Zašto se psiha poigrava sa nama?

Mehanizmi odbrane jesu nekad zaista neophodni kako bi očuvali ravnotežu u čoveku, ali nekad deluju kao blokada, čep, zagušenje koje se stavi na baštensko crevo-dok osoba pod pritiskom realnosti sasvim ne pukne. Uvek je ono od čega se “branimo” i dalje prisutno i dok ne osvestimo šta nas to “radi” i zašto, negde će tinjati i upravljati kako našim odlukama, tako i delima.

Primer mehanizma odbrane koji je veoma prisutan recimo na mrežama jeste psihološka projekcija. Ona je odbrambeni mehanizam koji ljudi podsvesno koriste da bi se nosili sa teškim osećanjima ili emocijama. Psihološka projekcija uključuje projektovanje nepoželjnih osećanja ili emocija na nekog drugog, umesto da se prizna ili da se nosi sa neželjenim osećanjima.

Pored nje, negacija je takođe česta, ali napomenula bih da pored samih mehanizama odbrane o kojima govorimo, još češće se uviđaju problemi sa bazičnim psihološkim veštinama ličnosti. O ovome ćemo neki drugi put, ali istakla bih da prema O.L.I. metodu postoji sedam bazičnih emotivnih sposobnosti (kompetencija).

To su:

• Neutralizacija
• Celovitost objekta
• Konstantnost objekta
• Tolerancija na frustraciju
• Tolerancija na ambivalenciju
• Volja
• Inicijativa

Koji psihološki mehanizmi postoje?

Pre svega bismo mogli istaći razliku između mehanizama suočavanja i odbrambenih mehanizama koji nisu isto.

Onda kada osvestimo to da nam mehanizmi odbrane ne mogu sasvim unaprediti život, možemo se fokusirati na zdrave odnose i razvoj mehanizama za suočavanje. Razlika je velika, a u osnovi se radi o sprezi nesvesnog odnosno svesnog odlučivanja. Uz mehanizme suočavanja, možemo doneti i neprijatne odluke, ali znati zbog čega, sa kojom svrhom, pa bila to teška životna odluka u smislu davanja otkaza ili napuštanja partnera ili pak odluka o očuvanju svog prostora, odabiru okruženja ili jednostavnom vođenju svakodnevnih principa postojanja.

Mehanizmi odbrane kao podsvesni pokretači našeg života

Top 10 najčešćih odbrambenih mehanizama

Identifikovano je na desetine različitih odbrambenih mehanizama. Neki se koriste češće od drugih. Evo nekoliko uobičajenih odbrambenih mehanizama:

1. Poricanje

Poricanje je jedan od najčešćih odbrambenih mehanizama. To se dešava kada odbijete da prihvatite stvarnost ili činjenice. Ljudi u poricanju mogu blokirati spoljašnje događaje ili okolnosti iz uma tako da ne moraju da se nose sa emocionalnim uticajem. Drugim rečima, izbegavaju bolna osećanja ili događaje.

Ovaj odbrambeni mehanizam je takođe jedan od najpoznatijih. Fraza „Oni su u poricanju“ se obično shvata kao da osoba izbegava stvarnost uprkos onome što je očigledno ljudima oko njih.

2. Represija

Neugodne misli, bolna sećanja ili iracionalna uverenja mogu da vas uznemire. Umesto da se suoče sa tim mislima, ljudi mogu nesvesno odlučiti da ih sakriju u nadi da će ih potpuno zaboraviti.

To, međutim, ne znači da sećanja u potpunosti nestaju. Oni mogu uticati na ponašanje i mogu uticati na buduće odnose. Možda jednostavno ne shvatate kakav uticaj ima ovaj odbrambeni mehanizam, ali narodski rečeno-to vam dođe kao ono “guranje pod tepih”.

3. Projekcija

Neke misli ili osećanja koja imate o drugoj osobi mogu vam izazvati nelagodu. Kada ljudi projektuju ta osećanja, oni ih pogrešno pripisuju drugoj osobi.

Na primer, možda vam se ne sviđa vaš novi saradnik, ali umesto da to prihvatite, odlučite da kažete sebi da se vi njemu ne sviđate. Počinjete da tumačite njihove reči i postupke prema vama na najgori mogući način, iako se zapravo on vama ne sviđa.

4. Pomeranje

Snažne emocije i frustracije usmeravate ka osobi ili objektu koji ne oseća pretnju. Ovo vam omogućava da zadovoljite impuls da reagujete, ali ne rizikujete značajne posledice.

Dobar primer ovog odbrambenog mehanizma je ljutnja na svoje dete ili supružnika jer ste imali loš dan na poslu. Nijedan od ovih ljudi nije meta vaših jakih emocija, ali vaša podsvest može verovati da je reagovanje na njih verovatno manje problematično od reagovanja na vašeg šefa.

5. Regresija

Neki ljudi koji se osećaju ugroženo ili anksiozni mogu nesvesno „pobeći“ u raniju fazu razvoja.

Ova vrsta odbrambenog mehanizma može biti najočiglednija kod male dece. Ako dožive traumu ili gubitak, mogu se iznenada ponašati kao da su ponovo mlađi. Možda čak počnu da mokre u krevet ili sisaju palac kao oblik regresije.

Odrasli takođe mogu nazadovati. Odrasli koji se bore da se izbore sa događajima ili ponašanjem mogu se vratiti spavanju sa dragim plišanim životinjama, preterano konzumirati hranu koju smatraju utešnom, ili početi da puše bez prestanka ili da žvaću olovke. Takođe mogu izbegavati svakodnevne aktivnosti jer se osećaju preopterećeno.

6. Racionalizacija

Neki ljudi mogu pokušati da objasne nepoželjna ponašanja sopstvenim skupom „činjenica“. Ovo vam omogućava da se osećate prijatno sa izborom koji ste napravili, čak i ako znate da na drugom nivou nije u redu.

Na primer, neko ko nije dobio unapređenje na poslu može reći da ionako ne želi unapređenje.

7. Sublimacija

Ova vrsta odbrambenog mehanizma se smatra zrelom, pozitivnom strategijom. To je zato što ljudi koji se oslanjaju na to odlučuju da preusmere snažne emocije ili osećanja u objekat ili aktivnost koja je prikladna i bezbedna.

Na primer, umesto da se obrušite na svoje kolege tokom stresne smene, odlučite da svoju frustraciju usmerite na čas kik-boksa. Takođe možete da usmerite ili preusmerite osećanja u muziku, umetnost ili sport.

8. Reaktivna formacija

Ljudi koji koriste ovaj odbrambeni mehanizam prepoznaju kako se osećaju, ali biraju da se ponašaju suprotno od svojih instinkta.

Osoba koja reaguje na ovaj način, na primer, može osećati da ne treba da izražava negativne emocije, kao što su bes ili frustracija. Oni biraju da umesto toga reaguju na previše pozitivan način.

9. Kompartmentalizacija

Razdvajanje vašeg života u nezavisne sektore može se činiti kao način da zaštitite mnoge njegove elemente.

Na primer, kada odlučite da ne razgovarate o ličnim životnim pitanjima na poslu, blokirate ili delite taj element svog života. Ovo vam omogućava da nastavite bez suočavanja sa anksioznostima ili izazovima dok ste u tom okruženju ili načinu razmišljanja.

10. Intelektualizacija

Kada se nađete u teškoj situaciji, možete odlučiti da uklonite sve emocije iz svojih odgovora i umesto toga se fokusirate na kvantitativne činjenice.

Možda ćete videti ovu strategiju u upotrebi kada osoba provodi dane kreirajući tabele sa mogućnostima za posao i potencijalnim klijentima nakon što je otpuštena sa posla.

Lečenje nezdravih odbrambenih mehanizama

Odbrambeni mehanizmi se ponekad mogu posmatrati kao vrsta samoobmane. Možda ih koristite da sakrijete emocionalne odgovore sa kojima ne želite da se nosite, pa ih zakopavate i sklanjate što dalje od sebe. Međutim, to se uglavnom radi na nesvesnom nivou. Niste uvek svesni načina na koji će vaš um ili ego reagovati.

To, međutim, ne znači da ne možete modifikovati ili promeniti ponašanje. Zaista, možete transformisati nezdrave odbrambene mehanizme u one koji jesu održiviji.

Ove tehnike mogu pomoći:

Pronađite odgovornost. Prijatelji i članovi porodice mogu vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje možda koristite. Skretanjem pažnje na vaše ponašanje, oni vam mogu pomoći da identifikujete trenutak kada nesvesno koristite samoobmanu. To vam omogućava da tada u svesnom stanju odlučite šta zaista želite da radite.

Naučite strategije suočavanja. Terapija sa stručnjakom za mentalno zdravlje, kao što je psihoterapeut, psiholog ili psihoanalitičar, može vam pomoći da prepoznate odbrambene mehanizme koje najčešće koristite. Oni vam onda mogu pomoći da naučite aktivne odgovore kako biste donosili odluke na pažljivijem nivou.

Mehanizmi suočavanja kao zdravo nošenje sa životnim izazovima

 Mehanizmi suočavanja su strategije koje ljudi često koriste u suočavanju sa stresom i/ili traumom kako bi pomogli sebi u upravljanju bolnim ili teškim emocijama. Mehanizmi suočavanja mogu pomoći ljudima da se prilagode stresnim događajima dok im pomažu da održe emocionalno blagostanje.

Koji su to mehanizmi suočavanja?

Značajni životni događaji, pozitivni ili negativni, mogu izazvati psihološki stres. Teški događaji, kao što su razvod, pobačaj, smrt voljene osobe ili gubitak posla, mogu dovesti do toga da većina ljudi oseti tugu ili nevolju. Ali čak i događaji koje mnogi smatraju pozitivnima — venčanje, rođenje deteta i kupovina kuće — mogu dovesti do značajne količine stresa. Da bi se prilagodili ovom stresu, ljudi mogu koristiti neku kombinaciju ponašanja, misli i emocija, u zavisnosti od situacije.

Ljudi mogu da koriste mehanizme za suočavanje sa stresom ili da se nose sa besom, usamljenošću, anksioznošću ili depresijom.

PO ČEMU SE RAZLIKUJU MEHANIZMI SUOČAVANJA I ODBRAMBENI MEHANIZMI?

Često se mogu pobrkati odbrambeni mehanizmi sa mehanizmima suočavanja. Iako ova dva koncepta dele neke sličnosti, oni su, u stvari, različiti.

Odbrambeni mehanizmi se uglavnom javljaju na nesvesnom nivou i ljudi uglavnom nisu svesni da ih koriste. S druge strane, nečija upotreba mehanizama za suočavanje je obično svesna i svrsishodna.

Mehanizmi suočavanja se koriste za upravljanje spoljnom situacijom koja stvara probleme za pojedinca. Odbrambeni mehanizmi mogu promeniti unutrašnje psihičko stanje osobe.

STILOVI I MEHANIZMI SUOČAVANJA

Stilovi suočavanja mogu biti fokusirani na probleme — koji se takođe nazivaju instrumentalnim — ili fokusirani na emocije. Strategije suočavanja fokusirane na problem obično su povezane sa metodama suočavanja sa problemom kako bi se smanjio stres, dok mehanizmi fokusirani na emocije mogu pomoći ljudima da se izbore sa svim osećanjima uznemirenosti koja su rezultat problema.

Dalje, mehanizmi suočavanja se mogu široko kategorisati kao aktivni ili izbegavajući. Aktivni mehanizmi suočavanja obično uključuju svest o stresoru i svesne pokušaje da se smanji stres. S druge strane, mehanizmi izbegavanja suočavanja karakteriše ignorisanje ili izbegavanje problema na drugi način.

Neke metode suočavanja, iako deluju neko vreme, nisu efikasne na duži period. Ovi neefikasni mehanizmi suočavanja, koji često mogu biti kontraproduktivni ili imati neželjene negativne posledice, poznati su kao „maladaptivno suočavanje“. Prilagodljivi mehanizmi suočavanja su oni koji se generalno smatraju zdravim i efikasnim načinima upravljanja stresnim situacijama.

VRSTE MEHANIZMA SUOČAVANJA

Pogledajmo adaptivne i maladaptivne mehanizme suočavanja sa problemima.

Među najčešće korišćenim adaptivnim mehanizmima suočavanja su:

Podrška: Razgovor o stresnom događaju sa osobom koja vas podržava može biti efikasan način za upravljanje stresom. Traženje spoljne podrške umesto samoizolacije i internalizovanja efekata stresa može u velikoj meri smanjiti negativne efekte teške situacije.

Opuštanje: Bilo koji broj opuštajućih aktivnosti može pomoći ljudima da se nose sa stresom. Opuštajuće aktivnosti mogu uključivati praktikovanje meditacije, progresivnog opuštanja mišića ili drugih tehnika za smirenje, sedenje u prirodi ili slušanje tihe muzike.

Rešavanje problema: Ovaj mehanizam suočavanja uključuje identifikaciju problema koji izaziva stres, a zatim razvijanje i stavljanje u akciju nekih potencijalnih rešenja za efikasno upravljanje njime.

Humor: Osvetljavanje stresne situacije može pomoći ljudima da zadrže perspektivu i spreče da situacija postane neodoljiva.

Fizička aktivnost: Vežbanje može poslužiti kao prirodan i zdrav oblik oslobađanja od stresa. Trčanje, joga, plivanje, hodanje, ples, timski sportovi i mnoge druge vrste fizičke aktivnosti mogu pomoći ljudima da se izbore sa stresom i posledicama traumatskih događaja.

Kratka lista uobičajenih neprilagodljivih mehanizama za suočavanje uključuje:

Bekstvo: Da bi se izborili sa anksioznošću ili stresom, neki ljudi se mogu povući od prijatelja i postati društveno izolovani. Oni mogu da se zaokupe usamljenim aktivnostima kao što je gledanje televizije, čitanje ili provođenje vremena na mreži.

Nezdravo samoumirivanje: Neka samoumirujuća ponašanja su zdrava u umerenim količinama, ali se mogu pretvoriti u nezdravu zavisnost ako postane navika da ih koristite za samoumirivanje. Neki primeri nezdravog samoumirenja mogu uključivati prejedanje, opijanje ili prekomerno korišćenje interneta ili video igrica.

Otupljivanje: Neka samoumirujuća ponašanja mogu postati otupljujuća ponašanja. Kada se osoba upusti u otupljujuće ponašanje, često je svesna šta radi i može potražiti aktivnost koja će joj pomoći da se udavi ili prevaziđe svoju nevolju. Ljudi mogu da pokušavaju da ublaže svoj stres jedući nezdravu hranu, prekomernu upotrebu alkohola ili drogu.

Kompulzije i preuzimanje rizika: Stres može dovesti do toga da neki ljudi traže nalet adrenalina kroz kompulzivno ili rizično ponašanje kao što su kockanje, nebezbedni seks, eksperimentisanje sa drogama, krađa ili nepromišljena vožnja.

Samopovređivanje: Ljudi se mogu uključiti u samopovređivanje da se nosi sa ekstremnim stresom ili traumom.

MEHANIZMI SUOČAVANJA I MENTALNO ZDRAVLJE

Upotreba efikasnih veština suočavanja često može pomoći u poboljšanju mentalnog i emocionalnog blagostanja.

Ljudi koji su u stanju da se prilagode stresnim ili traumatskim situacijama (i dugotrajnom uticaju koji ovi incidenti mogu imati) kroz produktivne mehanizme suočavanja mogu imati manje šanse da dožive anksioznost, depresiju i druge probleme mentalnog zdravlja kao rezultat bolnih ili izazovnih događaja.

Ljudi koji smatraju da ne koriste neprilagođene mehanizme suočavanja i/ili imaju poteškoća u korišćenju efikasnih strategija suočavanja, na kraju mogu uočiti negativan uticaj na mentalno i emocionalno blagostanje. Oni kojima je teško da znaju kako da se izbore sa anksioznošću, stresom ili besom mogu pasti u naviku da se oslone na neprilagođen mehanizam suočavanja. Konzumiranje alkohola često može pomoći ljudima da se osećaju manje pod stresom u neposrednom trenutku, na primer, ali ako se osoba osloni na alkohol ili bilo koju drugu supstancu u izazovnim situacijama, vremenom može postati zavisna od te supstance.

Ako doživite stres i ne znate kako da se nosite, terapeut ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje često vam može pomoći da razvijete i poboljšate svoje veštine suočavanja. Terapeuti mogu pružiti podršku i informacije o veštinama suočavanja, a terapijske sesije mogu biti bezbedno okruženje bez osude za ljude da istraže metode suočavanja na koje se oslanjaju i utvrde kako pomažu ili ometaju upravljanje stresom.

Reference:

Strategije prevladavanja. (n.d.). Preuzeto sa http://vvv.humanstress.ca/stress/trick-iour-stress/steps-to-instant-stress-management.html

Cramer, P. (2015). Razumevanje odbrambenih mehanizama. Psihodinamička psihijatrija, 43(4), 523-552. doi: 10.1521/pdps.2015.43.4.523

Dombeck, M. (2006, 3. jul). Strategije suočavanja i odbrambeni mehanizmi: osnovne i srednje odbrane. Psihološki alati za samopomoć: Online knjiga za samopomoć. Preuzeto sa https://vvv.mentalhelp.net/articles/coping-strategies-and-defense-mechanisms-basic-and-intermediate-defenses

Galor, S. (2012, 26. februar). Odbrambeni mehanizmi protiv suočavanja. Preuzeto sa https://drsharongalor.vordpress.com/2012/02/26/defense-mechanisms-vs-coping

Kako se snalaziš? (n.d.). Preuzeto sa https://vvv.semel.ucla.edu/dual-diagnosis-program/Nevs_and_Resources/Hov_Do_Iou_Cope

Thompson, R. J., Mata, J., Jaeggi, S. M., Buschkuel, M., Jonides, J., i Gotlib, I. H. (2010). Maladaptivno suočavanje, adaptivno suočavanje i simptomi depresije: Varijacije u zavisnosti od starosti i depresivnog stanja. Istraživanje ponašanja i terapija, 4(48), 459-466. doi: 10.1016/j.brat.2010.01.007

Ioung, J. (2012). Uobičajeni neprilagođeni odgovori na suočavanje. Preuzeto sa http://vvv.schematherapi.com/id71.htm

https://www.healthline.com/health/mental-health/defense-mechanisms

The post Psihološki mehanizmi – odbrana ili suočavanje za srećniji život appeared first on Moodiranje.

Kako se definiše ambicija i ima li joj kraja?

Ambicija se definiše kao iskrena želja za nekom vrstom dostignuća ili odlikovanja, kao što su moć, čast, slava ili bogatstvo, i spremnost da se teži tome. Ona je ono što nas tera na rad, na izdržljivost, na radne dane od 16 sati, na kasne sastanke i vikend obuke, na polaganja akademskog, formalnog i neformalnog tipa, na ustajanje u zoru i leganje u ponoć, na pravljenje teških izbora između balansiranja porodičnog, društvenog i poslovnog relma.

Od nas se često očekuje da smo snažni, istrajni, strpljivi, uporni, da smo nesalomivi kao neke kvarcne radne ploče, da smo stabilni kao bunkeri, bezgrešni i precizni. Tojota je kao predstavnik japanskog sistema menadžmenta bila ta koja je uvela zagovaranje produkcije bez greške, felera i resta, a da li je to zaista primenjivo na ljude i sisteme u kojima je moguća ljudska greška? Praštamo li sebi danas onu osnovnu ljudsku grešnost ili nam je ljudskost i normalnost postala neoprostiva? Možemo diskutovati. Ali ono što je zasigurno put uništenja svake ambicije jeste sagorevanje u istoj, a jedino rešenje za ovakvu situaciju jeste uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života.

Zašto je sagorevanje aka burnout opasno?

Burnout je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti uzrokovano prekomernim i produženim stresom. Pojavljuje se kada se osećate preopterećeno, emocionalno iscrpljeno i nesposobno da ispunite stalne zahteve.

Postoji nekoliko jasno uočljivih simptoma burnouta.

• Smanjene performanse i produktivnost.
• Osećaj bezvoljnosti.
• Loše raspoloženje.
• Poteškoće u koncentraciji.
• Nedostatak kreativnosti.

Fizički simptomi podrazumevaju i to da ovakav hronični stres može dovesti i do fizičkih simptoma, kao što su glavobolja i bolovi u stomaku ili crevni problemi. Emocionalna iscrpljenost je još jedna od posledica burnouta- izgaranje uzrokuje da se ljudi osećaju iscrpljeno, nesposobni da se nose i umorni. Često im nedostaje energije da završe svoj posao. Kada se ovakva faza stresa ili prekomernog rada pretvori u burnout odnosno sagorevanje, potrebno je najmanje 11 nedelja da se osoba oporavi od toga. Za većinu ljudi oporavak od sagorevanja traje od godinu do čak i po nekoliko godina. Aktivan pristup može pomoći da se ovo vreme skrati što je više moguće i da se ublaže uobičajeni simptomi.

Šta je balans u životu i kako ga postići? Šta je ravnoteža između posla i privatnog života i zašto je važna?

Zdrava ravnoteža i balans u životu može izgledati kao naizgled prozaičan niz sitnijih dešavanja. To je prosto rečeno ispunjavanje rokova na poslu, a da još uvek imate vremena za prijatelje i hobije. Imate dovoljno vremena da pravilno spavate i dobro se hranite, da ne brinete o poslu kada ste kod kuće. Često posao ima prednost nad svim ostalim u našim životima. Naša želja za profesionalnim uspehom može nas naterati da ostavimo po strani sopstveno blagostanje. Stvaranje harmonične ravnoteže između posla i privatnog života ili integracije poslovnog i privatnog života je kritično, međutim, da poboljšamo ne samo naše fizičko, emocionalno i mentalno blagostanje, već je takođe važno za našu karijeru.

Ukratko, ravnoteža između posla i privatnog života je stanje ravnoteže u kojem osoba podjednako daje prioritet zahtevima svoje karijere i zahtevima svog ličnog života. Neki od uobičajenih razloga koji dovode do loše ravnoteže između posla i života uključuju:

• Povećane odgovornosti na poslu
• Produženo radno vreme
• Povećane odgovornosti kod kuće
• Deca i porodica

Dobar balans između posla i privatnog života ima brojne pozitivne efekte, uključujući manje stresa, manji rizik od sagorevanja i veći osećaj blagostanja. Ovo ne koristi samo zaposlenima, već i poslodavcima.

Kada pravite raspored koji vam odgovara, razmislite o najboljem načinu da postignete ravnotežu na poslu i u ličnom životu. Ravnoteža između posla i privatnog života manje se odnosi na ravnomernu podelu sati u vašem danu između posla i privatnog života, već je više suština u tome da imate fleksibilnost da obavljate stvari u svom profesionalnom životu, a da i dalje imate vremena i energije da uživate u ličnom životu. život. Možda postoje dani kada radite duže, tako da kasnije tokom nedelje imate vremena da uživate u drugim aktivnostima.

Oni koji održavaju uspešnu ravnotežu između svojih obaveza i privatnog života često ukazuju kao na olakšavajući faktor upravo na svoje fleksibilne radne rasporede. Nedavno istraživanje je pokazalo da su u proteklih sedam godina mnogi poslodavci omogućili radnicima veću fleksibilnost kako u pogledu rasporeda, tako i u pogledu mesta rada. Složićemo se da je i period pandemije doprineo bržem usvajanju ovog koncepta kod brojnih poslodavaca koji možda o ovakvim sistemima poslovanja ranije nisu ni razmišljali.

The post Rad, red i disciplina u životu [Balans kao mera ili mera kao balans] appeared first on Moodiranje.

Razgovarali smo sa psihološkim savetnikom Milanom Radovanovićem koji je nam je detaljnije objasnio pojam asertivnosti.

Kako nam asertivnost može pomoći u svakodnevnim životnim situacijama?

– Asertivnost nam može pomoći tako što će pozitivno uticati na naše samopouzdanje i pomoći nam da sačuvamo dostojanstvo i granice u komunikaciji sa drugima, pa tako nećemo biti izmanipulisani, zloupoterbljeni i sl.. Takođe, ova veština podrazumeva i adekvatno izražavanje zahvalnosti, nežnosti i pažnje. Neasertivne osobe često imaju problem da jasno izraze svoje želje i neretko su stidljive, ne umeju da odbiju tuđe zahteve koji im nisu po volji pa zbog toga postaju frustrirane i depresivne. Okolina često više poštuje i uvažava samopouzdane osobe, koje imaju hrabrosti da se zauzmu za sebe i koje ulaze u konflliktne situacije, zato je bitno imati i držati stav.

Postoji li tehnika  koja može pomoći ljudima da nauče da kažu ”ne” ?

– Postoji čitav niz tehnika koje ljudima pomažu da kažu ne. U zavisnosti od onoga šta želimo postići u konkretnoj situaciji, zavisiće i izbor tehnike. Pri tome asertivna osoba vodiće računa o tome da onoliko koliko vrede njena osećanja toliko vrede i osećanja druge osobe i zastupaće poziciju, koliko poštujem sebe – toliko poštujem drugoga. Tehnika “pokvarene ploče” izuzetno je efikasnau ovakvim situacijama. Dovoljno je samo ponavljati isti iskaz svaki put dok sagovornik ne odustane od ubeđivanja. Npr. uporna prodavačica želi da vam proda neki proizvod za koji niste zainteresovani i vi ćete joj to i reći: “Hvala vam, ali ja ne želim da kupim taj proizvod”.

Šta je manupluacija i možemo li je sprečiti?

– Manipulacija je veština pomoću koje koristimo druge da služe nekom našem cilju ili nekoj našoj svrsi. Tada manipulator ulazi u poziciju superiornosti: Ja sam OK, a ti nisi Ok. Važno je znati da manipulator ne manipuliše vama, već vas poziva da budete izmanipulisani. Bitno je da jasno iznesemo svoju želju sagovorniku. Prvo postavite sebi pitanje Šta je želim u ovoj situaciji? a zatim jasno i otvoreno to recite i sagovorniku. Korisne fraze koje možete koristiti su: Ne dopada mi se, Ne želim, Značilo bi mi, Smeta mi…Budite fokusirani na temu i ne dozvolite da sagovornik skreće u prošlost i zamenjuje teze.

Koje ”trikove” možemo upotrebiti da bi se odbranili od verbalnog progonitelja?

– Održavanjem granice u komunikaciji, pozivanjem na kooperativnost i socijlanu odgovornost.

Lista ličnih prava na koja svaka osoba polaže:

• Imam pravo da zatražim ono što želim.
• Imam pravo da kažem ne na molbe ili zahteve koje ne mogu da ispunim.
• Imam pravo da izrazim sva svoja osećanja, pozitivna ili negativna.
• Imam pravo da se predomislim.
• Imam pravo da napravim grešku i da ne budem savršen/a.
• Imam pravo na sopstvene vrednosti i standarde.
• Imam pravo da kažem ne  za bilo šta na šta nisam spreman/a, što mi se ne čini bezbednim ili što ugrožava moje vrednosti.
• Imam pravo da odredim sopstvene prioritete.
• Imam pravo da ne budem odgovoran/a za tuđa ponašanja, postupke, osećanja ili probleme.
• Imam pravo da se naljutim na nekoga koga volim.
• Imam pravo da budem u potpunosti to što jesam.
• Imam pravo da budem uplašen/a i da kažem: Ja se bojim.
• Imam pravo da kažem: Ne znam.
• Imam pravo da ne opravdavam i ne obrazlažem svoje ponašanje
• Imam pravo da donosim odluke na osnovu svojih osećanja
• Imam pravo na potrebu za sopstvenim prostorom i vremenom za sebe.
• Imam pravo da ne budem okružen/a ljudima koji me vređaju i zlostavljaju.
• Imam pravo da imam svoje potrebe i želje koje će drugi poštovati.
• Imam pravo da se prema meni odnose sa poštovanjem.
• Imam pravo da budem srećan/a.

The post Asertivnost – moćna alatka u komunikaciji appeared first on Moodiranje.