Škole stranih jezika su verovatno na vrhu te liste investicija u budućnost dece, uglavnom uz sport i kreativne radionice.

Zašto je to zaista važno, pokušaću da objasnim iz ličnog, pre no iz stručnog ugla.

Ali najpre, moramo razumeti šta je zapravo sve podrazumevano pod učenjem jezika.

Šta je učenje stranih jezika

1. Učenje stranih jezika može se definisati kao učenje nematernjeg jezika van sredine u kojoj se on uobičajeno govori.
2. Bilo koji jezik koji nije maternji jezik i uči se van porodičnog konteksta.
3. Učenje engleskog jezika u kontekstu EFL.
4. Razvijanje sposobnosti komunikacije na drugom/stranom jeziku.

Koje se veštine razvijaju u školama stranih jezika?

Četiri veštine učenja stranih jezika su skup od četiri sposobnosti koje omogućavaju pojedincu da razume i proizvede govorni jezik za pravilnu i efikasnu međuljudsku komunikaciju.

Ove veštine su: slušanje, govor, čitanje i pisanje. Proces obično prati oblik ocenjivanja (pismeni i/ili usmeni ispiti).

Učenici postavljaju ciljeve i razmišljaju o svom napretku u korišćenju jezika.

Postoji pet oblasti odnosno ciljeva učenja stranih jezika. To su komunikacija, istraživanje strane kulture, stvaranje veza, poređenja i zajednice. Naglašava se primenu učenja jezika izvan okvira nastave.

Lingvisti su identifikovali pet osnovnih komponenti (fonologija, morfologija, sintaksa, semantika i pragmatika) koje se nalaze u različitim jezicima i ovo su sve oblasti razvoja tokom jezičkog učenja.

Sve ovo se usklađuje u školama stranih jezika sa CEF okvirima za rad. Zajednički evropski referentni okvir za jezike (CEFR) je međunarodni standard za opisivanje jezičke sposobnosti. Opisuje jezičku sposobnost na skali od šest tačaka, od A1 za početnike, do C2 za one koji su savladali jezik. Ovo olakšava svima koji su uključeni u nastavu i testiranje jezika, kao što su nastavnici ili učenici, da vide nivo različitih kvalifikacija. To takođe znači da poslodavci i obrazovne institucije mogu lako da uporede naše kvalifikacije sa drugim ispitima u svojoj zemlji.

Pet faza učenja novog jezika

Faza 1: Predprodukcija. Tokom ove faze, učenik obično ćuti dok sluša nove reči i stiče razumevanje jezika.

Faza 2: Rana proizvodnja fraza i reči.

Faza 3: Pojava govora i produkcije.

Faza 4: Srednja tečnost i upotreba jezika.

Faza 5: Napredna tečnost u korišćenju jezika.

Zašto je važno da dete uči jezik u školi stranih jezika?

1. U manjim grupama se bolje (i jedino) uči jezik

CEF takođe navodi da je 10-12 đaka idealan broj, ali i da je maksimalan broj učenika po grupi 12. Ovo redovni školski sistemi ne mogu da postignu sa lakoćom. Često se pretpostavlja da je dovoljno to što dete uči jezik u školi. Međutim, ako pogledamo puku potencijalnu minutažu koju svako dete može da dobije, a pri tom mislim pre svega na engleski jezik, ali i druge jezike, jasno je da je nastavnicima nemoguće da aktivno postignu fluentnost kod dece. Ukoliko ne postoji dodatni trud van nastave, mogućnost za aktivno formiranje radnih parova u nastavi, jako je teško imati jasan uvid u znanje i veštine svakog deteta ponaosob. Još jedan problem je i različit nivo znanja dece u školskim regularnim uslovima, što se na kursevima stranih jezika ne dešava, s obzirom na to da se sprovodi testiranje i svako dete, pa i odrasli, smešta u grupu shodno postojećem i zatečenom stanju jezičke spremnosti.

2. Škole stranih jezika povezuju ljude

Povezivanje u školama stranih jezika ne odnosi se samo na dečija druženja tokom nastave i van njih, već i na odrasle, posebno kada je reč o specijalizovanim tečajevima za medicinare, programere, pripreme za TOEFL i slično. Ali postoji još jedno povezivanje, a to je sa nastavnim kadrom, čije iskustvo i ekspertiza itekako doprinose uspehu u jezičkom učenju, ali donose i određene uvide u potencijal korišćenja tog jezika nadalje.

3. Naša deca zauvek su “naša” deca

Radeći na Institutu za strane jezike, susrela sam se sa stotinama dece i svakako još duplo toliko roditelja, baka i deka. Uvid u njihove živote, praćenje izazova sa kojima se susreću, tumačenje nejasnoća koje posebno deca imaju potrebu da shvate, saradnja sa roditeljima i starateljima, zajednička borba da ta deca idu pravim putem, da su drugari, da se vole, da su vredni, da usvoje radne navike, nauče se odgovornosti, jednoj vedrini učenja, činilo je da su na moje časove uvek deca dolazila nasmejana i vrlo rado. Svaki roditeljski je bio zadovoljstvo. I dan danas imam priliku da sam sa mnogima od njih u kontaktu, tu za savet, podršku, pomoć, a jednako i sa roditeljima. Njihovi uspesi su delom i naši, posebno kada krenu da nižu uspehe širom sveta, gde jezik aktivno koriste i gledam kako im je naš rad pomogao. Naše uspomene ostaju, razgovori koje nam omogućava rad na jeziku. Daleko se bolje upoznamo kroz rad u malim grupama i diskusije na razne teme nego što redovno školstvo dozvoljava. Zato smo negde privilegovani i u mogućnosti da brže i primetimo eventualne situacije, probleme, i zajedno sa roditeljima reagujemo blagovremeno. Neretko su deca koja bi krenula na engleski kod mene pokazivala i poboljšanje u ocenama i radu generalno, a verujem da je to pored autoriteta koji je nama jedini alat, reč i o tome što se deca usmeravaju na to da sami kreiraju svoju budućnost, a to znači da rade sve to za sebe. Dajući deci autonomiju na neki način, dajemo im i moć, a oni to dalje koriste u svim segmentima svog života, izlazeći sa kurseva jezika osnaženi i daleko asertivniji. Institutski profesor je pre svega edukovan pedagog koji je prošao interne i eksterne edukacije za rad sa decom svih uzrasta, od 4-19, pa i dalje sa odraslima, a samim tim odličan saveznik roditeljima u ovim izazovnim vremenima za podizanje dece.

4. Adekvatna literatura je osnova usvajanja znanja

Postoji jedna gigantska proliferacija udžbenika na tržištu. Iako u nekim segmentima nije lako propratiti moderne tokove i osvežiti udžbenike svako malo, dodatni materijali u tome pomažu. Međutim materijal koji radi, radi uvek. Udžbenici Instituta koje sam koristila radeći tamo su ubedljivo najefikasniji u usvajanju jezičkih veština i to je bilo evidentno iz godine u godinu. Udžbenici kreirani za našu decu, naše tržište, jednako su važni kao i pažljiv odabir udžbenika za pripremu za Kembridž i TOEFL testove. Takođe je od velikog značaja uspešnost u polaganju istih testova korišćenjem adekvatne opreme, što je ovde bilo skoro 100%.

5. Dodatne aktivnosti za razvoj jezičke pismenosti

Na Institutu za strane jezike sam vodila i Dramsku radionicu, jednu od brojnih dodatnih aktivnosti besplatnih za naše polaznike. Mogućnost usvajanja jezika situaciono je apsolutno najprirodniji način da se jezik upotrebi i praktikuje, a to je ova radionica, kao i integrisani dramski elementi u sami kursevima jezika za decu, pokazala. Mogućnosti učenja na intenzivnom nivou na sličan način pomažu odraslima da skrate vreme učenja i uranjajući se u jezik, efikasnije i bolje usvoje gradivo u kasnijim uzrastima. Jednostavno rečeno-prilika za korišćenje jezika na što prirodniji način jeste ono što je esencijalno u postizanju rezultata. A da ne govorim o kulturološkoj osvešćenosti, kreativnim radionicama i okupljanjima i slično.

Mislila sam da ću pisati više o dogodovštinama iz učionice, ali smatram da je važno da se negde neke stvari razjasne, posebno kad verujem u metodu i sistem jer sam gledala skoro 10 godina kako on zaista radi. Moje kolege su svako veče u učionicama i dalje, neretko žrtvujući dosta od svog privatnog života, vremena za uspavljivanje sopstvene dece, dajući srce i dušu za brojne generacije koje pod krovom “Kuće od reči” stasavaju i pamte je kao integrativni deo njihovog detinjstva, ili pak kasnije-poslovnog uspeha i napretka.
Ja sam morala da odem, zbog ljubavi i fizičke nemogućnosti da nastavim da radim, ali i dan danas bih radila isključivo po toj metodi, uz malo više korišćenja ICT tehnoloških mogućnosti, jer sam doživljavala da nam dolaze đaci iz drugih škola i viđala sam kolike su razlike. ALi svoje đake sam volela tada, sada i zauvek, a jednako tako sve moje bivše kolege i dan danas.

Tako da ako ste pročitali ovaj članak do sad i čitate i dalje, koliko god da je teško, institutski profesor ostaje zauvek institutski profesor, i kada ode dalje negde sa životom, a posebno kad ostaje, tu, u stanju prosvete kakvo već jeste svima. Zato naklon svakom od njih, bivšim, sadašnjim i budućim.

Ulaganje u kurs stranog jezika ostaje za mene najvažnija investicija svakog roditelja, ona zahvaljujući kojoj ja danas radim sa ljudima iz celog sveta, imam svoju slobodu i beskrajne opcije, dostupnost znanja i materijala, mogućnost druženja i komunikacije sa ljudima sličnim meni. Zato naklon mama, ni dan danas ne znam kako ste tokom inflacije i krize devedesetih odvajali novac da idem u školu jezika, ali na tome i još mnogo čemu, beskrajno sam zahvalna.

The post Škole stranih jezika: centri za razvoj mišljenja i znanja appeared first on Moodiranje.

Rad sa decom – odgovornost i čast

Moj otac je bio pedagog i svojevremeno predavao fizičko u OŠ “Žarko Zrenjanin“ u Beogradu. Odrasla sam u tom duhu, “iza kulisa“ školstva, sa svim iskustvima, njegovim, njegovih kolega, prijatelja i uopšte te zajednice i ne čudi što pedagogiju smatram pozivom, a ne poslom. Vremena su bila drugačija. Davao je petice svima odmah. I deca se nisu borila za ocenu, već da ocenu održe. Kako? Pozitivnim stavom, tako što bi davali svoj maksimum svakog časa, u svakom trenutku, pa makar i ne mogli da se popnu uz konopac, učili su da ne odustaju i da pokušavaju, da se bore, da je važno, da je tu i tad jako važno da se potrudiš. Tada nije bilo svejedno. Deca nisu bila svejedno. Disciplina nije postizana kaznama, već autoritetom, a znalo se šta je čiji posao i uloga, a roditelji su itekako brinuli o tome da deca znaju red. Nastavnici su znali da imaju važnu ulogu, odgovornost, ali i ingerencije da decu uče, ali i formiraju. Situacija je užasna danas, profesori u državnim školama su preopterećeni, oduzet im je autoritet u velikoj meri, krivica vazda spada na njih, a iskreno smatram da apsolutno nisu krivi. Nešto se dešava i moramo reagovati. Moramo prestati da kukamo i govorimo kao ništa ne valja i verovati više onima kojima je to posao, a manje birokratiji, slušati iskustva i pod hitno krenuti i u intenzivnu reformu školstva. Pod hitno.

Ali, šta do tada?

Do tada se svi dovijaju i snalaze, boreći se naravno – za najbolje za svoju decu.

Zato su sve ove vannastavne aktivnosti od velikog značaja kako da pomognu institucionalizovanom školstvu, tako i roditeljima. Posebno je značajna, kako za budućnost dece, tako i za njihov psiho-socijalni razvoj uloga koju imaju sportovi, umetničke škole, kao i škole stranih jezika.

Kako izgleda rad sa decom na Institutu za strane jezike na primer?

Početak godine je uvek uzbudljiv. Uvek ima puno novih đaka, posebno najmlađih, već od 4, 5, 6 godina. Pošto se Institut za strane jezike nalazi i u brojnim beogradskim osnovnim školama, onda je tu još intenzivnija saradnja jer komuniciramo sa nastavnicima i učiteljicama, direktorima, pravimo plan časova, uklapamo rasporede tako da tim danima deca ostanu još i na engleskom malo duže, a roditelji imaju još malo vremena pre nego što dođu po njih. Uklapamo rasporede sa sportovima i muzičkim školama, a verujte to je nekada viša matematika. No, trudimo se, uzlazimo u susret, znamo kako je, mi to vidimo i pratimo iz godine u godinu.

Grupa kada se formira, kada krene nastava, deca ulaze u ozbiljan sistem koji ih vodi kroz dugi niz godina sa krajnjim ciljem postizanja uspeha i dobijanja internacionalno priznatih diploma. Morate imati u vidu da je ovo decenijski proces, da je ovo ulaganje u sam karakter deteta, kao i njegovo znanje jezika, da nisu sva deca ista i da će pre ili kasnije svako dete progovoriti, u maksimumu svojih mogućnosti, a i više.

Ali, ovaj proces nije nešto što se dešava samo od sebe. Morate imati u vidu da vi svoju decu poveravate nekome na dva sata nedeljno (ili dva časa ako su deca od 4-6 godina u pitanju).

A deca slušaju, gledaju, upijaju, promatraju. Zato možda mnogi misle da mogu da uče nekoga nečemu, ali ne može svako da bude pedagog.

Toliko je situacija u nastavi, verujte. Uđe vam dete u suzama, umire mu deka. Dođe vam đak na čas, imao loš dan u školi, čuo neku ružnu vest, posvađao se sa nekim. Iz dece kuljaju utisci i situacije i možda ne možemo detaljno njima da se bavimo u okviru našeg datog vremena i obaveza i programa, ali znači i to da znaju da ih razumemo, da čuju da će sve biti u redu, da nisu sami. Mi vidimo i osetimo sve. Mi pratimo decu u njihovu dušu, a posebno iz godine u godinu, naše grupe nisu samo spoj đaka na istom zadatku, već timovi, male porodice čija se prijateljstva nastavljaju i traju doživotno. Neće pamtiti ko ih je naučio pasivu, neupravnom govoru ili modalima. Pamtiće to kako su se osećali, kako su bili voljeni i kako su imali sigurno i drago mesto čitavog svog detinjstva. Oslonac i pouzdan kutak, mesto u kojem sistem postoji, pravila se poštuju, a napredak oseća. I ta borba je svakodnevna. Ko nije to radio, ne zna koliko to iscrpljuje. Daleko da je najteži posao na svetu, jer nama makar deca kažu da nas vole, da smo kao porodica, ima tu i suza i zagrljalja, crteža, puno smeha, nekad i kritike i podsećanja na red, ali složićemo se da to i nije baš tako loš posao sve u svemu?

Možda zato toliko volim Institut. Tu deci zaista možemo da pomognemo, da ih usmeravamo. Njih je uglavnom oko 6-8, maksimum 12. Ne kažem da se u državnim školama niko ne bavi decom, ali jednostavno je mnogo teže. I znam da je privilegija, kako našim đacima, ali tako i nama, to što imamo čast da budemo deo života jedni drugima na jedan konstruktivan i smislen način.

Imamo i roditeljske sastanke. Ja volim te susrete, mada smo uglavnom i na vezi sa roditeljima stalno. To je prilika da prodiskutujemo, da i mi saznamo šta im se dešava, reagujemo na vreme, ukažemo na problem, korigujemo neko ponašanje ili izazov, stres pred kojim se neko dete nađe a oseti se na časovima, podelimo utiske i razmenimo mišljenja. Često pričamo o tome kako držati decu na pravom putu. Kako ih zainteresovati. Mislim da i roditelji tada znaju da deca ovde nisu samo na časovima, već da su istinski i suštinski – voljena. Nije parola tek tako nastala.

Ta “Kuća od reči“ nije samo od reči. Ona je od krvi, znoja i suza vrhunskih profesora, stručnjaka, eminentnih boraca za struku, ljudi sa ogromnim iskustvom.

Kada se setim svojih početaka u ovoj kući, zatrepti mi srce. Podrška kolega i koleginica, brižljivo uvođenje u sistem, interna edukacija, hospitovanje, učenje od kolega… Ogroman trud i rad je iza svke lekcije, svakog časa i jako me zaboli kada se to olako shvata, kada se gledaju površne stvari ili kada čujem da je lako naučiti jezik, pa pobogu toliko filmova ima. Ne. Učenje jezika je psihosocijalna stvar esencijalna za razvoj deteta, njegovu socijalizaciju, razvoj motorike, logike (sve veći izazov verujte mi), brzog razmišljanja, jedne širine poznavanja različitosti, kultura, tolerancije. Kod nas se ne uči za ocenu, već za znanje, za život, za njihovu budućnost.

I gde god da sam, a videla sam razne sisteme kod nas i u inostranstvu, retko da postoji kuća sa toliko duše i emocije, a verovatno i mnogi vi koji ovo čitate ste več upoznati s ovim, kao bivši đaci.

Pamtite li vašu teacher?

Bilo bi divno javiti se, poslati neki update. Na engleskom naravno.

Ili, kao što su moji đaci tinejdžeri vežbajući neko buduće vreme smislili da ću ja da odem za Ameriku, pa da im šaljem pare. (kažem ja da su nove generacije napredne, pa eto i okrenute biznisu i raznim idejama)

Institut za strane jezike – 65 godina tradicije

Možda je moje izlaganje previše lično, ali postoje i neosporne činjenice vezane za Institut za strane jezike. ISJ je jedna od najstarijih škola stranih jezika u Srbiji i u ovom delu Evrope. Institut je osnovan 1952. godine, a zvanično je počeo da radi 1953. godine pod nazivom Institut za fonetiku, patologiju govora i izučavanje stranih jezika.

Raznorodne delatnosti Instituta za fonetiku, patologiju govora i izučavanje stranih jezika, kao i veoma različit položaj svake od ovih delatnosti na tadašnjem tržištu, doveli su do izdvajanja Centra za nastavu stranih jezika u posebnu ustanovu, koja od 01.07.1963. radi pod nazivom Institut za strane jezike.

Što se nastavnog kadra tiče, u Institutu za strane jezike trenutno radi preko 100 profesora jezika, diplomiranih filologa, što ovu školu stranih jezika svrstava u jednu od najstručnijih škola u zemlji.

U Beogradu, Centar za decu pokriva 22 lokacije, a profesori predaju na više lokacija, sa dodatnih 6 lokacija na Centru za odrasle. Nekad su poznate po svojim adresama: Jovanova, Goce Delčeva, Šumice, Banovo brdo, Braće Baruh, Blok 29, Blok 22, Blok 45, brojne škole, sportski centri, kutci po Dedinju, Zemunu, širom grada.

Institut je prva ustanova u regionu koja je ponudila tečajeve srpskog jezika strancima. Preko trideset hiljada stranih studenata učilo je srpski jezik u Institutu, a udžbenici srpskog jezika Instituta za strane jezike se koriste na 27 univerziteta u svetu.

Danas se na Institutu za strane jezike odvijaju brojne aktivnosti: nastava stranih jezika za odrasle i srpskog jezika za strance; vanškolska nastava stranih jezika za decu školskog i predškolskog uzrasta; osposobljavanje nastavnog kadra za savremenu nastavu stranih jezika; ocenjivanje stepena znanja stranih jezika; istraživanja u oblasti primenjene lingvistike i metodike nastave i izrada projekata u tim oblastima; izrada udžbenika i nastavnih materijala; snimanje i umnožavanje audio i video materijala; obuka i polaganje za međunarodno priznate diplome znanja jezika.

Druga važna delatnost Instituta jeste objavljivanje udžbenika, rečnika i kompakt-diskova. Do sada je štampano oko 670 naslova u ukupnom tiražu od oko 1.000.000 primeraka.

U svojoj dugogodišnjoj tradiciji Institut je ostvarivao i dalje ostvaruje uspešnu saradnju sa domaćim i eminentnim stranim firmama i ustanovama. Referentna lista obuhvata korisnike sa kojima uglavnom sarađuju po dugi niz godina.

Institut za strane jezike je i jedna od retkih ustanova koja se strukturisano bavila Dramom za decu na engleskom jeziku.

Pogledajte i sami:

PS: Veliko hvala svim mojim kolegama, saradnicima i đacima, kao i roditeljima tokom brojnih godina provedenih na Institutu. Zauvek smo deo jedni drugih, a to je u ovom slučaju – čast.

The post Zašto nije svaka škola stranih jezika ista appeared first on Moodiranje.