fbpx

Najbolji i najkorisniji načini da oduševite prijatelje koji imaju decu

Toliko deluje idealno sve to. Mladost, škola, studije, izlasci do zore, susreti na ulici koji se završavaju u nekoj kafani, opuštene kafe vikendom ili iznenadna putovanja.

A onda najednom sve to više i nije tako lako. Bar ne spontano. Ne kažem da je momenat kada dobijemo decu presudan za to kako i na koji način provodimo svoje vreme, ali, složićete se – postaje neophodno uvesti određenu dozu ozbiljnije logistike.

Da li je moja drugarica i dalje moja drugarica ako ne bančimo do zore?

Ne, nikada se nisam zapitala ovo, ali već i kod situacija u kojima smo poslovno ili karijerno opterećeni kao da lagano dolazi do nekog raskola. Kao da najednom pored svega što nam se dešava dok gradimo biznis ili porodicu ili pak-oba negde u svemu tome dodatno postoji i neko nametanje krivice, udaljavanje nekih ljudi iz naše okoline ili jednostavno – potpuno otuđenje.

I da, najlakše je reći “Aj, zdravo”, ali nekada svest o tome da taj chat ili kafa ili poziv ili obični SMS, poruka na bilo kojoj od mnogobrojnih mreža nikad ne dolazi počinje da boli, jer negde se jasno kao dan ukaže – lista prioriteta se promenila. Ali, to je OK. I to morate reći svima, drugaricama, ortacima. Jednako je pritisak na ženama, kao i muškarcima. On nije direktan, nije očigledan, ali uzurpira misli i duh i ume ozbiljno da uskomeša stanje svesti, posebno novopečenih roditelja. On je u polu-šali, u peckanju, u tišini.

A možda je uvek tako i bilo. Samo je do nas, a ne do drugih. S bilo koje strane ove jednačine se nalazili.

Iako ima istine i u tome da delimično svaka promena u životu povlači svoje žrtve, da se naše okruženje menja, nekad i iz godine u godinu i da ona stara – imati šačicu prijatelja jeste velika istina, opet se zapitam često… ima li nade da malo popustimo sa egom i prosto volimo. Jer suština prijateljstva je u ljubavi. Ne potrebi. Nikada ljubav ne sme biti potreba, posesivnost ili očekivanje. Ovaj svet bio bi toliko puta lepši kada bismo mogli i umeli da izbacimo sasvim očekivanja koja namećemo jedni drugima, pa čak i onaj momenat da sve gledamo po sebi jer, realni budimo, u raznim situacijama, ko zna kako bi se ko od nas postavio i zašto.

Verovatno ono što pokušavam da kažem je da ima raznih nivoa i tipova prijateljstava, a ona ne moraju da se pokazuju ili budu kvantifikovana na bilo koji način, u bilo kojoj formi.

Ona treba da kvalitetom pokažu da nam je stalo. Da smo tu. Kao oni akrobatski hodači po žici. Ne treba njima mreža tamo negde dole. Ali sasvim je drugačiji taj hoda kada znaš da imaš takozvani “safety net“ i da negde neko postoji tu da te uhvati.

Stoga pre no napadneš svoju drugaricu što opet ne može na kafu ili ortaka što mu žena ne da na pivo i tekmu jer imaju porodičnih obaveza, razmisli dva put, poželi mu sreću i lep provod, a možda i obrni igricu i konkuriši za najortaka veka i uzmi u obzir neke od načina na koje možeš da oduševiš svoje prijatelje koji recimo – imaju decu.

Lista potencijalnih iznenađenja:

  • Ponudite se da pomognete oko organizacije rođendana,
  • Pričuvajte im decu dok oni odu u grad,
  • Odvedite dete da proba neku novu aktivnost,
  • Vodite im decu u decije igraonice,
  • Častite decu radionicom za glumu/gimnastiku/jahanje,
  • Pridružite se u logistici i dopustite sebi da uživate u nečemu stvarnom i kvalitetnom vremenu,
  • Preuzmi inicijativu.

Možda deluje apstraktno ovo sve, ali zapravo je vrlo jednostavno. Ja imam nekoliko kuma. I normalno da ne možemo na KST maskenbale baš sad, ili na turneje sa horom tek tako kada obe imaju malu decu u kući, obaveze i sve. Ali to je toliko nebitno. Bez da ističem očigledno i da neko pomisli da prosipam praznu slamu, a opet molila bih da se zapitate zaista kako pristupamo ovome, ali limunada na Tašu ili šetnja sa kolicima je jednako fenomenalan način da se provede dan ili prijatno popodne.

Ima nečeg toliko posebnog u okolnostima u kojima se u prijateljstvo upletu deca i iskreno se radujem vremenu pred svima nama dok nam deca rastu, mislim na nas mlađe roditelje u tridesetima pred kojima su tek brojna iskušenja. Zašto umesto kafe ne platite drugarici spremačicu ili angažujete dadilju na par sati ili jednostavno pridržite dete dok učini neku sitnicu za sebe? Odvete je u SPA? Kidnapujete i nju i dete na neki izlet u prirodu?

Jer, znate šta se desi…

Veoma često, tražeći na koji način drugome da damo – pronađemo negde i sebe.

Preporuke s weba

Komentari