Teri Kol (Terri Cole), klinički psihoterapeut iz Njujorka, osmislila je model sačinjen od 6 koraka koji će pomoću u prevazilaženju ove neprijatne situacije. Njena poruka “ne shvataj to toliko lično” se temelji na činjenici da svako od nas živi neko svoje iskustvo.

Niko ne radi ili govori neke stvari upravo zbog tebe. Šta drugi rade i govore je projekcija njihove sopstvene realnosti, njihovih snova – a i košmara. Kada stekneš “prirodan imunitet” na tuđa mišljenja, neće se dešavati da budeš žrtva bespotrebne patnje.

Lakše je reći nego učiniti, o da. Ali, kad uspemo da naučimo kako da dođemo u stanje spoznaje da ono što se dešava spolja NIJE naša osobina, sudbina, činjenica, istina, doći ćemo u poziciju moći i visokog emotivnog funkcionisanja.

Veoma je važno razumeti zašto uzimanje stvari “previše lično” može imati negativan uticaj na tvoje ljubavne veze, karijeru i naposletku, unutrašnji svet. Pa, krenimo.

#1 Od koga potiče?

Kad sledeći put uhvatiš sebe kako se nerviraš zbog nečeg što je neko rekao za tebe, zastani i zapitaj se ko je ta osoba i koliko je bitna za tebe. Da li je to tvoj ljubavni partner ili bivši kolega s tamo nekog posla? Trebalo bi da gajiš zdravu hijerarhiju čija mišljenja i dela uvažavaš. Nemoguće je da svi ljudi koje poznaješ imaju istu važnost u svom životu, i imaj to na umu sledeći put pre no što se iznerviraš.

#2 Da li projektuješ?

Termin projekcija nam dolazi od Frojda i označava mehanizam odbrane kojim nas naš um štiti od bola i nelagode.

Projekcija se dešava kada odbacimo misli i osećanja koja su nam neprijatni i prenesemo ih na nekog drugog.

Na primer, kada nas uvredi ponašanje neke osobe, moguće je da na taj način projektujemo svoja osećanja prema toj osobi. Najklasičniji primer ikada za ovo je osoba koja partneru spočitava švrljanje, a sama je sklona tome.

#3 Koje značenje pripisuješ situaciji?

Mi u svemu tražimo smisao, neko značenje i to je sastavni deo ljudskog iskustva. Stoga je esencijalno važno biti svestan da ponekad stvaramo značenje za situaciju koja nam nije jasna (i objasnimo sebi zašto je neko nešto rekao ili uradio), a da pritom to zaista ne znamo!

Na primer, sretneš dragog poznanika, a on je u razgovoru kratak, odsečan, kao da želi što pre da se završi. Vrtiš film zbog čega li bi mogao biti ljut. Mora da je zbog one situacije od pre… Stani! Možda je čovek samo umoran ili zaista u žurbi!

#4 Ne pretpostavljaj. Pretpostavka je… znaš dalje

Ovo je kulminacija prethodnih stavki i radi se o tome da ostaneš “na svom terenu”. Radi se o tome da ne pretpostavljaš tuđe motive i porive za nešto, osim ako ih direktno ne pitaš!

Ne zaboravi da postoje tri strane svake priče: moja, tvoja i istina.

Ako se osećaš ljuto ili povređeno zbog “nečije istine”, čekiraj stavku #1. Da li je to osoba koja je tebi važna? Ukoliko jeste, ljubazno joj saopšti: “Osećam da nešto nije u redu. Možemo li da razgovaramo o tome i to razjasnimo”?

#5 Ovo se ponavlja? Kopaj dublje

Ukoliko ti se ovo dešava iznova s jednom osobom, vreme je za malo istraživanje. Kada napravimo korak unazad i preispitamo naše reakcije, možemo uvideti zašto smo na nešto reagovali naglašeno.

Na primer, veoma te je povredilo što osoba za koju si smatrao da ti je prijatelj priča o tebi okolo s nepoštovanjem, šta više, omalovažavanjem! Zar posle toliko lepih zajedničkih trenutaka? I posle svega što si uradio za njega?

To znači da u tom trenutku doživljavaš emocionalni transfer i da je tvoja reakcija u tom trenutku zapravo reakcija na neku situaciju koja se zbila u prošlosti.

“Lažni prijatelj” nije ništa drugo do – lažni prijatelj. Da je bio ikada bio iskren i “na tvojoj strani”, ne bi te ni u jednom trenutku omalovažio, makar iz pijeteta prema lepim vremenima. Metni ti njega u folder gde i pripada (Recycle Bin) i počni da radiš na tome što te stvarno boli.

#6 Ne prepuštaj svoju moć

Šta se zapravo dešava kad uzimaš stvari “previše lično”? Tamo nekim ljudima, takoreći strancima, daješ moć nad time kako se osećaš! Zato je ključno biti pronicljiv i prepoznati kad si na klizavom, terenu.

Nervira te što te ogovaraju bivše koleginice? Pa šta? Da li one utiču na tvoju karijeru sada kada više ne radite zajedno? Da li odlučuju ko će te angažovati? Koliko ćeš zarađivati? Pa onda?

U tvom najvišem i najboljem interesu nije da budeš krhka i ranjiva osoba, već neko ko reaguje razumno.

Imaš moć da odrediš prioritete u svojoj stvarnosti, a ovladati veštinom “kako ne prihvatati stvari lično” je esencijalni deo toga!

The post Lako se uvrediš, bole te tračevi i neistine? Vreme je da prestaneš da shvataš stvari toliko lično! appeared first on Moodiranje.

Onda sledi pošteno mučenje pri izradi fotosa, a zatim višesatno obrađivanje istih. Prava muka nastaje kad treba odabrati koji opis staviti uz fotografiju, no stvar uvek rešava neki citat Ane Tolstoj ili Merilin Monro. Prvih 45 minuta nakon objavljivanja fotosa su svakako najzubudljiviji, jer ništa ne opija kao rafal lajkova i komentara.

A onda tajac. U telefonu, u glavi, svuda. Nema lajkova, nema sjaja, samo par umrljanih bočica pudera koje podsećaju da je postignuti sjaj ipak samo kratkotrajna predstava.

Pre nego što staviš na sebe kilogram šminke i sijaset trendi krpica

Najpre treba da shvatiš da postoji razlika između atraktivnosti – što može gotovo svako da postigne, i privlačnosti, magnetičnosti, što krasi samo odabrane.

Pre kilograma šminke treba da središ lice. Ukoliko ti je neophodan puder, vreme je da odeš kod dermatologa i rešiš problem koji nije samo estetski, već i zdravstveni. Nelagodu povodom svog lica vučemo još iz tinejdžerskih dana kada su nas mučila masna čela i gnojne bubuljice – a danas je to moguće rešiti kroz mesec-dva redovnih tretmana.

https://www.instagram.com/p/Bk4oGWsAiYA/

Jednom kada tvoje lice bude zdravo, čisto i blistavo, shvatićeš da za puderom nema ama baš nikakve potrebe.

Pored čistog i negovanog lica, posebno bitan faktor je zdravlje zuba. Ništa lepše kada se neka osoba nasmeje pa naprosto ozari sve oko sebe, zar ne? Međutim, kao i za lice, i za savršen osmeh se treba potruditi, a intervencije koje su nekad bile zahtevne, kao što je na primer paradontologija, danas su maltene rutinske. Teško da išta može više da naruži neko lice nego “šupalj osmeh”, što se, nažalost, sve češće dešava mladim ljudima. Umesto da se osmehujete sa snebivanjem, rešenje je prilično dostupno i to u vidu sve popularnijih metalokeramičkih krunica ili zubnih implanta. Krivi zubi odavno nisu veliki estetski problem, jer su današnje fiksne proteze daleko udobnije, efektnije, pa i lepše, naročito ako se odlučite za safirne ili u boji.

https://www.instagram.com/p/BllgNqABwTy/

Uz zdrav, blistav osmeh, nikakav nakit ti ne treba.

Poslednji uslov privlačnog izgleda svakako nije najmanje važan. On je ujedno odgovor zašto je nekima džaba kontigent brendirane garderobe, kad ne znaju da je nose, a nemaju ono najbitnije, a to je stav, samopouzdanje.

Pogledajte fotografije nekih poznatih ličnosti s početka njihove karijere; nisu imali bogznakakav stajling niti novčani saldo u banci, a opet su nekako “zračili”. Uzrok tome je samopouzdanje, svest da vrediš, da možeš i da ćeš postići velike i dobre svari.

https://www.instagram.com/p/BlleZTvBYOp/

Kako se stiče samopouzdanje? Svakako za ovo treba više vremena nego za savršen osmeh ili lice, ali vredi upustiti se u avanturu. Svaki dan praktikovati osvešćivanje vrednosti, zahvalnost, raditi na svojim vrlinama, duhovnom razvoju i rastu, i biti svestan da je to proces bez kraja.

Nema tog brenda koji može da nadjača zdravo, prirodno samopouzdanje.

Daleko od toga da smo protiv šminke, trendova, ulepšavanja. Međutim, umesto da isticanja sopstvene lepote, mnogi pokušavaju da dostignu tuđu, što vodi u još veću frustraciju, jer kad šminka padne ostaje istina.

A ta istina treba da bude lepa i zdrava, stoga, umesto kopiranja nečijeg izgleda, prvo kod dermatologa, zubara, pa knjigu u ruke!

The post Bolje od najskuplje garderobe i estetskih intervencija: Od ove 3 stvari zavisi da li si privlačna osoba appeared first on Moodiranje.

Kako uopšte dođe do toga da prava, zdrava i normalna ženska osoba odabere partnera i odnos koji je po nju destruktivan?

– Mentalno zdrava osoba nije isto što i osoba koja ne čini određene greške, što znači da postoji mnogo životnih faza kroz koje prolazimo a koje ostavljaju dubok uticaj na naš razvoj i deo su obrasca kroz koji formiramo svoje afinitete, navike, odluke, odabire i ponašanje.

Skoro svaka životna greška može biti ispravljena jer predstavlja trenutak u vremenu i ni na jedan način u potpunosti ne određuje osobu.

Dakle, ako je naše pređašnje iskustvo u emocionalnom odnosu ostavilo trag koji percepiramo kao negativan, korisno je da sagledamo prvenstveno sebe u tom odnosu. Ljudi često beže od ove vrste posmatranja partnerskog odnosa, naročito kada je on završen, jer krivicu percepiraju udvostručeno u korist partnera. Žena može posedovati sve osnovne vrline poput: prijatne spoljašnjosti, obrazovanja, intelekta, kulture itd, ali to ne znači da je i emotivno “pismena”. Tu vrstu pismenosti ili emocionalne inteligencije neko stekne već u tinejdžerskom uzrastu, a neko ni u dubokoj starosti. Nju je naravno moguće steći u bilo kojoj fazi odrastanja, a sve počinje još u detinjstvu, percepciji sebe, sebe kroz roditelje, sebe kroz društvo, a na kraju i sebe kroz partnera, što je zapravo i koren svake disfunckionalne/destruktivne veze.

Odakle “vučemo” pomenute obrasce ponašanja i razmišljanja?

– Iz porodice. To naravno ne znači da će svako dete koje raste u manje ili više disfunkcionalnoj porodici u zrelom dobu formirati jednako disfunkcionalnu porodicu. Život je individualna priča na koju utiče mnogo faktora, međutim, porodica je prva zajednica kroz koju mi etabliramo svoje lične vrednosti i uverenja – osnovu za sve dalje životne odluke. Stvari ne funkcionišu po copy/paste sistemu, ali način na koji ste se gradili kao osoba uz pomoć roditelja i najuže porodice značajno utiče na vrednosti koje ćete jednog dana tražiti u partneru.

Ukoliko niste naučeni da sebe vrednujete mimo majke, oca, braće i sestara, velika je šansa da ćete kontinuirano tražiti partnera koji svojim osobinama za vas predstavlja “plen” koji ako osvojite, potvrdićete sopstvenu vrednost.

Ako vas takav partner odbije ili se ne ponaša u skladu sa vašim očekivanjima, vi ćete uraditi sve da ga “promenite” i takođe na taj način potvrdite ličnu vrednost, tj. pokažete da ste dovoljno vredni da se neko zbog vas promenio, postao bolji ili drugačiji. Ovakav sistem, tj. nesvesno pravljenje “projekata” od partnera, temelj je većine disfunkcionalnih emotivnih odnosa.

Često se može čuti da su očekivanja pogubna. Možeš li ovo da objasniš? Kako uopšte napraviti balans i razliku između “ne očekujem previše” i “ne očekujem ništa”?

– Nemoguće je u potpunosti zatomiti osećaj očekivanja. On je prirodan i opstaje u skladu sa našim pređašnjim životnim iskustvima u različitim sferama, na osnovu kojih mi zapravo i “očekujemo” nešto. Napraviti balans između prirodnih očekivanja poput toga da vam se pruži ruka prilikom upoznavanja, na “dobar dan” odgovori sa “dobar dan” itd. i očekivanja koja imamo od sebe ili partnera, može se smatrati filigranskim radom. Veoma je tanka granica sa koje se lako sklizne, a rešenje je samo vežba. Ta vežba se ogleda u tome da se što manje bavimo interpretacijom događaja koji je uvek podložan samo-režiji, i stvari sagledavamo iz što realnijeg ugla. To bi u ovom slučaju značilo – kao treće lice.

Istina je da očekivati bilo šta sa sigurnošću ne možemo čak ni od sebe, jer čovek i sam sebe iznenadi kroz život u toliko navrata, ali jedini način da budete bliže sopstvenim očekivanjima jeste da percepirate sadašnji trenutak kao jedinu referentnu vrednost za budućnost koju želite.

Ako sada ne činite ništa po određenom pitanju, ne možete očekivati u budućnosti da će neko sam znati, uraditi, razumeti itd.

Recimo da je neka Maja koja sad čita ovo, prepoznala kod sebe obrasce koji joj idu na štetu. Šta bi ona trebalo da uradi? Da li osoba može sama da prevaziđe ovo ili je potrebna pomoć stručnjaka? 

– Kada negujemo sebe tako što smo spremni da se obrazujemo i van osnovnog obrazovanja, kada smo dovoljno informisani, kada se razvijamo kroz posao, prijatelje, partnere, tada se i nivo samo-percepcije podiže. Tada smo u boljoj prilici da kod sebe osvestimo nekorisne obrasce za koje nam nije potrebna stručna definicija ali za koje uspevamo da nađemo rešenje jer jednostavno ne pristajemo da nam i dalje bude loše. Nekada se dešava da čak ni tada ne uspevamo da sami nađemo rešenje i ponavljamo nekorisne obrasce. Tada se najčešće obraćamo porodici i prijateljima, od kojih se očekuje da nam pomognu. Međutim, ukoliko u porodici ne postoji stručno lice veća je šansa da saveti koje budemo dobili ostanu na nivou dobronamernosti zbog koje se i dalje vrtimo u krug. U ovoj situaciji, stručno lice u zavisnosti od težine problema ili izazova, veoma jednostavnim tehnikama može asistirati prilikom promene nekorisnih obrazaca uverenja i ponašanja, u korisne i edukovati osobu tako da njen emocionalni odgovor na problem bude manje tragičan a više kontruktivan.

U terapiji, kao i u kognitivno-bihejvioralnom koučingu postoji niz naizgled prostih pitanja koja nam mogu otkriti gde smo se “zaglavili”. Ukoliko “Maja” koja sad čita ovo, recimo kontinuirano bira muškarce koji su neodgovorni ili ne žele porodicu, a ona je jedna veoma odgovorna devojka koja želi da se skrasi, onda nije problem u muškarcima već u Maji.

Maja bi trebalo da otkrije zašto je privlače muškarci dijametralno različiti od njene vizije života. Da li nestalnost kod tih muškaraca za Maju možda predstavlja izazov? Da li bi Maja trijumfovala (potvrdila svoju ličnu vrednost) time što bi “pripitomila” jednog takvog muškarca? Da li su neodgovornost i nestalnost ustvari privlačne osobine za Maju, i ako jesu – gde ih još Maja može pronaći, osim kod partnera, kako bi zadovoljila taj segment, a onda konačno odabrala muškarca koji se uklapa u iste životne vrednosti njenima.

Očigledno je da veliku ulogu u izboru partnera igra i samopouzdanje. Šta je sve neophodno da primenimo i korigujemo kod sebe kako bismo imali zadovoljavajući ljubavni odnos i partnera koji nas ceni i voli?

– Najkorisnije je da se nikada ne trudite da vas neko voli, ili zavoli. To će se desiti, ili neće – šta god vi uradili povodom toga.

Ljubav, nažalost, ne zavisi samo od truda i rada na sebi ili partnerskom odnosu, već postoji i u onom ezoteričnom smislu u kojem osoba može da vam da celog sebe ali da nažalost i dalje u vama ne probudi ljubav koju zaslužuje.

Samopouzdanje nije konstanta. Ono varira kroz životne dobi, iskustva, trenutke. Temelj za samopouzdanje je mnogo bitniji i on određuje da li ćemo se i kako podići posle eventualnog pada. Taj temelj je ono što stičemo u porodici. To ne znači da porodica mora biti savršena da bi “proizvodila” savršeno samopouzdane buduće ljude. Ali se osnove zdravog vaspitanja i upoznavanja sa sopstvenom ličnošću znaju. Korisno je da pojedinac poznaje i svoje dobre i svoje loše strane, da razvija samo-uvide koji ćemu pomoći da što realnije sagleda samog sebe i tada će u svakoj situaciji moći da bude samopouzdan koliko je potrebno. Samopouzdanje nije nikakva super-moć koja rešava sve probleme. Mnogo je važnije naučiti kako da ne budemo auto-destruktivni, da ne sabotiramo sami sebe.

Za ljubav ne postoji recept, ali ako želimo da nas bilo ko ceni i voli, naročito ljudi do kojih nam je stalo, moramo da naučimo kako da postojimo bez njih. Kako da steknemo vlastitu vrednost ne tražeći je u partneru. Pojednostavljeno to bi glasilo: “Nisi mi potreban. Moj izbor je da budem sa tobom jer to želim, osećam i jer te volim. Nisi zamena za tatu, nesrećno detinjstvo, nisi moj sponzor, i ne očekujem da budeš u svim ovim ulogama.” Sve greške dolaze iz pogrešnog “cast-a”.

Da li možeš da nam navedeš primer osobe koja je promenom pomenutih obrazaca ostvarila zadovoljavajući ljubavni život?  

– To bih bila ja. A potom i većina mojih klijenata koji su mi se obratili za podršku na temu partnerskih odnosa. Svi i dalje učimo i pravimo greške, mnogo benignije razume se.

Preporuči nam neku literaturu na ovu temu.

– Knjige popularne psihologije ne bih preporučila nikom. Profesionalna literatura treba da ima svoj “background”, ali zato pisci poput David Nicholls-a (“Us”) ili Elizabeth Gilbert (“The signature of all things”) prikazuju jako dobre i istančane partnerske odnose, fantastično opisane, iz kojih se može naučiti mnogo.

Nininih 10 saveta kako do zdrave ljubavne veze:

• Utvrdite šta zapravo volite a šta ne volite, koje su vaše vrednosti koje poštujete i negujete i ne padajte u zamku prihvatanja tuđih afiniteta koji vam ne odgovaraju samo da biste stekli nečiju naklonost. Ličnost je ono što privlači, kao i integritet, dostojanstvo i kongruentnost.
• Pitajte partnera “Šta želiš?”. Toliko se stvari podrazumeva, i toliko se lako greši da vas odgovor na ovo bezazleno pitanje može jako iznenaditi i otkriti i o partneru i o vašem odnosu mnogo.
• Ne plašite se da postojite mimo partnera. Emotivni odnos ima za cilj da vas ispuni, poboljša, unapredi, usreći, ali sve se ovo može postići samo ako osoba postoji i mimo tog odnosa. To znači da vam partner nije potreban kao buster samopouzdanja bez kojeg padate u očaj i ne postojite. Ljubav ne treba da boli, niti da bude tragična, već da pleni kontinuitetom i razmenom dobrih osećaja.
• Zdrav ljubavni odnos čine dve samostalne jedinke koje se sreću u zajedničkoj viziji života. Sve mimo toga iziskuje rad na sebi, kako bi se došlo do trenutka u kojem ste zapravo vi sami podobni za partnera kojeg potražujete.
• Komunikacija je veština, i često ključ u partnerskim odnosima. Obratite pažnju na to kako razgovarate sami sa sobom, i kako razgovarate sa partnerom. Feedback koji dobijate govori o tome jeste li dovoljno razumljivi. Ništa se ne podrazumeva.
• U životu je promena jedina izvesna stvar. Budite sigurni da će se vaš partner promeniti. Budite sigurni da ćete se vi promeniti. Ljudi promenu često doživljavaju negativno, a ona je zapravo jedino na šta 100% možemo da računamo.
• U samostalnosti, emocionalnoj (gde nam partner nije potreban da bi ispunio mesto oca, majke, braće i sestara), materijalnoj (gde se osećamo sigurno znajući da smo sposobni da sami sebe izdržavamo), egzistencijalnoj (gde znamo da uvek imamo gde da odemo, ili sami sebi obezbedimo krov nad glavom), ličnoj (gde se kontinuirano razvijamo kao ličnost negujući svoje hobije, interesovanja, karijeru itd.) leži temelj zdravog odnosa sa partnerom.
• Ljubav je odluka, posvećenost i rad. Ne zvuči romantično, ali romantika može da nastupi kao forma tek ako poznajemo suštinu, u protivnom ona predstavlja samo sporedni žar na kojem bukti potencijalni požar.
• Suština zdravog odnosa, odnosno, suština ljubavi kao najuzvišenije emocije je individualizam u partnerstvu. Trajno zadržavanje onoga ko smo, usklađeno sa partnerom i zajedničkim potrebama. Zajednički ciljevi su izuzetno važni, a podrška na našem individualnom putu može pokazati imate li zrelog partnera ili nesigurnu, uplašenu i posesivnu osobu pored sebe.
• Ljubav je akcija. Ne samo ona ispod čaršava, već svakodnevni koraci ka sitnim i važnim stvarima koje usrećuju i vas i partnera.

Svakog petka Nina Tomović besplatno odgovara na vaša pitanja. Ukoliko imate nedoumicu, problem ili smatrate da vam može pomoći, pošaljite mejl na office@soulhauz.com

The post Ljubavni matriks: Zašto biramo pogrešne partnere iznova appeared first on Moodiranje.