fbpx

Da li sve ima rok trajanja i treba li odnose zapakovati u streč folije kao hranu i čuvati – ili ne?

Dakle, čak i ako nikoga nemate u blizini, nemate bliskih prijatelja, možete imati istinsku vezu sa blagajnicom u supermarketu. Stanite, uspostavite kontakt očima i pitajte ih kakav je bio njihov dan.

Toliko toga postane vremenom istina što nismo verovali da će ikada biti moguće ili uopšte realno. Ljudi se menjaju. Mi se menjamo. I kao što najlepše voće i povrće posle izvesnog vremena kreće da truli, pa sve i da ga zapakujemo u vakuume i obmotamo u strec folije, nekad zaista priroda određuje svoje, a retko koji odnos ostaje uklesan u kamenu. I to je OK.

Koliko god nam nekad bilo teško to da prihvatimo i pustimo, odgovorni smo jedino i isključivo za sebe i svoje postupke, a ne za druge, i ne vredi pitati se zašto je neko odjednom ovakav ili onakav, niti ako i uvidimo to treba njima to pojašnjavati. Pustite. I gradite tamo gde treba i ima prostora.

Zašto su nam prijateljstva toliko bitna?

Hiljadu puta su mi stariji govorili da je srećan čovek koji ima prijatelje da izbroji na prstima jedne ruke. I hiljadu i jedan sam ja pomislila da je to nemoguće. Kažu i da je tri do pet prijatelja lep iznos.

Istina je da možda i možemo imati mnogo veza oko sebe, ali ako te veze nemaju smisla - ako se ne zasnivaju na emocionalnoj intimnosti, razvijanju poverenja, vraćanju uloženog i uzajamnosti i povezivanju - onda ionako nemaju toliko smisla.

Aska Weidewald

Dakle, umesto da razmišljamo o broju, fokusirajmo se na kvalitet i raznolikost svojih prijateljstava.

Postoji tu još jedan faktor, a to su vrste prijateljstva koje su takođe važne. Prijatelji mogu igrati različite uloge u našem životu, a mi možemo imati različite prijatelje za različite vrste veza. I to mi je mama često govorila.

Sa nekim ćeš ići u bioskop, sa nekim na kafu, u pozorište, sa nekim u šetnju, a neko će te znati i u tišini. Koliko je upravo tih koji znaju sve malo, možda ne budemo dovoljno svesni. I svakome od njih veliko hvala. Ali to ne znači da su poznanici išta manje važni, niti treba shvatati lično to što smo i mi mnogima samo poznanici. Nekad su ti odnosi upravo najrasterećeniji i najiskreniji. Iskreno, u svim odnosima u kojima zapravo nema očekivanja, sve što se dobije i pruži je čisto, izvorno i rasterećeno.

Poznanika imam recimo zaista jako puno i izuzetno mi je važno to što negde imaju ujednačeno mišljenje o meni, dok s druge strane obožavam što su između sebe oni svi sasvim različiti. Sem jednog. Mogu slobodno reći da sve svoje drage poznanike smatram izuzetno dobrim ljudima. I to je barijera koju neki nikada ne pređu i filter kojima bez zadrške štitim čak i taj svoj širi svet. Uz naravno svest o tome da ne možemo biti odgovorni za druge, već samo za sebe i svoje odluke.

Prijateljstva kao urođena i iskonska potreba čoveka

Prijateljstva nisu bazirana samo na tome da imamo ljude sa kojima možemo da delimo neka iskustva. Kako objašnjava psiholog Karolina Anderson, prijateljstva su presudna, ne samo za naše mentalno, emocionalno i celokupno zdravlje, već i za ispunjavanje urođenih ljudskih potreba.

Od dubokih prijateljstava do drugova (i saradnika) sa kojima delite vreme, aktivnosti, anegdote, važnost ljudskih veza u životu zapravo nije smeh. Prema gospođi Anderson, bliske veze sa ljudima zapravo ispunjavaju duboku evolucionu potrebu.

Ako razmišljate o našoj evoluciji kao ljudskih bića, zaista smo stvoreni da budemo u društvenim grupama. [Kao deo plemena] mogli smo loviti veće količine hrane koju sami nismo mogli. Mogli smo sagraditi bolje sklonište, imati bolju zaštitu od predatora.

Danas smo svi deo nekih ogromnih društava i veoma su postale složene društvene mreže, ali ta želja da i dalje imamo blisku zajednicu oko sebe zbog naše sigurnosti je zaista važna.

Te veze su toliko ključne da je, prema nekim istraživačima, ljudski mozak evoluirao zaštitnim mehanizmom koji se pokreće kada smo socijalno izolovani. Prema jednom istraživanju, čak i danas ovaj mehanizam može uticati na san i stanje usamljenih ljudi. Kod njih se javlja nešto poznato kao mikro-buđenje. Mikro-buđenja su mali trenuci u kojima se probudite usred sna, ali se toga ne sećate, a smatra se da je u korenu toga strah da ako bi se nešto loše desilo usred noći, nema nikoga da vas zaštiti.

Prednosti zdravih međuljudskih odnosa

Osim što se potencijalno bolje naspavate, jedna od najočiglednijih blagodati mentalnog zdravlja prijateljstva je jednostavno imati nekoga s kim možete deliti vaš svakodnevni život, kaže gospođa Anderson.

„Proces samo toga što sam u stanju da kažem stvari naglas, sam po sebi je neverovatno lekovita i terapeutska stvar“, kaže ona. „Deljenje vaših iskustava, misli, osećanja… vaših uspona i padova. Samo to da budemo saslušani i podržani, čak i ako prijatelj samo sluša i ne radi ništa drugo, može biti neverovatno moćno. Potom su tu sve zabavne stvari koje dolaze s prijateljima – mogućnost zajedničkog bavljenja nekim aktivnostima.“

Društveni mediji naspram druženja

Da li danas, s toliko mnogo veza koje se odvijaju na društvenim mrežama, trebamo li u stvarnom životu provoditi vreme sa prijateljima da bismo ostvarili koristi? Apsolutno, kaže gospođa Anderson.

“Postoji nekakva plitka veza koja se dešava preko društvenih medija. Možete biti u toku sa ljudima gde su ili šta rade, na primer, ali u smislu koristi za našu dobrobit, jedino je susret licem u lice veza koja zaista čini razliku u našim životima“.

Poboljšanje vaših socijalnih veza

Ako se osećate socijalno izolovano, postoji nekoliko jednostavnih, a efikasnih načina da poboljšate i proširite svoj krug prijateljstva.

„Prvi pristup je da proširite ili ojačate veze koje već imate“, kaže gospođa Anderson. “Počnite sa malim. Pogledajte oko sebe ljude koji su već u vašoj društvenoj strukturi. Zapitajte se: s kim bih mogao da radim više stvari ili da imam više veza? Kome bih mogao da nešto kažem, pošaljem poruku? Koga bih mogao da pozovem na kafu?”

Nemojte samo da odgovorite: „Ma, dobro sam, hvala “, već na pitanje kako ste, dodajte još jednu rečenicu poput „Sinoć sam išao u odličan restoran“ ili „Crkla sam na poslu, ali sad će mi godišnji odmor“.

Poslednji savet gospođe Anderson je vežbanje povezivanja sa ljudima u mikro-trenucima. Mikro-trenuci su kratke veze koje možete doživeti sa bilo kim: prijateljima, kolegama, strancima, čak i ljudima koje možda više nikada nećete videti.

“Možda ste na poslu i razgovarate o onome što ste radili tokom vikenda. Ovakve vrste razgovora ponekad se mogu činiti kao da su veoma površne. Ali ako se potrudite i unesete malo autentičnosti u razgovor, može osećati zaista toplinu i iskrenost.”

U pogledu blagodati mikro-momenata, gospođa Anderson se poziva na zanimljiv rad američke istraživačice i psihološkinje Barbare Fredrickson. “Ono što je otkrila je da ti mikro-trenuci mogu zapravo da regulišu vaš puls i oslobode rafalni hormon oksitocin.”

“Dakle, čak i ako nikoga nemate u blizini, nemate bliskih prijatelja, možete imati istinsku vezu sa blagajnicom u supermarketu. Stanite, uspostavite kontakt očima i pitajte ih kakav je bio njihov dan.

U našem užurbanom svetu to zaboravljamo. Samo se zaustavite i budite svesni pozitivnosti i topline koja potiče od opšte ljudske povezanosti.”

Probajte, koliko danas.

A ja vam savetujem i otpuštanje. Nemojte siliti odnose. Nemojte pokušavati ljude da menjate, neće se promeniti. Nemojte želeti da se družite sa slikom koju imate o nekome, niti da sa nostalgijom patite za nekim odnosom kakav je nekada bio. Dopustite ne tim ljudima, već sebi, da u svakom momentu svog života imate prave ljude i istinski sistem podrške koji vas neće omalovažavati ili pokazati nepoštovanje prema vama. Jer nikome to ne treba, zar ne? Otpustite. Za mene i dalje teška lekcija, ali verujte – izuzetno važna.

Srećno! 😊

Preporuke s weba

Komentari