Hustle. Definicija nekoga ko je takozvani hasler je da je to osoba koja je agresivno vredna i zna kako da zaobiđe probleme, ili osoba koja zarađuje radeći nešto nepošteno. Osoba koja se neće zaustaviti ni pred čim da dobije ono što želi i koja se agresivno trudi da to dobije je primer haslera. Ovaj američki koncept koji stavlja konstantnu ambicioznost i rad na pijadestal uzeo je odavno maha i kod nas. Ne mogu, a da se ne zapitam (što bi Sara Džesika Parker rekla) koliko je rad postao principijelno cilj i svrha života, a koliko je balans kao mera za zlatnu sredinu i dalje važna. A možda je mera upravo taj balans neophodan za sve ono drugo što život nosi, za uviđanje izbora, za donošenje odluka, za život umerenosti i potpunog uspeha.

Kako se definiše ambicija i ima li joj kraja?

Ambicija se definiše kao iskrena želja za nekom vrstom dostignuća ili odlikovanja, kao što su moć, čast, slava ili bogatstvo, i spremnost da se teži tome. Ona je ono što nas tera na rad, na izdržljivost, na radne dane od 16 sati, na kasne sastanke i vikend obuke, na polaganja akademskog, formalnog i neformalnog tipa, na ustajanje u zoru i leganje u ponoć, na pravljenje teških izbora između balansiranja porodičnog, društvenog i poslovnog relma.

Od nas se često očekuje da smo snažni, istrajni, strpljivi, uporni, da smo nesalomivi kao neke kvarcne radne ploče, da smo stabilni kao bunkeri, bezgrešni i precizni. Tojota je kao predstavnik japanskog sistema menadžmenta bila ta koja je uvela zagovaranje produkcije bez greške, felera i resta, a da li je to zaista primenjivo na ljude i sisteme u kojima je moguća ljudska greška? Praštamo li sebi danas onu osnovnu ljudsku grešnost ili nam je ljudskost i normalnost postala neoprostiva? Možemo diskutovati. Ali ono što je zasigurno put uništenja svake ambicije jeste sagorevanje u istoj, a jedino rešenje za ovakvu situaciju jeste uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života.

Zašto je sagorevanje aka burnout opasno?

Burnout je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti uzrokovano prekomernim i produženim stresom. Pojavljuje se kada se osećate preopterećeno, emocionalno iscrpljeno i nesposobno da ispunite stalne zahteve.

Postoji nekoliko jasno uočljivih simptoma burnouta.

• Smanjene performanse i produktivnost.
• Osećaj bezvoljnosti.
• Loše raspoloženje.
• Poteškoće u koncentraciji.
• Nedostatak kreativnosti.

Fizički simptomi podrazumevaju i to da ovakav hronični stres može dovesti i do fizičkih simptoma, kao što su glavobolja i bolovi u stomaku ili crevni problemi. Emocionalna iscrpljenost je još jedna od posledica burnouta- izgaranje uzrokuje da se ljudi osećaju iscrpljeno, nesposobni da se nose i umorni. Često im nedostaje energije da završe svoj posao. Kada se ovakva faza stresa ili prekomernog rada pretvori u burnout odnosno sagorevanje, potrebno je najmanje 11 nedelja da se osoba oporavi od toga. Za većinu ljudi oporavak od sagorevanja traje od godinu do čak i po nekoliko godina. Aktivan pristup može pomoći da se ovo vreme skrati što je više moguće i da se ublaže uobičajeni simptomi.

Šta je balans u životu i kako ga postići? Šta je ravnoteža između posla i privatnog života i zašto je važna?

Zdrava ravnoteža i balans u životu može izgledati kao naizgled prozaičan niz sitnijih dešavanja. To je prosto rečeno ispunjavanje rokova na poslu, a da još uvek imate vremena za prijatelje i hobije. Imate dovoljno vremena da pravilno spavate i dobro se hranite, da ne brinete o poslu kada ste kod kuće. Često posao ima prednost nad svim ostalim u našim životima. Naša želja za profesionalnim uspehom može nas naterati da ostavimo po strani sopstveno blagostanje. Stvaranje harmonične ravnoteže između posla i privatnog života ili integracije poslovnog i privatnog života je kritično, međutim, da poboljšamo ne samo naše fizičko, emocionalno i mentalno blagostanje, već je takođe važno za našu karijeru.

Ukratko, ravnoteža između posla i privatnog života je stanje ravnoteže u kojem osoba podjednako daje prioritet zahtevima svoje karijere i zahtevima svog ličnog života. Neki od uobičajenih razloga koji dovode do loše ravnoteže između posla i života uključuju:

• Povećane odgovornosti na poslu
• Produženo radno vreme
• Povećane odgovornosti kod kuće
• Deca i porodica

Dobar balans između posla i privatnog života ima brojne pozitivne efekte, uključujući manje stresa, manji rizik od sagorevanja i veći osećaj blagostanja. Ovo ne koristi samo zaposlenima, već i poslodavcima.

Kada pravite raspored koji vam odgovara, razmislite o najboljem načinu da postignete ravnotežu na poslu i u ličnom životu. Ravnoteža između posla i privatnog života manje se odnosi na ravnomernu podelu sati u vašem danu između posla i privatnog života, već je više suština u tome da imate fleksibilnost da obavljate stvari u svom profesionalnom životu, a da i dalje imate vremena i energije da uživate u ličnom životu. život. Možda postoje dani kada radite duže, tako da kasnije tokom nedelje imate vremena da uživate u drugim aktivnostima.

Oni koji održavaju uspešnu ravnotežu između svojih obaveza i privatnog života često ukazuju kao na olakšavajući faktor upravo na svoje fleksibilne radne rasporede. Nedavno istraživanje je pokazalo da su u proteklih sedam godina mnogi poslodavci omogućili radnicima veću fleksibilnost kako u pogledu rasporeda, tako i u pogledu mesta rada. Složićemo se da je i period pandemije doprineo bržem usvajanju ovog koncepta kod brojnih poslodavaca koji možda o ovakvim sistemima poslovanja ranije nisu ni razmišljali.