Ćalina koji vodi svoj kvartet i svira u mnogim bendovima na beogradskoj sceni. Ova ideja pala mi je na pamet kada sam razmišljao o muzičkim idolima koji su uticali na mene. Znajući da ću biti u Srbiji i znajući da su neki od njih ovde, shvatio sam da bi to bio jedan vrhunski repertoar i veoma zabavan koncert. Koncert se zove “A Night Of Influences” i sviraćemo veoma zabavne kompozicije koje su uticale na nas.

Imaš li tremu pred nastupe?

– Uvek. Postoji to uzbuđenje koje čini sve nastupe mnogo zabavnije nego što bi bili da nemam tremu. Jedini momenti kada nemam tremu su kada sviram kod kuće ili u krugu ljudi koji su mi bliski. Ali kada god sviram čak i u najmanjem klubu osećam tremu i to je čar nastupanja uživo.

Šta Pera Krstajić planira u narednih par godina?

– Uskoro se selim u Los Anđeles i planiram tamo da započnem neke nove projekte. Trenutno sam na turneji sa Lee Ritenour i nekoliko drugih umetnika i planiram da se ta mreža muzičara sa kojima sviram proširi. Takođe, imam neke ciljeve i prilike o kojima ne mogu sad da pričam, saznaće se u slučaju da se ostvari sve kako planiram.

Ulaznice za koncert mogu se kupiti putem servisa tickets.rs & ddtickets.rs

The post Veliki trijumf mladog umetnika: Pera Krstajić je ponovo u Beogradu i okupio je opasnu ekipu! appeared first on Moodiranje.

Bend su 1985. godine oformili bubnjar/klavijaturista Jan Kincaid, gitarista Simon Bartholomew i basista/klavijaturista Andrew Levy – dugogodišnji školski prijatelji iz londonskog predgrađa Eealing. Sastav je originalno bio instrumentalan, inspirisan Džejms Braunom i Meter recordsom, koje su članovi benda slušali upustivši se u klabing retke gruv scene koja je u datom trenutku postojala.

Trio je ubrzo počeo da snima svoju autorsku muziku. Prvi demo materijal pušten je u “Cat in the Hat“ klubu i naišao je na veliki odjek.

Vrlo brzo sastav je postao obogaćen i duvačkim instrumentima.

The Brand New Heavies izgradili su kult u londonskom klabingu, uspevši da prežive promenu u kojoj je retka gruv scena nestajala, dok se rađao i razvijao “acid house“.

Nakon ugovora sa izdavačkom kućom “Cooltempo“, koji je izrodio singl “Got to Give“, ovaj bend, kojima se sada pridružila i vokalistkinja Jay Ella Ruth, potpisao je ugovor sa indie kućom “Acid Jazz“, dobivši budžet od 8000 funti za snimanje svog prvog albuma, 1990. godine.

Album im je doneo saradnju sa američkom izdavačkom kućom „Delicious Vinyl“, čime su se plasirali i na američko tržište. U to vreme, N’dea Davenport je nasledila prethodnu pevačicu, a na zahtev pomenute izdavačke kuće, pesme sa debitnog albuma snimljene su ponovo za američku publiku. Ovo epohalno izdanje izašlo je 1992. godine.

Nakon velikog uspeha na domaćem terenu sa pesmama „Dream Come True“ i „Stay This Way“, singl „Never Stop“ ubrzo je zapalio američke R’n’B top liste, čineći ih prvom britanskom grupom koja je postigla takav uspeh sa debitnim singlom, kao što je imao Soul II Soul nekoliko godina ranije.

Pod uticajem repera Q-Tip i MC Search, apsorbovali su hip-hop zvuk, ne bi li na leto izdali “Heavy Rhyme Experience Vol. 1“, album na kom su se kao specijalni gosti pojavili reperi Main Source, Gang Starr, Grand Pub i Pharcade.

U narednim godinama, grupa se istakla albumima “Brother sister“ (1994), “Trunk Funk: The Best of the Brand New Heavies“ (1999) i “Get Used to It“ (2006).

Osnivači benda, Simon i Andrew ujedno su i kantautori i producenti 16 singlova koji su se našli na top 40 listama, dok je prodaja njihovih albuma prešla broj od 2,5 miliona kopija.

Poslednjih godina radili su na novom albumu koji je izdat nedavno, 6. septembra, pod nazivom “TBNH“. Bend je već krenuo na svetsku turneju, dok će njihov dolazak u Beograd značiti da će srpska publika biti među prvima koja će imati priliku da čuje pesme sa novog albuma.

The Brand New Heavies nastupali su u Beogradu pre tri godine, gde su, u okviru istog serijala, održali rasprodate koncerte o kojima se i dalje priča, zbog čega su organizatori serijala ove godine zakazali još dva datuma u okviru kojih će publika moći da uživa u njihovim nastupima 29. i 30. oktobra u kultnom klubu Bitefartcafe. Oni će biti drugi izvođači nove sezone Musicology Barcaffè Sessions serijala, u okviru kog će se pojaviti i muzičari poput francusko-marokanske kantautorke Hindi Zahre, 28. i 29. septembra i virtuoznog gitariste grupe Vulfpeck, Cory Wonga, 7. novembra.

Ulaznice za koncerte mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.tickets.rs i www.ddtickets.rs.

The post The Brand New Heavies se vraćaju u Beograd sa novim albumom appeared first on Moodiranje.

Marko Đorđević već dve decenije živi i gradi uspešnu svetsku karijeru u Njujorku, a domaći džez auditorijum imao je prilike da se upozna sa njegovom muzikom na otvaranju Beogradskog džez festivala 2007. godine.

Modern Drummer magazin naziva ga “bubnjarem svetske klase“ i “pravim inovatorom“, što on apsolutno i jeste.

Njegov talenat rezultirao je saradnjama sa Lionelom Louekeom, Wayneom Krantzom, Ericom Lewisom, Aaronom Goldbergom i drugim izvanrednim umetnicima, a uvršten je u knjigu The New Face Of Jazz, koja predstavlja najznačajnija imena savremene svetske jazz scene.

Vasil Hadžimanov predvodi vodeći fusion sastav na ovim prostorima – Vasil Hadžimanov Band.

Njegove kompozicije reflektuju muzičku raznovrsnost u najboljem smislu te reči, a njegov ogromni svirački potencijal koristili su i koriste velikani balkanske scene, kao Rambo Amadeus, Lazar Tošić, Bisera Veletanlić, Darkwood Dub i mnogi drugi. Školovao se na čuvenom Berkliju, i u toku svog boravka u SAD sarađivao je sa muzičarima poput Matt Garrison, Rodney Holmes, Danny Sedownick i drugima.

Branko Trijić učio je gitaru kod čuvenog Radomira Mihajlovića-Točka, nakon čega odlazi u Amsterdam gde je završio muzičku akademiju. Sarađivao je sa Decom Loših Muzičara, Rambom Amadeusom.

Branko svira u maniru najiskusnijih muzičara. Odlikuje ga izuzetna spontanost, kao i to da uvek daje prednost muzici i osećaju nad kalkulacijama i neproduhovljenim tehničkim umećem.

Dejvid Bini rođen je u Majamiju, ali se sa 19 godina seli u Njujork kao jedan od centara svetske džez scene. Svoj prvi album izdao je 1991. godine, a nekoliko godina kasnije je otvorio izdavačku kuću pod nazivom “Mythology Records“.

Koncert će biti pravo uživanje za sve ljubitelje dobrog zvuka, vrhunskih melodija i autentičnog ritma.

Karte za ovaj koncert mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima www.tickets.rs i www.ddtickets.rs.

The post Trio Sveti tradicionalno na letnjoj sceni Bitefartcafea appeared first on Moodiranje.

Kako je u tome uspeo, da ostane stožer kvaliteta i kulture, podigne kvalitet klabinga na evropski nivo, tema je za razmišljanje i lekcija svim preduzetnicima iz ugostiteljske oblasti. Kao što se nešto stariji sa setom prisećaju pravog beogradskog provoda osamdesetih i devedesetih u kom su prednjačile Akademija i Zvezda, tako su Miša i njegov Bitef obeležili prve decenije novog milenijuma. Otud i atribut “paralelni Beograd”.

Posebno mesto i značaj u “eri Miše Relića” zauzima Musicology festival, koji je nastao iz čiste ljubavi prema muzici i Beogradu.

– Imao sam veliku želju da uradim nešto posebno za moj grad. Godinama sam išao po Evropi da gledam koncerte izvođača koji me interesuju i tako sam došao na ideju da je festival, kako ja to volim da kažem dobre muzike, neophodan kao vazduh ovom gradu. To kod mene ide prilično brzo, pa kad nešto smislim i odlučim, koliko god suludo zvučalo, obično i uradim. Tako se “dogodio” Musicology festival – priseća se Relić.

Prvi izvođač koji je nastupio, bio je Manu Kače. Koncert nije bio rasprodat, “ali je rođeno jedno duboko i veoma bitno prijateljstvo koje se pokazalo vrlo bitnim i za sam festival”.

– Bio je to period u kome sam učio na svojim greškama, pa sam tako naučio da koncerte ne organizujem u toku uskršnjih praznika, kao što sam to uradio sa Roj Ajersom, i da izvođača ne biram isključivo na osnovu svojih afiniteta, kao što je bio slučaj sa Don Blekmenom. Počeo sam da ispitujem tržište i odlučio da podignem sve na viši nivo time što ću organizovati festival.

Veliki entuzijazam i još veće “ali”

Prvi zvanični Musicology festival (2014.) realizovan je u organizaciji petoro ljudi.

– Pa sad će to zvučati neozbiljno, ali prvi festival smo zaista organizovail nas petoro: Tijana, Marijana, Đura, Jelenković i ja. Naravno, bilo je tu i osoblje kluba, puno drugara tonaca i tehničkog osoblja… Svako je odradio svoj deo posla i još po nešto,  ali celu logistiku, booking i sve oko tehnike i šankova smo nas petoro odradili sami.

Bilo je ludo i nezaboravno. Vredelo je svakog atoma snage i energije i zaista smo napravili neverovatnu stvar.

U tom trenutku (2013/2014.) niko ništa slično nije radio. Relić je očekivao dobar odziv kako bi “preživeli tu prvu godinu”.

– Donekle je taj prvi festival i opravdao moja očekivanja, jer da nije bilo nevremena poslednjeg dana mislim da bismo dogurali do neke pozitivne nule.

Mnogo više je boleo onaj drugi Musicology kada smo imali perfektno vreme i line-up, ali mnogo slabiji odziv od očekivanog (iako isti broj ljudi line-up je bio kudikamo skuplji), što nas je bacilo na kolena i veliko je pitanje šta bi bilo da se nije pojavio jedan gospodin prefinjenog ukusa za muziku koji nas je spojio sa Barcaffeom.

Pored finansijskih, kakve ste još prepreke imali?

– Koncert je živo biće, svašta se događa. Neke stvari i nisu baš za javnost, ali ono što mogu da kažem jeste da sam ponosan što nijedan koncert nismo otkazali.

Kada danas, sa ovim iskustvom, pomislim šta je sve moglo da se desi tehničkoj ekipi i svima nama koji smo nogama bili u vodi po oluji na koncertu “Dirty Loops“ prve godine festivala, mislim da ni u ludilu to ne bih ponovio, iako znam da je taj koncert svima ostao u sećanju kao poseban događaj u životu.

Ove godine, kako ne bih ponavljao rizičnu situaciju, 24h pre koncerta Snarky Puppyja, promenio sam lokaciju u Halu Sportova.

Uz to, uvek postoji rizik da neki od muzičara propusti let i ne dođe. Zahvalan sam što poznajemo i imamo vrhunske muzičare u Beogradu koji su spremni da dođu na tonsku probu i uskoče umesto originalnog člana postave, kao što je to bio slučaj sa Ivanom Aleksijevićem i klavijaturistom “Brand New Heavies”, i sa Dejom Antovićem i basistom Endži Stoun.

Prepreka uvek ima, ključ je biti spreman za svaki mogući scenario.

Posle kiše dođe sunce – bukvalno

Prvi koncert i naredna dva festivala (2014. i 2015.) bili su pravo osveženje za Beograđane i ljubitelje kvalitetnog zvuka. U vazduhu je mirisalo da se dešava nešto novo i drugačije. “Paralelni Beograd” dobija vrlo jasne obrise.

Paralelno s tim, Miša i njegov tim suočavaju se sa velikim problemima.

– Drugi festival, gubitak novca i pojedinih sponzora, doveo me je do ivice da odustanem. Bili smo zaista poraženi jer smo svi verovali da smo uradili perfektan festival. Tih dana nije bilo lako biti Miša Relić. Tada se pojavio jedan gospodin prefinjenog ukusa kome sam večno zahvalan, spojio nas sa Barcaffeom i Musicology je dobio novu šansu.

Čini mi se da je već bio maj (2016.) i nije bilo prostora da se bukira adekvatan line-up, što nas je dovelo do ideje da umesto festivala održimo niz koncerata u našem klubu BITEFARTCAFE, Domu Sinikata i potom, u letnjem klubu na Kalemegdanu.

Kako je BITEFARCAFE punio 15 godina, bio je to idealni način da se proslavi jubilej.

Barcaffe je stao iza nas u potpunosti. Lenovo, Ball i Apatinska pivara su ostali sa nama i tako smo krenuli u novu avanturu koja se pokazala kao potpuni pogodak.

Musicology Barcaffe Sessions bio je potpuni trijumf. Brzo smo se dogovorili da produžimo saradnju na 3 godine. Sada smo u tri države – guramo jako, kvalitetno i moram reći još uvek hrabro.

Šta se promenilo sa novim konceptom, a šta je ostalo isto?

– Organizacija koncerata u klubu BITEFARTCAFE je donela mnogo prednosti. BITEFARTCAFE je jedinstven u Beogradu, upravo zato što je do detalja osmišljen tako da publici pruži maksimalan užitak na živim nastupima. Zvuk, rasveta, ventilacija – sve je na mestu i sve radi.

Enso restoran nalazi se na istoj lokaciji, tako da muzičari jedu u našem restoranu, uvek govoreći kako ih retko ko ugosti kao što to mi činimo u Beogradu.

Druga važna stvar jeste to što ljudi nekada ne mogu da priušte, što zbog vremena, što zbog novca, da odvoje 4 dana za redom za koncerte, ali sa serijalom je to postalo sasvim moguće. Svako može jednom ili dva puta mesečno da odvoji novac i vreme da poseti kvalitetne koncerte.

Koliko je Musicology ljubav, a koliko je biznis?

– Musicology je prvenstveno ljubav, pa onda sve drugo. Naše cene karata su nerealno male – 50% su cene niže nego u ostalim evropskim gradovima, a recimo oko 20% niže nego na našim koncertima u Hrvatskoj i Sloveniji. Mislim da smo rasprodali preko 80% koncerata, što je neverovatan rezultat. Još samo da smislimo kako da zaradimo od svega toga. 🙂

Uspevamo da se izborimo sa finansijama zahvaljujući sponzorskom “pullu”, ali i činjenici da je Musicology pre svega poklon gradu – društveno odgovoran festival kompanije BITEFARTCAFE, pa tek onda festival od kog očekujemo zaradu za naš rad. Znam, zvuči suludo, ali zaista je tako.

Da li smatraš da je publika za Musicology vremenom rasla?

– O da. Definitvno. Nikad neću zaboraviti po kakvom nevremenu je preko 2000 ljudi došlo na koncert Snarky Puppy i kakvu su atmosferu napravili dok je grad praktično bio potopljen. To je ljubav. Beograd, Srbija voli muziku i voli Musiology nadam se. 

Kako ste došli na ideju da uključite edukativni aspekt u serijal?

Moja ideja je bila da pružim svom gradu nešto drugačije od onoga što je dostupno na televiziji i radiju našim klincima.

– Naravno da je bitan deo toga i edukacija. Provedete dva sata sa Angie Stone i pričate sa njom o muzici i biznisu? Hej, sutra više ništa ne gledate istim očima. Sviraš sa Nik West sa 12 godina? Hah, pa koliko ljudi može time da se pohvali?

Deci mora dobra muzika na vreme da bude prezentovana. Ne može se ići linijom manjeg otpora “jer eto svi u razredu slušaju narodnjake”.

Sve potiče iz kuće, ali odgovornost je i na državi. Dajte im šansu da čuju nešto bolje. Potrudite se da zavole to nešto bolje. Neće biti sami. Biće drugačiji, ali to nije loša stvar.

Organizacija koncerata velikih izvođača za odabranu publiku i male koncertne hale je veliki poduhvat. Kako uspete da dođete do velikih izvođača? Da li ste već ostvarili neki kredibilitet?

– Hah, to je već mala tajna. Imam te neke svoje džokere među velikim imenima svetske scene koji “agituju” za mene kada ih zamolim. Kao organizatori serijala i festivala, imamo sve desetke. Hosting nam je već poznat među muzičarima, koji se vraćaju, dovode kolege, pričaju o nama i ja sve lakše dovodim velika imena u Beograd. Nekoliko puta se dogodilo da sam izvođač insistira kod svog menadžera da nastupa u Beogradu.

Da li podržavate i domaće izvođače i na koji način?

– Da, ali ne mislim da je to moj posao. To je posao za državu i ministarstvo kulture. Ja ih podržavam kroz Bitefartcafe, Soul Society i kad god ima mesta i para u budžetu dam šansu našim izvođačima da nastupe pre velikih zevzda, ali čini mi se država trenutno nema plan i sve je prepustila tržištu, a kad tržište niko ne reguliše šund, populizam i razni mediokriteti prolaze i stvaraju neku scenu koja je sve samo ne muzička i umetnička.

Lično mislim da dok ne dođe neki “šerif” na mesto ministra kulture, spreman na ozbiljne rezove i verovatno sukobe, kao i uz podršku premijera i državnog aparata, velikih promena neće biti.

Šta je za tebe Musicology danas?

– Ponos. Volim da verujem da je priznata snaga grada Beograda i našeg regiona. Serijal koji pravi razliku i daje nam potreban vazduh. Borimo se za muziku i pravi kvalitet.

Na koje si koncerte najponosniji?

– To je lako. Meni su lično Mario Biondi, Gregory Porter i Snarky Puppy prvi među jednakima. Da ne pominjem Incognito, Keziah Jones i Brand New Heavies sa kojima smo već u posebnim odnosima.

Koga bi najviše želeo da bukiraš?

– Pripremao sam teren za Prinsa, ali nisam stigao. Najveća želja trenutno mi je Stevie Wonder, ali to je težak zadatak, iako možda ne neizvodljiv.

Kako si odlučio da serijal proširiš i na Sloveniju i Hrvatsku?

– I pre serijala sam imao želju da uspostavim saradnju sa regionom, ali za MBS u Sloveniji i Hrvatskoj zadužan je Barcaffe. Imali smo zajedničku želju da postanemo regionalni serijal.

Polako, ali sigurno napredujemo u obe države i verujem da ćemo, uz podršku naših partnera, postati i tamo važan faktor.

Posebno sam ponosan što su u toku koncerta “Snarky Puppy” na Ljubljanskom Jazz Festivalu, stajala samo tri logotipa: Cankarjev dom, Kino Šiška i Musicology Barcaffe Sessions. Biti ravnopravan na nacionalnom džez festivalu, to je velika stvar za nas i ozbiljan motiv za dalji rad.

Kako gledaš na uspeh u pomenutim državama? Da li je tlo pogodnije za ovakvu vrstu serijala ili ima poteškoća u odnosu na koncerte koje organizuje Musicology ovde?

– Teže je. Tamo nemam BITEFARTCAFE. Drugačije je, ali smo i u Zagrebu, a posebno u Sloveniji, prihvaćeni kao da smo njihovi. Imamo kancelariju u obe države, i uz malo sreće i još ponekog sponzora, bićemo jednako uspešni i prihvaćeni kao u Beogradu.

Ono što je mene prilično šokiralo je da smo u obe države u roku od godinu dana dobili podršku od institucija. U Sloveniji se to odnosi na neverovatan odnos koji imamo sa Cankrjevim domom, dok smo u Hrvatskoj podržani direktno od strane grada Zagreba. Za to vreme u Srbiji nas za 18 godina delovanja kluba i punih 5 godina Musicologya, ni jedna institucija nije podržala. Razočaravajuće, zar ne?

Šta vam je pretvaranje ovog serijala u regionalnu pojavu olakšalo, a šta otežalo?

– Kada bukirate izvođača i nudite mu jedan koncert, cena je jedna, ali ako mu nudite 4 koncerta, cena je drastično povoljnija. Menadžeri vas posmatraju drugačije i shvataju dosta ozbiljnije. Tržišta su, ipak, drugačija i ne smem slobodno da bukiram kao što sam radio dok je samo Beograd bio u opticaju. Uvek na umu moram da imam i druge dve države, što je problematično, jer još uvek ne poznajem dovoljno tržište.

Dodatna otežavajuća okolnost je ta što za 5 od 8 izvođača moram da bukiram sva tri grada, pa se može desiti da neki od izvođača nemaju termina, ili da karte budu rasprodate u dva grada, a u trećem gradu to ne bude slučaj.

Još uvek učim i to će biti sve bolje i bolje. Treba nam vreme.

Šta sve stoji iza onoga što mi vidimo? Mi kupimo karte, dođemo na koncert, uživamo i odemo kući, ali za vas koncerti počinju mnogo ranije. Šta sve podrazumeva priprema jednog koncerta? Kada za vas koncert počinje i kada se završava?

– Par nervnih slomova svih u timu. Šalim se, ali ne bih znao odakle da počnem. Prvo ja počupam kosu dok nađemo budžet, onda osedim dok izbukiram i izmolim menadžere za prihvatljiv honorar za Srbiju i region, pa Tijana i ekipa odlepe moleći novinare da nas objave i promovišu koncert. Tehnički zahtevi izvođača, hospitality rider i sve ispočetka. Na kraju nas čeka veliki užitak, ali reč je o napornom i stresnom poslu i biznisu koji ne može svako da radi. Moraš biti malo lud. 

Kakvi su vam planovi za naredne sezone MBS-a? I šta biste poručili fanovima serijala?

– Možete uvek da očekujete dobru muziku. Moja velika želja je da ljudi počnu da dolaze i na izvođače koje ne poznaju zato što nam veruju. Nekako imam utisak da sve više stičemo poverenje pratilaca i to me raduje. Bilo bi nam mnogo lakše i značilo bi nam kada se ne bismo tresli pred svaki koncert da li ćemo rasprodati karte. Tako da, druga stvar koju očekujem jeste da nam svi pomognu.

Mi ovo radimo zbog vas i zbog nas. Presudno je da se uključe svi oni kojima je stalo do ovoga što radimo – da šerujete, pričate i objavljujete jer, što lakše prodamo koncerte, to ćemo biti hrabriji i organizovaćemo više događaja koji će vas iznenaditi. Bilo bi lepo da nas, posle svega što smo uradili, podrže i grad Beograd i država Srbija, ali jedno je sigurno, nema predaje. Idemo dalje.

The post Kako se jedan kulturica koncert u Beogradu pretvorio u internacionalni festival appeared first on Moodiranje.