[bs-quote quote=”Tog 26. maja 2013. godine Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II ispunio je zavet svog pradede Kralja Petra I – svi Karađorđevići bili su na jednom mestu: u svojoj Srbiji, u svojoj Topoli, na svom Oplencu, u svojoj Zadužbini.” style=”default” align=”left” author_name=”Nikola Stanković” author_job=”Suosnivač portala Moodiranje i kolumnista” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/05/Никола-potpis.jpg”][/bs-quote]

Bili su prognani daleko od Otadžbine. Decenijama klevetani i ponižavani. Umirali su daleko od svoje zemlje i rasuti po svetu.

Kraljica Marija (supruga viteškog Kralja Aleksandra I, majka Kralja Petra II) je za života u izgnanstvu prodavala svoj porodični nakit kako bi slala pomoć srpskim zarobljenicima u nacističkim logorima. Ono što je od tog nakita preostalo, kasnije je prodavala kako bi se lečila.

Njeno Veličanstvo Kraljica Marija

Preminula je u Londonu 22. juna 1961. godine i sahranjena na Kraljevskom groblju u Vindzoru. Njeni posmrtni ostaci su po odobrenju Kraljice Elizabete II eshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine. Do sahrane na Oplencu 26. Maja iste godine, kovčeg sa Kraljicinim telom bio je smešten u Dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u Kraljevskom Dvoru na Dedinju.

Kralj Petar II. Mučenički Kralj. Kralj dečak. Život u izgnanstvu proveo je trudeći se da okupi srpske emigrante i stvori uslove za povratak u Otadžbinu za kojom je toliko patio.

Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II

Preminuo je u svojoj 47 godini u denverskoj bolnici 3. novembra 1970. godine, u koju je primljen pod pseudonimom Petar Petrović. Sahranjen je u Crkvi Svetog Save u Libertivilu (SAD) gde je počivao do 17. januara 2013. godine. Bio je jedini monarh sahranjen na tlu Sjedinjenih Američkih Država i iz tog razloga američka vlada morala je da da saglasnost za ekshumaciju njegovog tela.

Nakon više decenija izgnanstva i kleveta, Kralj Petar II stigao je u svoju Otadžbinu 22. januara 2013. godine. Na žalost, u kovčegu. Njegovo telo je do sahrane 26. maja iste godine bilo smešteno Dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u Kraljevskom Dvoru na Dedinju.

Kraljica Aleksandra. Poslednja Kraljica Jugoslavije, Princeza Grčke i Danske. Supruga Kralja Petra II i majka Prestolonaslednika Aleksandra.

Njeno Veličanstvo Kraljica Aleksandra

Za Kralja Petra II udala se 1944. godine kada je on već bio u izgnanstvu. Do kraja života nije dočekala da poseti Srbiju i Jugoslaviju. Ubrzo posle venčanja Kralj Petar i Kraljica Aleksandra dobili su sina Aleksandra, ali njihova sreća nije dugo trajala. Razišli su se već posle pet godina braka, iako se zvanično nikada nisu razveli. Nikada nije prebolela rastanak od muža. Govorila je da je on čitav život posvetio politici i borbi da se sa porodicom vrati u svoju Otadžbinu. Preminula je 1993. godine u Ist Saseksu, u 72. godini. Bila je sahranjena 7. februara 1993. na kraljevskom groblju Tatoj u Grčkoj, odakle je 9. maja 2013. preneta u kapelu dvora na Dedinju.

Kraljević Andrej. Najmlađi sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Brat Kralja Petra II.

Nj.K.V. Kraljević Andrej

Preminuo je 7. maja 1990. godine. Nađen je mrtav u svom autu parkiranom u graži svoje kuće u Ervajnu u Kaliforniji. Uzrok smrti bio je srčani udar izazvan trovanjem ugljen-monoksidom. Njegovi posmrtni ostaci iz su iz SAD iz Manastira Nova Gračanica preneti u Srbiju, u Dvorsku kapelu na Dedinju 15. maja 2013.

Od trenutka dopremanja posmrtnih ostataka Kralja Petra II u Srbiju i Dvorsku kapelu na Dedinju pa sve do 25. maja 2013. godine, građani su u mimohodu odavali poštu poslednjem srpskom i jugoslovenskom Kralju Petru II, njegovoj majci, njegovoj supruzi i njegovom bratu.

Na hiljade građana Srbije odalo je poštu Kralju Petru II u Dvorskoj kapeli na Dedinju

Tog 25. maja, kovčezi sa njihovim telima preneti su u beogradsku Sabornu Crkvu.

Kovčezi sa telima Kralja Petra II, Kraljice Aleksandre, Kraljice Marije i Kraljevića Andreja u Sabornoj Crkvi

Beograđani su se celog tog dana u mimohodu poslednji put opraštali od preminulih članova kraljevske porodice Karađorđević, koji su dan kasnije, uz najviše državne počasti sahranjeni u porodičnoj grobnici Crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

Sahrana posmrtnih ostataka Kralja Petra II, Kraljice Aleksandre, Kraljice Marije i Kraljevića Andreja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu

Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej služio je toga dana u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, kraj kovčega Kralja Petra II, Kraljice Aleksandre, Kraljice Marije i Kraljevića Andreja Svetu arhijerejsku Liturgiju uz sasluženje više arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve.

Liturgiji su prisustvovali svi članovi Kraljevske porodice Karađorđević na čelu sa starešinom Kraljevskom Doma, Prestolonaslednikom Aleksandrom II, predstavnici državne vlasti, brojni članovi Kraljevskih porodica iz čitavog Sveta ali i više hiljada građana koji su se okupili ispred Crkve na Oplencu.

Na hiljade građana okupilo se toga dana ispred Crkve Svetog Đorđa na Oplencu

Pre početka ceremonije Princ Naslednik Petar položio je dinastičku krunu na kovčeg svog dede Kralja Petra II a Princ Filip skiptar i šar. Princ Aleksandar je na kovčeg sa telom svoje prabake Kraljice Marije položio njenu dijademu.

Princ naslednik Petar položio je Krunu na kovčeg sa telom svog dede Kralja Petra II

Nakon Svete arhijerejske Liturgije posmrtni ostaci Kralja Petra II, Kraljice Aleksandre, Kraljice Marije i Kraljevića Andreja spušteni su u kriptu Crkve Svetog Đorđa gde su i sahranjeni.
Prestolonaslednik Aleksandar II, sin Kralja Petra II i Kraljice Aleksandre, i unuk Kraljice Marije, nakon sahrane članova svoje porodice obratio se okupljenim građanima dirljivim govorom:

Prestolonaslednik Aleksandar II pred odrom svog oca Kralja Petra II

“Okupili smo se danas da odamo poslednju poštu i ispratimo Kralja Petra Drugog, Kraljicu Aleksandru, Kraljicu Mariju i Kraljevića Andreja − Karađorđeviće, čija je sudbina kroz istoriju bila tesno povezana sa sudbinom celog naroda, ali i sa nastankom moderne srpske države. Njihovi životi su odraz onoga što se u to vreme događalo njihovom narodu i njihovoj otadžbini. Predugo je trajalo njihovo lutanje, njihovo izgnanstvo. Živeli su i umirali na različitim stranama sveta. A danas su ovde, na Oplencu, među svojim Karađorđevićima i među svojim Srbima. Za mene − kao starešinu Kraljevskog Doma i kao Karađorđevog potomka − ovo je veliki dan. Tužan, ali svečan. Pun emocija, pun ličnih uspomena. Ovo je istorijski trenutak za kraljevsku porodicu, ali i za ceo srpski narod i državu Srbiju.“

Obraćanje Patrijarha Irineja nakon sahrane članova Kraljevske porodice

Patrijarh srpski Irinej je tada okupljenom narodu poručio da su svi oni, u svetlosti božanske sile i istine, svedoci ispravljanja jedne velike istorijske nepravde, nepravde ljudske koja vapije na nebu:

“Potomci Karađorđa, oca Srbije, doživeli su okupaciju svoje zemlje, bili prinuđeni da napuste svoju zemlju voljenu i da decenijama žive u tuđini. Danas, kada je ispunjena životna želja Kralja Petra I, da njegovi potomci žive u svojoj zemlji i sa svojim narodom, i da počivaju u hramu Svetog Đorđa na Oplencu, duboko verujemo da se danas raduju duše Karađorđa, Kneza Aleksandra, Kralja Petra Prvog i Kralja Aleksandra Prvog, što su posle dugog i nevoljnog stranstvovanja došli svome domu i svome narodu. Ovo je veliki događaj za Kraljevski dom Karađorđevića, na čelu sa Prestolonaslednikom Aleksandrom. Oko njihovih svetih grobova okupljaće se srpska deca i srpski narod i učiće se lekciji rodoljublja, kako treba voleti svoju rodnu grudu, svoj narod, svoju istoriju i svoju kulturu“ – rekao je tada Patrijarh srpski Irinej.

The post Na današnji dan pre 5 godina ispravljena je jedna od najvećih srpskih nepravdi appeared first on Moodiranje.

Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar II, Princeza Katarina i Princ Čarls u Atini / Foto: dvor.rs

Princ Čarls je do sada nekoliko puta bio u Grčkoj, a u društvu svog oca je redovno posećivao Svetu Goru.

Nakon požara u Manastiru Hilandar 2004. godine, Princ Čarls i Prestolonaslednik Aleksandar su zajedno, među prvima, posetili ovu Svetu srpsku Carsku Lavru.

Kraljevska porodica Karađorđević je u višestrukim rođačkim vezama sa britanskom kraljevskom kućom. Te porodične veze su i sa strane Vindzora, porodice Kraljice Elizabete II i sa strane njenog muža, Princa Filipa. Početak rođačke povezanosti srpske i britanske krune je vezan za ženidbu Kralja Aleksandra I rumunskom princezom Marijom posle Prvog svetskog rata. Buduća Kraljica Marija bila je praunuka britanske Kraljice Viktorije. Prestolonaslednik Aleksandar je po majci rođak kraljičinom suprugu princu Filipu. Njegova majka princeza Aleksandra bila je kćerka grčkog Kralja Aleksandra, strica princa Filipa.

Princeza Katarina, Princ Čarls i Prestolonaslednik Aleksandar II na Kraljevskom Dvoru u Beogradu 2016. godine / Foto: dvor.rs

Njeno Veličanstvo Kraljica Elizabeta II (majka Princa od Velsa) bila je kuma na krštenju Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra zajedno sa svojim ocem, britanskim Kraljem Džordžom VI. Kum na krštenju Prestolonaslednikovog oca, Njegovog Veličanstva Kralja Petra II bio je britanski Kralj Džordž V, a Kraljev izaslanik na ovom krštenju u Beogradu bio je budući britanski Kralj Džordž VI (otac Kraljice Elizabete i deda Princa od Velsa). Baka Prestolonaslednika Aleksandra, Njeno Veličanstvo Kraljica Marija bila je unuka Njenog Veličanstva Kraljice Viktorije.

Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Princ Čarls su zajedno pohađali školu Gordonstoun u Škotskoj.

The post Princ Čarls u Atini sa rođakom i školskim drugom iz Srbije (FOTO) appeared first on Moodiranje.

Dr Elejn Lejkok je više od 20 godina savetnik za medicinska pitanja humanitarne organizacije Lajflajn Velika Britanija, kojoj je pokrovitelj Princeza Katarina, kao i Medicinski direktor i pokrovitelj organizacije SOS Bosna.

Tokom rata u Bosni devedesetih godina dr Lejkok je predvodila konvoje pune humanitarne pomoći. Tokom 6 godina dr Lejkok je isporučila 14 konvoja punih medicinskog materijala, lekova, rendgen aparata, EKG uređaja, stetoskopa, inkubatora, ventilatora, testera za amputacije, eksternih fiksatora, kreveta, hrane, mobilnih hirurških jedinica, kompletnih zubnih hirurških jedinica za 4 sela, i još mnogo toga.

“Te 1994. godine bili smo u humanitarnom konvoju koji je išao kroz Albaniju. Konvoj se zaustavio i ja sam izašla da pogledam zašto smo stali. Kada sam provirila iza krivine mogla sam da vidim tri razbojnika na sred puta, dva kako kleče i srednjeg koji stoji. Bili su udaljeni dvadesetak metara. Zapucali su na mene i sva trojica su promašili. Nisu pucali ćorcima. Nemam pojma kako su promašili sa te udaljenosti. Ja sam se sklonila iza automobila koji je stajao i kad je pucnjava prestala žurno se vratila do mesta gde je bilo vozilo iz koga sam izašla. Ono više nije bilo tu jer ga je policija pomerila zbog pucnjave. Sve se to dešavalo na raskrsnici. Glasno sam se zapitala ‘dragi Bože na koju su stranu otišli?’. Nešto mi je reklo ‘idi desno’ i ja sam otrčala na desno. Zatekla sam moj tim veo ma zabrinutim jer su čuli pucnjavu. Kada sam ušla u vozilo i pogledala na sat bilo je 13:05. Zahvalila sam se Bogu na dojavi i još uvek mu zahvaljujem. Bez toga sigurno danas ne bih bila ovde. Još uvek danas ponekad vidim one razbojnike” – ispričala je dr Lejkok.

Posle rata, na hitan zahtev za pomoć psihijatrijskoj bolnici Toponica i školi u Kulini koji je uputila Nj.K.V. Princeza Katarina Karađorđević, dr Lejkok se odmah odazvala i pomogla, a takođe je opremila i izgradila mnoge ustanove, kao što su bolnica Lazar Lazarević, osnovna škola u Toponici, obdanište u Toponici (sagrađeno 2010, koje je otvorila Nj.K.V. Princeza Katarina), obdanište u Matejevcu.

U Kliničkom centru Niš mnogo toga je urađeno zahvaljujući dr Elejn Lejkok – novi centar za adolescente (radna terapija, pametne table, stoni tenis), vrt u dvorištu, zubno odeljenje, posebna zubarska soba za osobe sa invaliditetom, nova zubna ordinacija za decu, zubna ordinacija za operacije za decu sa invaliditetom, jedinica za molekularnu biologiju, prva u Srbiji, jedinica za maksilarnu hirurgiju.

Nova stomatološka ambulanta

I nije u pitanju samo medicinska oprema. U saradnji sa Blelkvelsom iz Oksforda obezbeđene su knjige za biblioteke u Banjaluci i Sarajevu koje su stradale tokom rata.

Renoviranje i pomoć koju je pružila dr Lejkok bili su od suštinske važnosti za školu u Kulini da nastavi da radi, Ustanovu za decu ometenu u razvoju u Kulini, Roze kuću 100 (za decu sa veoma teškim hendikepom), osnovana je jedinica za porodičnu pomoć (u kojoj može da se obučava po desetoro dece da kontroliše svoje fiziološke potrebe, prva u Srbiji) koju je otvorila Nj.K.V. Princeza Katarina, Duga centar u Aleksincu, prvi u Srbiji Integrisani centar za decu bez roditeljskog staranja i decu sa invaliditetom, obdanište u Beloj Palanci, bolnicu u Kruševcu, odeljenje za pedijatrijsku onkologiju u Kliničkom centru Niš…

Zahvaljujući dr Elejn Lejkok i Nj.K.V. Princezi Katarini koje dugi niz godina predano rade na unapređenju palijativne nege u Nišu i čitavoj Srbiji, u julu 2013. u Knez selu je otvoren Centar za palijativnu negu. I 2010. je bila veoma značajna jer je te godine Srbija dobila 3 miliona evra za unapređenje palijativne nege tokom tri godine za obuku 2.000 lekara i medicinskih sestara, uvođenje u redovne studije i e-učenje.

Posle tragične smrti svojih prijatelja koji su nastradali dostavljajući humanitarnu pomoć u Bosni, dr Elejn Lejkok je pokrenula Nacionalni memorijal za humanitarne radnike nastradale na dužnosti. Ova inicijativa je doživela ogroman uspeh: održana su četiri godišnja pomena, polaganje venaca u Vestminsterskoj opatiji, a 2016. i 2017. dr Lejkok je čitala svoje pesme i doprinela prikupljanju 380.000 funti za stalni memorijal.

Dr Lejkok nikada nije zaboravila Srbiju. 2017. Nj.K.V. Princeza Katarina isporučila je sanitetsko vozilo Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Toponici, kao i kombi za prevoz pacijenata bolnici na Ozrenu. Najnovije dostignuće bila je isporuka potpuno opremljenog sanitetskog vozila bolnici na Ozrenu kod Sokobanje, u prisustvu Nj.K.V. Princeze Katarine, kao i fiberskopa, novih bolničkih kreveta sa madracima i računara. Sin doktorke Lejkok Stjuart napravio je prozore sa vitražima na mnogim mestima, između ostalih i u crkvi pri Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Toponici.

„Ne postoje prave reči da opišu ovu veličanstvenu pomoć koju svojim radom pruža doktorka Lejkok. Ali njoj reči i nisu potrebne. Ljudi koji je poznaju znaju šta sve ona radi. Hvala vam doktorko Lejkok za sve što radite, zato što ste veliki primer humanosti i najbolji prijatelj. Volela bih da ima više judi ko što ste vi, Bog vas blagoslovio!”, rekla je Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Katarina.

Nj.K.V. Princeza Katarina uručila je dr Elejn Lejkok specijano priznanje u znak zahvalnosti za svu njenu pomoć i humanitarni rad, na večeri u čast doktorke Lejkok organizovanoj na Kraljevskom dvoru u subotu, 21. aprila 2018. Tom prilikom pročitano je i pismo Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g-dina Irineja, u kojem je zahvalio dr Lejkok na pokazanoj ljubavi prema našem narodu i poželeo joj krepost telesnu, silu duhovnu i neiscrpnu pomoć u njenoj plemenitoj i rodoljubivoj misiji.

The post Plemenita Britanka, Elen Lejkok, više od tri decenije nesebično pomaže Srbiji. Njena pomoć je nemerljiva. appeared first on Moodiranje.