Ne, ne govorim o tom famoznom “misli pozitivno i dobre stvari će se desiti“, jer to NE FUNKCIONIŠE tako. Govorim o tome šta treba da uradimo PRE nego što krenemo put samospoznaje, samosučeljavanja i samokritike, koje se većina ljudi pribojava.

#1 Fizička aktivnost

Počinjem od fizičke aktivnosti, jer koliko god i šta god drugo da radimo, ako nismo u kretanju, ako ne dajemo sebi izazove, ako se povlačimo pred svetom i okruženjem, nećemo biti srećni.

Vežbanje ima tako suštinsko dejstvo na našu sreću i blagostanje da je ovo prva i preporučena efikasna strategija za prevazilaženje recimo depresije i malodušnosti. Ako 3 grupe tokom šest meseci podelimo na one koji sami uzimaju lekove, kombinovane i one koji samo vežbaju, rezultat pokazuje da se 38 procenata onih lečenih lekovima vrati u depresiju. Oni iz kombinovane grupe rade samo neznatno bolje. Kada je u pitanju grupa samo za vežbanje -njihova stopa recidiva je samo 9 procenata.

Ne morate biti depresivni da biste imali koristi od vežbanja. Vežbanje vam može pomoći da se opustite, povećate snagu mozga i čak poboljšate telesni izgled, čak i ako ne gubite kilograme.

#2 San

Naravno, koliko dobro (i koliko dugo) spavate verovatno će uticati na to kako se osećate kada se probudite, što vam može promeniti ceo dan.

Jedna studija je testirala kakvo je raspoloženje zaposlenih kad su započeli posao ujutro uticalo na ceo radni dan. Istraživači su otkrili da raspoloženje zaposlenih kada su stigli na posao uglavnom utiče na to kako se osećaju tokom čitavog ostatka dana. Rano raspoloženje je bilo povezano sa njihovom percepcijom kupaca i načinom na koji su reagovali na raspoloženje kupaca.

I što je najvažnije za menadžere, raspoloženje zaposlenih imalo je jasan uticaj na performanse, uključujući i koliko su radili zaposleni, i koliko su ga dobro obavljali.

San je vreme potrebno telu da se regeneriše i umesto da bez veze buljimo u elektronske uređaje, posvetimo neophodno vreme sebi i satnicu spavanja vratimo u prirodno i biološki predodređeno vreme.

#3 Smeh, bol i suze

Ne lišavajte se emocija. Prekontrolišite svoje emocije i pokušajte da ih prepoznate. Ovaj nivo introspekcije nije lak. Možda meditacijom i isključivanjem spoljašnjih uticaja uspete da „šum“ sredine dovedete na minimum i sve one emocije koje poturate pod tepih izvučete napolje. Jer jedino tada se sa njima možete suočiti, razrešiti konflikte u sebi koji su posledica potiskivanja, kao i dovesti svoj duševni mir na nivo uravnoteženosti. Često se meditacija smatra važnom navikom zarad poboljšanja fokusa, jasnoće i raspona pažnje, kao i pomaganju u održavanju smirenosti. Ispada da je takođe korisno za poboljšanje vaše sreće.

Nasmejte se i kad vam se ne smeje. Osmeh je jedan od načina da se smanji nervoza izazvane uznemirujućom situacijom. Psiholozi ovo nazivaju hipotezom o povratnoj sprezi na licu. Čak i forsiranje osmeha kada se ne osećamo kao da je dovoljno da malo podignemo raspoloženje (ovo je jedan primer takozvane kognitivne spoznaje).

#4 Pravite planove

Da li krećete od tačke A do tačke B bez da znate kuda, zašto i čime ste pošli? Zašto onda živite bez aktivnog plana i svesti o tome gde sebe vidite, kako želite da živite i koji je to put onaj kojim ćete ostvariti sopstvenu sreću?

Evo dva primera iz prakse.

Jednostavno planiranje odmora ili opuštanja posle posla može poboljšati našu sreću. Studija objavljena u časopisu AppliedResearch in QualityofLife pokazala je da je najveći nivo sreće zapravo tokom faze planiranja odmora dok ljudi uživaju u iščekivanju. U studiji, efekat iščekivanja odmora povećava sreću tokom perioda od barem osam nedelja. Nakon odmora, sreća se brzo spustila na početne nivoe kod većine ljudi. Zato – planirajte stalno nešto, što da ne.

Drugi primer je istraživanje koje je otkrilo da su ljudi koji su samo makar i pomislili da gledaju svoj omiljeni film u stvari podigli nivo endorfina za 27 procenata.

Mi utičemo na sebe. Ne zaboravite to.

#5 Budite zahvalni, srdačni i smireni

Ovo je naizgled jednostavna strategija, ali ja sam lično otkrio da čini veliku razliku u mojim izgledima. Postoji puno načina da praktikujete zahvalnost, od vođenja dnevnika o čemu ste zahvalni, deljenja tri dobre stvari koje se svakodnevno dešavaju sa prijateljima ili partnerom i izlaska napolje među ljude sa ciljem i namerom da pokažete zahvalnost kada vam drugi pomognu, a i kada ne. Pomislite svakoga dana kako i kome možete da pomognete, prepoznajte te trenutke, ili se setite onih koji su vama pomagali u životu. Pustite poruku, pitajte kako je neko, podelite sentiment pre nego što proleti vašim mislima. I vas bi radovalo da vas se neko seti tako, zar ne?

Pokušajte.

Tek kada sredite svoje svakodnevne principe ponašanja, promene će početi da se dešavaju. A sa njima – i čuda.

The post Na tehničkom pregledu sopstvenog života appeared first on Moodiranje.

Ipak, na Maslovljevoj skali, sam vrh kojem svi mi kao ljudi (bi trebalo da) težimo je samoostvarivanje.

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija iz psihologije koju je stvorio američki psiholog Abraham Maslov, koja ističe da se ljudske potrebe mogu razvrstati u grupe, i da postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa.

Piramidalni prikaz Maslovljeve teorije hijerarhije ljudskih potreba, sa fiziološkim potrebama na njenom dnu.

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa potreba a to su, od najniže do najviše:

• fiziološke potrebe,
• potrebe za sigurnošću,
• potrebe za pripadnošću,
• potreba za uvažavanjem, i
• potreba za samoostvarenjem.

Obično se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo.

Fiziološke potrebe su: potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom;

potrebe za sigurnošću: neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine;

potrebe za pripadnošću: prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost;

potreba za uvažavanjem: samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha; i

potreba za samoostvarenjem: moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica.

Četiri niža nivoa (fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizičke potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomaže osobi da raste i razvija se kao ljudsko biće. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenje) se stalno razvijaju.

Osnovna pretpostavka je da se više potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon što su zadovoljene, većinom ili potpuno, sve potrebe nižeg nivoa.

Takođe, kada se jedna potreba zadovolji, opada značaj njene motivacione uloge, međutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teže da zadovolje neku potrebu. Ukoliko te potrebe nedostatka nisu zadovoljene, osoba će se razviti u, fizički i psihički, nezdravu osobu.

(da citiramo Vikipediju, lepo je objašnjeno)

I upravo je u ovom poslednjem nivou suština potencijalne sreće i radosti. Možda nas isprva usrećuje ono materijalno, toliko istaknuto u današnje vreme u kojem cvetaju prodaja nekretnina, prodaja mobilnih telefona, modna industrija i sve ono što je površno i lako.

Društvo nas nekako drži na tom nivou jer, logično, moramo biti pre svega konzumenti i uzimati, uzimati, uzimati. Nadamo se da će nam to materijalno doneti i pripadanje i uvažavanje, ali neretko se desi da zanemarimo našu suštinu, a to je upravo -samoaktualizacija, tj samoostvarenje.

Evo 5 načina na koje možete da konstruktivno ispunite svoje vreme i pronađete način na koji ćete postati zaista najbolja verzija sebe.

#1 Budite kreativni

Kreativnost je nešto što je postala maltene opšta floskula kojom se kreativne industrije razbacuju, ali je zapravo nešto što se ozbiljno vežba i trenira. Kreativnost se može razviti učenjem, imitacijom, vežbom, a primeniti u apsolutno svemu što se čini.

Kreativnost ne znači originalnost, danas je to sve teže, ali znači to da se svemu pristupa čistog i punog srca, iskreno i rasterećeno.

Ne moramo baš uvek na isti način postaviti sto, ili skuvati ručak, ne moramo ići uvek na isto mesto ili nositi taj kaiš na isti način. Ne moramo biti pasivni ili ići samo po onom naučenom. Možemo, makar ponekad, biti odvažni i skrenuti drugim putem, proći novim ulicama, upisati neki neočekivani kurs, istraživati. Za mene lično, kreativnost je iznad svega – hrabrost. Pokušajte.

#2 Budite humani

Biti human je nekad sve teže i teže. Možda zato što smo kolektivno potonuli, možda zato što se zapitamo čemu sve to, ili jer se pitamo – nije li kasno. A možda zato što je humanost veliki izlet van zone komfora. Ali ne mora da bude. Humanost nije samo davanje novca ili sredstava, već i vremena, ideja, energije. Pomozite i kad se to od vas ne traži, doprinesite i kad mislite da nemate čime. Saslušajte. Podelite ručak. Podelite piće. Podelite informaciju. Prosledite nekom nešto.

#3 Budite srdačni

Kada smo počeli da urlamo jedni na druge po ulicama, da pokazujemo srednji prst ko dobar dan na putu, da psujemo gužve i redove i da smo kolektivno oličenje nestrpljenja, uzajamnog nepoštovanja i masovnog ego-tripa u kojem je “ja“ sveto i sve mu se mora dati odmah sada odmah sad? Ne znam. Ali udahnimo duboko, makar povremeno i nasmešimo se jedni drugima. Pogasimo televizije i pošasti koje nam se serviraju i pričajmo. Jedni s drugima. S decom. Sa svetom. Dišimo.

Photo by freestocks.org from Pexels

#4 Budite znatiželjni

Glavni pokretač civilizacije jeste radoznalost, odnosno znatiželja. Ona je ta koja nas vuče napred, ka novim iskustvima, ali neki to malo pogrešno shvati, pa u istom onom gorepomenutom stilu hrani svoje “ja“ pravom da ga radoznalost odvuče i na stranputicu. Ne govorim o toj znatiželji. Već onoj gladi za znanjem, za istinom, za analitikom, pa makar i demagoški za diskusijom koja je, razvojem medija nekako odavno postala sve samo ne konstruktivna. Nažalost. Sigurna sam da možemo mnogo bolje. Zar ne?

#5 Budite duhovni

Kada čujem priču kako sveštenici dele parohijanima uplatnice sa unapred UPISANIM IZNOSOM za nov parohijski (svoj lični) dom, povraća mi se. I ne čudi što onda kompletno društvo rado ulazi u modalitet u kom se sprda sa crkvom i organizovanim religijama, a ljudi se okreću itekako aktivnim sektama ili pak bezbožnosti. Ali duhovnost je nešto drugo.

Duhovnost je stanje svesti u kojem se čovek predaje razvoju vlastitog duha, kroz versku posvećenost Bogu. Sama reč ima koren u latinskom, spiritus, udah, disanje, duh. Pojam duhovnosti usko se vezuje uz religiju, no on može označavati i duševno stanje u kojemu čovek svoju pozornost okreće prema onome što se ne nalazi u njegovoj neposrednoj okolini. Na primer, proučavanje istorije ili pisanje poezije, su neki od neverskih oblika duhovnosti.

Biti duhovna osoba znači stavljati večno, metafizičko, i nematerijalno ispred prolaznog, svetovnog i tvarnog.

Duhovnost se provodi molitvom, meditacijom i moralnim življenjem.

Možemo li duhovnost ponovo uvrstiti u naše živote? Mislim da možemo, ali kada i kako – pa sad… to zavisi od svakoga od nas, zar ne?

The post Slobodno vreme koje pomaže drugima – mrdni dupe i učini nešto! appeared first on Moodiranje.