fbpx

Raditi u mučnom okruženju je gore od robije – a samo u tvojim rukama je ključ od tamnice

Ako ti se “okrene želudac” svaki put put kad pomisliš na odlazak na posao, a ništa što si pokušao nije popravilo stanje, vreme je za podvlačenje crte.

0

Ne postoje zvanični podaci koliko osoba u Srbiji su žrtve mobinga, no, pogledate li oko sebe, shvatićete da je taj broj mnogo veći nego što bi smeo da bude. Stručnjaci koji se bave ovim pitanjem upozoravaju da je bilo koji vid mobinga krivično delo koje treba prijaviti, međutim, radnici ćute.

Neki ćute iz straha šta ako izgube posao, drugi trpe dok ne pronađu bolji, a izvestan broj ljudi se nada da će se stvari nekim čudom popraviti na bolje. Razgovaramo sa Ninom Tomović, sertifikovanim bihejvioralnim koučem.

Zašto, kako vreme odmiče, se ljudi sve teže odlučuju da daju otkaz ili da prijave mobing?

– Davanje otkaza može biti uzrokovano nizom ličnih i profesionalnih razloga i uverenja, i nije nužno vezano za mobing  ali onda kada jeste, to je nažalost najčešći put za koji se žrtve mobinga odlučuju, i to samo zato što se u Srbiji o mobingu jako malo govori, bez svesti o tome šta on zapravo predstavlja i koja su naša prava.

Razlog zbog kojeg se ljudi teško odlučuju da prijave mobing je kao prvo nemogućnost da procene da li uopšte podležu mobingu. Zatim je tu uverenje, veoma često u našem narodu, koje se oslanja na stav da se u ovoj zemlji mnogo veći zločini i problemi ne rešavaju i da osoba nema kome da se obrati, odnosno da će njen slučaj biti neozbiljno ili neprofesionalno tretiran. U skladu sa tim, ljudi podležu naizgled lakšem putu, a to je da se sklone iz sredine koja sprovodi mobing.

Kako da se postavimo prema osobi koja je agresivna, pakosna i čini nam štetu, materijalnu i psihičku? Može li se takav odnos “srediti”?

– Važno je istaći šta je mobing. Postoje verbalni, neverbani, strateški i emotivni mobing, a sve njih karakterišu sistematsko javno ponižavanje, ljubomora, zavist, zanemarivanje osobe, isključivanje iz aktivnosti i tako dalje. Mobing označava uznemiravanje ili psihološko zlostavljanje grupe ili pojedinaca od strane kolega ili pretpostavljenih.

Mobing se najčešće manifestuje u konkretnom odnosu između nadređenog i zaposlenog i može varirati od blagog, do veoma ozbiljnog.

Prepoznajemo ga kroz nekorektan, neprofesionalan odnos osobe na većem položaju u koji spadaju: vikanje, nepristojno obraćanje, kontinuirano nezadovoljstvo radom zaposlenog iako zaposlen radi po dogovoru i propisima, omalovažavanje, oduzimanje unapred dogovorenih zadataka, ignorisanje, a sve u cilju narušavanja dostojanstva, ugleda i integriteta druge osobe.

Mobing se sprovodi sve dok zaposleni pod pritiskom ne napusti radno mesto, a time ovaj obrazac ponašanja tretira se kao agresija sprovođena u kontinuitetu ili u etapama.

Skoro svaki odnos je moguće popraviti kada u njemu ravnopravno učestvuju obe ili više strana.

Ono što je simptomatično kod mobinga jeste namerna ili iskrena besvest osobe koja vrši mobing. Za nju su pomenuti obrasci ponašanja – normalni. Oni se ne percipiraju kao sporno ponašanje, niti takve osobe uviđaju kako one zaista utiču na svoje kolege ili zaposlene. Vrlo često te osobe ne priznaju svoje greške i samim tim nisu u mogućnosti da učestvuju u menjanju odnosa na bolje.

Nina Tomović Soul Hauz

Bez obzira na kojoj poziciji se nalazimo, treba da znamo ko smo, šta govori naš CV, koliko smo spremni da učimo i primamo feedback koji često može da sadrži i konstruktivnu kritiku, i da nastupimo bez straha.

Osobe koje vrše mobing hrane se željom svojih saradnika za napretkom. Njihovim strahom i spremnošću da zadrže dobar posao, i to je ono što im daje moć nad žrtvom.Kritika je nešto što uvek treba prihvatiti, jer učenje je kontinuirani proces, ali je takođe veoma značajno da u spornim situacijama ne pokazujemo niti strah niti potlačenost kojom neko može da manipuliše, već da nastupimo dostojanstveno sa punim poverenjem u sebe i svoje profesionalne moći.

Neretko, mobing je zasnovan na animozitetu. Imaš li savet kako da se zaštitimo od ljudi kojima smo antipatični, kako da im se ne zameramo, ili je kontraproduktivno ustuknuti?

– Nije u pitanju tipična vrsta animoziteta, odnosno “nedopadanja”. Ljudi koji vrše mobing najčešće spadaju u grupu onih koji su zapravo samo sebi važni. Jer u suprotnom bi posezali za drugim alatima kritike i odnosa sa kolegama i saradnicima. Nije do vas. Do njih je.

Jer oni na taj nači podižu sebi vrednost i dokazuju niz različitih stvari potrebnih da bi se održala ta slika u glavi koju su o sebi iskreirali.

Od mobinga se možete zaštititi jedino vrlo jasnim i čvrstim stavom. Prvenstveno prema samom sebi, a zatim i sebi u datim okolnostima. Ukoliko znate da komunicirate uz poštovanje i pristojnost, ukoliko svoje zadatke obavljate valjano, ukoliko ni na jedan način ne ugrožavate druge ili samu kompaniju, svaka greška koju napravite spada pod ono što se lako može razjasniti kroz konstruktivni feedback, a ne kroz vikanje, omalovažavanje, lupanje, pretnje i tako dalje.

Moberi nisu samo nadređeni, nekad su to ljudi s kojima smo ravnopravni na lestvici. Koji su njihovi motivi za mobing? Kada treba pronaći zajednički jezik, a kada potražiti zaštitu?

– Tako je. Mobing se dešava i na nivou odnosa kolega-kolega. On je jednako stresan kao i mobing od strane nadređenog, možda čak i stresniji, jer ga percepiramo kao direktnu izdaju. Motivi za ovu vrstu mobinga su takođe lične prirode i podrazumevaju želju da se neko istakne rušivši autoritet i ugled nekog drugog. Pozadina toga su kompleksi, nesigurnosti, zavist, nekorisni obrasci uverenja i ponašanja i tako dalje. Kada primetite direktne, nedvosmislene sabotaže od strane kolege, korisno je da imate neku vrstu dokaza uz koje ćete moći da prvo izađete pred tog kolegu i pokušate ljudski i verbalno da rešite odnos. Ako takvo skretanje pažnje ne urodi plodom, oslobodite se balkanskih uverenja o tužibabama i cinkarošima, i prijavite slučaj nadređenom. U ovakvim situacijama obavezno istupite jasno i sa dokazima, jer bez dokaza sve ovo postaje prazna priča zbog koje nećete biti u situaciji da rešite problem, pristupajući mu ozbiljno i s pažnjom.

Recimo da osoba u datom trenutku nipošto ne može da da otkaz (malo dete, plaća stan i slično). Kako istovremeno tražiti novi posao i trpeti mobing na aktuelnom?

– Uz svest o tome da postoji viši cilj. Kada osoba zna da postoji nešto veće i bolje što ga čeka, što planira, što ga motiviše, on dolazi u poziciju veće samokontrole i samim tim smanjuje učestalost situacija pogodnih za mobing – odnosno svoj emocionalni odgovor na mobing. Sistem traženja novog posla je jasan. Konkurišite i šaljite CV čak i na one pozicije koje nisu najidealnije, jer preko njih možete doći do kontakata koji će vam biti značajni. To ne znači da dok ne nađete nov posao treba da budete žrtva mobinga. Pročitajte zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, i budite svesni svojih prava.

Kako biti siguran da se na novom poslu neće ponavljati takve situacije?

– Ni u šta ne možete biti sigurni. Niti treba da se bavite sigurnošću. Ukoliko dođe do slične ili iste situacije, postupite kako dolikuje. Zauzmite stav, ostanite profesionalni i korektni, potražite svoja prava ili angažujte advokata. Mogućnosti je mnogo. Ono što je najvažnije ipak jeste način na koji ćete izgraditi svoju profesionalnu ličnost.

Dakle, kada ste sigurni u ono ko ste i šta možete, tada nećete odistati nemoći i strahom, i samim tim bićete mnogo manje zanimljiva žrtva za mobing.

On skoro uvek dolazi onima za koje mober proceni da je moguće zastrašivati ih, jer se od njih ne očekuje reakcija. Budite osoba od koje se očekuje reakcija.

U kom procentu je neko sam doprineo da bude žrtva mobinga?

– U onolikom u kojem dozvoli da zlostavljanje traje, ili poprimi razmere nedopustivog ponašanja prema saradniku, zaposlenom ili kolegi. Svako od nas se može naći u ovoj situaciji. Od toga kako ćemo na nju reagovati, zavisi i činjenica koliko smo kao žrtva doprineli da se mobing nastavi.

Na poslu provodimo trećinu svog života, dok su ostale dve spavanje i slobodno vreme. S obzirom da u toku spavanja nismo svesni, računica kaže da smo polovinu svog budnog vremena zatrovani. Koliko to utiče na svakodnevno funkcionisanje?

– Ne znam koja je to računica, ali je nikome ne bih preporučila. Sa takvim stavom ni jedan čovek ne može da bude produktivan i da zaista oseti život u punom smislu, koliko god se taj smisao menjao kroz godine i faze. Nikako ne bih rekla da smo zatrovani, jer to kao prvo implicira generalizaciju –  koja je uvek put ka stupidnosti –  a kao drugo, nije istinita. Osoba koja se oseća zatrovanom na bilo koji način treba da napravi presek okolnosti u kojima se nalazi i da usmeri svoj život u pravcu koji priželjkuje.

Kako da osoba, koja godinama trpi mobing počne da se vraća “u normalu”? Koji su prvi koraci?

Da se odluči kojim putem želi da ide. Da li želi da promeni posao, angažuje advokata, ili zauzme stav, za početak. Stav koji jasno govori o tome da zna ko je, koja su njegova prava, da se ne plaši ni promene posla, ni otkaza, i da se sa njom ne može komunicirati nikako drugačije do profesionalno i s poštovanjem.

 

Svideće ti se i ovo:

Komentari