J. je radio u jednoj relativno mladoj firmi, na poziciji adekvatnoj njegovom obrazovanju. Jeste da plata nije bila neka, i da je želeo ozbiljnija zaduženja i zadatke, ali njemu je bilo dovoljno to što ima “siguran posao i prihode”. Ubrzo su, zbog povećanja obima posla, u firmu počeli da dolaze novi ljudi. J. i njegovim kolegama izgledalo je kao da “dolaze s ulice”, jer je retko od tih novih delovao kao da zna šta radi. Nedugo potom, počeli su problemi. Svako je počeo da nameće svoj režim rada, a pošto menadžment nije imao jasnu viziju o tome, celokupno funkcionisanje se svodilo od danas do sutra, a targeti su postajali sve viši. Naporedo s tim, počelo je opstruisanje do te mere, da je u kolektivu od skoro 20 ljudi postojalo nekoliko “klanova”. To je rezultiralo smanjivanjima plate, te je J. umesto, kako je očekivao na početku, povišice i novih zaduženja dobio smanjenje plate u navratima i za 40%. Ostajao je nadajući se da će se nešto promeniti ili da će mu iskrsnuti bolji posao. To se nikada nije desilo. Nakon dve godine dobio je otkaz, a u narednih godinu dana firma je spala na manje od pet radnika.

Imamo dobru i lošu vest, a loša je da ti u toj sredini ne možeš apsolutno ništa. Dobra vest je da je ključ od tamnice upravo u tvojim rukama. No, krenimo redom.

1.  Ne možeš ništa da promeniš

Osim ako te ne postave za generalnog direktora, a i tada će ti biti preteško da ishendlaš loš sistem rada. Umesto da budeš deprimiran zbog ove činjenice, prihvati je što je moguće “hladnije glave”. Počni na sve te situacije koje te kidaju da gledaš kao na prolaznu stvar, što i jesu. Ne trudi se da menjaš, dokazuješ, pokazuješ, jer niti je to tvoja firma, niti si ti odgovoran što je tako kako je.

2. Čuvaj energiju

Izbegavaj bilo kakvo dodatno naprezanje i nerviranje, uostalom, uskoro odlaziš, zar ne? Fokusiraj se na porodicu, partnera, prijatelje, radi u slobodno vreme stvari koje te ispunjavaju. Nemoj da dozvoliš da se loša poslovna situacija odrazi na tvoj privatni život, jer je to najgora stvar koju možeš sebi da prirediš.

3. Počni s evakuacijom

Pripremaj nečujno svoj odlazak – završavaj preostale obaveze, razmotri pod kojim uslovima ćeš okončati radni odnos, i najvažnije, kreni da osvežavaš kontakte. Šta to znači? Kontaktiraj bivše kolege i poslovne kontakte, prati aktuelne oglase. Raspitaj se kako je u drugim firmama, šta se trenutno traži, kakvi su uslovi. Aktiviraj se na društvenim mrežama, naročito LinkedInu.

4. Postavi strategiju

Ovde smo detaljno pisali o tome kako da nađeš posao po svojoj meri. Ukratko:

• prilagodi se trenutnoj potražnji (koje su to veštine i reference tražene u tvojoj oblasti) i u skladu s tim apdejtuj biografiju;
• apdejtuj svoje veštine: potraži kurseve i obuke koji ti mogu pomoći u tome;
• precizno definiši kako treba da izgleda tvoj novi posao, jer je velika razlika između “želim bilo kakav posao” i “želim baš ovakav posao”.

5. Nagradi sebe za hrabrost

Mogao si da ostaneš na tom poslu kidajući živce i čekajući da se nešto promeni na bolje, ali ipak nisi. Doneo si veoma hrabru odluku, i treba da budeš ponosan na sebe zbog toga. Na prvom mestu, priušti sebi kraći odmor, makar od podrazumevao vikend maratonsko gledanje filmova. Vrati se aktivnostima koje su te ispunjavale, a za koje nisi imao volje, usled opterećenošću poslovnom situacijom. Pozovi prijatelje s kojima se nisi dugo video. Poseti sajtove na kojima je prodaja mobilnih telefona i odaberi neki novi model za sebe – red je da se počastiš, zar ne?

Najbitnija stvar u celoj ovoj priči je svest da ne možeš ništa promeniti na trenutnom poslu – a veruj nam da je tako. Možeš biti najbolji kadar na svetu, s najjačim referencama i ogromnim radnim elanom, ako upadneš u loš sistem on će te progutati, a na kraju ispljunuti kao sažvakanu krpu.

Sledeća bitna spoznaja je da možeš da biraš kako ćeš da reaguješ na trenutnu situaciju – razmisli, vredi li kidati se zbog nekog ko te ne ceni dovoljno? Da li treba da pomeraš planine da bi tvoji kvaliteti isplivali i bili adekvatno vrednovani, ili je jednostavnije da pronađeš novo i baš takvo okruženje?

The post Šta raditi kada ti se prevrne želudac pri svakoj pomisli na odlazak na posao appeared first on Moodiranje.

Viđam tako slučajeve, što u realnom životu, što putem interneta, gde neko kaže “eto, ja sam (završio fakultet/radio na visokim pozicijama/imam x godina staža), a nemam posao”. Valjda očekuje neku od sledećih povratnih reakcija:

• “strašno u kakvoj zemlji živimo, nemoguće je naći pristojan posao bez političke ili veze preko kreveta” (trenutna i beznačajna uteha);
• “evo upravo sad ću da pozovem mog visokopozicioniranog prijatelja i kažem mu da te odmah zaposli” (moguće, ali znamo da je verovatnoća za ovakav ishod minorna).

Oprosti još jednom ako se pronalaziš među ljudima koji ne mogu da nađu posao, a smatraju da i te kako vrede, ovo pišem iz najbolje moguće namere i molim te barem da pročitaš do kraja i razmisliš.

p.s. ovo piše osoba koja je uspela da pronađe svoje mesto pod Suncem bez svega navedenog (politike, kreveta, uticajnih veza) i sam Bog zna koliko sam se trudila, ali nešto sam ipak postigla.

Kao prvo:

Niko ti ništa ne duguje

Vremena kada te posle završene srednje škole i fakulteta “čeka posao” odavno su prošla. Nećemo sad ulaziti u to da li su bila bolja od sadašnjeg, jednostavno je tako. Nema garancije, ništa te ne čeka, ništa se ne podrazumeva. Jedino što realno imaš je sadašnji trenutak, budućnost koju upravo gradiš i ono što imaš u glavi i rukama.

Niko ne čeka samo tebe

Bez obzira kakva je tvoja pozadina u smislu porekla, obrazovanja i staža, to je (nažalost) često beznačajno i tek ponegde je moguće “uvaliti se dobro” na konto navedenog. Svedočila sam nekoliko puta slučajevima kada ljudi koji tvrde da su velika imena novinarstva ili marketinga dobijaju projekte ili poslove na konto “stare slave”, međutim, to se završavalo na obostrano nezadovoljstvo. Oni, jednostavno, nisu pružali ono što se očekivalo.

To što misliš o sebi drugima možda uopšte ne znači

Neke stvari, poput obrazovanja, kulture, etičnosti, efikasnosti ne samo da su neophodne, one se podrazumevaju, no, to nije sad poenta.

Uzmimo za primer momka koji devojci koja ga odbija kaže “Ali, ja sam dobra osoba!” Zbilja? Bravo za tebe momče, ali dobrota koju tvrdiš da poseduješ toj devojci ništa ne znači niti je ona u obavezi da se smuva s tobom po tom osnovu, jer bi tom analogijom ona trebalo da ide okolo i ulazi u veze sa svim momcima koji za sebe tvrde da su dobri.

Ili još očigledniji primer, devojka koja za sebe tvrdi da je “milion dollar baby” i koja zaslužuje ništa manje do prezgodnog milionera, plemićkog porekla ako može, a usput je vrlo rezignirana što tamo neke seljančice dobijaju takve frajere. No, no, ne ide tako. Pitaš se zašto?

Ljudima nije bitno šta si, već ono šta možeš da im pružiš

Zamislimo da sam ja kod tebe na razgovoru za posao.

“Moje ime je Sonja Martić i rođena sam 1982. u Šapcu, gde sam završila Školu primenjenih umetnosti, nakon čega upisujem Filološki fakultet, smer srpski jezik i književnost. Svoju karijeru sam započela još za vreme studija… (bla, bla) … a danas vodim jedan portal i marketinški tim, uz to mnogo volim kuvanje i životinje”.

Dosadno i za leksikon, a kamoli potencijalnom poslodavcu.

“Najpre hvala na ukazanom poverenju i vremenu. Ja sam osoba koja u sve što radi ulazi sa 100% kapaciteta i elana. Motiv mi je postizanje vrhunskih kolektivnih i ličnih rezultata. Takođe sam neko ko rado svoje slobodno vreme ulaže u edukaciju, a veoma držim do etike, profesionalnosti i dobre organizacije. Recite mi, šta mogu da učinim za vas?”

Uviđaš razliku?

Dakle, korak 1 je:

Spusti loptu

Ne želim da ulazim u koštac sa pobornicima mantri “kako zračiš, tako i privlačiš” i “fake it till you make it”, ok, možda je to dobro za dizanje samopouzdanja i raspoloženja, ali činjenica je da taj čovek koji sedi preko puta tebe ne želi ono što ti jesi ili što misliš da jesi, već ono što možeš da uradiš za njega. Uostalom, stavi se u njegovu fotelju. Da si vlasnik internet medija primera radi, da li bi za urednika zaposlio nekog ko se dobro kotirao za vreme printa, a da ne poznaje nijedan CMS (Content Management System) niti ume da događaj koji se desio upravo sada obradi, objavi i distribuira gde je sve potrebno u roku od sedam minuta, a za Google Analitiku je tek možda nekad čuo? Ili bi tu priliku dao nekom sa slabijim referancama, a koji opet, “živi online”?

Sad da se vratimo na tebe.

Fokus sa “ja” prebaci na “šta”

Bez obzira koja je oblast tvog poslovanja, sve što kažeš i pokažeš treba da čoveku koji sedi preko puta tebe ukaže šta sve možeš da uradiš za njega/njegovu firmu. Raspitaj se dobro o njemu, firmi, opisu i posla i pričaj tako da on pomisli:

Ovo je čovek koji završava posao!

To je ključni momenat, to je ono što te od desetina, pa i stotina bezličnih kandidata kvalifikuje u favorita. Ipak, pre tog momenta, treba da budeš svestan jedne stvari, a tiče se pomenutih stručnjaka koji se nisu najbolje pokazali i pređašnje opaske da formalno obrazovanje nije presudno.

Moraš da budeš u tokovima

Živimo u vremenu totalne ekspanzije. Sve se menja i napreduje gotovo svakodnevno, tehnologija, metode i radne procedure, trendovi. Pogledaj samo mobilne telefone, kakvi su bili pre 10 godina, a šta sve možemo s njima danas.

S tim u vezi, baš kao što aplikacije na mobilnom ili Windows moraju redovno da se apdejtuju (čak te niko i ne pita da li ti to hoćeš, mora!) isto važi za poslovanje.

Zamisli na primer, da dođeš kod zubara koji od devedesetih nije uzeo knjigu u ruke, niti otišao na neki stručni seminar, a kamoli osavremenio tehniku, i tako ti dođeš da metneš plombe, a on krenuo da izliva ono crno olovo, uz šeretski osmeh “ne brini, ovo će da ti stoji narednih 20 godina!”

Pa pobeći ćeš bestragom, zar ne?

Moraš da budeš u tokovima. Prati, raspituj se šta je aktuelno, kako se radi, šta se traži i u skladu s tim se “apdejtuj”.

Ja sam u ovom poslu tačno 10 godina, i veruj mi, samo u poslednjih par su se izdešavale munjevite promene.

Obrnutim redosledom

Dakle, na prvom mestu je šta ti možeš da pružiš. Zapamti, ti si “čovek koji završava posao”, i najpre će te i kolege i nadređeni gledati po tome.

Da bi mogao da pružiš to što je potrebno, treba da budeš “apdejtovan”.

U jednom od mojih radnih okruženja bila je osoba koja nije znala kako da preuzme dokument iz mejla. Zalud su joj bile sve moguće i nemoguće reference iz zlatnih vremena, nije bilo osobe koja se nije pitala šta će ona tu i kako je uopšte dobila posao.

Onda na red dolaze, tojest, onda se pokazuju vrline koje jesu ključne, ali nisu inicijalni faktor, a to su: etičnost, tačnost, efikasnost, lojalnost, profesionalizam. Dodaj ovome i integritet, dostojanstvo, jer ne želiš, naravno, da budeš iskorišćavan i nipodaštavan.

E tek onda isplivavaju stvari koje misliš o sebi, kao što su dobrota, originalnost, kreativnost, kultura, poštenje, srčanost i tako dalje.

Tek tim redom zaista postaješ osoba koja zbilja zavređuje ono što od posla, a i života generalno, očekuje.

Pre mesec dana došao mi je na praksu “klinac” s željom da ispeče ovaj naš marketinški zanat. Znamo kako to ide s klincima na praksi, dođu da provedu letnji raspust, malo nešto nauče, malo se zezaju, dobiju neku potvrdu, a možda čak i neki angažman.

Stefan Mirković je već prvog dana pokazao da mu ništa od toga nije primarno, već isključivo da “izuči zanat”. Nisam morala da ga uvodim u projekte i radne procese, da mu dajem literaturu i zadatke, sam je prionuo, često nisam mogla ni da jedem od njegovih pitanja; prvi veliki pič otkako je on došao (a na kom smo iskidali) je spremljen toliko dobro upravo jer je ostajao sa mnom na poslu do 10 sati. U međuvremenu su stigli novi praktikanti koje upravo on koordinira. Za samo par meseci. Posao mu je garantovan, to je jasno kao dan.

Upravo je to poenta koju želim reći.

Ništa te ne čeka niti iko samo tebe čeka, ništa se ne podrazumeva, već je bitna vrednost koju ostvaruješ, najpre kolektivna, pa tek onda lična.

Aj sa srećom i samo hrabro!

*ovaj tekst je posvećen svim ljudima koji se ljute i krive spoljne faktore što ne mogu da nađu posao kakav smatraju da zaslužuju, a zatim tebi Stefke, jer želim da ti kažem koliko te svi cenimo i da si postao pobednik i pre nego što si zakoračio u trku.

Korisni linkovi:

Šest surovih istina koje će te učiniti boljim čovekom – sva tri dela

Šta znaš da radiš?

Koliko koštaš, a koliko vrediš?

+ bonus

Kako da tražiš i nađeš posao

The post Zašto ne možeš da pronađeš posao kakav očekuješ i kako to da promeniš appeared first on Moodiranje.

Piše: Miloš Zorica

Znam, završio si Management Higijene na SmutiPaProspi Univerzitetu. Svet ne prepoznaje kakva dobra glavna baba sera (Chief Restroom Officer) bi bio. Nepravda! To ima samo na Balkanu!
Nakon što si završio taj teški smer na već pomenutoj školi neverovatnog renomea (kako na Novom Zelandu kažu “World famous in New Zealand”) možda bolje pred samu pomisao na upis, razmisli ima li to smisla. Čak i u USA, koja je ekonomski svetlosnim godinama ispred naših krajeva, klinci koji su završili neke besmislene fakultete nemaju posao a imaju ogromne dugove za studentske kredite. Pri tom, ionako ćeš sve što ti treba u poslu naučiti na razne druge načine van škole a jedino pravo obrazovanje je samoobrazovanje. U današnje vreme ako si neobrazovan, to je tvoj lični izbor. Fakultet jeste plus i nije ga loše imati, ali nije ni preduslov ni garancija za bilo šta. Obrazovanje je neophodno! Modularno obrazovanje, sposobnost analiziranja i kritičkog razmišljanja, kao i veština usvajanja novih znanja će te daleko dovesti!

Posao kojim ćeš se baviti mora da ispunjava nekoliko uslova

Da je tražen. Naravno, neki poslovi koji su bili traženi više nisu i trend ne treba da ti bude vodilja u dugoročnom planiranju, ali ako uzjašeš talas na vreme i pri tom znaš kad je vreme da se povučeš, trendovi su super. Mada, bolje je uspostavljati iste nego ih pratiti. Posao koji radiš mora da rešava stvarne probleme stvarnih ljudi i/ili firmi u stvarnom svetu. Smislenost svega što radiš u životu kao i tvog samog života testiraj pitajući se ko bi sve plakao za tobom. Posao koji radiš poželjno je da ne zahteva ogromnu infrastrukturu, da nije ograničen kompleksnim sistemom licenciranja i poželjno da je nešto što možeš raditi u bilo kom kraju sveta. Upravo je to razlog zašto sam obišao dobar deo sveta i što mogu relativno lagano da se preselim s jednog mesta na drugo. Takođe, prednost je mnogo lakše započinjanje vlastitog biznisa ili prosto mogućnost freelance rada.

Kako pronaći posao?

Ukoliko hoćeš da se iscimaš fizički, mentalno ili oboje, posla i te kako ima! A ima i love! Naravno, ti bi da obučeš odelo, kravatu, metneš sunčane naočare, jedeš fancy klopu, piješ one pederske (naravno, ništa protiv gay ekipe) kafe bez kofeina, blejiš u iPad i iPhone, praviš se važan i da keva bude ponosna na tvoj “uspeh”. A i ribice da impresioniraš.

Naravno, nećeš da budeš auto mehaničar, stolar, održavaš rashladne uređaje ili daleko bilo da ideš da radiš na naftnu platformu negde u sred ničega u Preriji, Sibiru, Patagoniji ili Arabiji. To što ima love i što nećeš biti bez posla je nebitno. Biti majstor je retardirano. Kreteni, nisu išli u neku školu za koju su njihovi roditelji prodali sve parne organe da bi platili školarinu, pa da posle “čekaju posao” nekoliko godina!

Logično, nećeš ti ni mentalno da se naprežeš. Inače bi mogao da se baviš recimo programiranjem, prevođenjem, administracijom servera, finansijama (ako već upišeš Ekonomiju ili neku poslovnu školu, jedino što vredi tamo učiti su finansije) ili nečim sličnim.
Zapravo, najbolje bi bilo da odma’ postaneš CEO (vel’ki babo, direktor direktora) recimo HSBC Bank!

Nemaš vezu pa nemaš posao?

Da! Ali, veze se uspostavljaju, održavaju, proširuju, prekidaju stare, uspostavljaju nove.

Malo dobrih radnih mesta i u mnogo razvijenijim delovima sveta od Balkana se popunjava preko konkursa. Koga znaš je često jednako bitno kao i šta znaš.

Ljudi su socijalna bića a ne mašine i socijalne veštine su jako bitne na putu do uspeha u poslu, kao i za lični rast, razvoj i kvalitet života uopšteno. Idi među ljude, upoznaj se, kontaktiraj, budi im zanimljiv i kao ličnost i svojim sposobnostima, prati šta se dešava u poslu. Nije pravedno? Trebalo bi da se gledaju samo veštine vezane za posao i ocene u školi! Možda, u nekom dehumaniziranom svetu iz vlažnih snova nekog tehnokrate. Ovde (Planeta Zemlja) i sada (21. vek), ne.

Kada angažujem nekog da radi za mene, nakon što utvrdim da traženi posao ili zna obavljati ili može brzo naučiti, radim svojevrstan test ličnosti. Ako si antisocijalna dileja i fach idiot koji ne vidi dalje od svog posla a pri tom si operisan od kreativnosti, pomoći ti nema. Ako nešto u poslu ne znaš, naučićeš. Imao sam poprilično uspešan call center, u kom sam čak žestoko uzdrmao učmalu atmosferu u toj industriji. Moje i iskustvo mog partnera s call centrima je bilo minimalno. Ja sam bio više puta u raznim call centrima totalno desetim poslom, dok je on u jednom radio 20 dana kao student. U tom poslu sam delom i danas, ali više kao “tihi partner”. Znači, sve se nauči.

Moj već spomenuti test ličnosti za kandidate za posao deluje više kao opušteni razgovor, ali to je pravi test. Prosto, ljudi se spreme i nauče napamet sve savete sa sajtova za zapošljavanje. Bitno mi je koje knjige, filmove, stripove i muziku voli, koje strane jezike govori, gde je putovao i živeo van rodnog mesta, kako se snađe s odgovorima na neka pitanja logičkog tipa. Radoznalost, otvorenost, želja za novim, se projektuju na svim planovima u životu, pa tako i na poslovnom. Baš kao što ni jedan pravi talent ne dolazi sam, nego u pratnji još nekoliko talenata. Jednom Kanađaninu sam dao jedan posao prosto zato što su me oduševile njegove fotografije Hrvatske! Posao nije imao veze s fotografijom, nego prodajom. Tip ne samo što je bio fantastičan izbor, nego smo radi njegovog znanja u nečem dosta specifičnom dobili jednog odličnog klijenta!

Imaš savršeno upeglan CV?

Do jaja, moj si idol! Ja nemam nikakav! Takođe, nikad ne gledam kad mi neko pošalje CV. Za pisce, dizajnere, programere, tražim da vidim šta su radili. Za prodaju, popričam i test ličnosti. Mnogo više vredi da pišeš blog o stvarima koje radiš, da objavljuješ članke, da učestvuješ na relevantnim događajima i da budeš aktivan u zajednici.

Besomučno ostavljaš svoj CV po sajtovima za posao? Nada umire poslednja! Mnogo bi bilo smislenije da posao tražiš među ljudima koje poznaješ kao i ljudima koje oni poznaju. Takođe, prati forume i mailing liste vezane za tvoj posao. Često ljudi traže kandidate za posao baš tamo. Ukoliko si uradio domaći i aktivan si u zajednici, to ti je veliki plus a možda te i direktno pozovu. Oglase za posao ostavi za noć ili rano jutro, za vreme kad ne možeš da tražiš posao proaktivno, da širiš i i održavaš svoju mrežu kontakata. Neka ti oglasi za posao budu više da opipaš puls tržišta. Šta se traži, ko traži, koliko plaćaju.

To što te je riba koja te je intervjuisala otkantala ne znači da nisi savršeno naučio sve one besmislene savete sa sajtova. Još manje znači da si bezvredan. Prosto, možda se zoveš kao njen bivši frajer koji ju je odjebao jer se zaljubio u nekog travestita. Možda ličiš na tipa koji je drkao ispred školskog dvorišta dok su ona i drugarice radile fizičko.

Intervjue za posao koristi za uspostavljanje kontakata, opipavanje pulsa tržišta i posmatranje opšteg stanja u biznisu. Idi čak i onda kad aktivno ne tražiš posao!

Vrediš a svet još nije prepoznao tvoju vrednost? Sramota! Čisto da ti kažem, svet zabole za tebe. Delom je, naravno, krivo i vaspitanje. Učen si da nije lepo isticati se i da se držiš “zlatne sredine”. Šta je “zlatna sredina”, ne znam. Znam za zlatni presek, ali on s ovim nema veze. Zato te svet i ne primeti! Moraš da se boriš za svoje mesto pod Suncem i moraš biti neko kog će ljudi pamtiti i primećivati.

Trudi se da budeš od koristi drugima čak i kad nemaš direktni interes. Uzimanje i davanje u životu su tesno povezani. Više puta sam baš zato dobijao razne tezge i ulazio u razne poslove. Ako ništa, proširićeš svoju mrežu kontakata.

Prošao si sve i napokon našao posao!?

Sad se zavališ, čekaš zlatni sat za 25 godina staža, ideš na letovanje i zimovanje, čekaš polako penziju. Naravno, zajebavam te. Jedan posao, jedna firma, uglavnom pripada prošlosti. Prednosti i mana ima podjedjako i ono što je nekom mana, drugom je prednost, kao i obratno. No, šta je tu je i hajde da vidimo kako da iskoristimo najbolje.

Prvo, firma nije vlasnik tebe! Postavi se kao preduzetnik.

Preduzetnik nije nužno neko ko ima firmu i zapošljava druge. Preduzetnik je prvenstveno stvar mentaliteta, pogleda, pristupa i proaktivnosti. I’m not a businessman. I’m a business, man. Bilo da je u pitanju firma u kojoj radiš ili klijent kog imaš u freelance poslu ili klijenti i kupci tvoje firme, tretiraj ih sve baš kao kupce onoga što nudiš. Takođe, budi uvek otvoren za nove mogućnosti. Napredak nije nužno samo penjanje uz hijerarhijske stepenice i čekanje unapređenja nakon što su se ispunili određeni uslovi. To može biti promena firme, grada ili zemlje, promena industrije, kao i kompletna promena zanimanja.

Nemaš “posao u struci”? Struka ti je onaj posao koji obavljaš savesno i profesionalno i za koji te plaćaju. Sve druge definicije su besmislene. Ukoliko pod time zaista misliš na posao za koji si išao u školu, možda čak i radio a pri tom se pronašao u tome, opet nije frka. Možeš da radiš nešto drugo a dotle smišljaš i realizuješ plan za ostvarivanje zadatog cilja. Pri tom, nikad ne znaš kog ćeš sresti i koje mogućnosti će ti se otvoriti na tom putu.

Čuda se dešavaju van zone komfora!

Komformizam rađa idiotizam! Stegni muda i izađi iz čaure, rutine, dosadne svakodnevice, zone komfora i sveta u kom je sve predvidivo. Otvoriće ti se mogućnosti o kojima sad ni ne sanjaš a pri tom dobro zezanje je zagarantovano! Kad si uljuljkan u nekom velikom sistemu, polako otupiš. Onda dobijanje otkaza bude veliki problem jer uopšte nisi u toku s dešavanjima van tvog sveta.

Prekvalifikaciju mnogi ljudi na našim prostorima doživljavaju kao svojevrstan poraz! Ne vidim baš nikakav poraz u sticanju dodatnih znanja i veština, ma o čemu da se radilo. Možeš posle da radiš nešto što baš objedinjuje tvoja šarolika znanja i veštine i čini te jedinstvenim. Svakako ćeš proširiti vidike, videti i naučiti nešto novo, upoznati neke nove ljude, neke nove načine razmišljanja.

Mi zaista ne znamo kako će se u budućnosti složiti sada naizgled nespojivo. Upravo ključ i jeste u spajanju nespojivog i eklekticizmu!

Otvorite se, rizikujte, izađite iz zone komfora, neprestano radite na sebi, budite sposobni da uočite mogućnosti gde ih drugi ne vide ili gde drugi vide prepreke, budite radoznali, učite – igrajte se, ljudi!

The post Kako pronaći posao i napredovati u karijeri: Šmekerski pristup appeared first on Moodiranje.