A istina je da, koje god nacionalnosti i kulturne baštine da dve osobe nose sa sobom, ukoliko nema ljubavi i razumevanja, nijedan stereotip ne važi, a naročito ne ovako idiotski kao što sam navela.

Za ljubav nam ne treba sudski tumač

Možda nam sudski tumac ne treba kako bismo se zaljubili i razumeli, za to nam pre trebaju škole stranih jezika i kursevi jezika kako bismo došli do onih suptilnih nijansi komunikacije u ljubavi koja je negde teška i na maternjem, a kamo li na stranom jeziku. Ali, sudski tumač može biti koristan ukoliko cela romansa ode dalje, a počnu pravne zavrzlame, boravci, dozvole, venčanja, vize. Nažalost, nijedna bajka ne pokazuje moć FT1P sistema i birokratije, nimalo romantične koja stoji, da ne kažem dolazi nakon bilo koje ozbiljnije odluke dvoje nesunarodnika, pa ma u kom sistemu. Ali, to je prilika da se svaki internacionalni par bolje upozna, još jednom vidi kako se u ovakvim situacijama onaj drugi snalazi, a negde zajednička iskustva, pa makar i ovako neromantična, jačaju veze. Naravno, ovde govorim o pravim ljubavima do kojih dolazi i za koje znam veliki broj primera.

Znam veze između “naših” i “drugih” koje su toliko pozitivne i energične, u kojima ni traga nema nerazumevanju, sve se sklopi, sve je duplo, obogaćeno individualnim iskustvima u nešto neobično mirno i harmonično. I sama sam ih imala i mogu vam reći da sam bogatiji čovek sa tim uvidima i uspomenama. Ali su ti ljudi bili ljudi i ličnosti, i voleli su ono ko sam, a ne to što sam “a woman”. Ne, nikada ne budite samo “any woman”.

Ali, s druge strane, znam i mnoge priče po kojima Beograd biva stavljen na međunarodni stub srama, a morali bismo se zapitati – zašto je to tako.

Lepotice klubova – majke ili roba

Možda zvuči okrutno i teško, ali molim vas… dokle više? Jesmo li toliko jeftina roba za zabavu ne čak ni toliko imućnih stranaca? Jel’ do te mere fascinira akcenat i strani jezik da sve postaje nebitno. I to što je pijan, i to što te neće fermati tri posto, i to što znaš da s njim nećeš odlepršati u suton…

Jedan Šveđanin je pijan bio brutalno iskren sa mnom… bio je možda i najlepše biće koje sam ikada videla. Bila sam mlada i zaljubljive prirode i njegove plave oči, šarm i prosto – sve nekako su delovale na mene. Tad sam verovala u bajke i sudbinu. A nismo se ni upoznali u klubu, već u okviru proslave i momačke večeri preko mog prijatelja iz Engleske (nekim putevima čudnim ja sam se našla sa mladoženjine strane koji je Englez, dok je mlada bila Srpkinja koju nisam znala, al su među njenim zvanicama bili moji prijatelji pa vidite koliko je mali svet). Izašli smo, slavili, ja sam im pokazivala grad.

Obožavam Beograd i kada moji prijatelji u njega dolaze i smatram ličnim doprinosom već i to koliko ljudi je zavolelo moj grad raznim akcijama koje organizujem. Elem… iako je neka simpatija bila uzajamna… rekao je ono što je bilo fer i jer me je poštovao. Bio je iskren, što će retko koji biti. Rekao je da ne želi da odjuri u zalazak sunca sa mnom… i dovršio misao sa onim što zaista on i veliki broj stranaca traži u Beogradu.

Za mnoge od njih, Srbija je zemlja prelepih žena, i beskrajno lakih, a i jeftinih. Lepa večera, malo vina i toliko.

Svi to sretnemo usput negde. To dvoje tihih ljudi, u uglu nekog restorana, ona utegnuta, on od puta ili sastanaka umoran, sede, i tako… nije poenta ta večera ili ma čije mišljenje o bilo čemu… ili pak baja koji zavitla satom i viskijem u eltnom klubu dok pikira neku od predoteranih, prepumpanih dama koje “biraju”? Pitam se ko išta više bira danas. A verujem da možemo da biramo bar mi. Da ne budemo te žene. Da biramo ipak nešto u glavi. Vrednosti. Stav. Energiju i poštovanje. Ispod kolagena i silikona, mora da negde i dalje kuca srce neke buduće majke, uzora, željno ljubavi, a ono nikada neće kucati za boju pasoša i marku sata. Ono će kucati za budućnost i porodicu. I moguće je.

Ovo je tema koja je preopširna, ali napišite nam da li želite čujete još priča, jer – ima ih.