Izvestan broj ljudi smatra da u društvu najbližih nema potrebe da se pazi preterano na ponašanje i šta će se reći, jer, to je valjda i poenta, biti ono što jesi i imati svu slobodu s ljudima koje poznaješ toliko dobro. Još ako previše dajemo sebi za pravo, stavljamo se u poziciju autoriteta i korektivnog faktora, gotovo je izvesno da su te slobode povredile nečiju dušu.

U tvojoj glavi, imaš odnos “na j..em ti mater” s nekim, a ta osoba se zbog tebe oseća kao da si joj zbilja uputio tu psovku.

Kao što rekosmo, ovo činimo zbog osećaja jake bliskosti i slobode koja se na nju nadovezuje, iako se može protumačiti da ti manjka kućnog vaspitanja. Nije te mama učila da ne treba diskreditovati ljude ukoliko malo zarađuju?

Osim manjka vaspitanja, verovatno ti nedostaje uviđajnosti i empatije. Kritikuješ drugaricu što se zapustila? A zašto je ne pitaš šta joj najviše oduzima volju i kako možeš da joj pomogneš da se to popravi?

Naposletku, ne stojiš dobro ni sa socijalnom inteligencijom. Čak i ako ti nije urođena, socijalna inteligencija može da se usvoji, i to na prilično visokom nivou, ukoliko želiš da budeš osoba koja gradi trajno kvalitetne odnose. Jer, ako imaš sklonost da radiš neke od stvari koje ćemo opisati dalje u tekstu, vrlo je izgledno da ove gafove činiš i u poslovnom okruženju. Na primer, vidno se podsmehneš kada neko nepravilno izgovori neku reč na engleskom. Još ako ima još ljudi, iskoristiš priliku da ispraviš.

Primeri koji slede su se desili svakome od nas dvosmerno: ili je ovo neko nama rekao/uradio, ili smo to bili mi sami. Baš zbog toga je bitno da ovakve stvari prepoznamo i maksimalno anuliramo u odnosu ne samo s najbližim ljudima, već svima sa kojima dolazimo u kontakt.

#1 Prekrajanje vremena i odluka

Zoveš ortaka na pivo večeras, a on kaže da ne može, jer sprema neki ispit. A tebi se tako cirka! Odmah se hvataš za telefon, koga briga što ćeš mu srušiti koncetraciju dok uči: “Aloeee, šta je s tobom? Izblejimo dva, tri sata i onda se vrati kući da učiš! Neće ispit pobeći!”

Sat vremena kasnije: “Jel vidiš kako je lepo što sam te izvukao iz kuće?! A koji je to fazon sad da ne piješ, a? Šta bre moraš da smanjiš, moraš da piješ pametnije, a ne da prestaješ, konobar, daj ‘vamo dva velika točena!”

Uhhh! Bez obzira što misliš da si spontana osoba (ne tvrdimo da je to uopšte loše!) postoje situacije kada treba ispoštovati nečiju volju i ne navaljivati, naročito ako se iza toga kriju sebični razlozi.

Sasvim je jedna situacija kada se osoba nećka, tada nagovaranje ima smisla; međutim, kada neko kaže da mu se negde jednostavno ne ide, nema vremena, radi nešto preče, najbolje što možeš da kažeš je: “U redu je, čujemo se, ako se predomisliš, znaš gde sam.”

Jer razmisli, ako je neko uprkos protivljenju došao tamo gde si insistirao, da li je to učinio drage volje? Ili iz osećaja dužnosti i moranja?

Najzad, ako podstrekuješ prijatelja da prekrši odluke ko je su bitne za njega (“Nemoj danas biti na dijeti, pa rođendan mi je, uzmi barem parče torte!”) osim što direktno ugrožavaš njegov lični suverenitet, nego ga prekidaš u procesu koji za njega ima značaj i benefite.

#2 Podsećaš na loše dane i sramne situacije

Ej bre, koliko ste vi dobri prijatelji! Znaš ga iz vremena kad je bio kondukter da bi skupio pare za diplomsku ekskurziju! Ajaoj, kakvih je događaja svega tu bilo! Kao onda kad je na Riveru povratio po hostesi, a kasnije se ljubio s nekom ribom! A gle ga sad, pravo gospoče u Massimo Dutiju, a nije znao sako kako se zakopčava.

Možda se u tebi krije namera da priznaš vrednost, uspeh i trud prijatelju koji je imao loše okolnosti i faze. Ali, ako on ne govori o tome, nema potrebe ni ti da otvaraš prašnjave kutije. Nemoj misliti da se stidi svoje prošlosti iako to može biti slučaj, loše stanje jednostavno više nije njegova realnost. Zamisli da tebe neko podseća koliko imaš loše zube, a stavio si keramiku pre više od pet godina?

Isto važi i za podsećanje na blamove, sramotne situacije, nedolična ponašanja.

Osim ako ta osoba sama to ne pomene, nema potrebe ni ti, jer ćeš joj svakako stvoriti neprijatnost prisećanjem na stvari koje možda nije sebi oprostila i dan-danas ih se stidi.

#3 Kritikuješ izbor partnera

Pa naravno da ćeš joj reći da on nije za nju, pa to je tvoja najbolja drugarica, zar ne, i ti želiš naj-naj za nju?! Pa bravo legendo, kako te to do sada nisu zaposlili u Tinderu, da kažeš algoritmu kako da povezuje ljude?

Hajmo ovako: imaš pravo da zaključiš da neko nije dovoljno lep, pametan, situiran, sposoban, zgodan, dobar za tvoju drugaricu (i uopšteno, za nekog od tvojih prijatelja). Ali, to se ne govori. Jer ona je iz nekog razloga sa njim, oseća nešto prema njemu, u krajnjem slučaju, to je njena volja i izbor.

Sve dok ti se ne zatraži mišljenje, dok te neko ne upita za savet, požali na problem, ne rovari po tuđem odnosu!!! Ne nameći drugima svoj ukus i standarde u odabiru partnera. Odakle ti ideja da tvoja procena treba da bude relevantna za tuđe odnose?

Ovo, logično, ima izuzetak, a to je kad primetiš da partner loše deluje na tvog prijatelja. Ali ni tada nećeš krenuti u ofanzivu, već ćeš bez imalo osude i kritike izraziti mišljenje i upozoriti prijatelja. To su situacije kada vidiš da je mentalno ugnjetavana, da joj partner ima problematično i rizično ponašanje.

#4 Ismevanje/potiskivanje u društvu

Okej, za ovo prvo ne treba trošiti reči, osim ako nije reč o anegdoti koju i taj tvoj prijatelj voli da prepričava, šta tebi tačno daje za pravo da od njega praviš predmet smeha? Toliko smešno, kažeš? Kao onda kad si se sedam meseci dopisivao s lažnim profilom na Instagramu, misleći da je u pitanju Alexandra iz Grčke koja je odlepila na tvoje fotografije splavarenja i roštilja?

Ti i tvoj prijatelj ste u novom društvu. Ti si, kao i uvek epicentar dešavanja, uzimaš i vodiš reč, uh, ovi ljudi upijaju sve što kažeš, dok tvoj prijatelj nit’zbori nit romori, a i kako bi od tebe? Ha, pomisliće ovi da mi je telohranitelj!

Vidi srce, super je što si u centru pažnje, bravooo, ajde sad mami i njenim drugaricama da odrecituješ šta ste juče naučili u vrtiću, ali, nešto da ti velimo, zapravo je malo nepristojno osvajati na takav način prostor i uskraćivati drugima da se istaknu. A veruj nam da uskraćuješ, jer ako bi i tvoj prijatelj poželeo par trenutaka pažnje, on bi morao da se nadmeće s tobom, a to već vidi kao unapred izgubljenu trku. Uostalom, zamisli na primer Džerar Batlera da se ponaša tako, pa ne ide, jel da?

#5 Soljenje pameti s više pozicije

E neka si se ti nama udala, mašala, ali kako da ti kažemo, nisi zbog toga ni bolja ni pametnija osoba. Stoga ti ništa ne daje za pravo da svoju drugaricu savetuješ da se opameti i skrasi, jer svi se sećamo kako si trčala na noge onom diplomati nadajući se da ćeš postati gospođa ambasadorka, dok je njega kući čekala Helga s njihove dve male zlatokose kopije.

Ne, pozitivna slika emotivnog aspekta (stabilna veza, veridba ili brak) ti ne garantuje mudrost koju ti treba da posipaš po neosvešćenima. Ako neko nema partnera, to je zato što neće ili ne može, a tvoj savet svakako ne može promeniti nijedno od toga.

Slično važi za ekonomsko/profesionalno prosvećivanje, naročito danas, u eri motivacionih lelemuda i biznis blebetala. Svaka tebi čast što imaš stabilan posao, dobru platu, ili čak svoju firmu, ali, oprezno s namerom da motivišeš i svog prijatelja! Možda ga nešto sprečava da se ustremi ka prosperitetu, možda ima strahove, a možda mu je pak sasvim dobro tu gde jeste? Kako god, razgovor ovog tipa treba da se vodi tek ako postoji volja s obe strane, jer, ako se možda tvoj prijatelj oseća inferiorno, malodušno, bezvoljno, nemotivisano, potenciranje šta bi mogao/treba da uradi, samo će mu dodatno produbiti to stanje. Umesto toga, za početak, potenciraj njegove dobre strane, sposobnosti,  postignuća.

To što se u jednom trenutku, aspektu života (ili više njih) osećamo uspešnim, ne sme da nam daje povoda da gledamo s visine naše prijatelje: niti (treba da) idemo istim putem, niti su naša ishodišta ista.

U krajnjem slučaju, imaj na umu da poziciju u kojoj uživaš lako možeš izgubiti u svakom trenutku, stoga pre nego što kreneš da prosipaš tu novostečenu mudrost i prosvetiteljstvo seti se stare narodne “u dobru se ne uzvisi, u zlu se ne ponizi”.

 #6 Davati lažne nade i podsticaje

“Hoće li me zvati?” Sve vrišteći ukazuje da neće, ali, ti u želji da oraspoložiš, utešiš, kažeš da hoće, iako to ne smatraš. Hajde da se podsetimo koliko nas je i koliko puta bilo u lažnim nadanjima. I kao da to nije dovoljno, tražimo potvrdu za njih, što samo produbljava i produžuje agoniju! Nemoj, svega ti! Kaži da ne znaš, nešto neutralno, predloži da odete na pileća krilca.

Davati podršku, podsticaj, komplimente, ohrabrenje je u redu ukoliko to zaista smatraš. Međutim, ako govoriš nešto u šta ne veruješ, uh srce, pa kako se to razlikuje od laži? Postoji toliko načina da se postaviš prijateljski, toplo, ohrabrujuće, a da to nije izgovaranje besmislica u cilju olakšavanja situacije.

Ako neku osobu zaista smatraš prijateljem, onda nećeš hraniti njegove zablude, iluzije i jalova nadanja, ma koliko god da ti je dobra namera.

Sve i da ste čuvali ovce zajedno…

neke granice postoje bogamu, a svako od nas ima svoje. Taman posla da to znači da ne treba biti spontan i meriti svaku reč! Ali ono čega treba biti svestan sve vreme i raditi aktivno na tome je sam pristup, zasnovan na poštovanju i uvažavanju dragog prijatelja, jer u ova prevrtljiva vremena najmanje ti treba da izgubiš nekog u životu zbog nadmenog, provocirajućeg, uvredljivog, drskog i bezobraznog ponašanja, čak i da je to na nesvesnom nivou, a tvoje namere najbolje moguće.

The post Šta nikako ne treba reći prijatelju, ako ga zaista smatraš time appeared first on Moodiranje.

Koliko god nam nekad bilo teško to da prihvatimo i pustimo, odgovorni smo jedino i isključivo za sebe i svoje postupke, a ne za druge, i ne vredi pitati se zašto je neko odjednom ovakav ili onakav, niti ako i uvidimo to treba njima to pojašnjavati. Pustite. I gradite tamo gde treba i ima prostora.

Zašto su nam prijateljstva toliko bitna?

Hiljadu puta su mi stariji govorili da je srećan čovek koji ima prijatelje da izbroji na prstima jedne ruke. I hiljadu i jedan sam ja pomislila da je to nemoguće. Kažu i da je tri do pet prijatelja lep iznos.

[bs-quote quote=”Istina je da možda i možemo imati mnogo veza oko sebe, ali ako te veze nemaju smisla – ako se ne zasnivaju na emocionalnoj intimnosti, razvijanju poverenja, vraćanju uloženog i uzajamnosti i povezivanju – onda ionako nemaju toliko smisla.” style=”default” align=”left” author_name=”Aska Weidewald” author_avatar=”https://moodiranje.rs/wp-content/uploads/2018/07/aska_weidewald_impresum_moodiranje-e1582818712148.png”][/bs-quote]

Dakle, umesto da razmišljamo o broju, fokusirajmo se na kvalitet i raznolikost svojih prijateljstava.

Postoji tu još jedan faktor, a to su vrste prijateljstva koje su takođe važne. Prijatelji mogu igrati različite uloge u našem životu, a mi možemo imati različite prijatelje za različite vrste veza. I to mi je mama često govorila.

Sa nekim ćeš ići u bioskop, sa nekim na kafu, u pozorište, sa nekim u šetnju, a neko će te znati i u tišini. Koliko je upravo tih koji znaju sve malo, možda ne budemo dovoljno svesni. I svakome od njih veliko hvala. Ali to ne znači da su poznanici išta manje važni, niti treba shvatati lično to što smo i mi mnogima samo poznanici. Nekad su ti odnosi upravo najrasterećeniji i najiskreniji. Iskreno, u svim odnosima u kojima zapravo nema očekivanja, sve što se dobije i pruži je čisto, izvorno i rasterećeno.

Poznanika imam recimo zaista jako puno i izuzetno mi je važno to što negde imaju ujednačeno mišljenje o meni, dok s druge strane obožavam što su između sebe oni svi sasvim različiti. Sem jednog. Mogu slobodno reći da sve svoje drage poznanike smatram izuzetno dobrim ljudima. I to je barijera koju neki nikada ne pređu i filter kojima bez zadrške štitim čak i taj svoj širi svet. Uz naravno svest o tome da ne možemo biti odgovorni za druge, već samo za sebe i svoje odluke.

Prijateljstva kao urođena i iskonska potreba čoveka

Prijateljstva nisu bazirana samo na tome da imamo ljude sa kojima možemo da delimo neka iskustva. Kako objašnjava psiholog Karolina Anderson, prijateljstva su presudna, ne samo za naše mentalno, emocionalno i celokupno zdravlje, već i za ispunjavanje urođenih ljudskih potreba.

Od dubokih prijateljstava do drugova (i saradnika) sa kojima delite vreme, aktivnosti, anegdote, važnost ljudskih veza u životu zapravo nije smeh. Prema gospođi Anderson, bliske veze sa ljudima zapravo ispunjavaju duboku evolucionu potrebu.

Ako razmišljate o našoj evoluciji kao ljudskih bića, zaista smo stvoreni da budemo u društvenim grupama. [Kao deo plemena] mogli smo loviti veće količine hrane koju sami nismo mogli. Mogli smo sagraditi bolje sklonište, imati bolju zaštitu od predatora.

Danas smo svi deo nekih ogromnih društava i veoma su postale složene društvene mreže, ali ta želja da i dalje imamo blisku zajednicu oko sebe zbog naše sigurnosti je zaista važna.

Te veze su toliko ključne da je, prema nekim istraživačima, ljudski mozak evoluirao zaštitnim mehanizmom koji se pokreće kada smo socijalno izolovani. Prema jednom istraživanju, čak i danas ovaj mehanizam može uticati na san i stanje usamljenih ljudi. Kod njih se javlja nešto poznato kao mikro-buđenje. Mikro-buđenja su mali trenuci u kojima se probudite usred sna, ali se toga ne sećate, a smatra se da je u korenu toga strah da ako bi se nešto loše desilo usred noći, nema nikoga da vas zaštiti.

Prednosti zdravih međuljudskih odnosa

Osim što se potencijalno bolje naspavate, jedna od najočiglednijih blagodati mentalnog zdravlja prijateljstva je jednostavno imati nekoga s kim možete deliti vaš svakodnevni život, kaže gospođa Anderson.

„Proces samo toga što sam u stanju da kažem stvari naglas, sam po sebi je neverovatno lekovita i terapeutska stvar“, kaže ona. „Deljenje vaših iskustava, misli, osećanja… vaših uspona i padova. Samo to da budemo saslušani i podržani, čak i ako prijatelj samo sluša i ne radi ništa drugo, može biti neverovatno moćno. Potom su tu sve zabavne stvari koje dolaze s prijateljima – mogućnost zajedničkog bavljenja nekim aktivnostima.“

Društveni mediji naspram druženja

Da li danas, s toliko mnogo veza koje se odvijaju na društvenim mrežama, trebamo li u stvarnom životu provoditi vreme sa prijateljima da bismo ostvarili koristi? Apsolutno, kaže gospođa Anderson.

“Postoji nekakva plitka veza koja se dešava preko društvenih medija. Možete biti u toku sa ljudima gde su ili šta rade, na primer, ali u smislu koristi za našu dobrobit, jedino je susret licem u lice veza koja zaista čini razliku u našim životima“.

Poboljšanje vaših socijalnih veza

Ako se osećate socijalno izolovano, postoji nekoliko jednostavnih, a efikasnih načina da poboljšate i proširite svoj krug prijateljstva.

„Prvi pristup je da proširite ili ojačate veze koje već imate“, kaže gospođa Anderson. “Počnite sa malim. Pogledajte oko sebe ljude koji su već u vašoj društvenoj strukturi. Zapitajte se: s kim bih mogao da radim više stvari ili da imam više veza? Kome bih mogao da nešto kažem, pošaljem poruku? Koga bih mogao da pozovem na kafu?”

Nemojte samo da odgovorite: „Ma, dobro sam, hvala “, već na pitanje kako ste, dodajte još jednu rečenicu poput „Sinoć sam išao u odličan restoran“ ili „Crkla sam na poslu, ali sad će mi godišnji odmor“.

Poslednji savet gospođe Anderson je vežbanje povezivanja sa ljudima u mikro-trenucima. Mikro-trenuci su kratke veze koje možete doživeti sa bilo kim: prijateljima, kolegama, strancima, čak i ljudima koje možda više nikada nećete videti.

“Možda ste na poslu i razgovarate o onome što ste radili tokom vikenda. Ovakve vrste razgovora ponekad se mogu činiti kao da su veoma površne. Ali ako se potrudite i unesete malo autentičnosti u razgovor, može osećati zaista toplinu i iskrenost.”

U pogledu blagodati mikro-momenata, gospođa Anderson se poziva na zanimljiv rad američke istraživačice i psihološkinje Barbare Fredrickson. “Ono što je otkrila je da ti mikro-trenuci mogu zapravo da regulišu vaš puls i oslobode rafalni hormon oksitocin.”

“Dakle, čak i ako nikoga nemate u blizini, nemate bliskih prijatelja, možete imati istinsku vezu sa blagajnicom u supermarketu. Stanite, uspostavite kontakt očima i pitajte ih kakav je bio njihov dan.

U našem užurbanom svetu to zaboravljamo. Samo se zaustavite i budite svesni pozitivnosti i topline koja potiče od opšte ljudske povezanosti.”

Probajte, koliko danas.

A ja vam savetujem i otpuštanje. Nemojte siliti odnose. Nemojte pokušavati ljude da menjate, neće se promeniti. Nemojte želeti da se družite sa slikom koju imate o nekome, niti da sa nostalgijom patite za nekim odnosom kakav je nekada bio. Dopustite ne tim ljudima, već sebi, da u svakom momentu svog života imate prave ljude i istinski sistem podrške koji vas neće omalovažavati ili pokazati nepoštovanje prema vama. Jer nikome to ne treba, zar ne? Otpustite. Za mene i dalje teška lekcija, ali verujte – izuzetno važna.

Srećno!

The post Da li sve ima rok trajanja i treba li odnose zapakovati u streč folije kao hranu i čuvati – ili ne? appeared first on Moodiranje.

Da li je moja drugarica i dalje moja drugarica ako ne bančimo do zore?

Ne, nikada se nisam zapitala ovo, ali već i kod situacija u kojima smo poslovno ili karijerno opterećeni kao da lagano dolazi do nekog raskola. Kao da najednom pored svega što nam se dešava dok gradimo biznis ili porodicu ili pak-oba negde u svemu tome dodatno postoji i neko nametanje krivice, udaljavanje nekih ljudi iz naše okoline ili jednostavno – potpuno otuđenje.

I da, najlakše je reći “Aj, zdravo”, ali nekada svest o tome da taj chat ili kafa ili poziv ili obični SMS, poruka na bilo kojoj od mnogobrojnih mreža nikad ne dolazi počinje da boli, jer negde se jasno kao dan ukaže – lista prioriteta se promenila. Ali, to je OK. I to morate reći svima, drugaricama, ortacima. Jednako je pritisak na ženama, kao i muškarcima. On nije direktan, nije očigledan, ali uzurpira misli i duh i ume ozbiljno da uskomeša stanje svesti, posebno novopečenih roditelja. On je u polu-šali, u peckanju, u tišini.

A možda je uvek tako i bilo. Samo je do nas, a ne do drugih. S bilo koje strane ove jednačine se nalazili.

Iako ima istine i u tome da delimično svaka promena u životu povlači svoje žrtve, da se naše okruženje menja, nekad i iz godine u godinu i da ona stara – imati šačicu prijatelja jeste velika istina, opet se zapitam često… ima li nade da malo popustimo sa egom i prosto volimo. Jer suština prijateljstva je u ljubavi. Ne potrebi. Nikada ljubav ne sme biti potreba, posesivnost ili očekivanje. Ovaj svet bio bi toliko puta lepši kada bismo mogli i umeli da izbacimo sasvim očekivanja koja namećemo jedni drugima, pa čak i onaj momenat da sve gledamo po sebi jer, realni budimo, u raznim situacijama, ko zna kako bi se ko od nas postavio i zašto.

Verovatno ono što pokušavam da kažem je da ima raznih nivoa i tipova prijateljstava, a ona ne moraju da se pokazuju ili budu kvantifikovana na bilo koji način, u bilo kojoj formi.

Ona treba da kvalitetom pokažu da nam je stalo. Da smo tu. Kao oni akrobatski hodači po žici. Ne treba njima mreža tamo negde dole. Ali sasvim je drugačiji taj hoda kada znaš da imaš takozvani “safety net“ i da negde neko postoji tu da te uhvati.

Stoga pre no napadneš svoju drugaricu što opet ne može na kafu ili ortaka što mu žena ne da na pivo i tekmu jer imaju porodičnih obaveza, razmisli dva put, poželi mu sreću i lep provod, a možda i obrni igricu i konkuriši za najortaka veka i uzmi u obzir neke od načina na koje možeš da oduševiš svoje prijatelje koji recimo – imaju decu.

Lista potencijalnih iznenađenja:

• Ponudite se da pomognete oko organizacije rođendana,
• Pričuvajte im decu dok oni odu u grad,
• Odvedite dete da proba neku novu aktivnost,
• Vodite im decu u decije igraonice,
• Častite decu radionicom za glumu/gimnastiku/jahanje,
• Pridružite se u logistici i dopustite sebi da uživate u nečemu stvarnom i kvalitetnom vremenu,
• Preuzmi inicijativu.

Možda deluje apstraktno ovo sve, ali zapravo je vrlo jednostavno. Ja imam nekoliko kuma. I normalno da ne možemo na KST maskenbale baš sad, ili na turneje sa horom tek tako kada obe imaju malu decu u kući, obaveze i sve. Ali to je toliko nebitno. Bez da ističem očigledno i da neko pomisli da prosipam praznu slamu, a opet molila bih da se zapitate zaista kako pristupamo ovome, ali limunada na Tašu ili šetnja sa kolicima je jednako fenomenalan način da se provede dan ili prijatno popodne.

Ima nečeg toliko posebnog u okolnostima u kojima se u prijateljstvo upletu deca i iskreno se radujem vremenu pred svima nama dok nam deca rastu, mislim na nas mlađe roditelje u tridesetima pred kojima su tek brojna iskušenja. Zašto umesto kafe ne platite drugarici spremačicu ili angažujete dadilju na par sati ili jednostavno pridržite dete dok učini neku sitnicu za sebe? Odvete je u SPA? Kidnapujete i nju i dete na neki izlet u prirodu?

Jer, znate šta se desi…

Veoma često, tražeći na koji način drugome da damo – pronađemo negde i sebe.

The post Najbolji i najkorisniji načini da oduševite prijatelje koji imaju decu appeared first on Moodiranje.